Будизам...

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Ukupno, saberi se. Crče nam tema.

Zanimljivo mi je kako je prevod budističkih pojmova na srpski jezik nekada jednostavan.
Počev od samog Budinog imena, do reči dukkha, koju sa zapada usvajamo kao patnja,
a tako lepo liči na našu reč muka. Sledeći veoma značajan pojam u budističkom učenju
je ''sati''. Svesnost, sabranost, setiti se. Svi znamo šta znači zaboraviti se, ali kada nam
neko kaže setiti se, pitamo se čega bi trebali da se setimo. Neko bi trebao da nam kaže
da reč maja znači iluzija, obmana, a svi znamo šta znači zamajavati se.

Upoznajte sopstveni jezik. Setite se SveMira.

Mir svima... :pop: I ovima, I onima... :pop:
 
Ниче је сасвим исправно рекао да је будизам религија уморних људи, и као таквог га је у извесној мери ценио. Заиста је будизам у том смислу савршено логичан – ако си уморан од света, желиш да га заувек напустиш, не само да спознајеш да је све илузија (Маја) него ти до исте није више стало... Лично нисам уморан од света, који је далеко од сјајног, а ни многи које знам.

Но! Да бисмо схватили људе онда & тамо, не смемо једну ствар заборавити: Припадник „осиромашене средње класе“ у Србији данас, па и фамозних деведесетих (а има ли суштинске разлике?) ипак неупоредиво боље живи него већина људи кроз историју. Рецимо, ко је од нас осетио праву глад, која је некад следовала барем једном у животу као правило, а не изузетак! Ако ту додамо одређени климат, ствари постају још јасније...

Сам случај Буде је занимљив. Он је постао „жртва“ пророчанства које се само испуњава. Да би постао краљ а не свети човек, отац се трудио да га максимално заштити, што је и могао. Да је био укључен у реални процес владања (што би била „стандардна обука“ будућег краља) стекао би способност цинизма, па би вероватно другачије реаговао кад види просјака, умирућег и слично... Постоје индијска дела о световном владању која су права претеча Макијавелија. Како је из тога био искључен, добили смо један од путева да се патња не прихвата као реалност, него да се покуша са њеним превазилажењем. А да бисмо превазишли патњу, морамо превазићи и радост. Будизам је ту непроцењиво реалнији. Реалнији од чега? Па не морам баш увек помињати једну другу религију...
 
Агарта:
Ниче је сасвим исправно рекао да је будизам религија уморних људи, и као таквог га је у извесној мери ценио. Заиста је будизам у том смислу савршено логичан – ако си уморан од света, желиш да га заувек напустиш, не само да спознајеш да је све илузија (Маја) него ти до исте није више стало... Лично нисам уморан од света, који је далеко од сјајног, а ни многи које знам.

Но! Да бисмо схватили људе онда & тамо, не смемо једну ствар заборавити: Припадник „осиромашене средње класе“ у Србији данас, па и фамозних деведесетих (а има ли суштинске разлике?) ипак неупоредиво боље живи него већина људи кроз историју. Рецимо, ко је од нас осетио праву глад, која је некад следовала барем једном у животу као правило, а не изузетак! Ако ту додамо одређени климат, ствари постају још јасније...

Сам случај Буде је занимљив. Он је постао „жртва“ пророчанства које се само испуњава. Да би постао краљ а не свети човек, отац се трудио да га максимално заштити, што је и могао. Да је био укључен у реални процес владања (што би била „стандардна обука“ будућег краља) стекао би способност цинизма, па би вероватно другачије реаговао кад види просјака, умирућег и слично... Постоје индијска дела о световном владању која су права претеча Макијавелија. Како је из тога био искључен, добили смо један од путева да се патња не прихвата као реалност, него да се покуша са њеним превазилажењем. А да бисмо превазишли патњу, морамо превазићи и радост. Будизам је ту непроцењиво реалнији. Реалнији од чега? Па не морам баш увек помињати једну другу религију...
Kliknite za proširenje...

a udagaga...ukenjaza od srece..i to kad cuju samo rec buda..
mislim da bi se dozivelo prosvetljenje po budizmu radost prestavlja jedan od tih puteva..:D
 
То јесте проблем. Питао сам, ваљда на овој теми - ако желиш нирвану, како је онда то утрнуће жеља?! Да ли онда не треба ни то желети...
Иначе, практични будизам у многоме одступа од онога што је говорио Буда. Рецимо да се неко већ просвећен враћа због других... па то ми више делује као измишљотина тих других да би себи олакшали живот :)
 
Може текстови, никад против...
Морам ти само рећи да ме такво "прављење разлике" подсећа на хришћанску теологију, а иначе идеолошки ... ајде да не вређам. Уопште, кад нешто није из прве јасно апологети тога се ваде на финесе, превише често. Мени је оно што је Ниче рекао о будизму било из прве јасно.
Дакле, ако можеш на једноставан начин и говорним језиком објаснити, изволи. Може и неки линк, ништа те не кошта :)
 
Predložila sam ti da sam posmatraš svoje želje i da na taj način pokušaš o njima nešto
da naučiš. Da uočiš trenutak kada ona postane ''JA želim'' i mogućnost da ostane samo
želja.
Dok stigneš pred pobuđenje, verovatno će ti postati jasno da li i tu poslednju
želju moraš da napustiš kao poslednji korak.

Izvini što sam bila nejasna. Nisam mislila da bi trebao da napraviš razliku čitajući tekstove,
što je naravno moguće, ali nema velike koristi od toga.

Budizam je pre svega praktičan. Sve je proverljivo kroz lično iskustvo.

Ako pak postoji neki otpor, zbog nečega što je rekao Niče il ko god, onda ništa. Neka
ostane tako.
 
Претпостављам да мислиш на прелазак из "ја желим" у "ја могу, ал' ми је свеједно", при чему ово друго није ефекат киселог грожђа :D
Или што рече мој другар који не воли да се промовише на Крсти - Предмагијски човек је могао све што је хтео, а хтео је мало тога.
 
Да, то је Буда исправно уочио. Цитирам по сећању "напор чиниш сам, савршени само показује пут".
Дакле, нема "спасавањем вером у Хи*" и остале глупости.

*то грчко слово употребио је Император Јулијан као својеврсну шифру, не морам увек да именујем глупости...
 
1xss8qH.png
 
ako otstranis emocije onda nastaje praznina jer nista vise ne osecas. Medjutim ako otstranis misli a svoje emocije osetis i preobrazis kroz svog duha ili posmatraca onda nastaje spokojstvo mir i radost a to nikako nije praznina. Covek se oseca oslobodjen svih problema radostan voljan da zivi. Cudan je to osecaj koji je tesko opisati recima
 
mikirm:
ako otstranis emocije onda nastaje praznina jer nista vise ne osecas. Medjutim ako otstranis misli a svoje emocije osetis i preobrazis kroz svog duha ili posmatraca onda nastaje spokojstvo mir i radost a to nikako nije praznina. Covek se oseca oslobodjen svih problema radostan voljan da zivi. Cudan je to osecaj koji je tesko opisati recima
Kliknite za proširenje...
ne mislim na prazninu u sebi:), taj pojam - njegov prevod, donosi mnoge nedoumice, stanje PRAZNINE je kad se izađe iz dualizma - ne sudimo o pojavama, ne vezujemo se za dobre i ne odbacujemo loše...Taj doživljaj je stanje Rigpe - prvobitnog stanja...No to je veoma teško za postignuti, jer smo debelo uslovljeni emocijama, a to su i misli - sud o raznim stvarima, ne samo emocije kao ljubav, mržnja, radost itd....Ta praznina nije PRAZNA...

''Metod Dzogćena naziva se Put samo-oslobođenja i da bi se primenio nije potrebno ništa odbaciti, pročistiti ili transformisati. Sve što se pojavi kao karmička vizija koristi se kao put. Veliki majstor Pa Dampa Sanđe (jogin iz južne Indije iz 11. veka) rekao je: Ne dovode okolnosti iz karmičke vizije osobu u dualističko stanje, već prijanjanje za karmičku viziju uslovljava osobu. Ako se ovo prijanjanje preseče na najbrži i najdelotvorniji način, samooslobođenje dolazi spontano iz samog uma. Izraz samo-oslobođenje ne treba shvatiti kao da postoji neka ličnost, ili ego koji bi bili oslobođeni. Fundamentalna pretpostavka je na nivou Dzogćena da su svi fenomeni ispražnjeni od sopstvene-prirode. Samo-oslobađanje kako ga tumači Dzogćen, znači da šta god se manifestovalo praktičaru u iskustvu, slobodno je da se pojavi baš onako kakvim jeste, bez prosuđivanja da li je dobro ili loše, lepo ili ružno. I da istovremeno ako nema prijanjanja i vezivanja, ako nema truda, pa čak ni volje, bilo šta da je to što se pojavi, bilo da je misao, ili naizgled spoljna pojava, automatski se oslobađa, samo sobom, samo od sebe. Praktikovanjem na ovaj način, seme otrovnog drveta ne može ni da proklija, a kamo li da se ukoreni i izraste.

Ni kao Sutra ni kao Tantra, Dzogćen ne uzima sebe za najviši u nekakvoj hijerarhiji nivoa, niti je postupan put. Dzogćen je Put samo-oslobađanja, a ne put transformacije, tako da se ne služi vizualizacijama kao principijelnom praksom; već je izvan ograničenja, tako da prakse bilo kog drugog nivoa mogu da se koriste kao sekundarne prakse. Principijelna praksa Dzogćena je stupiti direktno u nedualno stanje kontemplacije i ostati u njemu, produbljujući ga dok se ne dostigne stanje Potpune realizacije.''
 
Poslednja izmena:
Jako lepo objasnjeno sa tvoje strane. Zanima me sta mislis dali je moguce zadrzati se u sadasnjem trenutku bez ukljucivanje mozga ( dobar je to alat ali ga koristimo bespotrebno ) nekoliko sati ? Sa time sto bi u istom trenutku osluskivali sta se u nama dogadja. Konkretnije nas fokus da bude nekih 90 % spoljasni svet i 10 % unutrasnja osecanja i otvorenost duse ? Ova tema mi je jako zanimljiva dosta toga praktikujem ili pokusavam da praktikujem pa bi voleo da cujem i druga misljenja.
 
mikirm:
Jako lepo objasnjeno sa tvoje strane. Zanima me sta mislis dali je moguce zadrzati se u sadasnjem trenutku bez ukljucivanje mozga ( dobar je to alat ali ga koristimo bespotrebno ) nekoliko sati ? Sa time sto bi u istom trenutku osluskivali sta se u nama dogadja. Konkretnije nas fokus da bude nekih 90 % spoljasni svet i 10 % unutrasnja osecanja i otvorenost duse ? Ova tema mi je jako zanimljiva dosta toga praktikujem ili pokusavam da praktikujem pa bi voleo da cujem i druga misljenja.
Kliknite za proširenje...
Moguće je ali nije lako...Nekima (većini) su potrebne godine vežbanja...Ja sam uspevala vrlo kratko, ali su ti trenuci neopisivi i vrlo dragoceni....Drago mi je da ti se svidelo objašnjenje, ali dobar deo nije moj, već citat mog Lame koji to mnogo bolje može da objasni...
Tvoj način razmišljanja je ispravan i na dobrom si putu ka samom sebi...Nije nužno da slepo slediš neko Učenje ili Religiju, samo putuj i uzimaj sa te staze ono što je najbolje za tebe...
A što se tiče Budizma, ja sam Dzogćen praktičar, Vadžrajana budista a naše Učenje je vrlo različito od izvornog Theravada Budizma...Tako da moja objašnjenja treba posmatrati kroz tu prizmu...
Sve najbolje:) ili što bi Tibetanci rekli TASHI DELEG
 
Poslednja izmena:
Ja sam nedavno počela da se interesujem o budizmu, da istražujem, da meditiram. Prvo sam dosta čitala o tehnikama meditacije i generalno primena meditacije u svakodnevnom životu. I shvatila sam koliko je moćna i korisna u ovom užurbanom svetu koji juri pored nas. Lep pozdrav za sve posetioce ove teme! :)
 
mikirm:
Ako je neko otvorio srce tokom meditacije mislim da je to najlepsi osecaj. Kao da sve krece od srca i siri se u bezgranicnom prostoru. Toliko cudnih stvari se mogu doziveti tokom meditacije da se recima ne moze opistati. To se samo moze doziveti.
Kliknite za proširenje...


Ja pokušavam u toku meditacije kroz "sveopštu ljubav" da usmeravam pozitivne misli. Jedan od segmenata je i usmeravanje ljubavi prema neprijateljima. Da li odmah treba ka svima usmeravati ljubav (mislim na naprijatelje, sve ljude i sva živa bića) ili postepeno širiti sveopštu ljubav (sa sebe, na ljude koje volim...)?

Mislim da čovek danas toliko brzo živi i trči kroz život. A meditacije je prilika gde čovek može da oslušne svoje telo i misli. I sama ta činjenica, obaćanja pažnje na nešto što nismo do sada obraćali, budi u nama neko novo otkriće. Barem je tako kod mene. Jednom sam krenula u šetnju i odlučila da ću da budem svesna svakog mog pokreta, osećaja i namere... Imala sam utisak kao da koračam po prvi put u zivotu, samo zato što sam bila svesna svojih koraka, a ne unutrašnjeg monologa u glavi... I tada sam se osetila čudno, ali dobro čudno:)
 
Prvo moras zavoleti sebe i prihvatiti onakv kakva jesi. Kad zavolis sebe onda mozes i da dajes, a da ne ocekujes nista za uzvrat jer ce ti tvoja ljubav biti dovoljna i bices srecna, jer ako ne volis sebe neces moci voleti ni druge. Sreca je u nama i uvek mozemo biti srecni jer je to nas izbor, samo sto je svima nama lakse prepustiti se losim mislima i osecajima. To sto ti praktikujes je autosugestija. Mislim da je bolje to raditi nakon meditacije, znaci odradis meditaciju i krenes sa autosugestijama. Mozak je i nakon meditacije nekoliko minuta u meditivnom stanju i radi na niskim frekfencijama i jako je podlozan sugestiji i mislim da je tada pravi trenutak za to.

Sto se tice zivota u sadasnjem trenutku to je nesto najmocnije sto covek moze doziveti. Jednostavno svatis da ne postoji juce , da ne postoji sutra vec da je sve sada i ovde. Kad ostanes dovoljno dugo u sadasnjem trenutku onda pocinjes osecati izvornu radost duse , energiju , srecu , a umor kao da ne postoji.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top