Будизам...

[antoniusss]

Evo izvor: "Sedam knjga mudrosti": prema prevodu Lame Kasi Dawe Samdupra (srpski prevod - Srbislava Elezović). Beograd: Grafos, 1990 u uredništvu Vite Markovića.

Citatosto se joga smatra primenjenom verskom psihologijom, ona je je glavno kanalisanje hinduizma, budizma, jainizma i taoizma. U manjoj meri ona je pothranjivala razvoj persijske religije i na vazan nacin uticala na oblik triju semitskih religija : Judaizam, Hriscanstvo i Islam. U manjem i manje sistematizovanom obliku joga ima svoju ulogu cak i kod animistickih naroda koji su nazvani primitivnim. Medju kulturno razvijenim narodima , prizivne molitve, egzorcizmi, mise upucene mrtvima i zivima, molitve, mantre, religiozne meditacije, molitve uz brojanice, merode za postizanje duhovne discipline ili neke unutrasnje vizije, svi oblici obreda koji omugucavaju coveku misticno versko opstenje sa “vishim silama” ili oslobadjanje od zemaljskog postojanja , sadrze u sebi na razlicitim stupnjevima manje- vishe svojstva joge.

 

[Jasna]

''......Jednom je Buda objašnjavao [28] svojim učenicima učenje o uzroku i posledici i oni mu rekoše da ga vide i razumeju sasvim jasno. Onda im Buda reče:

"O prosjaci, čak i ovo stanovište, koje je toliko čisto i toliko jasno, ako prijanjate uz njega, ako se njime poigravate, ako ga krijete od drugih; ako ste njime privučeni, tada ne razumete da je učenje slično splavu, koji služi da se pređe reka, a ne da se vežemo za njega." [29]

Na drugom mestu Buda objašnjava ovo čuveno poređenje svoga učenja sa splavom, na kojem se prelazi reka, a ne služi za to da ga prihvatimo i vučemo na ledima:

"O prosjaci, jedan čovek krete na put. Stiže do velike reke. Na ovoj strani je bila opasna, dok je sa druge strane sigurna i bez opasnosti. Nikakav čamac ne ide na drugu obalu, koja je sigurna i bez opasnosti, niti ima kakvog mosta da bi se moglo preći. On kaže sebi: 'Ovo je ogromna voda i obala je sa ove strane puna opasnosti; no suprotna je obala sigurna i bez opasnosti. Nikakav čamac ne ide na drugu obalu, niti ima kakvog mosta da bi se moglo preći. Zato bi bilo dobro kada bih nakupio trave, drveta, grana i lišća i napravio splav; njime bih bez problema prešao na drugu obalu veslajući nogama i rukama'.

Tada taj čovek, o prosjaci, nakupi trave, drveta, grana i lišća i napravi splav, njime bez problema pređe na drugu obalu veslajući nogama i rukama. Prešavši reku i domogavši se druge obale, on pomisli: 'Ovaj splav mi je mnogo pomogao. Uz njegovu pomoć sam bez problema prešao na drugu obalu veslajući nogama i rukama. Bilo bi dobro ako ponesem ovaj splav na leđima kud god dalje krenem'.
Šta mislite, o prosjaci, ako tako učini postupa li taj čovek ispravno u pogledu splava?" "Ne, gospodine." "Kako bi, onda, trebalo on ispravno da postupi u pogledu splava? Pošto je prešao reku i domogao se druge obale, pretpostavimo da je taj čovek pomislio: 'Ovaj splav mi je mnogo pomogao. Uz njegovu pomoć sam bez problema prešao na drugu obalu veslajući nogama i rukama. Bilo bi dobro ako bih splav izvukao iz vode ili ga privezao za obalu, a onda krenuo dalje putem'. Ako bi tako postupio, taj bi čovek pravilno postupio u odnosu na splav.......''

Čemu je Buda podučavao
Walpola Rahula



Не знам да ли је ова прича већ била на теми. Ако јесте, ја се извињавам.
Само.. мислим да је згодан тренутак да питам још нешто у вези тог сплава...
ако смо већ установили да је сплав сигуран(врши функцију и нећемо потонути), да ли је неопходно да зановетамо што је дрво овог а не оног квалитета, што је пореклом из ове, а не из оне земље... да ли неко има већи и лепши сплав....
Да ли је то битно? И ако јесте.. зашто?

Ја сматрам да је сасвим небитно.

 

[antoniusss]

Imam lepšu priču
Blatnjavi put
Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala. Idući putem, sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla da pređe raskršće. Dođi, devojko, reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata. Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži. Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama, rece Tanzanu, posebno ne mladim i lepim. To je opasno. Zašto si ti to učinio? Ja sam devojku ostavio tamo, reče Tanzan. Da li je ti još uvek nosiš?

 

[ukupno]

Evo izvor: "Sedam knjga mudrosti": prema prevodu Lame Kasi Dawe Samdupra (srpski prevod - Srbislava Elezović). Beograd: Grafos, 1990 u uredništvu Vite Markovića.

Citatosto se joga smatra primenjenom verskom psihologijom, ona je je glavno kanalisanje hinduizma, budizma, jainizma i taoizma. U manjoj meri ona je pothranjivala razvoj persijske religije i na vazan nacin uticala na oblik triju semitskih religija : Judaizam, Hriscanstvo i Islam. U manjem i manje sistematizovanom obliku joga ima svoju ulogu cak i kod animistickih naroda koji su nazvani primitivnim. Medju kulturno razvijenim narodima , prizivne molitve, egzorcizmi, mise upucene mrtvima i zivima, molitve, mantre, religiozne meditacije, molitve uz brojanice, merode za postizanje duhovne discipline ili neke unutrasnje vizije, svi oblici obreda koji omugucavaju coveku misticno versko opstenje sa “vishim silama” ili oslobadjanje od zemaljskog postojanja , sadrze u sebi na razlicitim stupnjevima manje- vishe svojstva joge.

Nije mi baš jasno, malo skačeš sa joge na hinduizam, pa natrag. Da li ih ti to izjednačavaš ili šta? Takođe mi nije jasno na koji način ovaj citat pokazuje jedinstvo hinduizma ili joge kao njegovog dela i budizma. U njemu se termin joga upotrebljava u toliko širokom značenju da bi ga slobodno gore mogao zameniti i sa rečju "disanje". I hrišćani i muslimani, i hinduisti i budisti dišu, a kažu da to rade i animisti. Prema tome svi su jogini. Ako je to tvoj i Lamin stav, nemam šta da protivrečim.

E sad, kao što obećah, o odnosu hinduizma i budizma.
1. Kao što već rekoh, hinduizam priznaje vrhovni autoritet Veda. Budizam odbacuje svaku objavu, pa i vedsku. Budizam nije religija objavjenja, već ostvarenja.

Tako se u Maitri upanišadi kaže:
“Postoje askete koji one koji veruju u Vede odvraćaju žongliranjem različitim lažnim tvrdnjama, poređenjima I paralelama... Ovaj svet je zbunjen učenjem koje poriče sopstvo (nairatmyavada), lažnim upoređivanjem I dokazima, on ne vidi razliku između mudrosti Veda I drugog znanja... Neki kažu da treba obratiti pažnju na Dharmu [tako Buda naziva svoje učenjeg], a ne na Vede... Ali ono što je rečeno u Vedama jeste istina. Mudri treba svoj život da zasnuju na Vedama. Braman treba da proučava samo ono što je sadržano u Vedama.” Ovo je očigledno kritika budističkog učenja o anatta I njegovo odbacivanje Veda, kao i logičkih argumenata kojima su budisti potkrepljivali svoja stanovišta.

2. Budino učenje o anatta, nepostojanju bilo čega trajnog unutar ljudskog bića, pa ni famozen "duše", nespojivo je sa hinduističkim pojmom večne duše i njenim reinkarnacijama kroz mnoge živote dok se ne spoji sa Brahmanom.

3. U tekstovima budističkog Kanona mogu se često naći Budini razgovori sa pojedinim bramanima i jasno je da o njima nema baš visoko mišljenje. Tačnije, često ih ismeva, Sem toga, mnogi istaknuti Budini učenici su napustili svoju "karijeru" bramana i priključili se Budinim učenicima. Među njima su i dva najistaknutija Sariputa i Mogalana. Ako je isto, što bi se trudili i time sebe izvrgavali preziru porodice i prijatelja.

4. Buda je uneo pravu revoluciju kako u religijski tako i u socijalni život Indije, potpuno odbacivši sistem kasta, koji je za hindiuzam takođe ključan. Naime braman se može postati samo rođenjem u bramanskoj porodici. Budistički monah može postati bilo ko i bilo kojoj kasnti da pripada. Čak i masovni ubica, kao što imamo slučaj sa Angulimalom.

5. Sem toga, nezamislivo je da žena postane braman, dok je Buda sem monaha zaređivao i monahinja. Mogu misliti šta su o njemu govorili ortodoksni hinduisti.

Da ne bude zabune. hinduizam i budizam su vekovima postojali jedan pored drugog i Buda je preuzeo neke termina iz hinduizma. Ovo je verovatno bio njegov svestan izbor da bi lakše dopro do svojih slušalaca, ali je on tim terminima dao novo značenje i često u svojim govorima on i pravi vrlo uspela poređenja kontrastirajući šta isti pojam znači za budiste, a šta za nebudiste. Lep primer za ovo je poslednje poglavlje Dhammapade Bramanski sveštenik, gde Buda objašnjava ko je zapravo braman, naravno dajući tom pojmu značenje probuđenog čoveka,a ne hinduističkog sveštenika

Eto ja toliko.

 

[flpflp]

Pokušao bi Ukupno da objasni kad bi shvatao kakve veze bičevi i joga imaju sa budizmom.

Ma setio se on prica kako su popovi sibali nepazljivu decu na casovima veronauke

 

[Goddess of the far east]

Ukupno da li bi mogao da odgovoriš na sledeće pitanja ?Nadam se da nisam dosadna.
1.Stav u budizmu prema ženama.
2.Isto prema životinjama
3Takođe prema istopolnim zajednicama.

Hvala.

 

[ukupno]

Ma nisi dosadna, samo će mi za to treba malo vremena,
pa molim za strpljenje .

 

[antoniusss]

Budizam i žene
Što se tiče odnosa prema ženama u budizmu, istina je da su one bile potčinjenom položaju.
U osnovi toga nije ništa drugo nego radikalni patrijarhat, naime, na ženu se gledalo samo kao na onu koja će na svet doneti muško čeljade. Pogotovo ako je u pitanju žena koja je rodila Budhu. Budhina majka je umrla 7 dana nakon poroda.
Žene su služile da rađaju mudrace ne da budu mudraci….
Budha je u početku odbacivao žene u potpunosti iz svojih učenja. Kasnije ih ipak prihvatio u svoje kaste ali istina je da one nikada nisu bile potpuno ravnopravne sa muškarcima.
Naime,druga plemenita istina Budizma glasi -Uzrok patnje je želja za životom-.E pa pošto su žene te koje oplodnjom i rađanjem održavaju ciklus života samim tim ustvari i podstiču želju za životom a time i patnju.

 

[ukupno]

Budizam i žene
Što se tiče odnosa prema ženama u budizmu, istina je da su one bile potčinjenom položaju.
U osnovi toga nije ništa drugo nego radikalni patrijarhat, naime, na ženu se gledalo samo kao na onu koja će na svet doneti muško čeljade. Pogotovo ako je u pitanju žena koja je rodila Budhu. Budhina majka je umrla 7 dana nakon poroda.
Žene su služile da rađaju mudrace ne da budu mudraci….
Budha je u početku odbacivao žene u potpunosti iz svojih učenja. Kasnije ih ipak prihvatio u svoje kaste ali istina je da one nikada nisu bile potpuno ravnopravne sa muškarcima.
Naime,druga plemenita istina Budizma glasi -Uzrok patnje je želja za životom-.E pa pošto su žene te koje oplodnjom i rađanjem održavaju ciklus života samim tim ustvari i podstiču želju za životom a time i patnju.

Nemoj da misliš da imam nešto lično protiv tebe, ali moram opet da te ispravim istine radi.
Makar oko ove druge istine. Elem, četiri plemenite istine koje je Buda uvideo u noći prosvetljenja glase:

1. Patnja
U životu se neizbežno susrećemo sa patnjom. Ili Budinim rečima:
"A ovo je, monasi, plemenita istina o patnji: rođenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga što nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono što želimo jeste patnja. Ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja."

2. Nastanak patnje
Ta patnja je izazvana neznanjem (avijja) i žudnjom (tanha). Ili Budinim rečima:
"A ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje: to je ona želja koja vodi do novog rođenja, što združena sa ushićenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo -- dakle, to je želja za čulnim užicima, želja za postojanjem i želja za nepostojanjem."

3. Iskorenjivanje patnje
Tamo gde patnja nastaje, tamo se i iskorenjuje. Dakle uklanjanjem istog tog neznanja i žudnje. Ili Budinim rečima:
"A ovo je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje: to je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te želje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od nje."

4. Put koji vodi do iskorenjivanja patnje
Šta treba da radimo da bismo to iskorenjivanje postigli. Ili Budinim rečima:
"A ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje: to je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog načina života, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije."

Eto, samo mala dopuna

ps. Zabluda da je Buda podučavao kako treba u sebi ubiti želju za životom je česta, od protivnika budizma rado širena, ali zapravo prilično apsurdna, jer onda bi samoubistvo bilo idealni put do prosvetljenja. Sve u svemu, ideja je potpuno apsurdna, jer nas tera da se zapitamo: pa zar bi neko ko propoveda tako pesimističko učenje mogao da stekne stotine miliona sledbenika. Ne verujem da na svetu ima toliko potencijalnih samoubica

 

[antoniusss]

Nemoj da misliš da imam nešto lično protiv tebe, ali moram opet da te ispravim istine radi.
Makar oko ove druge istine. Elem, četiri plemenite istine koje je Buda uvideo u noći prosvetljenja glase:

1. Patnja
U životu se neizbežno susrećemo sa patnjom. Ili Budinim rečima:
"A ovo je, monasi, plemenita istina o patnji: rođenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga što nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono što želimo jeste patnja. Ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja."

2. Nastanak patnje
Ta patnja je izazvana neznanjem (avijja) i žudnjom (tanha). Ili Budinim rečima:
"A ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje: to je ona želja koja vodi do novog rođenja, što združena sa ushićenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo -- dakle, to je želja za čulnim užicima, želja za postojanjem i želja za nepostojanjem."

3. Iskorenjivanje patnje
Tamo gde patnja nastaje, tamo se i iskorenjuje. Dakle uklanjanjem istog tog neznanja i žudnje. Ili Budinim rečima:
"A ovo je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje: to je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te želje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od nje."

4. Put koji vodi do iskorenjivanja patnje
Šta treba da radimo da bismo to iskorenjivanje postigli. Ili Budinim rečima:
"A ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje: to je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog načina života, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije."

Eto, samo mala dopuna

ps. Zabluda da je Buda podučavao kako treba u sebi ubiti želju za životom je česta, od protivnika budizma rado širena, ali zapravo prilično apsurdna, jer onda bi samoubistvo bilo idealni put do prosvetljenja. Sve u svemu, ideja je potpuno apsurdna, jer nas tera da se zapitamo: pa zar bi neko ko propoveda tako pesimističko učenje mogao da stekne stotine miliona sledbenika. Ne verujem da na svetu ima toliko potencijalnih samoubica

Uopšte me ne uznemiravaju tuđa mišljenja o meni.Pa ja sam ZEN majstor
Ali ne vidim uopšte da si ti nešto ovde ispravio u drugoj plemenitoj istini. Suština je to,da se zbog žena rađamo i tako nastaje patnja i onda se žene puj-kakane i onda ih treba.....

 

[ukupno]

Uopšte me ne uznemiravaju tuđa mišljenja o meni.Pa ja sam ZEN majstor
Ali ne vidim uopšte da si ti nešto ovde ispravio u drugoj plemenitoj istini. Suština je to,da se zbog žena rađamo i tako nastaje patnja i onda se žene puj-kakane i onda ih treba.....

Ma ništa majstore, samo ti vozi. Sve će biti dobro tj. minden jó lesz

 

[flpflp]

Budizam i žene
Što se tiče odnosa prema ženama u budizmu, istina je da su one bile potčinjenom položaju.
U osnovi toga nije ništa drugo nego radikalni patrijarhat, naime, na ženu se gledalo samo kao na onu koja će na svet doneti muško čeljade. Pogotovo ako je u pitanju žena koja je rodila Budhu. Budhina majka je umrla 7 dana nakon poroda.
Žene su služile da rađaju mudrace ne da budu mudraci….
Budha je u početku odbacivao žene u potpunosti iz svojih učenja. Kasnije ih ipak prihvatio u svoje kaste ali istina je da one nikada nisu bile potpuno ravnopravne sa muškarcima.
Naime,druga plemenita istina Budizma glasi -Uzrok patnje je želja za životom-.E pa pošto su žene te koje oplodnjom i rađanjem održavaju ciklus života samim tim ustvari i podstiču želju za životom a time i patnju.

Izgleda da i budizam otpada, jer se kosi sa ljudskim pravom.

 

[antoniusss]

Izgleda da i budizam otpada, jer se kosi sa ljudskim pravom.

Ma drži se ti mene i STO,pa ćeš sigurno videti svog boga (pre ili kasnije)

 

[flpflp]

Ma drži se ti mene i STO,pa ćeš sigurno videti svog boga (pre ili kasnije)

Pristupila u STO, u opasne akcije ulazimo bez obzira na pol, hocu ravnopravnost nema da se bunim ukratko ti kopas, e biga i ja kopam.

 

[antoniusss]

Pristupila u STO, u opasne akcije ulazimo bez obzira na pol, hocu ravnopravnost nema da se bunim ukratko ti kopas, e biga i ja kopam.

Dobro je to dok ne dođemo do terorističkog silovanja neistomišljenika/ca
Evo vidi šta budisti rade http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=8571188&postcount=5843

 

[Jasna]

Izgleda da i budizam otpada, jer se kosi sa ljudskim pravom.

Са којим људским правом?

 

[flpflp]

Dobro je to dok ne dođemo do terorističkog silovanja neistomišljenika/ca
Evo vidi šta budisti rade http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=8571188&postcount=5843

To nije spadalo u opis aktivnosti

Са којим људским правом?

Zene su u podredjenom polozaju i kod njih, bar tako @antonije prenosi, a ja cekam sta ce @ukupno da odgovori sto se tice odnosa prema zenama.

 

[Jasna]

Zene su u podredjenom polozaju i kod njih, bar tako @antonije prenosi, a ja cekam sta ce @ukupno da odgovori sto se tice odnosa prema zenama.

Добро... чекај...

А код којих њих? Ево ја уопште нисам у подређеном положају.

 

[flpflp]

Добро... чекај...

А код којих њих? Ево ја уопште нисам у подређеном положају.

Kod budista, e sad kod kog tipa ne znam, moguce je i kod svih, lepo pise u budizmu, u svakom slucaju prica postaje prilicno sumnjiva, sve je lepo i divno, ali kada se takne pitanje ravnopravnosti ceo sistem pada u vodu.
Sve se lepo zapakuje na recima.

 

[Jasna]

Kod budista, e sad kod kog tipa ne znam, moguce je i kod svih, lepo pise u budizmu, u svakom slucaju prica postaje prilicno sumnjiva, sve je lepo i divno, ali kada se takne pitanje ravnopravnosti ceo sistem pada u vodu.
Sve se lepo zapakuje na recima.

Па сад.. ако желиш да постанеш будиста да би направила каријеру, онда си на погрешном путу...
било да си бата или сека..
Боље да се бавиш банкарством.. на пример...

Да ли се теби чини да зато што си женско не можеш да схватиш Будино учење?
Ја немам такав утисак.
Да ли ти неко брани да прочиташ шта је он говорио?
Да ли ти брани да медитираш?
Можеш и да се замонашиш ако желиш.

Не схватам шта је то што би могло да те угрози. Објасни ми.

 

[flpflp]

Па сад.. ако желиш да постанеш будиста да би направила каријеру, онда си на погрешном путу...
било да си бата или сека..
Боље да се бавиш банкарством.. на пример...

Да ли се теби чини да зато што си женско не можеш да схватиш Будино учење?
Ја немам такав утисак.
Да ли ти неко брани да прочиташ шта је он говорио?
Да ли ти брани да медитираш?
Можеш и да се замонашиш ако желиш.

Не схватам шта је то што би могло да те угрози. Објасни ми.

Ta pitanja ravnopravnosti se ne ticu samo karijere, vec i porodicnog zivota i celokupnog uredjenje drustva.
Uzmi npr. islam i zemlje u kojim se primenjuju serijatski zakoni -zena je u izrazito podredjenom plozaju. Ukoliko bi kod nas SPC zavladala zemljom i ukoliko bi se hriscanska pravila primenjivala, zna se zena bi bila u polozaju u kakvom je bila nekada, a ponegde jos uvek i pored toga sto smo na papiru ravnopravne (patrijahalne sredine).
Tako da tvoja pitanja nemaju veze sa onim sto mene zanima, a to je odnos budizma prema zenama. Kakva se pravila primenjuju, da li zena ima neke duznosti kao npr. duznosti po bibliji, koje je njeno mesto i prava u drustvu.

 

[Jasna]

Ta pitanja ravnopravnosti se ne ticu samo karijere, vec i porodicnog zivota i celokupnog uredjenje drustva.
Uzmi npr. islam i zemlje u kojim se primenjuju serijatski zakoni -zena je u izrazito podredjenom plozaju. Ukoliko bi kod nas SPC zavladala zemljom i ukoliko bi se hriscanska pravila primenjivala, zna se zena bi bila u polozaju u kakvom je bila nekada, a ponegde jos uvek i pored toga sto smo na papiru ravnopravne (patrijahalne sredine).
Tako da tvoja pitanja nemaju veze sa onim sto mene zanima, a to je odnos budizma prema zenama. Kakva se pravila primenjuju, da li zena ima neke duznosti kao npr. duznosti po bibliji, koje je njeno mesto i prava u drustvu.

Разумем ово о исламским земљама. Познато ми је и шта Библија каже о женама.
Сад једино не разумем да ли питаш за прилике у земљама у којима су будисти већинско становништво или питаш за Будин став према женама?
Колико је мени познато, Буда нигде није нагласио да његово учење није намењено женама...
нити да се бавио одређивањем нечијег положаја у друштву...

Извини. Покушала сам да помогнем.. али изгледа да не могу да те разумем...

 

[antoniusss]

Ta pitanja ravnopravnosti se ne ticu samo karijere, vec i porodicnog zivota i celokupnog uredjenje drustva.
Uzmi npr. islam i zemlje u kojim se primenjuju serijatski zakoni -zena je u izrazito podredjenom plozaju. Ukoliko bi kod nas SPC zavladala zemljom i ukoliko bi se hriscanska pravila primenjivala, zna se zena bi bila u polozaju u kakvom je bila nekada, a ponegde jos uvek i pored toga sto smo na papiru ravnopravne (patrijahalne sredine).
Tako da tvoja pitanja nemaju veze sa onim sto mene zanima, a to je odnos budizma prema zenama. Kakva se pravila primenjuju, da li zena ima neke duznosti kao npr. duznosti po bibliji, koje je njeno mesto i prava u drustvu.

Brak u budizmu

Brak (avaha vihaha) jeste ceremonijalno i pravno sjedinjavanje muškarca i žene. To je sekularna institucija, dogovor između dvoje ljudi ili dve porodice i otuda budizam ne insistira na monogamiji, poligamiji ili poliandriji ili bilo kakvoj drugoj formi braka. U staroj Indiji postojalo nekoliko vrsta brakova, a najčešći su bili oni koje su ugovarali roditelji i staratelji, oni u kojima su dvoje ljudi birali jedno drugo uz odobrenje roditelja ili otmicu mlade. Stari pravni priručnici su ovu drugu vrstu braka nazivali svayamvara, a treću gandharva. Prema Budi, monasi i monahinje ne treba da budu uključeni u sklapanje brakova i takođe nikada nisu prisustvovali ni svadbama.

 

[flpflp]

Brak u budizmu

Brak (avaha vihaha) jeste ceremonijalno i pravno sjedinjavanje muškarca i žene. To je sekularna institucija, dogovor između dvoje ljudi ili dve porodice i otuda budizam ne insistira na monogamiji, poligamiji ili poliandriji ili bilo kakvoj drugoj formi braka. U staroj Indiji postojalo nekoliko vrsta brakova, a najčešći su bili oni koje su ugovarali roditelji i staratelji, oni u kojima su dvoje ljudi birali jedno drugo uz odobrenje roditelja ili otmicu mlade. Stari pravni priručnici su ovu drugu vrstu braka nazivali svayamvara, a treću gandharva. Prema Budi, monasi i monahinje ne treba da budu uključeni u sklapanje brakova i takođe nikada nisu prisustvovali ni svadbama.

Nadjoh neki link
http://www.budizam.net

I ovo sa tog sajta, pretpostavljam da ima jos, pa koga zanima

Manfred Ingerfeld

"Telo je osnova za ostvarenje mudrosti. Materijalna tela muškaraca i žena podjednako su pogodna, ali ako žena ima jaku težnju, onda ima viši potencijal." (1)
Ovo je rekao sam Padmasambava. Ono što govori veliki Guru Rinpoče jeste da žene imaju posebnu nadarenost za duhovnu stazu, dar koji im može obezbediti viši potencijal. Stoga bi žene trebalo da budu uvažavane i ohrabrivane kao duhovni praktičari, kako bi se njihovi talenti i potencijali razvili za dobrobit svih. Mogu nam pasti na um imena nekih velikih žena-učitelja iz prošlosti: Sukasidi i Niguma iz Indije, Ješe Cođal i Mačig Labdron sa Tibeta, ali zašto je tako malo njih poznato?

Na ovo pitanje nema jednostavnog odgovora. Sigurno je da su društva, kako tokom istorije, tako i u skorije vreme, bila sklona omalovažavanju duhovnih ostvarenja žena. Njihove životne priče nisu zapisivane i sada nam nisu dostupne. Stil budizma je takođe doprineo ovoj situaciji. Sutrička tradicija budizma naglašava stroga pravila ponašanja, kao i kontrolisanje i transformaciju uznemirujućih emocija koje stvaraju patnju. U sutričkom budizmu dominiraju monasi. Zajednice monahinja na Tibetu i drugde bile su male, a finansijska podrška i duhovna uputstva bili su na nižem nivou od onih dostupnih velikim manastirima, što je odražavalo kulturnu klimu tog vremena. Čak i danas, azijska društva imaju strožije poglede od zapadnih na ulogu pojedinca, a naročito žene, u životu. Trebalo bi da pazimo da ne prenesemo ove kulturne aspekte budizma na Zapad.

Situacija je drugačija u vađrajani, dijamantskom putu budizma. Mahamudra učenja Kađu škole i maha ati učenja Njingma škole zasnovana su na ideji da smo, u osnovi, već prosvetljeni. Pomoću transmisije od opunomoćenog učitelja i direktnog rada sa sopstvenom energijom, luminoznost i vizija se ponovo bude i prosijava primordijalno stanje prosvetljenja. Uznemirujuće emocije doživljavamo onakvim kakve jesu i ne transformišemo ih; oslobađaju se trenutno, kao sneg koji pada u vodu. Namkai Norbu Rinpoče objašnjava da žene imaju prirodnu sklonost za rad sa energijom i vizijom (2), a Garab Dorđe, osnivač dzogćen tradicije, predskazao je da će većina praktičara koji će ostvariti konačni nivo dzogćen učenja - manifestaciju tela od svetlosti, ili duginog tela - biti žene (3).

Na spoljašnjem nivou, stav muških kolega prema ženama praktičarima uvek je bio bolji u vađrajani nego u sutričkoj tradiciji budizma. Kao prvo, dijamantski put često praktikuju jogini i jogine, sami ili u malim grupama, izvan uticaja monaškog sistema u kome dominiraju muškarci. Drugo, pošto dijamantski put radi sa totalitetom bića, koje sadrži i muške i ženske principe, nipodaštavajući odnos prema ženama blokirao bi razvoj samog muškog praktičara i zato se tako nešto uvek smatralo prekršajem tantričkih zaveta.

U vađrajani, žene se, uopšteno govoreći, smatraju suštinom mudrosti i brojne ženske manifestacije različitih energija poznate su kao dakine.

Postoje potpuno prosvetljene dakine mudrosti, kao što su različite forme Tare i Dorđe Pamo (skt. Vađravarahi) - crvena dakini, tako važna u Kađu tradiciji - a postoje i svetovne dakine. Ostvarene praktičarke takođe se mogu zvati dakinama. Ove dakine su igrale ključne uloge u životima mnogih velikih majstora iz prošlosti. Dobar primer je sledeća priča iz života mahaside Sarahe, koja takođe pokazuje slobodan i direktan način na koji se značajna uputstva mahamudre daju čak i danas:

"Jednog je dana Saraha zamolio svoju ženu za malo rotkvica sa karijem. Žena je pripremila jelo, ali, u međuvremenu, Saraha je uplovio u duboku meditaciju iz koje nije izlazio punih dvanaest godina. Onda je iznenada zatražio svoje rotkvice sa karijem. Njegova žena bila je zaprepašćena: "Bio si u meditaciji dvanaest godina; sada je leto i nema rotkvica." Saraha je tada odlučio da ode u planinu kako bi još meditirao.

"Fizička izolacija nije pravo povlačenje", odgovorila mu je žena."Najbolji oblik povlačenja je potpuno izbavljenje od predrasuda nefleksibilnog i zakorelog uma, i povrh toga, od svih etiketa i koncepata. Ako si, nakon izlaska iz dvanaestogodišnjeg samadija, još uvek vezan za tvoje dvanaest godina stare rotkvice, koja je svrha odlaska u planinu?" Saraha je poslušao svoju ženu i nakon nekog vremena je postigao najviše ostvarenje mahamudre." (4)

Mudrost Sarahine žene je priznata, ali priroda njene uloge nije jasna. Smisao njenih komentara i trenutak u kome su dati, ukazuju da je ona već spoznala mahamudru. To bi je učinilo Sarahinim najvažnijim učiteljem, ali uprkos tome, mi ne znamo čak ni njeno ime. U skorije vreme nastali su brojni izveštaji o visoko ostvarenim ženama koje su do nedavno bile žive, kao i o onima koje su žive i danas. Objavljeno je da su neke od njih manifestovale dugino telo, što je veoma retko ostvarenje. Nekolicina njih ima svoje mesto u hijerarhijama. Šire posmatrano, institucije i hijerarhije, iako veoma korisne, samo su jedan vid izražavanja duhovnog ostvarenja i aktivnog saosećanja. U svakom slučaju, mi moramo pokušati da iskoristimo doprinos ovih izuzetnih žena, da iskoristimo prilike da od njih učimo i zabeležimo njihove životne priče za buduća pokolenja.

(1) Dowman, K., Sky Dancer: The secret Life and Songs of the Lady Yeshe Tsogyal, Routledge & Kegan Paul, 1984, strana 86.
(2) Norbu, Namkai: "Kristal i put svetlosti", 1986.
(3) Alione, Cultrim: "Žene mudrosti", 1986.
(4) Dowman, K., Masters of Mahamudra, State University of New York Press, 1985.

 

[flpflp]

Разумем ово о исламским земљама. Познато ми је и шта Библија каже о женама.
Сад једино не разумем да ли питаш за прилике у земљама у којима су будисти већинско становништво или питаш за Будин став према женама?
Колико је мени познато, Буда нигде није нагласио да његово учење није намењено женама...
нити да се бавио одређивањем нечијег положаја у друштву...

Извини. Покушала сам да помогнем.. али изгледа да не могу да те разумем...

Ok, nisam se dobro izrazila, prilike u prevashodno budistickim zemljama, jer svaka vera u sustini ima svoji uticaj u drustvu.