Sebičnost je najgora moguća osobina

Sto se tice podele bez prodaje, to se radi fizicki uz odvajanje prilaznog puta, da tako slikovito kazem....Tj prostorija 1 je necija, prostorija 2 necija, a neke prostorije su prolazni put, tj svacije...

Obe strane moraju da puste prolazak kroz zajednicke rostorije ili koriscenje zajednickih prostorija..
Cak i dugovanja , ne pleni se sadrzaj zajednickih prostorija, iako SNS izvrsitelji to ne postuju , ali po zakonu , ne moze se ako je jedan sustanar duzan, da se pleni predmet od drugog sustanara...
Mora izvrsitelj da pribavi dokaz da je predmet vlasnistvo onog koji je duznik..

Stan moze da se proda cak i kad je na pola....to se resava obicno sudski ,nalog suda da se izvrsi podela imovine...

Isto , u vezi ponasanja, nema opravdanja za vrsenje nasilja, pritiska ili uznemiravanje ni po kom osnovu , bez obzira sto neko poseduje polovinu stana...to je malo pipavo , u praksi pipavo , ali u sustini tu se zbog krsenja javnog reda i mira moze zvati patrola, za svaku pa i jednu upotrebljenu uvredu drugoj osobi..
Balkan je Balkan, ljudi su stoka, ali tako bi po zakonu trebalo... i pre ili kasnije i bude tako ...
 
Imam 50 godina, meni više nije bitno ni da završim ni u ludnici, ni u zatvoru, niti na ulici... život mi je dao to što je dao i sad mi svaki dan liči na "kredit", stvarno mi je nebitno.
A inače nikada nisam bila materijalista.
Ja sam samo još jedna glupača koja je mislila da kupi ljubav, pa makar i od rođenog oca, ali ne ide.
 
Kako to se obraćam? Malo sarkastično? Pa nemam baš nešto puno razumevanja za ovakve stvari. Sarkazam je neka najblaža emocija koju bih mogao da izrazim.

Jeste, potpisala je i sad kuka i angažuje advokata. Šta je to drugo nego tužba između oca i ćerke i krvljenje oko imovine? Još je ljudi savetuju da to tera na sud i dodatno nadjebavanje sa ocem i to samo govori kakvi smo ljudi.
I kao što rekoh u postu iznad, šta misliš, da li otac ima svoju stranu priče da ispriča
Има и отац своју страну приче, а ми овде можемо да претпоставимо његову страну приче, с обзиром да је форумашица овде прилично отворена, тако да је истакла и своје мане, које отац може да јој замери, те можемо да имамо релативно солидну слику.

Опет, овде не одлучујемо ко је крив а ко прав, већ, ако можемо, да посаветујемо колегницу, или, макар, да је саслушамо, да јој буде лакше, с обзиром да нема са ким да подели своју муку.
 
Poslednja izmena:
Obicno je rpoblem sto je svako na svoj nacin odvaljen, jer ovo je Srbija..

Tu obicno razgovora nema ima samo driblanje mozga, tako je kod vecine odnosa roditelj dete...
Tu je obicno savet da se nadje komprimis i da se on ponavlja 50 puta , tj nista samo ponavljanje pomaze...smesno ili ne, tako je...
Znaci dok ne izadje na nos, ali zamisljeni kompromis mora biti moguc...i resenje za obe strane...
Iako nije ovako ...na prvu loptu..

To su balkanska pravila..sta ces...
 
Evo primera nemogucih resenjana prvu loptu, npr zamena stana za 2 periferne stambene jedinice...tj neko selo koje je u blizini , pa plac i podela i neka izgradnja radi zadovoljenja stambenog problema..

To je najcesce nemoguce jer ni jednoj strani ne odgovara, ali je ustvari moguce resenje...

Прво, тешко је старог човека наговарати да напусти некрентину у којој живи цео живот, и да се навикава на ново.

Опет, мислим да би било боље да се међусобно испомажу, уместо да буду противници. Кад би се лепо слагали, било би далеко боље да су заједно.
 
Taj čudan životni put je zbog tako lošeg odnosa u porodici, to što je neko profesor ne znači da je dobar roditelj. Znala sam ugledne ljude čija su deca patila.
Taj proračunat i distanciran odnos sa njegove strane sigurno nije od juče.
Ti imaš neki strah od njega za tebe je on autoritet čim je mogao da odluči umesto tebe šta ćeš da potpišeš.
 
Imam 50 godina, meni više nije bitno ni da završim ni u ludnici, ni u zatvoru, niti na ulici... život mi je dao to što je dao i sad mi svaki dan liči na "kredit", stvarno mi je nebitno.
A inače nikada nisam bila materijalista.
Ja sam samo još jedna glupača koja je mislila da kupi ljubav, pa makar i od rođenog oca, ali ne ide.
Znaš šta, "pukla je tikva" i gledaj svaki način i mogućnost da odeš i ne živiš više sa njim.

Možda se posle kratkog perioda samoće pokaje i opameti, možda i neće. Kako god, dok god ste zajedno skoro sigurno da će nekom i fizički pući tikva što nikome ne bi išlo u prilog.
 
Прво, тешко је старог човека наговарати да напусти некрентину у којој живи цео живот, и да се навикава на ново.

Опет, мислим да би било боље да се међусобно испомажу, уместо да буду противници. Кад би се лепо слагали, било би далеко боље да су заједно.
Ja u svom veku jos nisam video to da kad su ljudi nakrivo nasadjeni da odjednom postanu razumni...to mi se nije desilo...
 
Ja namerno necu da se stavljam kao advokat na neciju stranu , pa zato pricam samo neadvokatski , zato su moji predlozi ludi u smislu neprihvatljivi , ali u sustini su resenja ka kojima treba ici..

A argument ziveo ceo zivot u nekom stanu , nekoj rupi pa mu se sad ne mice, je besmislen,

Tu moze i socijalna sluzba da se umesa, ali nece doneti resenje...jer u ovoj zemlji socijalna sluzba ne ulazi sa ekonomskim resenjima..

Nismo mi Englezi..

Sto se tice potpisa za odricanje prava na stan, to nisam bas siguran da je legalno. To je odnos roditelja i deteta, tako da roditelj tu ima pravo nasledjivanja supruznika, mada ne znam uopste porodicnu sliku , sve se na sudu moze okretati , pa i ovo , ama bas sve se moze okretati..
A opet niko nema pravo oduzimanja mogucnosti izdrzavanja niti stambenog izdrzavanja...

A da ne pominjem tu jos neke zakone, jer necu da se mesam, ali itekako postoje...

Moj savet je isplata polovine vrednosti stana ako to donosi mogucnost nabavke nekgo placa od 4 ara i pravljenja neke stambene jedinice po savremenim nacinima gradnje, sto ce reci ruke najskuplje , a ostalo pamet u glavu...
Mala sredina znaci da stan retko kad moze preci preko 10000e , a plac je max 4k evra..sto otprilike znaci da ce pola stana otici na zemljiste kad bi bilo na skroz golo , sto nije resenje...a nije resenje ni trosko napola sruseno..
 
Ali evo , socijalna sluzba bi mogla da organizuje neke termine psihoterapije, grupne za oca i cerku , to bi mozda resavalo stvar, e sad to postoji kao mogucnost, ali to je u Nisu moguce, npr , ali ne znam za manje sredine...
Postoji nuzni smestaj , ali ni to nije bas uvek ugodno resenje...nekad ispadne dobro , da ne poveruje covek...da ne poveruje covek...ja sam se smrzavao od pomisli kako ce ta zena da zvrsi , baba...a nije bila losa zena, samo eto ponekad je muka potera pa cugne 5,6 i napije se od toga...ko zna koliko puta sam je spasavao , zatetura i udari glavom o nesto , pa proveris da nije ozbiljnije povredjena i tako to...

I nisam nista pomogao u vezi tog smestaja ali desilo se , ispalo joj je dobro i to mi je drago...nije ona bila besna ,bila namucena dusa i dobra..mislim nije imala zle misli , samo sto to ljudima u Srbiji nije bas znacajno , totalno su drugaciji ljudi vode, nego ne vidite vi sami sebe sta je bitno ljudima u Srbiji ...nije da je nenormalno ali nije ono sto se javno misli..A kad bi je cuo ucinilo bi ti se da se nekad ruga, zaebava, ali nije, jeste, ali nije, nego iz nezrelosti podrazavanja drugih...
 
Sad ste me podsetili zasto sam ja toliko otrovan kad su kradje u pitanju a vas boli tuki..

Jer kad kaze vucic ministru, ukrao si 200mil evra, a on kaze 190 miliiona evra, a za pristojnu smrt tako nekoj babi treba 10k evra, da im ja sredim okruzenje, a ovako mozda 20k evra, i ama nista da ne pozeli vise...
A ovaj se ruga sa 10 mil evra...to je 1000 takvih osoba...situirano do kraja zivota...
 
Hoces pravni savet?
Ti mozes i imas realne mogucnosti da ponistis ostavinsku raspravu tako sto ces uzeti advokata i dati izjavu da si se svog dela odrekla pod pritiskom i dok si bila u teskom psihickom stanju, a kao dokaz prilozis svoj dosije iz bolnice vezan samo (!) za taj tvoj prethodni boravak na psihijatriji.
To sve ce dugo trajati.

Ali sta dobijas time cak i da se sve ponisti i ti dobijes svoj deo? Da prodas pola stana ne mozes, da njega primoras da ti tu polovinu isplati isto ne mozes. On se i onako plasi da ces ti sa tim novcem opet poceti sa starim nacinom zivota i da je jedino sto te sada u tome sprecava to sto nemas love. Zato se tako i grcevito drzi za sve i govori da je to sve njegovo.

Nemoj ici nogom. Nista neces dobiti, vec ces izgubiti i ono malo sto imas.

Verujem ti da sa njim nije bilo lako ziveti, ali nije ni sa tobom. Mozda ste bas vrlo slicnog karaktera.


Kad si ga poslednji put zagrlila? :) Onako lepo, dugo, kao da nemas nikog na svetu osim njega. Veruj mi, i pored svega on tebe voli…samo sto to vise nije u stanju da pokaze. I on je sheban taman koliko i ti.
Najviše može dobiti - četvrtinu
Supružnici dele stan (ako je stečen u braku) po 50%
A na ostavinskoj se deli samo deo preminulog što je u ovom slučaju 25% + 25%

Neću mnogo da komentarišem jer svačega ima u Srbiji.
 
Nisam cvećka, da priznam. Imam dosije. Bila sam u zatvoru, heroin, pljačke,. ilegalnih poslova i kršenja zakona kao način života, a živim u malom gradu gde se svi znaju.
Ne drogiram se i nemam nikoga da se družim, imam 50 godina i eto, ali otići ću kod advokata bar da pitam koje su mi šanse da se nekako odvojim od ovog ludaka.
"Ludak", moj otac, je bivši profesor u penziji.
Počinju ljudi polako da provaljuju da mi nismo ono što se čini, (otac profesor, ćerka luda narkomanka)...
Uprkos celoj priči veći je problem kod tebe nego sa ocem.
On je star i plaši se "da ne ostane na ulici"
Ne znaš kako je doživeo tvoju stranputicu.
Možda bi razgovor sa psihologom pomogao ali da oboje idete.

Opet, razmisli malo, kada budeš ostala i bez oca bićeš "lak plen" za društvo iz prošlosti.
Zato je otac tražio "sve".- smatra da si neodgovorna.
Opet ne vidi ni svoju grešku - da te kao profesor prepustio ulici umesto da bude "sila kada treba" a ne samo za ostavinsku.

A opet, "lako je tudjim po trnju mlatiti" - ni svoje probleme nisam rešio pa ne ide da savetujem druge a uzeli su ozbiljan zdravstveni danak.
 
A ovako je ćaća može izbaciti na ulicu, zbog toga što mu je ustupila materin dio.
Jako "razborito".
Moze, ali sumnjam da bi to uradio.
Ne poznajem ih, ali vec dugo su zajedno u istoj toksicnoj kaši.
Zato i mislim da treba da se okrenu jedno drugom i da proslost prihvate kao nesto sto je iza njih i da napred idu sitnim koracima. Dan po dan. Ne moze sve odjednom da se promeni.
Mislim, steta je.
I rekla bih da su najgore vec prosli.
 
Ovo je jako, jako teška tema i bukvalno nemam nikoga na svetu da razgovaramo, hvala vam SVIMA, nisam očekivala tapšanje po ramenu u smislu da ja valjam a otac ne valja, nego sam i htela da čujem što više uglova gledanja pa da sklopim kockice.

Ja sam u suštini jedan naivan idiot i u životu sam donosila pogrešne odluke, pravila ogromne greške, nekako sam mislila da ću biti zauvek mlada i moći iz početka...a nisam shvatala elementarno, na primer, sad će se neko i nasmejati koliko sam bila glupa, ja sam se u osnovnoj školi ponosila mojom porodicom koja je bila toksična na skali od 1 do 10 evo 8, a ja sam bila ubeđena da moji roditelji imaju dobar i super brak zato što otac ne bije majku.
Kakav idiotski kriterijum.

Pa posle Gimnazije sam mlada i zdrava otišla da radim u fabriku za proizvodnju sokova, prvo na traci a posle na utovaru/ istovaru šlepera, za bedne pare, sva ponosna "idem na posao", imam posao...jaooo...

Onda sam upisala Višu ekonomsku, posle Gimnazije to mi je bilo smešno koliko je lako, direktorka me obožavala i držala sam dodatne časove iz matematike jer sam bila prirodno- matematički smer i napustim i to, u sred predavanja nekog predmeta kaže profesor neku glupost, ja pomislim "gde ja gubim vreme", izađem i nikad se ne vratim...

Posle sam počela da slušam rep pa sam i tu pomislila da bih ja to uradila bolje nego neki ostvareni reperi i počnem da pišem tekstove, tri godine sam pisala pa i to prekinem jer sam se svađala a i morala sam da ih jurim da naplatim svoj rad - ni za to nisam bila sposobna pa sam i tu odustala...

Jednom sam šetala gradom sa 20 maraka u džepu i da li je to bila ludost ili hrabrost, ne znam, možda oboje, šta ću sa 20 maraka - april mesec, 'ajde idem na voz, to mi taman do Crne gore, dakle dođem tamo i za pola sata nađem posao, ostala do kraja septembra/ tako sam radila i na drugom EXIT festivalu u NS, mislim, sa jedne strane može se reći "ima mooda", ali može se reći da sam živela "od danas do sutra" , sa jedne strane opet "samostalna" a opet šta je moglo da mi se desi - imala sam više sreće nego pameti...

Valjda sve dođe na naplatu, kako sam sejala...

Biću dobra prema ocu, eto. Počela sam danas već, čim sam čitala vaše komentare, kupila sam u pekari dva kolača, iznenadila sam se što se obradovao, pa stvarno nemam nikoga drugog, a pokojna majka se najviše plašila toga što neko reče - ako ostanem bez oca, AVETI iz prošlosti, iz sveta droge mogu da me pokušaju uvući, otac je star ali ipak je muškarac, ne živim sama.

Ponekad me uvredi, i svašta, ali uopšte nisam očekivala ovoliko informacija, problem je što je sebičan, jeste se obradovao kolaču, uvek se on obraduje i pivu i kuvanom jelu itd, ja sam u stvari htela o sebičnosti da otvorim temu ali ispalo je ovako bolje, ne znam kad je ijedna tema ovoliko zašla duboko u problem.

Hvala još jednom.
 
Ja sam u suštini jedan naivan idiot i u životu sam donosila pogrešne odluke, pravila ogromne greške, nekako sam mislila da ću biti zauvek mlada i moći iz početka..
Ako posmatramo svet kao elektromagnetsko polje i uporedimo s nasim culima i nasom percepcijom- mi mozemo da “vidimo” koliko se secam 0.0035% spektruma, dakle mozemo reci da smo svi naivni idioti, neko se nesto manje neko nesto bolje snalazi, ali u principu svi smo slepci,
takodje sama ideja da mi imamo slobodnu volju odlucivanja je obicna budalastina jer smo svi proizvod raznih varijabli- genetike, okoline i raznih kulturoloskih uticaja, tako da smo svi neka vrsta bioloskih robota i nasa volja, izbor, odlucivanje nije nista veca nego kod onog robot usisivaca koji “sam” odlucuje gde treba da usisava, tj to je sve stvar proizvodnje i programiranja i ljutiti se na sam taj usisivac i svadjati se s njim je besmisleno,
ili hvaliti nekoga jer je uspesan je isto hvaliti nekoga jer ima lepe oci- a to uopste nije njegova zasluga, jednostavno je tako rodjen.
Poenta je da zapravo, koliko god to cudno zvuci- ljutiti se na sebe i na svoga oca je besmisleno, i ne vodi nikuda, isto kao ljutiti se na robot-usisivac, ako neki ljudi nikako ne funkcionisu onda ih mozemo izbegavati ili odstraniti od drustva (zatvor), ali tuci ih, svadjati se sa njima je isto kao tuci robot-usisivac- nikakve vajde.
 

Back
Top