Будизам...

[ukupno]

Uvek jednu po jednu stvar, ništa multitasking

U japanskom zenu se obicno poducava pravilo: "Ne ostavljaj tragove!"
To znaci, ako kuvas, po zavrsetku treba sve da pocistis.
Ako sednes da napises pismo, tada moras da vratis na mesto
sve sto si uzeo pre nego sto predjes na neku drugu stvar.

Bhikkhu Ćintita

 

[Vlada80-Nis]

Uvek jednu po jednu stvar, ništa multitasking

U japanskom zenu se obicno poducava pravilo: "Ne ostavljaj tragove!"
To znaci, ako kuvas, po zavrsetku treba sve da pocistis.
Ako sednes da napises pismo, tada moras da vratis na mesto
sve sto si uzeo pre nego sto predjes na neku drugu stvar.

Bhikkhu Ćintita

Da ... zen obuka je dosta karakteristicna po tim stvarima; vrata se zatvaraju za sobom, svetlo se gasi kada se napusta prostorija u kojoj nema nikog, sudovi se peru na nacin da se voda sipa u jednu posudu i odatle koristi tokom trljanja sapunicom a tek nakon toga se pusta voda sa slavine, za ispiranje...tokom pranja zuba slavina treba da bude zatvorena itd....umereno trosenje, koncentracija na sadasnji momenat itd...

 

[gost 202584]

Da ... zen obuka je dosta karakteristicna po tim stvarima; vrata se zatvaraju za sobom, svetlo se gasi kada se napusta prostorija u kojoj nema nikog, sudovi se peru na nacin da se voda sipa u jednu posudu i odatle koristi tokom trljanja sapunicom a tek nakon toga se pusta voda sa slavine, za ispiranje...tokom pranja zuba slavina treba da bude zatvorena itd....umereno trosenje, koncentracija na sadasnji momenat itd...

http://www.tvorac-grada.com/knjige/zen/kap.html
...ал сте ви и даље рупа без дна...

 

[Sai Baba]

Pozdrav svima.

 

[Vlada80-Nis]

Pozdrav

 

[ukupno]

Pozdrav svima.

Pozdrav Sai, dobro nam došao

 

[ukupno]

Veliko spremanje

Često volimo da mislimo da će već samim dodavanjem meditacije svome
životu, njeni efekti prožeti čitav taj život i da ne treba bilo šta
drugo da uradimo. Jednostavno u mešavinu života ubacimo meditaciju i
ona menja sve druge sastojke: tako volimo da zamišljamo, ali to ne ide
baš tako lako. Neophodno je i da preuredite svoj život kako biste ga
načinili pogodnim da u sebe upije meditaciju, jer ima postupaka, ima
stanja uma koji se zapravo opiru bilo kakvom uticaju koji dolazi od
meditacije.

Baš zato, kad meditirate, treba da osmotrite i način na koji živite
svoj život, svoje svakodnevne aktivnosti. Vidite da li stvarate
pogodno okruženje za meditaciju, kako bi ona mogla da se razvija i
širi. Inače, meditacija ostaje tek izolovana, prikljestena poput
travke između dva velika kamena i nikada ne uspe da se proširi na
bilo šta.

Thanissaro Bhikkhu, Five Things to Keep In Mind

 

[ukupno]

Ispravno razumevanje

Monasi, baš kao što je zora nagoveštaj i prvi znak izlaska sunca, isto
tako je ispravno razumevanje nagoveštaj i prvi znak povoljnih
mentalnih stanja.

U onome sa ispravnim razumevanjem, monasi, ispravna namera izvire. U
onome sa ispravnom namerom, ispravan govor izvire. U onome sa
ispravnim govorom, ispravni postupci izviru. U onome sa ispravnim
postupcima, ispravno življenje izvire. U onome sa ispravnim
življenjem, ispravna svesnost izvire. U onome sa ispravnom svesnošću,
ispravna koncentracija izvire. U onome sa ispravnom koncentracijom,
ispravno znanje izvire. U onome sa ispravnim znanjem, ispravno
oslobađanje izvire.

Buda, AN 10:121

 

[ukupno]

Onome tko nigdje ništa ne žali,
tko je oslobođen u svakom pogledu,
s koga su popadali svi okovi,
nepoznate su opreke.

Dhammapada, strofa 90


Postoji put i valja nam krenuti na putovanje. Cilj je sloboda od osećaja okovanosti navikama. Ako se suviše napregnemo, ako se vežemo za ideju cilja i prenebregnemo stvarnost ovoga trenutka, tada samo sebi stvaramo frustraciju. Ako se uopšte ne napregnemo, gubeći se uvek iznova u stimulansima čula,,tada sebi stvaramo još više frustracije. Potrebna je veština da bismo odredili pravu količinu napora. I tu veštinu možemo razviti u sebi: kad izgubimo ravnotežu, umesto da po navici sebe kritikujemo, fokusiramo se na lekciju koja nam se ukazala pred očima. Vežbanje sa pravom količinom napora obezbeđuje nam najviše šanse da uspešno završimo putovanje.

Sa ljubavlju,
Bhikkhu Munindo

 

[ukupno]

Povezanost sa sadašnjošću

Često se događa da šta god da radimo, bilo da sedimo, hodamo, stojimo
ili ležimo, naš um uglavnom nije u vezi sa neposrednom stvarnošću, već
je po navici zaokupljen prošlošću ili budućnošću. Dok hodamo, mislimo
o trenutku kad ćemo stići, a kad stignemo razmišljamo o odlasku. Dok
jedemo, razmišljamo o pranju sudova, a kad krenemo da peremo sudove,
razmišljamo o gledanju televizora.

To je zaista šašav način korišćenja uma. Nismo u vezi sa sadašnjim
trenutkom, već uvek razmišljamo o nečem drugom. Previše često smo
obuzeti strepnjom i žudnjama, žalimo za prošlim i iščekujemo šta će biti
u budućnosti. I tako potpuno propuštamo kristalno jasnu
jednostavnost ovog trenutka.

B. Alan Wallce, Tibetan Buddhism from the Ground Up

 

[ukupno]

Mentalna stanja

Mentalna stanja nastaju i nestaju, bilo da se radi o stanjima sreće
ili patnje, poželjinim ili nepoželjnim stanjima. Mi ih nazivamo
lokadhamma (ovozemaljske stvari), stvarima koje dominiraju srcima i
umovima živih bića u ovom svetu. Ako lokadhamme vidim jednostavno kao
elemente dhamme (onoga što jeste, stvarnosti), tada neću pretpostavljati da sam
"ja" srećan kad god "ja" oseti sreću ili da "ja" patim kad god "ja"
oseti patnju. Ne postoji ništa što bi se moglo nazvati "moja" dobrota,
ali ni "moja" rđavost. Mi uočavamo te atribute, ali oni su samo
vidovi dhamme. Svaki od njih je samo jedna od mogućnosti kroz koje se
ispoljava dhamma. Nema ničeg specijalnog u tome.

Osećanja su samo osećanja, sreća je samo sreća, patnja je samo patnja.
Samo to. Kad jednom nastane, svaka od njih i nestane. Mi nemamo sreću
i patnju, ne zanimaju nas. One su samo atributi mentalnih objekata
koji se jave -- samo to. Svaka lokadhamma se javi i nestane u skladu
sa sopstvenom logikom. Na kraju, ako ne pokazemo zanimanje za njih, ne
podržavamo ih i ne dajemo im važnost, one i prestaju da postoje.

Luang Por Liem Thitadhammo, From the Darkness to the Light


http://1.***************/_JoxAY1m3_AM/Sk-E3XF20HI/AAAAAAAAAFM/lZ9fUa6MYjI/s200/laughing-face.gif

 

[ukupno]

Praksa i um

1. Oni koji žele da motre na svoju praksu
trebalo bi pomno da motre na svoj um,
jer oni koji ne paze na sopstveni um
nisu u stanju ni da da motre na ono što rade.

2. U ovom svetu ni neukroćeni i pomahnitali slonovi
ne mogu da načine toliku štetu
ravnu patnjama najdubljeg pakla
koje je izazvao nezauzadani slon moga uma.

3. Ali ako je taj slon mog uma čvrsto vezan
sa svih strana konopcem sabranosti,
svi će strahovi lagano uminuti
i sve vrline su mi nadohvat ruke.

Shantideva, A Guide to the Bodhisattva's Way of Life

 

[ukupno]

Prvi korak

Važno je iskusiti, a ne verovati. A da bi nam se to dogodilo, moramo
biti sa svojom pažnjom... i to je prvi korak kojim stupamo na
Plemeniti osmostruki put... Svesnost je ključ razumevanja, jer bez nje
nismo u stanju da vidimo suštinu bilo koje stvari.

Ayya Khema, Awake and Aware

 

[ukupno]

Dantika i slon

Uspeh se na hrid lešinara da otpočinem
i videh u podnožju slona kako okupan
izlazi na obalu.
Krotitelj dohvati podbadač i zapovedi mu: "Klekni!"
Slon klekne, a čovek mu se uspne na pleća.
Videh kako je ljudska moć ukrotila neobuzdanost.
Tad i ja pribrah svoju ćud i bodra odoh u šumu.

Therigatha, III.3

[Dantika je bila kći dvorskog sveštenika kralja zemlje Kosala,
rođena u prestonici Savatthi. U prosjačkom redu bila je sledbenica
i učenica Velike Pomajke Gotami, koja je odgajila Budu posle smrti njegove majke.]

 

[ukupno]

Lek

Buda je sebe često poredio sa lekarem koji leči bolesti srca i uma
svojih slušalaca. Mi, obično, o bolesti srca razmišljamo kao o
začepljenju srčanih krvnih sudova, a o bolesti uma kao o
neuračunljivosti. No on je govorio da pravih bolesti srca i uma ima
tri: požuda, mržnja i obmanutost. One nas tresu kao što groznica trese
telo. A razlog zašto je Buda podučavao o tim bolestima jeste to što
POSTOJI način da se od njih izlečimo. Kad bi one bile neizlečive, on
se ne bi gnjavio time da govori o njima. Dakle, pre svega je potrebno
da njegovo učenje razumemo kao terapiju lečenja sopstvenog srca,
sopstvenog uma. Samo tada to učenje koristimo na valjan način.

Bhikkhu Tanissaro, A Good Dose of Medicine

 

[ukupno]

Svako je sam svoj zaštitnik.
Zar bi iko drugi to mogao biti?
Ko sobom dobro ovlada
stice teško doseznu zaštitu.

Dhammapada, strofa 160


Ukazujući da smo mi sami svoje jedino istinsko utočište,
Buda nam pokazuje da smer u kojem treba da tragamo za
pravom sigurnošću vodi ka unutra. Ne možemo sebi priuštiti
luksuz da se izgubimo u spoljašnjim aktivnostima. Da bismo
se oslobodili neprestanih razočarenja u svom životu, nužno
je da sami sebe upoznamo potpuno, do kraja. Kada sebe
znamo, tada možemo sebe i da zaboravimo. Izašavši iz
zatvora sebičnosti, naša srca i umovi postaju slobodni i
u stanju da istinski služe stvarnosti u svakom trenutku.
Velikodušnost, blagost, empatija, sve se to događa prirodno
kada naše biće jeste jedno sa istinom.

S ljubavlju,
Bhikkhu Munindo

 

[Lobsang]

pozdrav ljudi dobre volje kao što vidim dobro ste i tome raduje

 

[ukupno]

Pozdrav Lobsanže, prijatelju stari.
Nije te dugo bilo ovde



Buka uma

Za one koji nisu navikli da obraćaju pomnu pažnju na svoj um,
meditacija može biti uznemirujuće iskustvo. Uznemiriće vas kad čujete
"buku" u svom umu, za koju do tada nikada niste otvorili svoje uši. A
zapravo, meditacija ne donosi bilo kakvu uznemirenost; ona samo čini
uočljivim ono što je već bilo tu.

Wimala Bhante: Lessons Of The Lotus

 

[ukupno]

Mudrost

Tada kralj reče: Poštovani Nagaseno, gde se nalazi mudrost?

-- Nigde, o kralju.

-- To, gospodine, znači da ne postoji takva stvar kao što je mudrost?

-- A gde se nalazi vetar, o kralju?

-- Nigde, gospodine.

-- Znači li to da ne postoji ni takva stvar kao što je vetar?

-- Dobro odgovoreno, Nagaseno.

Milindapanha (Pitanja kralja Milinde)

 

[Sasa Jovanovic]

 

[ukupno]

Lek

Ponekad se kaže: "Budizam je sa nama hiljadama godina, pa ipak još
uvek vidimo ljude kako se bore međusobno, vidimo sukobe. Jako je
mnogo loših stvari. Čini se da budizam nije u stanju da se sa tim
nosi, beskoristan je. Možda bismo mogli i bez njega." Neki ljudi tako
vide stvari.

Mislite li da je to tačno? Oni kažu da i pored toga što imamo
budističku religiju tolike godine, ljudi su još uvek iskvareni, još
uvek žive u konfliktu. Religija se čini nemoćnom da zaustavi takve
stvari. Ne vidimo od nje nikakav konkretan rezultat. Bolje da je odbacimo.

Takvim ja kažem: "I medicina je sa nama hiljadama godina. Mnogo je i
lekara koji su lecili bolesti kroz vekove. A ipak i dalje vidimo da
postoji bolest oko nas. Ako je ono što kažete tačno, tada isto tako
možemo reći da je i medicina nepotrebna, i nju možemo odbaciti."

Ovo nas navodi na zaključak da je ovo naše telo po svojoj prirodi
pogodno tlo za bolesti, da je podložno bolu i starenju. Moramo sebi
obezbediti lek i vežbati telo kako bismo održali njegovu snagu i
živeli bez bez bolesti, bez bola.

Slično telu, i um može oslabiti i razboleti se. Problemi se u njemu
jave i izazovu nezadovoljstvo. To što uznemiri um jeste ono što u
budizmu nazivamo dukkha (patnja). Sve dok u ovom svetu bude ljudi,
biće i patnje, te otuda moramo imati i lek za nju.

Prayudh Payutto, A medicine for treating the ills of life

 

[ukupno]

Izbaci vodu iz svog camca;
presekavsi konop necistoca
kakve su pozuda i mrznja,
zaplovi ka slobodi.

Dhammapada, strofa 369


Nase srce klone kada vidimo kako neobuzdane strasti mogu biti jedno
vrlo tesko vreme.. Mozda se zapitamo: "Sta je to sto me neprekidno
vuce nadole?" Prepoznajuci vezu izmedju misli kojima smo zaokupljeni
i stanja naseg srca, u nama se javlja osecaj neodloznosti. Ne zelimo da
mislimo misli koje nas potapaju. Kada znamo kako da napustimo ono sto
stvara prepreke, cun na kojem plovimo ka slobodi pocinje da se krece
mnogo, mnogo brze.

Sa ljubavlju,
Monah Munindo

 

[ukupno]

Obeležja

"Monasi, budala se poznaje po svojim delima. Mudrac se poznaje po
svojim delima. U našim postupcima ogleda se i naše razumevanje.

Čovek sa tri obeležja prepoznaje se kao budala. Koja tri? Loše
postupanje telom, loše postupanje rečju, loše postupanje mišlju.
Čoveka sa ova tri obeležja treba prepoznati kao budalu.

Čovek sa tri obeležja prepoznaje se kao mudrac. Koja tri? Dobro
postupanje telom, dobro postupanje rećju, dobro postupanje mišlju.
Čoveka sa ova tri obeležja treba prepoznati kao mudraca.

Ovako, monasi, treba sebe da vežbate. "Izbegavaćemo tri stvari po
kojima se čovek, ako je njima obeležen, prepoznaje kao budala.
Prihvatićemo i razvijati tri stvari po kojima se čovek, ako je njima
obeležen, prepoznaje kao mudrac." Tako treba sebe da vežbate.

Buda, AN III.2

 

[ukupno]

Religija

Da li je neko katolik, protestant, musliman, Jevrejin ili Indus nema
nikakve važnosti za mene. Ne delim ljude u takve kategorije, koje ih
međusobno udaljuju i više nego što su već udaljeni. Sve dok
razmišljamo: "Ja sam jedno, a ti si drugo", nismo zajedno. Ali to je
pogrešan put. U stvarnosti smo svi mi deo jedne velike porodice koja
se zove čovečanstvo.

Budu je zanimala samo jedna stvar: da pokaže svakom ljudskom biću kako
da postane apsolutno srećno. On nikada nije tragao za učenicima i
sledbenicima. To je i moj pristup. Da li posetioci koji dolaze ovamo
sebe opisuju kao katolike ili ateiste nije uopšte važno. Ukoliko
tragaju za unutrašnjim putem, ja želim da im pomognem da pronađu ono
što živi u svakom od nas -- čisti mir, čistu srecu.

Religija nije ograničena na bilo koji tradicionalni skup kulturnih ili
socijalnih pravila. Takva pravila su ponekad od pomoći ljudima, ali
ona nisu suština religije. Religija je jedno unutrašnje otkrovenje,
odgovor na potrebu za zaštitom koju svi u sebi nosimo.

Ayya Khema, I Give You My Life

 

[ukupno]