Vaistinu Voskrese Hristos Istiniti Bog nas!
Kako ti vidis samu pogodbu? Gospod sve salje u vinograd da rade, da podnose tegobu i zegu sunca. Kako rezonujes? Na cemu se zasniva taj rad?
Amin (na to da Hristos, Istiniti Bog naš vaistinu Vakrse)
*
Najpre nešto vrlo bitno da shvatimo. Priča se odnosi na čoveka domaćina, vinogradara. On a ne Bog je akter priče. Dakle ne radi se o Božjem sudu, suđenju i sl. Priča ilustruje još 1 način koji Bog primenjuje da bi nama ljudima pojasnio svoje namisli s nama ljudima tj. kako treba da shvatimo njegove naizgled nerazumne odluke. Pouke vidim dve.
Prva pouka:
Domaćin je dao svima koliko je hteo, prvima prema pogodbi 1 dinar, a ostalima isto toliko. I, na primedbu prvih da to nije pravedno, rekao je: ''Ili zar ja nijesam vlastan u svojemu činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?'' Ovo nas uči da ne možemo svoje, zemaljsko shvatanje vlasništva nad nekom imovinom ili pogodbe s nekim ljudima, nametati i smatrati da i Božje shvatanje i ponašanje treba da bude isto. Bog ne brine o vinogradu, niti o imanju, niti o prinosu, niti o novcima... već o dušama (koje daje ljudima na čas začeća), na upotrebljavanje, korišćenje, oblikovanje, ubeljivanje, i uopšte na to da što bolje shvate i prihvate Božji Duh, Duh Sveti. Jer, Bogu su duše ljudske bitne i On ih traži da Mu se one vrate u momentu smrti. (Sve vreme, večno, naša duša nije naše vlasništvo, ona nam je data u najam, na obradu, s tim da je vratimo kada dođe čas, kada je njen vlasnik, Bog, potraži nazad. Imanje, telo, i sav materijalni svet, samo zato služi da se ljudske duše izbruse, ulepšaju i usjaje. Ima 1 divan citat Епископа Хризостома Војиновића (1911-1989) koji ovo ilustruje:
''Јер, лепе су јутарње зоре, лепе су звездане ноћи, лепа су мирисна пролећа и златне јесени, али је од свега на свету лепша и кориснија добра и племенита човекова
душа.
Због ње ваљда и сунце сија,
због ње трепере звезде,
због ње је Син Божији сишао на земљу,
због ње је његово Јеванђеље,
због ње су цркве и манастири,
због ње празници и службе Божије.''
Tako da priča ima poruku da shvatimo kako Bog ovde, u ''svojoj bašti'', ima pravo da sprovodi svoj ''plan i program'' onako kako On smatra da treba. To što mi imamo drugačije shvatanje o Njegovom postupanju, ne treba da predstavlja problem u našem sazrevanju. Štaviše, umesto da ovde imamo problem shvatanja, pozvani smo da se napregnemo i razumemo Njegove naume. A da svoje porive i proteste smirimo i pripitomimo. Razumevanje ove priče daje navedeni citat iz Matej 20:15. Da je On suveren nad Svojim vlasništvom. I da mi treba da imamo poverenja/vere da je takvo Njegovo postupanje nesravnjivo mudrije od našeg postupanja. Vera naša se tako ojačava. Umni ljudi su na pitanje šta bi tražili od Boga odgovarali ''da mi dometne vere''. Svojim prefinjenim umom duboko shvatajući da se njihovi stavovi (tih umnih ljudi) ni približiti ne može Božjem umu i postupanjima po svojoj koristi za učenje, za vaspitavanje, za kutivisanje, za uzrastanje i sl. Čega? Ne čoveka, već samo jednog dela čoveka, njegove duše.
Druga pouka:
Ne zavidi. To je poruka uvršćena još u starozavetnih 10. Zašto je zavist zabranjena? Zato što ne zna čovek zbog čega Bog nekome nešto daje. S kakvim krajnjim ciljem? S kojom namerom? Ne zna čovek ni milioniti deo prefinjenih detalja nekog i najmanjeg pokreta koje Bog zna. I nema čovek te namere, niti ga one zanimaju, kakve Bog ima. Zato treba da ne ropće, da ne zavidi, da smireno prihvati i samo da posmatra šta i kako Bog čini u ovom Svom svetu.
Oprosti Brate na obimnosti.
Hristos Vaskrse.
