- Poruka
- 89.439
Ne radi se o borbi!
Čeprkam po svom umu redovno. Nemoj se brinuti.
Dalje ne želim da odgovaram. Suviše je lično.
-
- Popularno:
- Prozorljivi starac Zosima Sokur o...
- Šta za vas predstavlja slava – duhovno...
- Pokajni kanon.
- Stop separatizmu u Vojvodini! Vučević:...
- Predsednik: Vlada, ako hoće, može da...
- Ima li vlast strategiju širu od...
- Ovo je Merima (24) koja je pokušala da...
- Slatkiš vašeg detinjstva
- Ubio 10 pacijenata da bi smanjio posao
- Srbija se menja,lepa Mongolka...
Будизам...
- Začetnik teme Jasna
- Datum pokretanja
Čeprkam po svom umu redovno. Nemoj se brinuti.
Dalje ne želim da odgovaram. Suviše je lično.
- Poruka
- 11.784
pa reko sam ti...da ne treba da pises i da te odgovore treba da das sebi ne meni.......nisam ja dzubre....
radi se glisto....ti to radis.....ides protiv sebe....kontempliraj malo nad time.....znas kako ide on um koji posmatra....misli..i tako to.....ali zapamti i jo s jednu stvar svaka tvoja misao je istovremeno i emocija....toliko od mene......
- Poruka
- 89.439
hvala na savetima... 
gost 202584
Poznat
- Poruka
- 7.235
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
ČOVEKOVA PRIRODA
Reč priroda (dhammatā ili pakati) ima nekoliko značenja, ali se može koristiti i u značenju osnovnog kvaliteta neke stvari. Reč "priroda" je zapravo nastala prevođenjem latinske reči natus, što znači "rođen", te u izrazu "čovekova priroda" označava urođeni ili unutrašnji karakter ljudskih bića. Religijski mislioci i filozofi odavno su razmišljali o pitanju je li čovek po svojoj prirodi dobar ili zao. Konfučije je podrazumevao da su ljudi u osnovi dobri, Mencije je tu ideju učinio eksplicitnom u svom učenju i od tada pa nadalje je ona postala jedna od osnovnih postavki konfučijanizma. Hrišćansko učenje o praroditeljskom grehu tvrdi da se ljudi rađaju grešni i skloni zlu, da su nasledili greh od Adama i Eve. Teolozi poput Lutera i Kalvina su iz ovoga izveli zaključak da ljudi nisu u sposobni za dobro i da bivaju spaseni jedino milošću i milosrđem Božijim.
Buda nikada nije direktno govorio o tome jesu li ljudi u suštini dobri ili zli. Međutim, govorio je da posedujemo sposobnost da činimo dobro i podrazumevao je da smo, u povoljnim okolnostima, skloniji dobru. Tako je rekao: "Činite dobro! Ono može biti učinjeno. Kada bi to bilo nemoguće, ja vas ne bih podsticao da ga činite. Ali upravo zato što jeste moguće, kažem vam: 'Činite dobro'!" (A.I,58). Milindapaṇha kaže da, usled prirodne sklonosti da činimo ono što će nas učiniti srećnim, uvek gravitiramo ka dobrome. "Kralj upita: 'Poštovani Nāgasena, čega je više, dobrog ili zla?” “Dobro preovlađuje, a ne zlo.” “A zašto je to tako?” “Gospodine, onaj ko učini zlo se zbog toga kaje i zato izbegava zlo. Ali onaj ko čini dobro se zbog toga ne kaje; lišen kajanja, on je zadovoljan, iz zadovoljstva dolazi radost, a kad je zadovoljno telo je smireno, kad nam je telo mirno mi smo srećni, srećan um postaje koncentrisan, a onaj ko je koncentrisan vidi stvari kakve zaista jesu. Zato je dobro to koje preovlađuje" (Mil.84).
Kasniji mahāyāna mislioci razvili su učenje o Budnoj prirodi, ideju da svi ljudi, zapravo sva bića, imaju istu prirodu kao i Buda i otuda su sami po sebi dobri. Ratnagotravibhāga koristi upečatljivu parabolu da objasni Budinu prirodu kao imanentnu svakome, te da je samo treba razviti. Neki lopov provalio je u kuću i ukrao vrlo vredan dragi kamen. Dok se iskradao, probudi se vlasnik kuće, ugleda lopova i jurnu za njim. Dok je bežao ulicama, lopov ugleda na pločniku nekog prosjaka kako spava, te mu tutnu onaj kamen u džep, kako ga ne bi našli kod njega u slučaju da ga uhvate. Naime, nadao se da će kasnije uspeti da nađe tog prosjaka i dobije svoj plen natrag. Sledeće jutro prosjak se probudio i nastavio svoj život gladovanja, neispunjenih želja i nezadovoljstva. A onda jednoga dana gurnu slučajno ruku u džep u kojem ionako nikada ništa nije bilo i pronađe, na svoje veliko čuđenje, dragi kamen. I istog trenutka shvati da je sve vreme bio neverovatno bogat, samo što ni sam nije znao.
Ideja suštinske dobrote ljudske prirode imala je veliki uticaj i na pravne dokumente u budističkim zemljama. Drugi član čuvenog Ustava princa Shotokua od sedamnaest tačaka glasi: "Iskreno poštuj Tri dragulja (tj. Budu, Dhammu i Sanghu). To troje čine najviši ideal za sva ljudska bića i osnovni su temelj svakog naroda. Vrlo malo ljudi je zaista zlo. Ako ih samo podučimo šta je dobro, a šta loše, velika većina ljudi će se i ponašati u skladu sa tim."
Reč priroda (dhammatā ili pakati) ima nekoliko značenja, ali se može koristiti i u značenju osnovnog kvaliteta neke stvari. Reč "priroda" je zapravo nastala prevođenjem latinske reči natus, što znači "rođen", te u izrazu "čovekova priroda" označava urođeni ili unutrašnji karakter ljudskih bića. Religijski mislioci i filozofi odavno su razmišljali o pitanju je li čovek po svojoj prirodi dobar ili zao. Konfučije je podrazumevao da su ljudi u osnovi dobri, Mencije je tu ideju učinio eksplicitnom u svom učenju i od tada pa nadalje je ona postala jedna od osnovnih postavki konfučijanizma. Hrišćansko učenje o praroditeljskom grehu tvrdi da se ljudi rađaju grešni i skloni zlu, da su nasledili greh od Adama i Eve. Teolozi poput Lutera i Kalvina su iz ovoga izveli zaključak da ljudi nisu u sposobni za dobro i da bivaju spaseni jedino milošću i milosrđem Božijim.
Buda nikada nije direktno govorio o tome jesu li ljudi u suštini dobri ili zli. Međutim, govorio je da posedujemo sposobnost da činimo dobro i podrazumevao je da smo, u povoljnim okolnostima, skloniji dobru. Tako je rekao: "Činite dobro! Ono može biti učinjeno. Kada bi to bilo nemoguće, ja vas ne bih podsticao da ga činite. Ali upravo zato što jeste moguće, kažem vam: 'Činite dobro'!" (A.I,58). Milindapaṇha kaže da, usled prirodne sklonosti da činimo ono što će nas učiniti srećnim, uvek gravitiramo ka dobrome. "Kralj upita: 'Poštovani Nāgasena, čega je više, dobrog ili zla?” “Dobro preovlađuje, a ne zlo.” “A zašto je to tako?” “Gospodine, onaj ko učini zlo se zbog toga kaje i zato izbegava zlo. Ali onaj ko čini dobro se zbog toga ne kaje; lišen kajanja, on je zadovoljan, iz zadovoljstva dolazi radost, a kad je zadovoljno telo je smireno, kad nam je telo mirno mi smo srećni, srećan um postaje koncentrisan, a onaj ko je koncentrisan vidi stvari kakve zaista jesu. Zato je dobro to koje preovlađuje" (Mil.84).
Kasniji mahāyāna mislioci razvili su učenje o Budnoj prirodi, ideju da svi ljudi, zapravo sva bića, imaju istu prirodu kao i Buda i otuda su sami po sebi dobri. Ratnagotravibhāga koristi upečatljivu parabolu da objasni Budinu prirodu kao imanentnu svakome, te da je samo treba razviti. Neki lopov provalio je u kuću i ukrao vrlo vredan dragi kamen. Dok se iskradao, probudi se vlasnik kuće, ugleda lopova i jurnu za njim. Dok je bežao ulicama, lopov ugleda na pločniku nekog prosjaka kako spava, te mu tutnu onaj kamen u džep, kako ga ne bi našli kod njega u slučaju da ga uhvate. Naime, nadao se da će kasnije uspeti da nađe tog prosjaka i dobije svoj plen natrag. Sledeće jutro prosjak se probudio i nastavio svoj život gladovanja, neispunjenih želja i nezadovoljstva. A onda jednoga dana gurnu slučajno ruku u džep u kojem ionako nikada ništa nije bilo i pronađe, na svoje veliko čuđenje, dragi kamen. I istog trenutka shvati da je sve vreme bio neverovatno bogat, samo što ni sam nije znao.
Ideja suštinske dobrote ljudske prirode imala je veliki uticaj i na pravne dokumente u budističkim zemljama. Drugi član čuvenog Ustava princa Shotokua od sedamnaest tačaka glasi: "Iskreno poštuj Tri dragulja (tj. Budu, Dhammu i Sanghu). To troje čine najviši ideal za sva ljudska bića i osnovni su temelj svakog naroda. Vrlo malo ljudi je zaista zlo. Ako ih samo podučimo šta je dobro, a šta loše, velika većina ljudi će se i ponašati u skladu sa tim."
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
Baš tako, Svesna
Sa "ja" ti je kao i sa vatrom ili vodom. Dobar sluga, ali loš gospodar
- Poruka
- 89.439
Divlje prepelice
Daću vam jednostavan primer. To je kao sa divljim prepelicama.
Svi znamo kako one izgledaju. Nema na svetu životinje
koja se više plaši čoveka. Kad sam prvi put došao u ovu šumu,
učio sam od divljih prepelica. Posmatrao sam ih i naučio mnoge
lekcije od njih.
U početku bi samo jedna od njih prošla pored mene dok
sam radio meditaciju u hodu. Kada bi mi se približila, ne bih
gledao u njenom pravcu. Šta god da sam radio, nisam gledao u
njezinom pravcu. Nisam činio bilo kakav pokret koji bi je uplašio.
Posle izvesnog vremena, pokušao bih da se zaustavim i
ne pomeram, pa da je onda pogledam. I čim bi moj pogled pao
na nju, ona bi pobegla. Onda prestanem da je gledam i tog trenutka
ona nastavi da čeprka po zemlji u potrazi za hranom. No,
svaki put kada bih je pogledao, pobegla bi.
Posle nekog vremena bi verovatno primetila koliko sam
miran, pa bi se malo osmelila. No, kad bih bacio malo pirinča
prema njoj, pobegla bi. Nisam se mnogo obazirao na to. Nastavio
bih i dalje da bacam pirinač u njezinom pravcu. Posle nekog
vremena bi se vratila, ali se nije usuđivala da jede onaj pirinač.
Nije znala šta je to. Mislila je da hoću da je ubijem i napravim
paprikaš. Ali ja se nisam obazirao jede li ona ili ne.
Posle nekog vremena počela je da čeprka upravo na tom
mestu. Verovatno joj je postajalo jasno šta je to pirinač. Narednog
dana bi došla do istog mesta i opet dobila da jede pirinač.
Kad bi ga svog pokljucala, dobacio bih joj još malo. I opet bi
pobegla. Ali kako se to ponavljalo, na kraju bi se samo malo
odmakla i zatim ponovo prišla da pojede onaj pirinač. Znači,
razumela je.
U početku je prepelica videla pirinač kao neprijatelja, jer
se nije do tada sa njim srela. Nije jasno videla. Zato je od njega
bežala. Ali kako se pripitomljavala, vraćala se da vidi šta je
zapravo to pirinač. I tako je saznala. „Ovo je pirinač. Nije neprijatelj.
Nije opasan.” I tako su prepelice nadalje stalno dolazile
da jedu pirinač.
Na taj način sam i ja naučio lekciju od divljih prepelica.
Mi smo isti kao i one. Prizori, zvuci, mirisi, ukusi, dodiri i ideje
su sve sredstva da steknemo znanje o Dhammi. Ona daju lekciju
svakome ko vežba. Ako ih vidimo jasno u skladu sa istinom,
videćemo da su ona zaista takva. Ako ih ne vidimo jasno,
tada će uvek biti naši neprijatelji i neprekidno ćemo od njih
bežati.
Ađan Ča
Daću vam jednostavan primer. To je kao sa divljim prepelicama.
Svi znamo kako one izgledaju. Nema na svetu životinje
koja se više plaši čoveka. Kad sam prvi put došao u ovu šumu,
učio sam od divljih prepelica. Posmatrao sam ih i naučio mnoge
lekcije od njih.
U početku bi samo jedna od njih prošla pored mene dok
sam radio meditaciju u hodu. Kada bi mi se približila, ne bih
gledao u njenom pravcu. Šta god da sam radio, nisam gledao u
njezinom pravcu. Nisam činio bilo kakav pokret koji bi je uplašio.
Posle izvesnog vremena, pokušao bih da se zaustavim i
ne pomeram, pa da je onda pogledam. I čim bi moj pogled pao
na nju, ona bi pobegla. Onda prestanem da je gledam i tog trenutka
ona nastavi da čeprka po zemlji u potrazi za hranom. No,
svaki put kada bih je pogledao, pobegla bi.
Posle nekog vremena bi verovatno primetila koliko sam
miran, pa bi se malo osmelila. No, kad bih bacio malo pirinča
prema njoj, pobegla bi. Nisam se mnogo obazirao na to. Nastavio
bih i dalje da bacam pirinač u njezinom pravcu. Posle nekog
vremena bi se vratila, ali se nije usuđivala da jede onaj pirinač.
Nije znala šta je to. Mislila je da hoću da je ubijem i napravim
paprikaš. Ali ja se nisam obazirao jede li ona ili ne.
Posle nekog vremena počela je da čeprka upravo na tom
mestu. Verovatno joj je postajalo jasno šta je to pirinač. Narednog
dana bi došla do istog mesta i opet dobila da jede pirinač.
Kad bi ga svog pokljucala, dobacio bih joj još malo. I opet bi
pobegla. Ali kako se to ponavljalo, na kraju bi se samo malo
odmakla i zatim ponovo prišla da pojede onaj pirinač. Znači,
razumela je.
U početku je prepelica videla pirinač kao neprijatelja, jer
se nije do tada sa njim srela. Nije jasno videla. Zato je od njega
bežala. Ali kako se pripitomljavala, vraćala se da vidi šta je
zapravo to pirinač. I tako je saznala. „Ovo je pirinač. Nije neprijatelj.
Nije opasan.” I tako su prepelice nadalje stalno dolazile
da jedu pirinač.
Na taj način sam i ja naučio lekciju od divljih prepelica.
Mi smo isti kao i one. Prizori, zvuci, mirisi, ukusi, dodiri i ideje
su sve sredstva da steknemo znanje o Dhammi. Ona daju lekciju
svakome ko vežba. Ako ih vidimo jasno u skladu sa istinom,
videćemo da su ona zaista takva. Ako ih ne vidimo jasno,
tada će uvek biti naši neprijatelji i neprekidno ćemo od njih
bežati.
Ađan Ča
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
818. Um ispunjen ljubavlju
Monasi, ako makar i za trenutak monah neguje um ispunjen ljubavlju, za toga se monaha kaže da ne zanemaruje zadubljenje, da praktikuje Učenje, da sledi savete Učitelja, da ne jede uzalud isprošenu hranu. A koliko još i više ako to radi često.
Buda
Aććharāsaṅghāta vaggo (AN 1.53)
Monasi, ako makar i za trenutak monah neguje um ispunjen ljubavlju, za toga se monaha kaže da ne zanemaruje zadubljenje, da praktikuje Učenje, da sledi savete Učitelja, da ne jede uzalud isprošenu hranu. A koliko još i više ako to radi često.
Buda
Aććharāsaṅghāta vaggo (AN 1.53)
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
819. Razvijanje strpljenja kroz bol
Rad sa bolom će nam pomoći da razvijemo strpljenje, još jedan vitalni kvalitet uma. Unutar vremena odvojenog za meditaciju, pripremite svoj um da se suoči sa i uči od bola. Ne menjajte svoj položaj suviše često, jer time uklanjate izvanrednu priliku da naučite nešto od bola. Veliki pāli komentator poštovani Buddhaghosa u svom čuvenom delu Visuddhimagga, Put pročišćenja, rekao je da bol prikrivamo promenom položaja. Budite rešeni da naučite sve reakcije na bol, kao što su odbojnost, nestrpljivost, frustracija, bes, nemir, razočarenje i konfuzija. Samo kroz rad sa nestrpljenjem i njegovim razumevanjem možemo razviti strpljenje. Strpljivost i nestrpljivost su dva mentalna stanja koja isključuju jedno drugo. Sabranost pažnje na nestrpljivost vodi nas do znanja o nestrpljivosti. I tim znanjem je možemo iskoreniti. Nestrpljivost nije nešto što možete baciti u kantu za đubre onda kad vam se ne dopada. Nju treba prepoznati i razumeti, pre nego što je na efikasan način uklonimo.
Khammai Dhammasami: Vipassana Meditation Made Easy
Rad sa bolom će nam pomoći da razvijemo strpljenje, još jedan vitalni kvalitet uma. Unutar vremena odvojenog za meditaciju, pripremite svoj um da se suoči sa i uči od bola. Ne menjajte svoj položaj suviše često, jer time uklanjate izvanrednu priliku da naučite nešto od bola. Veliki pāli komentator poštovani Buddhaghosa u svom čuvenom delu Visuddhimagga, Put pročišćenja, rekao je da bol prikrivamo promenom položaja. Budite rešeni da naučite sve reakcije na bol, kao što su odbojnost, nestrpljivost, frustracija, bes, nemir, razočarenje i konfuzija. Samo kroz rad sa nestrpljenjem i njegovim razumevanjem možemo razviti strpljenje. Strpljivost i nestrpljivost su dva mentalna stanja koja isključuju jedno drugo. Sabranost pažnje na nestrpljivost vodi nas do znanja o nestrpljivosti. I tim znanjem je možemo iskoreniti. Nestrpljivost nije nešto što možete baciti u kantu za đubre onda kad vam se ne dopada. Nju treba prepoznati i razumeti, pre nego što je na efikasan način uklonimo.
Khammai Dhammasami: Vipassana Meditation Made Easy
- Poruka
- 144
Lijep tekst ukupno. Kada bi samo moglo tako, uci u sebe i osloboditi se bola.
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
Naravno da, kao i sve ostalo, i to treba vežbati. Ništa ne dolazi samo od sebe. Ali zaista jeste moguće osloboditi se tog mentalnog bola koji sami sebi stvaramo. Samo treba da, kao što kažeš "uđemo u sebe", a to znači da kroz sabranost pažnje i samoposmatranje, iz trenutka u trenutak, vidimo šta radimo i koje su posledice. Da uočimo vezu između uzroka i tih posledica, a koja nam zbog nestrpljivosti i rastresenosti obično izmiče. To će nam pomoći da postanemo zadovoljna, mirna, srećna bića, na korist svoju i onih ljudi koji nas okružuju.
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
820. Kupiš jedan, dobijaš dva
Uzmite na primer kosu na svojoj glavi. Kad je na vašoj glavi, volite je, brinete o njoj. Čim je odsečete i ona padne na pod, više se ne identifikujete sa njom kao sa svojom kosom. Nije vas više briga šta će se sa njom dogoditi. U sekundi se vaša percepcija promenila. Kosa je postala objekat. Iako se priroda same kose nije promenila. Promenila se jedino vaša percepcija onoga što ste nazivali moja kosa. Dakle, pogrešna percepcija je jedan od faktora uvećavanja patnje koju doživljavamo. Buda i arahanti bol koji doživljavaju smatraju tek objektom, gledaju na njega na objektivan način. Otuda, iako postoji fizički bol, nema i mentalnog bola povezanog sa njim. Mentalni bol je nešto što osetimo kada se javi fizički bol. Nije onda ni čudo da je bol toliko snažan. Povrh fizičkog bola dodajemo i mentalni; tako dupliramo ili tripliramo bol. Kada se slučajno spotaknemo o nešto i udarimo stopalo, kažemo: „Oh jadno moje stopalo kako boli“. Umesto da obratimo pažnju na bol, mi je usmerimo na stopalo. Otuda, bol istog trenutka naraste. Dobili ste tako bonus, kao kad u radnji platite jedan artikal, a dobijete još jedan, nekad i više, besplatno.
Khammai Dhammasami: Mindfulness Meditation Made Easy
Uzmite na primer kosu na svojoj glavi. Kad je na vašoj glavi, volite je, brinete o njoj. Čim je odsečete i ona padne na pod, više se ne identifikujete sa njom kao sa svojom kosom. Nije vas više briga šta će se sa njom dogoditi. U sekundi se vaša percepcija promenila. Kosa je postala objekat. Iako se priroda same kose nije promenila. Promenila se jedino vaša percepcija onoga što ste nazivali moja kosa. Dakle, pogrešna percepcija je jedan od faktora uvećavanja patnje koju doživljavamo. Buda i arahanti bol koji doživljavaju smatraju tek objektom, gledaju na njega na objektivan način. Otuda, iako postoji fizički bol, nema i mentalnog bola povezanog sa njim. Mentalni bol je nešto što osetimo kada se javi fizički bol. Nije onda ni čudo da je bol toliko snažan. Povrh fizičkog bola dodajemo i mentalni; tako dupliramo ili tripliramo bol. Kada se slučajno spotaknemo o nešto i udarimo stopalo, kažemo: „Oh jadno moje stopalo kako boli“. Umesto da obratimo pažnju na bol, mi je usmerimo na stopalo. Otuda, bol istog trenutka naraste. Dobili ste tako bonus, kao kad u radnji platite jedan artikal, a dobijete još jedan, nekad i više, besplatno.
Khammai Dhammasami: Mindfulness Meditation Made Easy
Skydancer
Elita
- Poruka
- 23.426
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
821. Iskrenost i metta meditacija
Ljudi ponekad komentarišu da je neiskreno govoriti u sebi "Neka budeš dobro i srećan" nekome za koga nas i nije mnogo briga ili ga možda baš i ne volimo. Jedan skeptik mi je to ovako formulisao: "Govorim u sebi 'Neka ti budeš zdrav i srećan', ali u stvari osećam 'Neka ti budeš bolestan i nesrećan'." Ovo je zanimljivo zapažanje. Međutim, suština metta meditacije, barem ne u početku, nije šta osećamo prema nekoj osobi, već pre čemu težimo da osećamo prema njoj. Da ne želimo da budemo prijateljskiji prema nekome ili da iscelimo nekakav nesporazum sa njom, tada je ne bismo ni uključili u meditaciju. To što govorimo možda je u velikoj meri u suprotnosti sa našim sadašnjim stavom prema njoj, ali mi svejedno ulažemo napor da izmenimo taj stav i utoliko smo zaista iskreni kada izgovaramo reči tokom meditacije.
Shravasti Dhammika: Like Milk and Water Mixed: Buddhist Reflections on Love
Ljudi ponekad komentarišu da je neiskreno govoriti u sebi "Neka budeš dobro i srećan" nekome za koga nas i nije mnogo briga ili ga možda baš i ne volimo. Jedan skeptik mi je to ovako formulisao: "Govorim u sebi 'Neka ti budeš zdrav i srećan', ali u stvari osećam 'Neka ti budeš bolestan i nesrećan'." Ovo je zanimljivo zapažanje. Međutim, suština metta meditacije, barem ne u početku, nije šta osećamo prema nekoj osobi, već pre čemu težimo da osećamo prema njoj. Da ne želimo da budemo prijateljskiji prema nekome ili da iscelimo nekakav nesporazum sa njom, tada je ne bismo ni uključili u meditaciju. To što govorimo možda je u velikoj meri u suprotnosti sa našim sadašnjim stavom prema njoj, ali mi svejedno ulažemo napor da izmenimo taj stav i utoliko smo zaista iskreni kada izgovaramo reči tokom meditacije.
Shravasti Dhammika: Like Milk and Water Mixed: Buddhist Reflections on Love
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
822. Ljubav prema životinjama
Za Budu saosećanje i ljubav bili su nekompletni ako se nisu obuhvatali sva svesna bića. Čak je sugerisao da u određenim okolnostima dobrota prema životinja ima prednost pred ljudskim zakonima. Jednom je neki monah naišao na životinju uhvaćenu u klopku i iz saosećanja za nju, odlobodio je. Običajno pravo toga vremena smatralo je da u zamku uhvaćena životnja pripada lovcu koji je i postavio klopku, tako da su monaha njegovi prijatelji monasi optužili za krađu. Međutim, Buda ga je oslobodio optužbe, rekavši da zato što je postupao vođen saosećanjem, nije načinio bilo kakav prekršaj.
Shravasti Dhammika: Like Milk and Water Mixed: Buddhist Reflections on Love
Za Budu saosećanje i ljubav bili su nekompletni ako se nisu obuhvatali sva svesna bića. Čak je sugerisao da u određenim okolnostima dobrota prema životinja ima prednost pred ljudskim zakonima. Jednom je neki monah naišao na životinju uhvaćenu u klopku i iz saosećanja za nju, odlobodio je. Običajno pravo toga vremena smatralo je da u zamku uhvaćena životnja pripada lovcu koji je i postavio klopku, tako da su monaha njegovi prijatelji monasi optužili za krađu. Međutim, Buda ga je oslobodio optužbe, rekavši da zato što je postupao vođen saosećanjem, nije načinio bilo kakav prekršaj.
Shravasti Dhammika: Like Milk and Water Mixed: Buddhist Reflections on Love
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
823. Pre nego što nekog opomenemo
Prijatelji, monah koji želi da opomene drugoga, prvo bi trebalo da u sebi učvrsti pet stvari. Kojih pet? Ovako treba da razmišlja: "Govoriću u pravom trenutku, ne u pogrešnom. Govoriću istinu, ne laž. Govoriću blago, ne grubo. Govoriću ono što je za njega korisno, ne ono što je štetno. Govoriću uma ispunjenog prijateljskom ljubavlju, ne mržnjom." Monah koji želi da opomene drugoga, prvo bi trebalo da u sebi učvrsti u ovih pet stvari.
Sariputta
Ćodanā sutta (AN 5.167)
Prijatelji, monah koji želi da opomene drugoga, prvo bi trebalo da u sebi učvrsti pet stvari. Kojih pet? Ovako treba da razmišlja: "Govoriću u pravom trenutku, ne u pogrešnom. Govoriću istinu, ne laž. Govoriću blago, ne grubo. Govoriću ono što je za njega korisno, ne ono što je štetno. Govoriću uma ispunjenog prijateljskom ljubavlju, ne mržnjom." Monah koji želi da opomene drugoga, prvo bi trebalo da u sebi učvrsti u ovih pet stvari.
Sariputta
Ćodanā sutta (AN 5.167)
- Poruka
- 89.439
Srce je naš učitelj
Svako od nas ovde je isti. Mi se ne razlikujemo međusobno.
Sada nemamo učitelja i ako hoćete da se probudite za Dhammu,
srce mora da poduči samo sebe. Ako sebe ne podučava, tada
nije važno koliko god da te podučavaju drugi, ono neće da sluša,
neće razumeti. Sâmo srce mora da bude učitelj
Nije nam lako da vidimo sami sebe. Teško je. Zato, porazmislite
malo o tome. Svi smo činili loše stvari. Ali sada kad
smo ostarili, treba da prestanemo. Pojednostavite stvari. Usporite.
Zaista nema ničeg drugog. Ovo je sve što jeste. Zato okrenite
svoj um ka vrlini.
Ađan Ča
Svako od nas ovde je isti. Mi se ne razlikujemo međusobno.
Sada nemamo učitelja i ako hoćete da se probudite za Dhammu,
srce mora da poduči samo sebe. Ako sebe ne podučava, tada
nije važno koliko god da te podučavaju drugi, ono neće da sluša,
neće razumeti. Sâmo srce mora da bude učitelj
Nije nam lako da vidimo sami sebe. Teško je. Zato, porazmislite
malo o tome. Svi smo činili loše stvari. Ali sada kad
smo ostarili, treba da prestanemo. Pojednostavite stvari. Usporite.
Zaista nema ničeg drugog. Ovo je sve što jeste. Zato okrenite
svoj um ka vrlini.
Ađan Ča
jerohinac
Legenda
- Poruka
- 50.074
Srce je naš učitelj
Svako od nas ovde je isti. Mi se ne razlikujemo međusobno.
Sada nemamo učitelja i ako hoćete da se probudite za Dhammu,
srce mora da poduči samo sebe. Ako sebe ne podučava, tada
nije važno koliko god da te podučavaju drugi, ono neće da sluša,
neće razumeti. Sâmo srce mora da bude učitelj
Nije nam lako da vidimo sami sebe. Teško je. Zato, porazmislite
malo o tome. Svi smo činili loše stvari. Ali sada kad
smo ostarili, treba da prestanemo. Pojednostavite stvari. Usporite.
Zaista nema ničeg drugog. Ovo je sve što jeste. Zato okrenite
svoj um ka vrlini.
Ađan Ča
Ovo što boldovah baš mi je dopadljivo...
To bi bilo nešta kao...ma greši do pozne starosti a onda kada više ni grgešiti ne možeš, kao ...prestani...
- Poruka
- 89.439
A ti se pravi kao da imaš mogućnost izbora i rešen problem. 
Citati su peuzimani iz njegovih govora, a govori su prilagođeni onima kojima se obraćao.
Ako je tvoj um srećan, tada si i ti srećan gde god da pođeš. Kada se mudrost u tebi probudi,
videćeš Istinu gde god da pogleda. Istina je svuda unaokolo. To je kao kad si naučio da čitaš,
tad možeš da čitaš gde god da si.
Ađan Ča
Citati su peuzimani iz njegovih govora, a govori su prilagođeni onima kojima se obraćao.
Ako je tvoj um srećan, tada si i ti srećan gde god da pođeš. Kada se mudrost u tebi probudi,
videćeš Istinu gde god da pogleda. Istina je svuda unaokolo. To je kao kad si naučio da čitaš,
tad možeš da čitaš gde god da si.
Ađan Ča
ukupno
Iskusan
- Poruka
- 5.405
A da mi nešto zapevamo? 
gost 336946
Elita
- Poruka
- 23.437
Jel se ovaj zove Sing? 
gost 202584
Poznat
- Poruka
- 7.235
A ti se pravi kao da imaš mogućnost izbora i rešen problem.
Citati su peuzimani iz njegovih govora, a govori su prilagođeni onima kojima se obraćao.
Ako je tvoj um srećan, tada si i ti srećan gde god da pođeš. Kada se mudrost u tebi probudi,
videćeš Istinu gde god da pogleda. Istina je svuda unaokolo. To je kao kad si naučio da čitaš,
tad možeš da čitaš gde god da si.
Ađan Ča
...још мало па ће да досегне моју локацију...
jerohinac
Legenda
- Poruka
- 50.074
A ti se pravi kao da imaš mogućnost izbora i rešen problem.
Citati su peuzimani iz njegovih govora, a govori su prilagođeni onima kojima se obraćao.
A po onom što mi je privuklo pažnju...Ali sada kad smo ostarili, treba da prestanemo...a shodno tvojoj konstataciji, proizilazi da se je dotični obraćao samo...matorima kao ciljnoj grupi...
Kako se ovaj lik igra rečima ali onako istini za volju...slatkorečivo. Teško da može biti srećan onaj koji recimo podje na izdržavanje neke kaznice od recimo 30 dana ostavljajući porodicu...Teško. zar ne...
A kako li će to mudrost u čoveku svuda oko sebe videti istinu...Šta bi sa onim da je sve oko nas...samo iluzija...
A baš me interesuje kako će to da se čita ako si negde u mraku...
jerohinac
Legenda
- Poruka
- 50.074
A sledeći stihić glasi isto zanimljivo...
''Ako si alergičan na neko mesto, bićeš alergičan na svako mesto. Ali ne izaziva u tebi
problem to mesto izvan tebe. problem je to "mesto" u tebi.''
I šta to znači kada se zanemari onaj privid slatkorečivosti. Ako je neko recimo alergičan na recimo mrtvačnicu kako će on zbog toga da bude alergičan i na svako drugo mesto, recimo neki lep park...
P.S. Kojče bejah ti malo u gostima i eto...odoh...