Brak bez dece (vladika Grigorije)

[limunada]

https://yumama.mondo.rs/zelim-bebu/...71/Kako-da-budem-mama-ako-nemam-partnera.html

Ovo nije kod nas.

 

[Kerkyra]

Ima, ali opet, kod zena sa 40+ ide teze, jajne celije stare zajedno sa celim organizmom, teze se postize oplodnja, a i imlantacija. Ako uspe da zatrudni, onda su spontani abortusi cesci, a i anomalije kod ploda. Rizik od Daunovog sindroma je veoma visok i da ne nabrajam.
Vece su sanse ako se ide sa donacijom jajnih celija, znaci jajne celije od mladje donatorke, ali je i cena znatno skuplja, a opet garancija ne postoji. I to je uglavnom opcija koje zene ili parovi poslednju odabiru, kada su vec finansiski iscpljeni, posto vecina njih zele prvenstveno svoje dete.

Nije nemoguce, ja znam zene koje su rodile sa 40+, jedna sa partnerom, druga sama sa donatorskim materijalom. Samo kazem da je teze kod starijih zena i da moraju biti spremne na to da imaju vecu sansu za neuspeh

Ja znam jedan par, ona ima MS iako se dobro drzi, ali on zeli dete, dok ona ne tj. nije sigurna pri cemu je licno potpuno razumem i ne zameram joj ( a i ko sam?..bezveze). To su tek jako teske odluke i stvari.

I zato zaista nema potrebe da se iko ikom pravda.

 

[zendeli]

Ja znam jedan par, ona ima MS iako se dobro drzi, ali on zeli dete, dok ona ne tj. nije sigurna pri cemu je licno potpuno razumem i ne zameram joj ( a i ko sam?..bezveze). To su tek jako teske odluke i stvari.

I zato zaista nema potrebe da se iko ikom pravda.

MS se čini mi se nasledjuje od majke, tako da je njena odluka potpuno ispravna.

 

[Lilac]

Ja znam jedan par, ona ima MS iako se dobro drzi, ali on zeli dete, dok ona ne tj. nije sigurna pri cemu je licno potpuno razumem i ne zameram joj ( a i ko sam?..bezveze). To su tek jako teske odluke i stvari.

I zato zaista nema potrebe da se iko ikom pravda.

Veoma licne i veoma kompleksne, nije jednostavno doci do takve odluke. Nekada se i partnerski odnos lomi kada se pojavi problem te vrste.
Kada se radi o ovakvoj bolesti, potpuno razumem zenu. E sad kako ce oni taj problem resiti, to ostaje na njima.

U vezi pravdanja, i ja isto mislim isto.
Ono sto mene licno vadi iz takta, je osuda. Cim neko kaze da nije mogao da ima dete, odma pocinje osuda, zasto nije posvojio?! Ali odma. Kao da je gradjanska i moralna duznost svake osobe koja ima sterilitet, da posvoji neko dete.
Mislim da manju osudu imaju ovi sto su tu istu decu rodili i ostavili, nego ovi bez dece sto nisu posvojili tu decu.

Prvo, svako nije spreman da posvoji tudje dete, bez razlike ima ili nema svoje dece. Drugo, nekada jedan partner hoce, drugi nece i mnogo je tesko naci neko kompromisno resenje u takvom slucaju. Trece, nije isto roditi i usvojiti. Za radjanje je potrebno samo da si sposoban da radjas i da se sve uklopi, a za usvajanje je potrebno mnogo vise tehnickih i pravnih uslova da se ispune i mnogo vise licnih dilema i barijera da se probiju.

Prvi put te priroda osudi da imas problem koji vecina ljudi nemaju, drugi put te ljudi osudjuju zato sto nisi nasao resenje za svoj problem, onako kako oni zamisljaju da je najlbolje. Pri tom, nikada nisu dosli i istu takvi situaciju, ali ipak znaju oni najbolje sta je neko mogao ili nije mogao, trebao ili ne

 

[zendeli]

Veoma licne i veoma kompleksne, nije jednostavno doci do takve odluke. Nekada se i partnerski odnos lomi kada se pojavi problem te vrste.
Kada se radi o ovakvoj bolesti, potpuno razumem zenu. E sad kako ce oni taj problem resiti, to ostaje na njima.

U vezi pravdanja, i ja isto mislim isto.
Ono sto mene licno vadi iz takta, je osuda. Cim neko kaze da nije mogao da ima dete, odma pocinje osuda, zasto nije posvojio?! Ali odma. Kao da je gradjanska i moralna duznost svake osobe koja ima sterilitet, da posvoji neko dete.
Mislim da manju osudu imaju ovi sto su tu istu decu rodili i ostavili, nego ovi bez dece sto nisu posvojili tu decu.

Prvo, svako nije spreman da posvoji tudje dete, bez razlike ima ili nema svoje dece. Drugo, nekada jedan partner hoce, drugi nece i mnogo je tesko naci neko kompromisno resenje u takvom slucaju. Trece, nije isto roditi i usvojiti. Za radjanje je potrebno samo da si sposoban da radjas i da se sve uklopi, a za usvajanje je potrebno mnogo vise tehnickih i pravnih uslova da se ispune i mnogo vise licnih dilema i barijera da se probiju.

Prvi put te priroda osudi da imas problem koji vecina ljudi nemaju, drugi put te ljudi osudjuju zato sto nisi nasao resenje za svoj problem, onako kako oni zamisljaju da je najlbolje. Pri tom, nikada nisu dosli i istu takvi situaciju, ali ipak znaju oni najbolje sta je neko mogao ili nije mogao, trebao ili ne

Generalno su ljudi skloni osudama. Šta koga briga za mojim odlukama dok god ne utiče na tudji život.
Da nisam mogla da imam svoju djecu skoro sam sigurna da ne bih usvojila.

 

[Kerkyra]

MS se čini mi se nasledjuje od majke, tako da je njena odluka potpuno ispravna.

Da, samo sto valjda ne mora da znaci da ce se pojaviti obavezno. Ali u svakom slucaju znam da se "lomi" i oko toga, i oko pitanja sto ni sama ne zna koliko ce jos da zivi i da li ce to dete imati dobar zivot i vaspitanje bez majke i njene ljubavi i paznje dok je potrebna. Sigurno razmislja i o jos mnogo toga sto ne znamo ili ne mozemo da pretpostavimo, tako da van svake pameti je osudjivati ili se mesati.

Veoma licne i veoma kompleksne, nije jednostavno doci do takve odluke. Nekada se i partnerski odnos lomi kada se pojavi problem te vrste.
Kada se radi o ovakvoj bolesti, potpuno razumem zenu. E sad kako ce oni taj problem resiti, to ostaje na njima.

U vezi pravdanja, i ja isto mislim isto.
Ono sto mene licno vadi iz takta, je osuda. Cim neko kaze da nije mogao da ima dete, odma pocinje osuda, zasto nije posvojio?! Ali odma. Kao da je gradjanska i moralna duznost svake osobe koja ima sterilitet, da posvoji neko dete.
Mislim da manju osudu imaju ovi sto su tu istu decu rodili i ostavili, nego ovi bez dece sto nisu posvojili tu decu.

Prvo, svako nije spreman da posvoji tudje dete, bez razlike ima ili nema svoje dece. Drugo, nekada jedan partner hoce, drugi nece i mnogo je tesko naci neko kompromisno resenje u takvom slucaju. Trece, nije isto roditi i usvojiti. Za radjanje je potrebno samo da si sposoban da radjas i da se sve uklopi, a za usvajanje je potrebno mnogo vise tehnickih i pravnih uslova da se ispune i mnogo vise licnih dilema i barijera da se probiju.

Prvi put te priroda osudi da imas problem koji vecina ljudi nemaju, drugi put te ljudi osudjuju zato sto nisi nasao resenje za svoj problem, onako kako oni zamisljaju da je najlbolje. Pri tom, nikada nisu dosli i istu takvi situaciju, ali ipak znaju oni najbolje sta je neko mogao ili nije mogao, trebao ili ne

Pa normalno da nije isto. Ali da, ljudi su tu da te "dotuku" i da uvek bolje "znaju" od tebe u svojim praznim zivotima.

Ali, svakom ko kako sudi, tako ce i biti sudjeno, samo takvi cesto to zaboravljaju. Ja licno i inace izbegavam ljude koji nevaspitano i neumesno zapitkuju ili se bave necim sto im nije za bavljenje, prosto ne volim takve ljude. Nisu vredni nikakvog pravdanja ni odgovora.

 

[Raisa]

Znam za primere ali,licno ne znam sta bih cinila sa sobom da nema Lare i mojih necakinja. Mislim inace da jedini razlog zasto zene i devojke nemaju decu u braku,jeste taj sto imaju zdravstveni problem koji im brani,recimo ako bi umrle na porodjaju,ili se nesto desilo njoj i bebi.Mislim da je to jedini razlog,drugi ne vidim da bi mogao biti.Neke zene jednostavno zdravlje im ne dozvoljava nijedno dete,kamoli vise dece da imaju i to je tuzno.Mislim da je to za saosecanje.

 

[Џорџи]

Nema veze sa zdravljem nego uglavnom tripovima,samozivost i nezrelost,pogresni partneri i cekanje rode a da ne pominjem emancipaciju

 

[Nona2]

licno ne znam sta bih cinila sa sobom da nema Lare i mojih necakinja.

to je tuzno

 

[manem78]

Mislim da je to jedini razlog,drugi ne vidim da bi mogao biti.

Šta fali "ne želim" razlogu?