Будизам...

[JA KOJI JESAM]

Svaki put kada si rekao i pomislio ja postojim bio si u telu i to možeš sa aposlutnom sigurnošu da kažeš,tvoja svest o tebi kao nekom koji jeste je uvek u telu a ovaj to dovdi u pitanje jer je možda telo san al ovo da on jeste u nije san iako ga isključivo u telu doživljava.Ti jasnije sad malo?

Onaj koji doživljava sebe u tijelu mora da bude onaj koji nije od tijela.
Je l' tebi sad jasnije?

Šta zaustavlja onoga koji sebe doživljava u tijelu da sebe doživi i izvan tijela ili bestjelesno?
'Onaj' (koji jeste) veće jeste bestjelesan. Ako pak misliš da nije, pokaži mi prstom u 'njega'.

 

[Crni_Georgije]

Onaj koji doživljava sebe u tijelu mora da bude onaj koji nije od tijela.
Je l' tebi sad jasnije?

Šta zaustavlja onoga koji sebe doživljava u tijelu da sebe doživi i izvan tijela ili bestjelesno?
'Onaj' (koji jeste) veće jeste bestjelesan. Ako pak misliš da nije, pokaži mi prstom u 'njega'.

Ne postoji nikakva logika koja explcitno nalaže da mora da bude da nije od tela,čak šta više naprotiv,ti ne znaš za JA osim u svom telu.Možeš ti da veruješ da tvoje ja može da egzistira i vantelesno al si onda van znanja i u domenu vere ali ništa te neograničava da veruješ da je tako,sve je moguće.

 

[Hekate]

We are free to be free,
and are free to be bound.
All our suffering is the tax we pay for being "somebody."

~ Mooji

 

[sousousou18+]

Hajdemo malo elementarnog…o pojedinim pojmovima u budizmu.

Um - mogu se razlikovati dva stanja uma:
*Neprosvetljeni um: doživljaj uslovljenih i relativnih gledišta i fenomena.
*Prosvetljeni um: apsolutna gledišta, oslobodjen uznemirujućih osecanja i konfuzije.
Po svojoj prirodi, um je prazan, poput prostora - ne poseduje nikakvu fizičku ili supstantivnu formu. Njegove karakteristike su jasnoća i mudrost, a ekspresija je bezgranična.

Budisti se u većini sl. samo i saamo fokusiraju na um..njihova ideologija prosvetljenog i neprosvetljenog u m a.
I ovde jasno vidimo da je samo i samo priroda uma da bude prazan…a um nema ama baš nikakve veze, ni sa dušom, ni sa duhom…jelte......zatim.

Saosećanje - označava stav da je dobrobit drugih važnija od naše. Saosećanje uvek ide zajedno sa ljubavlju. Dok se saosećanje odnosi na želju da sva bića budu oslobodjena patnje i uzroka patnje, ljubav se odnosi na želju da sva bića budu srećna. Postoji nekoliko načina za razvijanje saosećanja (v. prosvetljeni um). U Mahajani i Dijamantskom putu budizma razvoj saosećanja je veoma važan. Mudrost i saosećanje su neodvojivi u Mahajana budizmu. Razvoj mudrosti nas vodi ka spoznaji praznine. XVI Karmapa Rangdjung Rigpe Dordje je rekao: "Prava priroda praznine je saosećanje. Bez doživljavanja bogatstva saosećanja, ništa ne znači kada neko tvrdi da je spoznao prazninu."

Čak i prazan um može imati saosećanje..jelte.

Sanskrit - jezik stare Indije koji se i danas ponekad upotrebljava. Sanskrit je bio jezik
nauke, religije i kulture. Pošto su Budina učenja nekoliko stotina godina prenošena usmenom tradicijom, Sanskrit je korišćen za zapisivanje učenja.

Što ne znači da se apsolutno s v a stara učenja iz Indije fokusiraju samo i samo na um. How about that...

Tri Kaje - tri stanja celovitosti potpuno prosvetljenog iskustva. Tri stanja (ili tela) iskustva Bude.
Stanje istine, Stanje radosti, Tulku (Stanje saosećanja).

Ko god je ikada izučava bilo koju sektu recimo i konkretno ovu o 'praznini' uma, ovu koja se tako nečasno fokusira samo i samo na um…vidi njene nimalo korektne strane i jasno može videti prljavu igru....koju igraju njeni sldbenici, no njima neka bude prema tome i suđeno..ko je apsolutno iskren/ iskrena sa sobom naravno.

Apsolutnost podrazumeva potpunost,sveobuhvatnost znači i punina i praznina,i praznina punine i punina praznine,neka vrsta jing janga.
Ta praznina je preduslov da se sipa novi čaj u šolju u onoj zen priči:

Čak ni celovito ne može biti dualno to jest prazno i puno..pa samim tim primećujem da tek Apsolutno ne može biti dualno.....zato što Apsolutno jednostavno jeste Apsolutno......no možda u ljudskoj fantaziji o 'mudrosti ljudi' i može, pa samo fantazirajte.

Veliki japanski učitelj Nan-in primio je univerzitetskog profesora koji je došao da se raspita o mudrosti Zena.

Učitelj ga je poslužio čajem. Sipao je čaj do vrha šolje i čak nastavio dalje da sipa.

Profesor je gledao kako se čaj preliva, dok više nije mogao da se suzdrži. “Previše si sipao. Prosipaš na sve strane!”, rekao je profesor.

“Kao i ova šolja”, rekao je učitelj,”vi ste puni vaših razmišljanja i nagađanja. Kako mogu da vam pokažem Zen ako prvo ne ispraznite vašu šolju?”

To je tako tipična umna to jest mentalna masturbacija...iskusni i oni koji videše dalje od 3D očiju na ovakve unme igrice rečima jelte....to jet 'čuvene' mentalne masturbacije....... ne padaju....baj baj

Mooji

Taj je tek hodajući otrov...ni telo ni reči mu nisu u skladu, a kamoli facijalne ekspresije...o njegovim nečasnim delima da ne pišem..baj baj

 

[Hekate]

Hajdemo malo elementarnog…o pojedinim pojmovima u budizmu.

Um - mogu se razlikovati dva stanja uma:
*Neprosvetljeni um: doživljaj uslovljenih i relativnih gledišta i fenomena.
*Prosvetljeni um: apsolutna gledišta, oslobodjen uznemirujućih osecanja i konfuzije.
Po svojoj prirodi, um je prazan, poput prostora - ne poseduje nikakvu fizičku ili supstantivnu formu. Njegove karakteristike su jasnoća i mudrost, a ekspresija je bezgranična.

Budisti se u većini sl. samo i saamo fokusiraju na um..njihova ideologija prosvetljenog i neprosvetljenog u m a.
I ovde jasno vidimo da je samo i samo priroda uma da bude prazan…a um nema ama baš nikakve veze, ni sa dušom, ni sa duhom…jelte......zatim.

Saosećanje - označava stav da je dobrobit drugih važnija od naše. Saosećanje uvek ide zajedno sa ljubavlju. Dok se saosećanje odnosi na želju da sva bića budu oslobodjena patnje i uzroka patnje, ljubav se odnosi na želju da sva bića budu srećna. Postoji nekoliko načina za razvijanje saosećanja (v. prosvetljeni um). U Mahajani i Dijamantskom putu budizma razvoj saosećanja je veoma važan. Mudrost i saosećanje su neodvojivi u Mahajana budizmu. Razvoj mudrosti nas vodi ka spoznaji praznine. XVI Karmapa Rangdjung Rigpe Dordje je rekao: "Prava priroda praznine je saosećanje. Bez doživljavanja bogatstva saosećanja, ništa ne znači kada neko tvrdi da je spoznao prazninu."

Čak i prazan um može imati saosećanje..jelte.

Sanskrit - jezik stare Indije koji se i danas ponekad upotrebljava. Sanskrit je bio jezik
nauke, religije i kulture. Pošto su Budina učenja nekoliko stotina godina prenošena usmenom tradicijom, Sanskrit je korišćen za zapisivanje učenja.

Što ne znači da se apsolutno s v a stara učenja iz Indije fokusiraju samo i samo na um. How about that...

Tri Kaje - tri stanja celovitosti potpuno prosvetljenog iskustva. Tri stanja (ili tela) iskustva Bude.
Stanje istine, Stanje radosti, Tulku (Stanje saosećanja).

Ko god je ikada izučava bilo koju sektu recimo i konkretno ovu o 'praznini' uma, ovu koja se tako nečasno fokusira samo i samo na um…vidi njene nimalo korektne strane i jasno može videti prljavu igru....koju igraju njeni sldbenici, no njima neka bude prema tome i suđeno..ko je apsolutno iskren/ iskrena sa sobom naravno.



Čak ni celovito ne može biti dualno to jest prazno i puno..pa samim tim primećujem da tek Apsolutno ne može biti dualno.....zato što Apsolutno jednostavno jeste Apsolutno......no možda u ljudskoj fantaziji o 'mudrosti ljudi' i može, pa samo fantazirajte.


To je tako tipična umna to jest mentalna masturbacija...iskusni i oni koji videše dalje od 3D očiju na ovakve unme igrice rečima jelte....to jet 'čuvene' mentalne masturbacije....... ne padaju....baj baj


Taj je tek hodajući otrov...ni telo ni reči mu nisu u skladu, a kamoli facijalne ekspresije...o njegovim nečasnim delima da ne pišem..baj baj

Baj, baj

 

[Crni_Georgije]

We are free to be free,
and are free to be bound.
All our suffering is the tax we pay for being "somebody."

~ Mooji

Eh de si bila kad sam bio niko...

 

[Jasna]

baj baj

Tema o masturbaciji je druga vrata levo.

baj baj..

 

[Crni_Georgije]

Po svojoj prirodi, um je prazan, poput prostora - ne poseduje nikakvu fizičku ili supstantivnu formu.

Um nije materijalan,šta ti je tu sad nejasno?

 

[Crni_Georgije]

Čak ni celovito ne može biti dualno to jest prazno i puno..pa samim tim primećujem da tek Apsolutno ne može biti dualno.....zato što Apsolutno jednostavno jeste Apsolutno......no možda u ljudskoj fantaziji o 'mudrosti ljudi' i može, pa samo fantazirajte.

Šta znači da je apsolutno?

 

[Jasna]

Kao i verovanje u nirvanu?

Nema potrebe za verovanjem u nirvanu.
Nirvana nije ništa nedostižno, niti dostižno samo odabranima.
Dostižna je svakome upravo u ovom životu.

Kao kada bi neko verovao da postoji Budimpešta. Pa, može da
veruje, može da ne veruje, a može i da proveri.

 

[Crni_Georgije]

Nema potrebe za verovanjem u nirvanu.
Nirvana nije ništa nedostižno, niti dostižno samo odabranima.
Dostižna je svakome upravo u ovom životu.

Kao kada bi neko verovao da postoji Budimpešta. Pa, može da
veruje, može da ne veruje, a može i da proveri.

Na osnovu čega znaš da nirvana postoji?Zato što ti Buda rekao?
U Budimpešti su mnogi bili i sad mogu da odu ako hoće ali da dostignu nirvanu najpre treba da znaju da ona uopšte postoji...

 

[mnemozina]

Onaj koji doživljava sebe u tijelu mora da bude onaj koji nije od tijela.
Je l' tebi sad jasnije?

Šta zaustavlja onoga koji sebe doživljava u tijelu da sebe doživi i izvan tijela ili bestjelesno?
'Onaj' (koji jeste) veće jeste bestjelesan. Ako pak misliš da nije, pokaži mi prstom u 'njega'.

Zaustavlja ga materija. Onaj koji jeste sasvim je nova materija preobrazenja. Nasa tjela mogu da dostignu stupanj prosvjetljenja/sto nekome izgleda kao kraj puta/ ali za preobrazenje moramo da se 'iselimo'/umremo/ iz ove propadljive materije i preobrazimo u supermateriju
inace onaj koji jeste ali je bestjelesan je u grobu

 

[Jasna]

Na osnovu čega znaš da nirvana postoji?Zato što ti Buda rekao?
U Budimpešti su mnogi bili i sad mogu da odu ako hoće ali da dostignu nirvanu najpre treba da znaju da ona uopšte postoji...

To je vec razlika iznedju slepe vere i poverenja. Zar ne?

Sta tebe sprecava da dostignes nirvanu?

 

[Crni_Georgije]

To je vec razlika iznedju slepe vere i poverenja. Zar ne?

Sta tebe sprecava da dostignes nirvanu?

Ne znam da li postoji uopšte to što treba da dositignem,moram da verujem da postoji da bi tome težio...

 

[coco bill]

Ne znam da li postoji uopšte to što treba da dositignem,moram da verujem da postoji da bi tome težio...

dostigni ono u šta veruješ, npr. carstvo nebesko (to je ionako isto stanje svesti kao i nirvana).

 

[JA KOJI JESAM]

Ne znam da li postoji uopšte to što treba da dositignem,moram da verujem da postoji da bi tome težio...

Ne moraš tražiti Nirvanu, ni ja je nisam tražio. Nirvana je ime koje je neko (Buda) dao za iskustvo stanja ispražnjenog uma. Umjesto da tražiš to stanje pokušaj zaustaviti tok misli, pa kad uspiješ probaj da to stanje zadržiš duže... pa vidi gdje će te to odvesti. Moraš imati disciplinu i rutinu da to činiš regularno, jer svaki put kada iskoračiš iz toka misli imaš realnu šansu da totalno isprazniš um. A pošto je um uistinu ono što doživljavamo prazninom, jasno je da pokretanjem fokusa sa misli (koje su objekti u našem umu) na prazninu između njih pomijeramo i svjesnost o onome što doživljavamo. Stoga, stanje praznog uma je stanje fiksiranog fokusa na prazninu, to je stanje izmijenjene svjesnosti.

To se slikovito može predstaviti na primjeru neba i oblaka. Oblaci su misli a nebo je um. Plavetnilo neba i mir koji iz sebe zrači ne možeš doživjeti dok je nebo prekriveno oblacima. Kada je nebo potpuno prekriveno oblacima onda je teško zamisliti plavetnilo neba. Tako je i sa čovjekovom pažnjom unutar uma. Kada mu je fokus zaključan na mislima, čovjek ne može ni zamisliti taj mir i tišinu praznine, jer mu je svjesnost okupirana bukom misli. Ali kad shvati da i iza najtamnijih oblaka postoji beskrajno plavetnilo neba, on počne da zuri kroz oblake tražeći i najmanji prostor između njegovih čestica. Taj prostor je ono na što treba fokusirati pažnju, jer prostor i jeste praznina, doduše definisana koordinatama projektovanih čestica u njoj. Prati prazninu prostora, fokusiraj se na nju i ona će te odvesti izvan oblaka, postat’ će veća i šira, dok će misli postati sve rjeđe i rjeđe... dok se iz tvog fokusa totalno be izgube i ostaneš sam sa prazninom u totalnom miru i tišini. To je početak osvješćenja, buđenja.

 

[Jasna]

Ne znam da li postoji uopšte to što treba da dositignem,moram da verujem da postoji da bi tome težio...

Kada bih ti rekla da ne mogu da odem do Budimpešte, jer ne verujem
da taj grad uopšte postoji, verovatno bi ti bilo smešno.
Jednako je i meni smešno ovo što ti pričaš.

 

[Jasna]

Zaustavlja ga materija. Onaj koji jeste sasvim je nova materija preobrazenja. Nasa tjela mogu da dostignu stupanj prosvjetljenja/sto nekome izgleda kao kraj puta/ ali za preobrazenje moramo da se 'iselimo'/umremo/ iz ove propadljive materije i preobrazimo u supermateriju
inace onaj koji jeste ali je bestjelesan je u grobu

Šta radi u grobu?

 

[mnemozina]

Šta radi u grobu?

spava i sanja

 

[coco bill]

spava i sanja

Šta ga može probuditi?

 

[Crni_Georgije]

Kada bih ti rekla da ne mogu da odem do Budimpešte, jer ne verujem
da taj grad uopšte postoji, verovatno bi ti bilo smešno.
Jednako je i meni smešno ovo što ti pričaš.

Smešno je poređenje tvoje budimpešte sa nirvanom jer za budimpeštu se zna da postoji za nirvanu se ne zna...ali slobodna si verovati budi da postoji,on tvrdi da ju je dostigao,ti nisi i ne znaš nego veruješ njemu da postoji i da možeš da stigneš do nje...što kaže Isus velika je vera tvoja žena,po tvojoj neka ti bude

 

[mnemozina]

Šta ga može probuditi?

preobrazenje, ali na tome treba raditi dok je tjelesan

 

[Crni_Georgije]

preobrazenje, ali na tome treba raditi dok je tjelesan

Misliš dok je živ

 

[Crni_Georgije]

Ne moraš tražiti Nirvanu, ni ja je nisam tražio. Nirvana je ime koje je neko (Buda) dao za iskustvo stanja ispražnjenog uma. Umjesto da tražiš to stanje pokušaj zaustaviti tok misli, pa kad uspiješ probaj da to stanje zadržiš duže... pa vidi gdje će te to odvesti. Moraš imati disciplinu i rutinu da to činiš regularno, jer svaki put kada iskoračiš iz toka misli imaš realnu šansu da totalno isprazniš um. A pošto je um uistinu ono što doživljavamo prazninom, jasno je da pokretanjem fokusa sa misli (koje su objekti u našem umu) na prazninu između njih pomijeramo i svjesnost o onome što doživljavamo. Stoga, stanje praznog uma je stanje fiksiranog fokusa na prazninu, to je stanje izmijenjene svjesnosti.

To se slikovito može predstaviti na primjeru neba i oblaka. Oblaci su misli a nebo je um. Plavetnilo neba i mir koji iz sebe zrači ne možeš doživjeti dok je nebo prekriveno oblacima. Kada je nebo potpuno prekriveno oblacima onda je teško zamisliti plavetnilo neba. Tako je i sa čovjekovom pažnjom unutar uma. Kada mu je fokus zaključan na mislima, čovjek ne može ni zamisliti taj mir i tišinu praznine, jer mu je svjesnost okupirana bukom misli. Ali kad shvati da i iza najtamnijih oblaka postoji beskrajno plavetnilo neba, on počne da zuri kroz oblake tražeći i najmanji prostor između njegovih čestica. Taj prostor je ono na što treba fokusirati pažnju, jer prostor i jeste praznina, doduše definisana koordinatama projektovanih čestica u njoj. Prati prazninu prostora, fokusiraj se na nju i ona će te odvesti izvan oblaka, postat’ će veća i šira, dok će misli postati sve rjeđe i rjeđe... dok se iz tvog fokusa totalno be izgube i ostaneš sam sa prazninom u totalnom miru i tišini. To je početak osvješćenja, buđenja.

Šta se posle dešava kada dostigneš probuđenje,i isprazniš se od misli?

 

[coco bill]

preobrazenje, ali na tome treba raditi dok je tjelesan

Preobraženje je transformacija, zar ne...šta mora da se transformiše?

Transformacija uma se u Bibliji naziva metanoja.
Kod bludnog sina se dogodila baš ta transformacija. Ono što je prilikom tog preobraženja umrlo je lažna ličnost koja je vladala njegovim životom. Ličnost je preko naših čula povezana sa spoljnim svetom, suština sa unutrašnjim.

Umiranjem ličnosti počela je da se u njemu razvija suština. Suština je povezana sa našim unutrašnjim, odnosno, psihološkim životom. Metanoja je dovela do toga da bludni sin, umesto delovanja ličnosti pod utiscima koji su dolazili spolja, se prepusti delovanju suštine koja deluje iznutra.
To njegovo preobraženje je odmah uočio njegov otac koji je poželeo da to i proslavi. Uzgred, njegov otac je već bio prosvetljen pa je tu promenu mogao i videti kod svog sina, ali njegov brat nije pa se u njemu rodila ljubomora i zavist zbog počasti koju mu je otac tom prilikom pripremio.

Baš zgodna i poučna priča na ovu temu...ima tih pričica još u Bibliji.