Бракови између различитих раса

fortes:
Istorija je pisana. Ne može da se zaboravi. Može samo da se tumači iz ugla vremena u kojem živimo,ili po (zlou) potrebi neke trenutne ideologije ali je tu i ostaje. Kultura je uvek promenjiva i sklona integraciji novih elemenata i asimilaciji,tradicija se prilagođava vremenu. Srbija neće sigurno nestati zbog brakova sa strankinjama.
Ne vidim korelaciju između pojmova uopšte. Tvoja individualna osećanja prema nekoj ženi i tvoje prihvatanje njene kulturne ili druge različitosti od nečega što je ovde uobičajeno je tvoja lična stvar i uspeh u tome utiče isključivo na vaš odnos ne na širu zajednicu.
Kliknite za proširenje...
Погледај како кина негује своју традицију хиљадама година.
 
Mita Komita:
не стидим се ја тога него је у питању избор. Такве ствари не треба да ме дефинишу као човека нити би требале да дефинишу Србина као човека. Има Срба из разних окружења са различитим навикама. И нису сви Срби православци, нити сви воле народну музику, а и те има разне.
Kliknite za proširenje...
У реду је.
Када чују да си из Србије, хрвати из Француске те гледају као и они хрвати из Xрватцске.
 
Grindelwald:
Често виђамо у Сједињеним Америчким државама бракове између различитих раса. Ипак таква је групација земаља тамо. То је свакодневница за њих. Црнкиња са белцем. Азијаткиња са Мексиканцем. У Србији тако нешто не постоји (постоји у екстремно малој мери). Какав би утицај имао брак између девојке из Азије и неког србина? Да ли би то мешање раса променило начела традиционалне породице?

Да ли би временом, када би то постала пракса, Србија изгубила свој идентитет као нација због таквих бракова?
Kliknite za proširenje...
Ne bi, bila bi bogatija.
 
Sve se u zivotu menja,nesto na bolje nesto na gore.Brakovi u kojima su 2 osobe razlicitih nacionalnosti sklapali se jos pre 50 godina i to nije nista novo.To se radi i danas uglavnom takvi brakovi vece sanse imaju da opstanu nego oni brakovi sto su sklopljeni u Srbiji sa osobama iste nacionalnosti.Jednom mom drugu se pre neku godinu ozenio sin ovde u inostranstvu sa Filipinkom,mala je lepa i dobra,oboje imaju Austrijsko drzavljanstvo i sta im fali.Ja bih licno voleo da i moja deca kada zavrse fakultet,ozene se i udaju sa Austrijancima,jer sa njima su navikli od malena prihvatili su njihovu kulturu i mentalitet sve im je poznato,dok sa nasima sigurno bi odmah bili osudjeni na propast.Ali ja se tu nista ne pitam.... :D
 
Sigurno da bi rasno mesanje uticalo i na obicaje i na genetiku ali tako nesto nikad nece postati uobicajena praksa pa ne bih dalje teoretisala sta bi bilo kad bi bilo. Kao pojedinac svako ima pravo da bira onog ko mu najvise odgovara. Licno nikad ne bih mogla da udjem u brak sa nekim ko potice iz potpuno drugacije kulture, ne bih mogla toliko da se prilagodjavam a i nisu mi ni privlacni pripadnici drugih rasa. A nesto i ne verujem u kompromise u mesovitim brakovima, obicno jedno predje na stranu onog drugog. Cak mi je i zanimljiv fenomen da se zena uda za nekog stranca i ode kod njega da zivi, u zemlju kulturoloski potpuno drugaciju od njene, neki ce reci ljubav ali ja mislim da je to iz koristi.
Inace mislim da brakovi izmedju razlicitih rasa u SAD-u nisu bas cesta pojava, uglavnom se svako drzi svog.
 
Poslednja izmena:
Zbog ljubavi iz Filipina došla u Srbiju
Mira Adanja-Polak: Jedna neobična ljubavna priča
Bojan Kanja i Šaila Kambel iz Springfilda, Američke države Masačusets, upoznali su se preko Fejsbuka. Jedno drugom pričali su svoje živote. Bojan o tome kako živi u malenom selu Bingule, između Sremske Mitrovice i Šida, a Šaila njemu kako živi sama sa troje dece u Americi. Jedno drugome slali su muziku Boba Marlija, jer su i jedno i drugo voleli tu muziku. Dopisivanje je trajalo dugo, a sve im je govorilo da imaju mnogo toga zajedničkog. Jednog dana, ta ljubav preko interneta, i pored svih mogućih virtuelnih olakšica: sedenja za kompjuterom po nekoliko sati i svih kamera koje su zavirivale u živote i jednog i drugog - morala je postati stvarna - moralo je doći do susreta. Jedno bez drugog više nisu mogli. Bojan je to saopštio roditeljima: "Ili Šajla da dođe, ili ja odoh u manastir." Porodica nije imala kud i Šaila je stigla sa troje dece u kuću porodice Kanja. Ali, ni traga od bajke... Decu je trebalo upisati u školu, susret sa jezikom koji ne govore, sredina o kojoj nisu mnogo znali.Teškoće su iskrsavale jedna za drugom. Ni od kuda pomoć da dođe, ali ljubav i dalje opstaje. Rađa se njihovo zajedničko dete, mali Džimi, i porodica pomaže koliko može. Selo ih prihvata sa velikim razumevanjem, ali se i dalje nema, a ljubav ovog bračnog par opstaje i zato je ovo jedna neverovatna ljubavna priča.
 
Vijetnamka krštena u Lapovu
Ona je Khánh An, a on Bojan. Ona je Vijetnamka, a on Srbin. Bojan je poželeo da mu An bude supruga, a ona je poželela da postane pravoslavna hrišćanka. Venčali su se u sred Pariza, a dve porodice, religije i kulture spojile su se u sred - Lapova.
Stranac u Srbiji: Tereza Kraford
Amerikanka Tereza Kraford živi u Mitrovcu na Tari sa suprugom Borisom i troje dece. Tereza je bila 8 godina zvezda američke odbojkaške reprezentacije i članica odbojkaških timova u još 7 zemalja. Pre nekoliko godina je rešila da napusti karijeru i započne novi život sa porodicom na planini.Tereza i Boris, koga je upoznala u Švajcarskoj, dok je radio u njenom timu kao kondicioni trener, došli su na Taru pre dve godine, gde su realizovali specifičan koncept "Retreat Tara" - "povlačenje u prirodu" . Oni danas u svojoj kući primaju sve one koji žele da se povuku u mir i prepoznaju svoje želje i mogućnosti za neku promenu, ugledajući se upravo na Terezino iskustvo. A razloga za život u selu na planini je mnogo. Tu deca nesmetano ispoljavaju svoju energiju. Sinovi Ranko i Džekson imaju tek po neku igračku, jer ih sami prave dok se igraju u dvorištu na samom obodu šume ili u šetnji na poljani. Prednosti života na Tari ima mnogo, ali je svakako jedna od najvažnijih što Tereza koristi hranu iz prirode. Kada je vreme za ručak, odlazi u šumu da nabere koprivu, što ćemo videti u ovoj emisiji. "Od Tereze ćemo naučiti i kako da postanemo fleksibilniji prema svojim zacrtanim planovima, koje bi trebalo, pre svega, da podredimo ritmu prirode. I mi smo naučili na samom snimanju da je hladnoća i magla, koja nas je zadesila na Tari krajemem avgusta, upravo magija, koju možemo samo da prepoznamo kada se povučemo u prirodu i tu ponovo pronađemo sebe. Kako nam je objasnila Tereza: "Svaki dan je lep i po kiši, i po magli," kaže Ranka Jakšić, autorka i urednica emisije "Stranac Srbiji".
 
Markoni11:
Sve se u zivotu menja,nesto na bolje nesto na gore.Brakovi u kojima su 2 osobe razlicitih nacionalnosti sklapali se jos pre 50 godina i to nije nista novo.To se radi i danas uglavnom takvi brakovi vece sanse imaju da opstanu nego oni brakovi sto su sklopljeni u Srbiji sa osobama iste nacionalnosti.Jednom mom drugu se pre neku godinu ozenio sin ovde u inostranstvu sa Filipinkom,mala je lepa i dobra,oboje imaju Austrijsko drzavljanstvo i sta im fali.Ja bih licno voleo da i moja deca kada zavrse fakultet,ozene se i udaju sa Austrijancima,jer sa njima su navikli od malena prihvatili su njihovu kulturu i mentalitet sve im je poznato,dok sa nasima sigurno bi odmah bili osudjeni na propast.Ali ja se tu nista ne pitam.... :D
Kliknite za proširenje...
Složila bih se s ovim, samo da nisam sopstvenim očima gledala kako počinje rat na ovim prostorima, i koliko se nacionalno mešanih brakova raspalo takoreći preko noći. Ali to nije tema sad.
Ja lično sam koktel Mađara, Nemaca, čak i jedne prababe Ruskinje itd, ali nije u tome poenta. Poenta je , što se neko gore ubi da objasni, sličnost koja je u principu najbolji garant uspešnosti bilo koje veze. Suprotnosti se privlače samo u petparačkoj literaturi, i samo ako je do sexa (a nekad čak ni onda). Ne kažem da ljudi koji potiču iz potpuno različitih kulturnih miljea nikako ne mogu uspeti, ali tvrdim da je to teško i mnogima nemoguće. Recimo, uzmi bilo koju kulturu koja je totalno suprotna od evropske, ne znam, neko amazonsko pleme. Lupam sad, ali kontaš me. Niko me neće ubediti kako od tog nema boljeg spoja i kako će ljudi u takvoj jednoj zajednici živeti u totalnom razumevanju. Odgoj je bio drugačiji, vrednosti koje su učeni da cene su drugačije, očekivanja su drugačija, ideje o vaspitanju dece drugačije itd itd. Nijedna veza (brak) nije savršena, i ljudi nikad nisu skroz kompaktibilni, ali postoji količina i vrsta razlika koje se prosto ne mogu prevazići.

Isto tako, slažem se i sa onim što neko gore drugi takođe reče: u principu nemam ništa protiv, ali nikad nisam videla sebe u toj priči, ama baš nikad.

p.s Pre nego mi neko kaže što se buniš kad ni ti nisi "čistokrvna", samo da dodam da u ovom ratu imam mrtve sa svih svoji nacionalno različitih strana (ako odemo do Drugog svetskog, imam i tamo :mrgreen: )
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top