Будизам...

[flpflp]

znaci ipak neka vrsta rituala, ili krstenja?

U kontextu da je krstenje ritual, sto i jeste, kao i ostali pravoslavni obredi, prizivanja andjela i Boze i Isusa i Isusove mame.

 

[BOKYSTAMY]

U kontextu da je krstenje ritual, sto i jeste, kao i ostali pravoslavni obredi, prizivanja andjela i Boze i Isusa i Isusove mame.

bolje reci sveta tajna, ali necemo ovde o tome, moze buda da se naljuti

 

[Inspektor Kluso]

Samo jedna rec Shinto

 

[flpflp]

bolje reci sveta tajna, ali necemo ovde o tome, moze buda da se naljuti

Zovi to kako hoces.
Btw. Buda nije Boza pa da se naljuti, pa da sevnu munje i gromovi i otvore se bezdani....., ali necemo ovde o tome

 

[BOKYSTAMY]

Zovi to kako hoces.
Btw. Buda nije Boza pa da se naljuti, pa da sevnu munje i gromovi i otvore se bezdani....., ali necemo ovde o tome

tacno je da nije, jer je bio obican covek, smrtik,

 

[flpflp]

tacno je da nije, jer je bio obican covek, smrtik,

On je postojao, ali dokazi o Bozinom postojanju su vrlo diskutabilni i sumnjivi.

 

[BOKYSTAMY]

On je postojao, ali dokazi o Bozinom postojanju su vrlo diskutabilni i sumnjivi.

kako za koga, meni nisu, sumljivi

 

[jelen.co]

"Kako jedan čovek od trista kila može da govori o samokontroli?"

 

[ukupno]

Nego nisam to htela reci, vec ako pratis budizam ti ne moras da pristupis i zvanicno budistima da bi se reinkarnirao ako covek, vec je dovoljno da postujes par pravila.
Ali neka ti @ukupno to objasni, on je budista, nisam ja.
Inace hata joga su fizicke vezbe joge, prvi nivo joge.

Pokušao bi Ukupno da objasni kad bi shvatao kakve veze bičevi i joga imaju sa budizmom.

 

[antoniusss]

Pokušao bi Ukupno da objasni kad bi shvatao kakve veze bičevi i joga imaju sa budizmom.

Budizam je nastao iz joge,a oboje se bave "buđenjem" iz nekog zamišljenog sna u kojem tobože svi spavamo. Sama reč Buda znači budan jer potiče it sanskrtskog jezika koji ima sličnih reči sa našim jezikom ma kako ga zvali (srpski,hrvatski,crnski,gorski,bošnjačko-hercegovački) Evo i jedne pričice:
Bao Yu je sanjao da se nalazi u vrtu istovjetnom njegovu vlastitom. »Je li moguće«, govoraše, »da postoji vrt
koji je jednak mojemu?« Nekoliko sluškinja mu se približi. Bao ostane zabezeknut: »Zar još netko ima
sluškinje tako nalik Xi Yen, Bin Er i svima onima u mojoj kući?« Jedna od sluškinja poviče: »Evo Bao Yua.
Kako je došao dovde?« Bao Yu pomisli da su ga prepoznale. Krene naprijed i reče sluškinjama: »Šetao sam.
Slučajno sam došao ovamo. Prošećimo malo.« Sluškinje se stadoše smijati: »Kakva zaslijepljenost! Zamijenili
smo te s Bao Yuom, našim gospodarem, ali ti nisi privlačan kao on.« Bijahu to sluškinje nekoga drugog Bao
Yua. »Drage sestre«, reče im on, »ja sam Bao Yu. Tko je vaš gospodar?« »Bao Yu«, odgovoriše one. »To su
mu ime nadjenuli njegovi roditelji, a sastavljeno je od dvaju značenja: Bao (dragocjen) i Yu (nefrit) kako bi mu
život bio sretan i dug. Kako si se usudio uzeti njegovo ime?« One se udalje smijući se.
Bao Yu bijaše zaprepašten. »Još nitko sa mnom nije tako loše postupao. Zašto me te djevojke preziru? Postoji
li doista drugi Yu? Moram se u to uvjeriti. Moren tim mislima, nañe se u nekom dvorištu koje mu se učini
čudno poznatim. Uspne se uza stube i uñe u sobu. Ugleda nekog mladića kako leži. Pokraj kreveta djevojke se
smijahu zabavljajući se s njime. Mladić uzdahne. Jedna od sluškinja reče: »O čemu sanjaš, Bao Yu? Jesi li
nesretan?« »Usnio sam nadasve čudan san. Sanjao sam da sam bio u vrtu i da me nijedna meñu vama nije
prepoznala. Ostavile ste me samog. Pratio sam vas do kuće i tamo otkrio jednog drugog Bao Yua kako spava u
mom krevetu.«
Čuvši taj razgovor, Bao Yu se ne mogaše uzdržati te uzvikne: »Tražio sam jednoga Bao Yua i to si ti.« Mladić
ustane, obujmi ga rukama i poviče: »To nije bio san, ti si Bao Yu.« Iz vrta ga zovne neki glas: »Bao Yu!« Oba
Bao Yua uzdrhtaše. Sanjani Bao Yu iščezne, a drugi mu reče: »Vrati se brzo, Bao Yu.« Bao Yu se probudi.
Njegova sluškinja, Xi Yen, ga upita: »O čemu sanjaš Bao Yu, jesi li nesretan?« »Usnuo sam nadasve čudan
san. Sanjao sam da sam bio u nekom vrtu i da me nijedna od vas nije prepoznala . . . «

 

[Jasna]

Pokušao bi Ukupno da objasni kad bi shvatao kakve veze bičevi i joga imaju sa budizmom.

Ето... како мислимо да је лако поставити питање... а није...

 

[antoniusss]

Ето... како мислимо да је лако поставити питање... а није...

Ne bih da dosađujem ali Budizam je potekao iz Joge.
A istina je da majstori Zen budizma tuku učenike ko volove u kupusu. Istina ne znam da li baš bič koriste,ali štap sigurno.Mrzi me da kucam duge postove,ako nađem na gugletu pa ću da kopiram.

 

[gost 102443]

Pa, ne tuku ih bas kao volove u kupusu.Kyosaku, stap od bambusovine, koristi se za blag udarac po korenu vrata ili u plecke, ako ucitelj primeti da je neki od ucenika zaspao na meditaciji.

 

[Jasna]

Ne bih da dosađujem ali Budizam je potekao iz Joge.
A istina je da majstori Zen budizma tuku učenike ko volove u kupusu. Istina ne znam da li baš bič koriste,ali štap sigurno.Mrzi me da kucam duge postove,ako nađem na gugletu pa ću da kopiram.

Мислим да би било корисније да отвориш тему о зен будизму и јоги...

 

[antoniusss]

Pa, ne tuku ih bas kao volove u kupusu.Kyosaku, stap od bambusovine, koristi se za blag udarac po korenu vrata ili u plecke, ako ucitelj primeti da je neki od ucenika zaspao na meditaciji.

Čitao sam u knjigama da je neki majstor ubio učenika tukući ga i kad su pitali zašto je to učinio rekao je:
-Ja u grupi imam 15 učenika,od svake grupe satori (prosvetljenje) doživi 2-3 u proseku,u ovoj grupi jedan je umro a 14 se prosvetlilo. šta je smrt jednog beskorisnog učenika,ako smo dobili 14 probuđenih (Buda). Parafraziram po sećenju.

 

[antoniusss]

Мислим да би било корисније да отвориш тему о зен будизму и јоги...

Da li je ovo ironija ili sarkazam?

 

[gost 102443]

Čitao sam u knjigama da je neki majstor ubio učenika tukući ga i kad su pitali zašto je to učinio rekao je:
-Ja u grupi imam 15 učenika,od svake grupe satori (prosvetljenje) doživi 2-3 u proseku,u ovoj grupi jedan je umro a 14 se prosvetlilo. šta je smrt jednog beskorisnog učenika,ako smo dobili 14 probuđenih (Buda). Parafraziram po sećenju.

Svasta se prica i pise o budizmu i zenu, ali najcesce od strane onih koji nemaju pojma o tome.Provereni autori su Cedomir Veljacic, sto se tice budizma, i Filip Kaplo, sto se tice zena.Ovo sto se tice zapadnjaka, naravno.

 

[BOKYSTAMY]

;epo je to, jednog uspavati , da bi 14. probudio

 

[antoniusss]

;epo je to, jednog uspavati , da bi 14. probudio

Matematika je na strani Zen majstora!

 

[ukupno]

Ne bih da dosađujem ali Budizam je potekao iz Joge.

Olake reči možda nekome dobro zvuče, ali imaju jedan mali problem - nisu tačne. Ili u najboljem slučaju nisu precizne, pa stvaraju više zbrke nego što razjašnjavaju.

Zato prvo molim te objasni šta podrazumevaš pod terminom joga. U onom smislu kako je danas najčešće razumemo, joga je jedna od šest filozofskih škola hinduizma, takozvanih astika ("ortodoksno"), a to su: nyaya, vaisheshika, samkhya, joga, purva mimamsa i vedanta.

Nasuprot njima stoje nastika ("heterodoksne") škole kakve su đainizam i budizam. Glavna razlika između astika i nastika škola jeste da jedne, ove prve, priznaju autoritet Veda, a ove druge ne. Itd. itd. Uzmi neku istoriju indijske filozofije i samo će ti se kaz'ti

 

[antoniusss]

Olake reči možda nekome dobro zvuče, ali imaju jedan mali problem - nisu tačne. Ili u najboljem slučaju nisu precizne, pa stvaraju više zbrke nego što razjašnjavaju.

Zato prvo molim te objasni šta podrazumevaš pod terminom joga. U onom smislu kako je danas najčešće razumemo, joga je jedna od šest filozofskih škola hinduizma, takozvanih astika ("ortodoksno"), a to su: nyaya, vaisheshika, samkhya, joga, purva mimamsa i vedanta.

Nasuprot njima stoje nastika ("heterodoksne") škole kakve su đainizam i budizam. Glavna razlika između astika i nastika škola jeste da jedne, ove prve, priznaju autoritet Veda, a ove druge ne. Itd. itd. Uzmi neku istoriju indijske filozofije i samo će ti se kaz'ti

Neko je iznad napisao da je budizam "religija bez Boga". Tome treba pristupiti oprezno. Velika je greska sto se danas budizam izjednacava po toj liniji sa ateizmom cak. To jednostavno nije tacno. Da bi se razumeo odnos budizma i Boga treba poci od istorijskog konteksta u kome je Buda poducavao. Indija pre 2500 godina je svedocila sveopstu dekadenciju hinduizma. Budizam nastaje kao heterodoksni hinduizam, mada se na hinduizam ne moze gledati kao na kompaktni sistem. Naime, u vreme Bude je tipicno indijsko selo imalo na stotine bogova. Iznad svakog kucnog oltara su se nalazile figurice na desetine bozanstava. Svaki, i najmanji detalj postojanja je imao boga zastitnika, demona i slicno. To je dovodilo do besmisla. Tada se pojavljuje Buda i, izmedju ostalog, reformise tadasnju religiju tako sto taj problem ne resava direktno vec ga na neki nacin izbegava. On se jasno ne odredjuje prema postojanju Boga, vec akcenat stavlja na prosvetljenje za koje Bog nije nuzan. Buda i mnogi kasniji budisti se odredjuju kao neko ko nema odgovore na teoloska pitanja koja se listom mogu naci u drugim religijama. Njegov odnos spram Boga je, u danasnjim terminima oznacen, najblizi agnosticizmu. Kasnije, kako se budizam razvijao, razlicite skole su razlicito gledale na to, a da veliki buidsta moze biti teista je sjajno pokazano na primeru Milarepe. Generalno, ceo koncept Boga u istocnjackoj misli je po mnogo cemu razlicit od onog koji nam namecu na prvom mestu tri jerusalimske religije . Jedna od boljih definicija tog koncepta se nalazi u stihovima Mandukja upanisade:

Purnat purnamudaćate
Purnasja purnamadava
Purnameva vašišjate

Iz celog celo nastaje
Ako se od celog oduzme celo
Celo i dalje celo ostaje

 

[ukupno]

Budizam nastaje kao heterodoksni hinduizam, mada se na hinduizam ne moze gledati kao na kompaktni sistem. Naime, u vreme Bude je tipicno indijsko selo imalo na stotine bogova. Iznad svakog kucnog oltara su se nalazile figurice na desetine bozanstava. Svaki, i najmanji detalj postojanja je imao boga zastitnika, demona i slicno. To je dovodilo do besmisla. Tada se pojavljuje Buda i, izmedju ostalog, reformise tadasnju religiju tako sto taj problem ne resava direktno vec ga na neki nacin izbegava. On se jasno ne odredjuje prema postojanju Boga, vec akcenat stavlja na prosvetljenje za koje Bog nije nuzan. Buda i mnogi kasniji budisti se odredjuju kao neko ko nema odgovore na teoloska pitanja koja se listom mogu naci u drugim religijama. Njegov odnos spram Boga je, u danasnjim terminima oznacen, najblizi agnosticizmu. Kasnije, kako se budizam razvijao, razlicite skole su razlicito gledale na to, a da veliki buidsta moze biti teista je sjajno pokazano na primeru Milarepe. Generalno, ceo koncept Boga u istocnjackoj misli je po mnogo cemu razlicit od onog koji nam namecu na prvom mestu tri jerusalimske religije . Jedna od boljih definicija tog koncepta se nalazi u stihovima Mandukja upanisade::

Prvo, lepo bi bilo da navedeš izvor ovog citata, pa da nastavimo.
Naime, nije novost da hinduistički mislioci svojataju budizam (a ko ne bi ), ali to još uvek ne znači da je takva tvrdnja i tačna.
Kad navedeš citat kazaću ti i zašto, sem ovoga što sam već naveo .

 

[antoniusss]

Prvo, lepo bi bilo da navedeš izvor ovog citata, pa da nastavimo.
Naime, nije novost da hinduistički mislioci svojataju budizam (a ko ne bi ), ali to još uvek ne znači da je takva tvrdnja i tačna.
Kad navedeš citat kazaću ti i zašto, sem ovoga što sam već naveo .

Ne znam tačan citat našao sam na netu,ali znam da je budizam potekao iz hinduizma,ako hoćeš naći ću ti još hrpu citata.

Nekoliko reči i o Budi, posle ovoga. Buda, samo ime "Buda" znači "prosvetljeni, neko ko je bio prosvetljen". Njegovo pravo ime je Sidharta Gautama, on je rođen oko 560. godine pre Hrista, rođen je u porodici višeg socijalnog ranga. Svoje rane godine proveo je u vrlo ugodnom životu, tako da je tek u dvadesetim godinama shvatio da u svetu postoji velika patnja. Učio je sa učiteljima hinduizma i praktikovao je asketizam neko vreme, a onda je shvatio da nijedna krajnost nije dobra. On je zatim izabrao put meditacije. Dok je jednoga dana meditirao pod drvetom smokve, kaže da je dobio prosvetljenje i dostigao stanje nirvane. Spisi i reči koje se pripisuju Budi, za koje se veruje da je Buda autor, zapisane su oko 400 godina posle njegove smrti, tako da neki stavljaju pod veliki znak pitanja verodostojnost tih spisa. Buda je umro negde oko 480. godine pre Hrista od hrane koja je bila zatrovana.

 

[Jasna]

Ne znam tačan citat našao sam na netu,ali znam da je budizam potekao iz hinduizma,ako hoćeš naći ću ti još hrpu citata.

Цитирао си лика, који има ник Зен, са неког другог форума.

То ли су докази бре?

 

[antoniusss]

Цитирао си лика, који има ник Зен, са неког другог форума.

То ли су докази бре?

Možda ne znam,ali i on je od nekud kopirao.Evo još:
Budizam je monoteistička religija, nastala posle bramanizma, politeističke religije rasprostranjene u drevnoj Indiji. Osnovno mu je načelo bilo postojanje najviše ili opšte ' duše ' sveta.Taj princip naziva se braman. Svako biće poseduje pojedinačnu dušu – atman, stopljenu sa telom. Cilj ove religije jeste da se pojedinačna duša odvoji i sjedini sa Opštom dušom, uzdižući se na taj način do Bramane. Osnovna božanstva ranog bramanizma : Agni ( bog vatre ), Aditi ( majka bogova ), Varuna ( bog vode ) , Diaus Pitar ( nekad znan i kao Zevs Poter ( bog otac ) Pod uticajem budizma, u feudalnom periodu, bramanizam počinje da sazreva te da se preobličuje u novu religiju – Hinduizam. Hinduizam donosi veru u tri boga : Brama ( stvoritelj ), Višna ( bog koji taj stvoreni svet održava ), Šiva ( koji ga pak razara ). Višna i Šiva su postavljeni kao suprotni, kao pozitivan i negativan princip dok je Brama iznad njih. Hinduizam je i danas dominantna religija, naziva se još i neohinduizam.
Budizam Filozofsko religiozni sistem Sidharte Gotame ( Bude) . Osnovne postavke budizma su ' 4 plemenite istine ' : 1. Život je patnja 2. Uzrok patnje je želja za životom 3. Čovek se može osloboditi patnje samo gušenjem želje za životom 4. Do spasenja ( nirvane) vodi osmostruka staza : a) prava vera b) pravi život c) prava odluka d) prava reč e) pravi čin f) prava težnja g) pravo mišljenje h) prava sabranost Vremenom budizam se proširio i došlo je do podele na dve glavne grane budizma 1. hinajana budizam( mala kola), proširen uglavnom na Cejlonu ( Šri Lanka) 2. mahajana ( velika kola) u Tibetu, Mongoliji, Kini, Japanu, Koreji... 3. tantrizam ( mada se on zvanično smatra kao poseban oblik mahajane) Tantrizam vodi poreklo od sanskrita i znači ' ono što se širi '. To je vera koja vodi oslobođenju od reinkarnacije i patnje. Tantrizam nosi mnoge elemente hinduizma. Budizam spada u 4 najveće religije sveta. U Budizmu ne postoji pojam boga. Međutim, budizam je u Indiji , iako je tamo nastao, prilično beznačajna religija, sa ne mnogo vernika. Ali je zato veoma rasprostranjen u Indokini, Tibetu, Kini, Koreji, Japanu.... Budizam, slično hrišćanstvu, polazi od stava da da su telesne želje čoveka poreklo njegovih patnji. Stoga se, smisao života , ogleda u oslobođenju od želja . Vrhunska mudrost naziva se Nirvana. I Budizam, kao i Hrišćanstvo propisuje zapovesti kojih se mora pridržavati. Ima ih 5, a 4 su istovetne onima u Hrišćanstvu. 1. Ne ubij 2. Ne kradi 3. Ne vrši preljubu 4. Ne laži 5. Ne uzimaj alkohol Oblici Budizma 1. Lamaizam To je poseban oblik budističkog kulta obrazovan na Tibetu. Izraz je iz tibetanskog jezika ' blama ' i znači učitelj, vrhovni. To je ime za sveštenika najvišeg ranga. Za lamaizam se vezuke pojam reinkarnacije.Veruje se da posle smrti poglavara ' lame ' duša pokojnika ulazi u telo nekog muškog deteta. Zato se budno motri na svu decu koja imaju neke specifične karakteristike : klempave uši, pegice , izbuljene oči....Sve to može biti znak reinkarnisanog poglavara. Potom se cedulje sa imenima svih dečaka stavljaju u činiju i izvlači se jedno. Izvučeni dečak postaje novi Dalaj Lama. On se odvaja od roditelja i svih žena i podvrgava strogom verskom obrazovanju. 2. Đainizam Đainizam se tretira kao posebna, treća religija u Indiji. Utemeljio ju je Budin savremenik Vardarma poznatiji kao Mohovira ( Veliki Čovek ), koji je živeo od 599 – 527. g.p.n.e. Rođen i odrastao u kraljevskoj porodici. Napušta je kao mladić i postaje sveštenik, pokušavajući da nađe dublji smisao života. Njegova životna priča podseća dosta na Budhinu. Između Đainizma i budizma takođe ima puno sličnosti ali Đainizam još više naglašava stav sveopšte ljubavi i milosrđa. Svi oblici ljudskih aktivnosti podređeni su strogim religioznim propisima. Oni se mole sa povezom preko usta da ne bi nehotice progutali nekog insekta. Da ih ne bi zgazili koračaju uvek oborenog pogleda i nose sa sobom mekanu metlu duge drške kojom čiste put pred sobom. Zemlju ne obrađuju da ne bi ubili crve. Iz istog razloga ne kuvaju niti pale vatru.Ima ih oko dva miliona, uglavnom službenika i trgovaca koji nastanjuju oblasti oko Kalkute. Otac Indije, Mahatma Gandi, bio je pristalica ovog religijskog sistema.