Briga o roditeljima

[melita-m]

eto, ona je ipak na kraju shvatila. nekako je po meni gore ako su deca zarobljena sa roditeljima, ali ti roditelji su alkoholicari, narkomani.

Moguće, stvarno ne znam, ali me i dan danas boli da je to dete moralo tako da živi. Zaista nije imala pravo detinjstvo, moja mati je bila baš bolešljiva, i ona je morala od desete-jedanaeste godine da brine da li je struja uplaćena na vreme, da li je isplaćeno komunalno i još milion drugih sitnica o kojima njene drugarice i drugovi nisu imali blagog pojma. Ona je sa sedamnaest godina bila kao neke cure od trideset. Starmala, prerano sazrela. S'druge strane, možda baš zato, ostala je pošteđena i droge i čak prve cigarete - uinat svima - mnogo toga je propustila, a mnogo lepih stvari je naučila prerano - bezuslovna ljubav, požrtvovanje, snaga kad misliš da je nemaš.... kada je gledam sada, ima eto 37.g. i dvoje predivne dece, stvarno mi deluje kao devojčica od 15 leta, i svojoj deci je više drugar u igri nego roditelj, ali na najlepši mogući način, moja mala, predivna, jedinstvena

 

[gost 254524]

treba da budes jako ponosna na nju

 

[VENIX]

Prosto si srecan covek, i neka si. Ali da si rastao sa ocem alkoholicarem koji ti je tukao majku 10 godina, zamalo je zadavio kad si imao 5, pitanje je na koju stranu bi se okrenuo i kako bi zavrsio u zivotu. Ne znam ko napisa, ali slazem se, neka deca mogu da se izbore sa tim, a neka se okrenu, i urade sve protiv sebe.

Znam,nazalost ima svakakvih slucajeva od kojih se normalnom coveku zeludac prevrce.Ja sam hvala Bogu bio postedjen takvih scena,ali me je zato zivot sutirao na nekim drugim stranama,sto se i danas desava.Doduse,svaki problem uspevam da prevazidjem,ali se onda pojavljuje neki novi i tako u krug.Neko je gore pomenuo da bi voleo da je rodjen kao slab.E to isto bih i ja voleo,jer mislim da sto se neko trudi da bude jaci i da postigne vise,zivot kao da ga iskusava i namece probleme koji remete normalan tok zivota,a koje je potrebno resiti.

Inace,mislim da je jako dobro kad neko dete ima urodjenu dozu samoinicijativnosti vec u ranom detinjstvu.Iako su uvek bili tu za mene,roditelji ni mene ni brata nikad nisu “mazili” sto se pokazalo kao dobro resenje jer sta ocekivati u buducnosti od deteta koje je uvek bilo mazeno i pazeno,koje nema nikakve navike ?

A da je nesto u mom detinjstvu krenulo po zlu,ja bih se sigurno umesao,jer smatram da sam i kao sedmogodisnjak bio koliko toliko sazreo da bar nesto uradim i bar delimicno popravim ukoliko je to potrebno.Ako nista drugo,bar bih pokusao.

 

[Abell]

Znam,nazalost ima svakakvih slucajeva od kojih se normalnom coveku zeludac prevrce.Ja sam hvala Bogu bio postedjen takvih scena,ali me je zato zivot sutirao na nekim drugim stranama,sto se i danas desava.Doduse,svaki problem uspevam da prevazidjem,ali se onda pojavljuje neki novi i tako u krug.Neko je gore pomenuo da bi voleo da je rodjen kao slab.E to isto bih i ja voleo,jer mislim da sto se neko trudi da bude jaci i da postigne vise,zivot kao da ga iskusava i namece probleme koji remete normalan tok zivota,a koje je potrebno resiti.

Inace,mislim da je jako dobro kad neko dete ima urodjenu dozu samoinicijativnosti vec u ranom detinjstvu.Iako su uvek bili tu za mene,roditelji ni mene ni brata nikad nisu “mazili” sto se pokazalo kao dobro resenje jer sta ocekivati u buducnosti od deteta koje je uvek bilo mazeno i pazeno,koje nema nikakve navike ?

A da je nesto u mom detinjstvu krenulo po zlu,ja bih se sigurno umesao,jer smatram da sam i kao sedmogodisnjak bio koliko toliko sazreo da bar nesto uradim i bar delimicno popravim ukoliko je to potrebno.Ako nista drugo,bar bih pokusao. :)

Moram da odreagujem na poslednji pasus...To se tebi čini, nekada jednostavno ne možeš da uradiš ništa i to je najgore, kada treba da živiš sa nekim problemom godinama jer je nerešiv...Ako ti je jedan od roditelja alkoholičar npr, ti tu ne možeš ništa, nego da ga gledaš pijanog svakog dana, a ne možeš to da promeniš...Jednostavno on sam mora da se promeni, što se retko dešava kod takvih osoba...Inače su vrlo sebične, jer oni kad se napiju njima je lepo,a tebi zagorčavaju život svaki dan...Isto je kao da ga nemaš, moraš sve sam, a još te to sve užasno nervira...Kad ti roditelj umre to je jako teško shvatiti i preživeti, pogotovo ako si mlad, ali to se pregura i život ide dalje, ponovo se smeješ i živiš normalno, a ako te zajebava neko 24/7 to je jako teško podneti i ostati normalan...

 

[latisa]

Znam,nazalost ima svakakvih slucajeva od kojih se normalnom coveku zeludac prevrce.Ja sam hvala Bogu bio postedjen takvih scena,ali me je zato zivot sutirao na nekim drugim stranama,sto se i danas desava.Doduse,svaki problem uspevam da prevazidjem,ali se onda pojavljuje neki novi i tako u krug.Neko je gore pomenuo da bi voleo da je rodjen kao slab.E to isto bih i ja voleo,jer mislim da sto se neko trudi da bude jaci i da postigne vise,zivot kao da ga iskusava i namece probleme koji remete normalan tok zivota,a koje je potrebno resiti.

Inace,mislim da je jako dobro kad neko dete ima urodjenu dozu samoinicijativnosti vec u ranom detinjstvu.Iako su uvek bili tu za mene,roditelji ni mene ni brata nikad nisu “mazili” sto se pokazalo kao dobro resenje jer sta ocekivati u buducnosti od deteta koje je uvek bilo mazeno i pazeno,koje nema nikakve navike ?

A da je nesto u mom detinjstvu krenulo po zlu,ja bih se sigurno umesao,jer smatram da sam i kao sedmogodisnjak bio koliko toliko sazreo da bar nesto uradim i bar delimicno popravim ukoliko je to potrebno.Ako nista drugo,bar bih pokusao.

Bi, sigurno. Posto si sa, primera radi, 7 godina, bas sposoban da razmisljas kao danas sa koliko godina? Pa kad prezivis da ti cale davi kevu i mlati je kako stigne, a ona samo crkava zaradjujuci dinar...Secam se da sam bila u fazonu "samo da zaspi". Znaci, sedis, dodje cale mrtav pijan, a ti samo molis Boga da zaspi i da ne urla ni na koga... Cuti, moje detinjstvo ne bih pruzila ni najgorem neprijatelju. I ako budem imala dete, ima da zivi totalno drugacije...