Ova me pitanja podsećaju na nešto što mi se redovno događalo ranije kad bi ljudi čuli da sam vegetarijanac. Istog trenutka bi počeli da konstruišu nekakve bezbezne situacije u kojima bih morao da prekršim svoju odluku: Na primer:
"A šta bi ti radio da si recimo na pustom ostrvu, na kojem uopšte nema biljaka, samo životinja. Da li i onda ne bi ubijao životinje?"
Ljude koji su svaki dan krkali šnicle, iako je na stolu verovatno bilo i neko varivo, te nije bilo "život ili smrt", nekako je strašno uzbuđivalo da dokažu da bih u takvim situacijama postao mesožder. Ne verujem da ih je grizla savest zbog svog mesojeda, ali neki razlog za takve nebuloze je sigurno postojao.
Kao prvo pitanje je postavljeno sasvim logično i veoma realno, za mene barem.
Ako ja trenutno nemam situaciju gde je u pitanju izbor ili, ili po pitanju života ili smrti, to ne znači da u životu takvu situaciju neću imati i na kraju krajeva u čemu je problem postaviti takvo pitanje ? Ili je problem dati odgovor možda ?
Kao drugo, mene ništa ne uzbuđuje u nekom dokazivanju, jer ja ništa ne dokazujem niti to pokušavam, ja samo logično pitam ono što mene interesira, ili je to problem, imati pitanja koja nisu standardna ili koja kao odgovor daju ispoljavanje ljudske prirode iznad religioznih postavki, bez obzira koja religija je u pitanju ?
Mene ne grize savest ni po jednom životnom pitanju, takav problem ja nemam, imaju ga drugi. Ja mogu odgovoriti na svako pitanje koje sam i sam postavio, ali odgovoriti iskreno, a ne šablonski, ako je potrebno, nema problema, odgovori će biti postavljen u sledećem postu.
Što su nekome nebuloze drugome su logična i interesantna pitanja, stvar pogleda na istu materiju.
Čak bi bilo preporučljivo, ako bi to značilo da čini dobra dela i meditira, a ne recimo da se klanjaju Budi, a nastavi po starom.
Naravno, loša energija već učinjenih dela pre ili kasnije će im doneti patnju. I kad se ona istroši, uživaće i u plodovima svojih dobročinstava. Ili u ovom ili u nekom od narednih života. Zavisi kad se steknu povoljni uslovi da seme koje su svojim delima sejali proklija i kasnije mogu da počnu da žanju.
Da li postoji neko pravilo ili neke situacije pod kojima se stiču ti uslovi da seme koje su ljudi sijali svojim delima proklija ?
Odnosi li se to na neki poseban period tokom nečijeg života?
Postoje li neki predznaci u životu te osobe po kojima se može videti da je taj period blizu.
Po gore navedenom vidim da se veruje u reinkarnaciju u narednom životu.
Interesira me da li za verovanje u reinkarnaciju ima nekih konkretnih materijalnih dokaza ili se to svodi samo na verovanje.
Na primer, ako je osoba rođena i odrasla u Kini, na primer, da li se dešavalo da se ta osoba može setiti nekih događaja koji su se desili negde drugde gde ta osoba nije nikada živela i pre njenog rođenja?
Koliko puta se osoba može reinkarnirati i od čega to zavisi, ako je broj reinkarnacija određen?
Da li se osoba reinkarnira kao čovek ili kao nešto drugo ?
Da li postoji neko loše delo koje ako je počinjeno u ovom životu, može da poništi zauvek mogućnost daljnje reinkarnacije potpuno?
Ako postoji, koji je to, odnosno koji su to događaji, to jest dela?
Kada čovek umre da li se reinkarnira odmah neposredno posle smrti ili čeka određen vremenski period?
Ako čeka, gde i zašto čeka?
Da li postoji neka vrsta "čistilišta" ili "pakla" za one ljude koji su činili samo loše stvari u životu ?
Ovo peto pravilo zapravo nema direktne veze sa moralom. Ako se drogiram ili pijem, ne činim nikod drugom ništa nažao (mada činim samome sebi). Ali Buda je ovo pravilo uveo pre svega zato što droge ili alkohol pomućuju našu svest i tada je sasvim lako da prekršimo i ona prva četiri pravila. Takođe, ovim se stvara snažna zavisnost i mi više zapravo nemamo dovoljno snažnu volju da upravljamo sami sobom i svojim postupcima. Sve u svemu, sečemo sam koren svog blagostanja i ako ne prestanemo sudbina nam je jasna. Ima dovoljno primera oko nas da ne moramo i na sebi ovo da proveravamo.
Toliko za sada od mene.
