Borba Crne Gore za članstvo u EU usred srpskog revanšizma

MOST6:
Neće se oni iskupljivati, već država C. Gora, a ona ne ovisi o trenutnim političkim stranakma na vlasti.
Kliknite za proširenje...
Па они ће бити заувек на власти. Осим ако неко, попут Мила некада, са позиције власти пређе из Србина у монтенегрина.
 
aleksije radicevic:
Па они ће бити заувек на власти. Осим ако неко, попут Мила некада, са позиције власти пређе из Србина у монтенегрина.
Kliknite za proširenje...
Naravno da neće biti zauvijek na vlasti. Već su se kompromitirali i to dobro. A i tu većinu jedva drže u parlamentu. Nategnuto.
 
MOST6:
Naravno da neće biti zauvijek na vlasti. Već su se kompromitirali i to dobro. A i tu većinu jedva drže u parlamentu. Nategnuto.
Kliknite za proširenje...

Tako je. Vucicevi DF su isto anti-EU anti-NATO dok ostali su obrnuto.

MOST6:
Jedva su se spojili. Međusobno se mrze, održava ih na vlasti samo činjenica da su većina srpskog političkog predznaka. To im je jedino zajedničko što imaju.
Kliknite za proširenje...

Nijesu vecina vec manjina srpskog predznaka. Evropa Sad i Demokrate su vecinski nacionalni Crnogorci, njih veze samo anti-DPS osjecanja i pro-EU retorika.

Mada vucicevi df-ovci igraju perfidnu igru i s jedne strane aplaudiraju EU progres, a s druge loze se na Rusiju i pale nato zastave.
 
ZabranjeniLegenda:
Odlican americki clanak o aktuelnoj politici Crne Gore pri pristupanju Evropskoj Uniji uprkos Vucicevom uticaju: 👇


Mala balkanska država Crna Gora je dugi niz godina zvanični kandidat za Evropsku uniju. Uprkos široko rasprostranjenoj podršci integraciji, politička situacija u zemlji učinila je pristupanje sve malo verovatnijim izgledima. Ovaj izazov je otežan sve većim uticajem srpskog autokratskog režima, koji predstavlja neposrednu pretnju aspiracijama Crne Gore za članstvo u EU.

New York Times je u nedavnom članku sugerisao da Rusija predstavlja primarnu spoljnu pretnju aspiracijama Crne Gore da se pridruži Evropskoj uniji. Ovaj narativ, iako je privlačan mnogim zapadnim zvaničnicima i stručnjacima, obmanjuje. Rusija svakako igra disruptivnu ulogu u Crnoj Gori i na širem Balkanu, ali Srbija, pod sve autokratskim režimom Aleksandra Vučića, predstavlja daleko neposredniji i značajniji izazov.

https://neweasterneurope.eu/2024/11/21/montenegros-fight-for-eu-membership-amid-serbian-revanchism/

Ranije ove godine, putovao sam u Crnu Goru, sastao se sa širokim spektrom političkih ličnosti od Mila Đukanovića, lidera sa najdužim stažom u Evropi, do bivšeg premijera Dritana Abazovića. Razgovarao sam i sa više od deset odsto članova crnogorskog parlamenta, kao i sa novinarima, naučnicima i zapadnim diplomatama, uključujući i američkog ambasadora. Iako su stavovi izraženi u ovom članku moji, oni su zasnovani na ovim diskusijama. Moj ključni zaključak sa ovog putovanja je da se Crna Gora nalazi na raskrsnici, klateći se između EU integracija i mogućeg nazadovanja u orbitu Srbije. Zašto bi Crnogorci – i Zapad – trebali brinuti o ovakvim dešavanjima?

Iz Evrope odmah! u Evropu Nikad?

Nema sumnje da su Crnogorci željni ulaska u EU, pri čemu je skoro osam od deset građana za integraciju. U junu 2022. godine, kapitalizujući tu želju, novi politički pokret, Evropa sada!, osnovali su bivši ministri finansija i privrede Milojko „Miki“ Spajić i Jakov Milatović. Njihov cilj je bio direktan: hitno katapultirati Crnu Goru u EU, kao što sugeriše i uzvičnik u nazivu njihove partije. Međutim, kako je vreme prolazilo, čini se da je Evropa sada! može biti više prepreka na putu Crne Gore ka EU nego njegov šampion. Ranije ove godine, EU je Crnoj Gori dala povoljan izvještaj o privremenoj referentnoj procjeni (IBAR), što je tipično znak značajnog napretka u upravljanju, vladavini prava, ljudskim pravima i ekonomskim reformama. Ipak, neki crnogorski analitičari smatraju da je ova pozitivna ocjena više vođena željom EU da pokaže zamah u svom procesu proširenja nego stvarnim reformskim postignućima u Crnoj Gori.

Bez obzira na zasluge IBAR-a, veće pitanje je da li crnogorska vlada sada može da sprovede reforme neophodne da bi se kvalifikovala za članstvo u EU. EU neće jednostavno predati članstvo kao simboličan gest. Crna Gora treba da dokaže svoju vrijednost. Istovremeno, većina crnogorskih parlamentaraca sa kojima sam razgovarao sumnjaju da će se zemlja uskoro pridružiti EU, uprkos njihovoj želji da budu dio nadnacionalne strukture. Njihov skepticizam delimično proizilazi iz postupaka aktuelne vlade.

Revanšistički režim Srbije

Na pitanje o najvećoj spoljnoj pretnji suverenitetu Crne Gore i putu integracije u EU, Crnogorci često izjavljuju da je Rusija pretnja broj jedan – ne nužno zato što u to veruju, već zato što znaju da je to ono što zapadnjaci očekuju da čuju. Ruske geopolitičke mahinacije su poznata teritorija za publiku od Vašingtona do Brisela, gde Putin služi kao podrazumevani bauk. Realnost na terenu u Crnoj Gori, međutim, govori nijansiraniju priču.

Kada budu pritisnuti, Crnogorci će na kraju priznati da Srbija predstavlja veću pretnju budućnosti njihove zemlje. Ovo nije proizašlo iz nekog ukorijenjenog antisrpskog raspoloženja – zaista, istorijske veze između Crne Gore i Srbije su duboke. Umesto toga, pitanje je u samom Vučićevom režimu i njegovoj nemilosrdnoj potrazi za revanšističkom agendom. Ipak, iu Vašingtonu i Briselu, kreatori politike imaju tendenciju da usvoje sočivo usredsređeno na Beograd kada gledaju na Balkan, prikazujući Vučića kao snagu regionalne stabilnosti, a ne kao destabilizujućeg aktera kakav on zaista jeste. Beogradocentričan pristup takođe delimično objašnjava zašto Crnogorci nerado nazivaju stvari pravim imenom.

Dok Kremlj nesumnjivo ima vlast u Crnoj Gori, sa ruskom elitom koja poseduje oko trećinu registrovanih jahti u zemlji i skoro 40 odsto njenih nekretnina, Srbija ima daleko veći uticaj. Srbija se rangira kao najveći uvozni i izvozni partner Crne Gore, što Rusija ne zauzima. Štaviše, iako Moskva i Beograd često teže komplementarnim ciljevima na Balkanu, zapadni analitičari često pogrešno karakterišu Vučićev režim.

Vučić se često predstavlja kao „Putinova marioneta“, ali se time zanemaruje njegova sopstvena agencija i jedinstveni spoljnopolitički ciljevi na Balkanu. Vučićev režim ima neposredniji i snažniji uticaj na Crnu Goru, zahvaljujući svojim duboko ukorenjenim vezama sa crnogorskim političarima, medijima i Srpskom pravoslavnom crkvom. Doseg Srbije u crnogorsko društvo, i otvoren i prikriven, daleko prevazilazi ono što Moskva može da postigne iz daleka.

Prava pretnja koju Vučić predstavlja Crnoj Gori i regionu leži u promociji Srpskog sveta od strane njegovog režima, ideologije srodne Putinovom „Ruskom svetu“. Srpski svet predviđa da su svi etnički Srbi – bilo da žive u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Kosovu ili Crnoj Gori – ujedinjeni pod jednim političkim krovom. Ona je direktan potomak velikosrpske ideologije koja je podstakla nasilje 1990-ih, opasnog oblika nacionalizma koji podstiče podele, isključenost i mržnju.

Zagovornici Sprskog sveta takođe promovišu „drugost“ među Crnogorcima – gde se podnacionalnim identitetima manipuliše kako bi se stvorile podele među grupama koje su nekada postojale. U Crnoj Gori, ova taktika je pojačala etničke razlike, opterećujući društveno tkivo zemlje. Crna Gora je mozaik identiteta, uključujući Crnogorce, Srbe, Albance i Bošnjake. Ipak, mnogi Crnogorci vode svojim etničkim identitetom, a ne nacionalnim, govoreći „ja sam Srbin“ ili „ja sam Albanac“. Ovo je u suprotnosti sa građanskim modelom koji se vidi u zemljama poput Sjedinjenih Država, gde je etničko nasleđe često sekundarno.

Otudjenje je pojačalo ovu polarizaciju, posebno između crnogorskih Srba i etničkih Crnogoraca. Propagatori Srpskog sveta podstiču ovaj proces sa dve pomalo kontradiktorne tvrdnje: jednom, da nema prave razlike između Srba i Crnogoraca; i drugo, da su crnogorski Srbi žrtve sistemske diskriminacije. Obe ideje na kraju imaju istu svrhu: da opravdaju stvaranje Srpskog sveta.

Lideri crnogorske opozicije strahuju da će Vučić učiniti sve što je u njegovoj moći da spreči ulazak Crne Gore u EU, posebno ako se to desi pre nego što Srbija obezbedi sopstveno članstvo. Moguće je da Vučić zvanično pretenduje na članstvo u EU, ali samo ako se to može postići bez političkih uslova koji bi obuzdali njegovu moć. Štaviše, pristupanje Crne Gore bi potkopalo uticaj Srbije u regionu i srušilo Vučićeve ambicije Srpskog sveta. Prednosti članstva u EU značajno bi smanjile uticaj Srbije na crnogorske institucije, posebno u oblasti politike i organizovanog kriminala.

Crna Gora unutar EU bi takođe osporila prikaz zemlje u srpskim medijima kao „neuspele“ ili „kriminalne“ države. Ukoliko bi Crna Gora postala članica EU, ovaj narativ bi postao teže održiv, a građani Srbije, koji su postali razočarani ulaskom u EU, mogli bi biti podstaknuti da ponovo pokrenu sopstvene zahteve za integracijom. Za Vučića bi to moglo da predstavlja pretnju njegovom autokratskom držanju vlasti. Trenutno, samo četiri od deset Srba za ulazak u EU, ali bi uspeh Crne Gore mogao da povrati nadu i izvrši pritisak na Vučića da promeni kurs.


🇲🇪 🇪🇺 🦅
Kliknite za proširenje...
Zašto malo za promenu ne idete u Zagreb, Sarajevo, Emonu ili Skoplje?
 
GfBlGE6WUAAQNc4.jpg
 
ZabranjeniLegenda:
Odlican americki clanak o aktuelnoj politici Crne Gore pri pristupanju Evropskoj Uniji uprkos Vucicevom uticaju: 👇


Mala balkanska država Crna Gora je dugi niz godina zvanični kandidat za Evropsku uniju. Uprkos široko rasprostranjenoj podršci integraciji, politička situacija u zemlji učinila je pristupanje sve malo verovatnijim izgledima. Ovaj izazov je otežan sve većim uticajem srpskog autokratskog režima, koji predstavlja neposrednu pretnju aspiracijama Crne Gore za članstvo u EU.

New York Times je u nedavnom članku sugerisao da Rusija predstavlja primarnu spoljnu pretnju aspiracijama Crne Gore da se pridruži Evropskoj uniji. Ovaj narativ, iako je privlačan mnogim zapadnim zvaničnicima i stručnjacima, obmanjuje. Rusija svakako igra disruptivnu ulogu u Crnoj Gori i na širem Balkanu, ali Srbija, pod sve autokratskim režimom Aleksandra Vučića, predstavlja daleko neposredniji i značajniji izazov.

https://neweasterneurope.eu/2024/11/21/montenegros-fight-for-eu-membership-amid-serbian-revanchism/

Ranije ove godine, putovao sam u Crnu Goru, sastao se sa širokim spektrom političkih ličnosti od Mila Đukanovića, lidera sa najdužim stažom u Evropi, do bivšeg premijera Dritana Abazovića. Razgovarao sam i sa više od deset odsto članova crnogorskog parlamenta, kao i sa novinarima, naučnicima i zapadnim diplomatama, uključujući i američkog ambasadora. Iako su stavovi izraženi u ovom članku moji, oni su zasnovani na ovim diskusijama. Moj ključni zaključak sa ovog putovanja je da se Crna Gora nalazi na raskrsnici, klateći se između EU integracija i mogućeg nazadovanja u orbitu Srbije. Zašto bi Crnogorci – i Zapad – trebali brinuti o ovakvim dešavanjima?

Iz Evrope odmah! u Evropu Nikad?

Nema sumnje da su Crnogorci željni ulaska u EU, pri čemu je skoro osam od deset građana za integraciju. U junu 2022. godine, kapitalizujući tu želju, novi politički pokret, Evropa sada!, osnovali su bivši ministri finansija i privrede Milojko „Miki“ Spajić i Jakov Milatović. Njihov cilj je bio direktan: hitno katapultirati Crnu Goru u EU, kao što sugeriše i uzvičnik u nazivu njihove partije. Međutim, kako je vreme prolazilo, čini se da je Evropa sada! može biti više prepreka na putu Crne Gore ka EU nego njegov šampion. Ranije ove godine, EU je Crnoj Gori dala povoljan izvještaj o privremenoj referentnoj procjeni (IBAR), što je tipično znak značajnog napretka u upravljanju, vladavini prava, ljudskim pravima i ekonomskim reformama. Ipak, neki crnogorski analitičari smatraju da je ova pozitivna ocjena više vođena željom EU da pokaže zamah u svom procesu proširenja nego stvarnim reformskim postignućima u Crnoj Gori.

Bez obzira na zasluge IBAR-a, veće pitanje je da li crnogorska vlada sada može da sprovede reforme neophodne da bi se kvalifikovala za članstvo u EU. EU neće jednostavno predati članstvo kao simboličan gest. Crna Gora treba da dokaže svoju vrijednost. Istovremeno, većina crnogorskih parlamentaraca sa kojima sam razgovarao sumnjaju da će se zemlja uskoro pridružiti EU, uprkos njihovoj želji da budu dio nadnacionalne strukture. Njihov skepticizam delimično proizilazi iz postupaka aktuelne vlade.

Revanšistički režim Srbije

Na pitanje o najvećoj spoljnoj pretnji suverenitetu Crne Gore i putu integracije u EU, Crnogorci često izjavljuju da je Rusija pretnja broj jedan – ne nužno zato što u to veruju, već zato što znaju da je to ono što zapadnjaci očekuju da čuju. Ruske geopolitičke mahinacije su poznata teritorija za publiku od Vašingtona do Brisela, gde Putin služi kao podrazumevani bauk. Realnost na terenu u Crnoj Gori, međutim, govori nijansiraniju priču.

Kada budu pritisnuti, Crnogorci će na kraju priznati da Srbija predstavlja veću pretnju budućnosti njihove zemlje. Ovo nije proizašlo iz nekog ukorijenjenog antisrpskog raspoloženja – zaista, istorijske veze između Crne Gore i Srbije su duboke. Umesto toga, pitanje je u samom Vučićevom režimu i njegovoj nemilosrdnoj potrazi za revanšističkom agendom. Ipak, iu Vašingtonu i Briselu, kreatori politike imaju tendenciju da usvoje sočivo usredsređeno na Beograd kada gledaju na Balkan, prikazujući Vučića kao snagu regionalne stabilnosti, a ne kao destabilizujućeg aktera kakav on zaista jeste. Beogradocentričan pristup takođe delimično objašnjava zašto Crnogorci nerado nazivaju stvari pravim imenom.

Dok Kremlj nesumnjivo ima vlast u Crnoj Gori, sa ruskom elitom koja poseduje oko trećinu registrovanih jahti u zemlji i skoro 40 odsto njenih nekretnina, Srbija ima daleko veći uticaj. Srbija se rangira kao najveći uvozni i izvozni partner Crne Gore, što Rusija ne zauzima. Štaviše, iako Moskva i Beograd često teže komplementarnim ciljevima na Balkanu, zapadni analitičari često pogrešno karakterišu Vučićev režim.

Vučić se često predstavlja kao „Putinova marioneta“, ali se time zanemaruje njegova sopstvena agencija i jedinstveni spoljnopolitički ciljevi na Balkanu. Vučićev režim ima neposredniji i snažniji uticaj na Crnu Goru, zahvaljujući svojim duboko ukorenjenim vezama sa crnogorskim političarima, medijima i Srpskom pravoslavnom crkvom. Doseg Srbije u crnogorsko društvo, i otvoren i prikriven, daleko prevazilazi ono što Moskva može da postigne iz daleka.

Prava pretnja koju Vučić predstavlja Crnoj Gori i regionu leži u promociji Srpskog sveta od strane njegovog režima, ideologije srodne Putinovom „Ruskom svetu“. Srpski svet predviđa da su svi etnički Srbi – bilo da žive u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Kosovu ili Crnoj Gori – ujedinjeni pod jednim političkim krovom. Ona je direktan potomak velikosrpske ideologije koja je podstakla nasilje 1990-ih, opasnog oblika nacionalizma koji podstiče podele, isključenost i mržnju.

Zagovornici Sprskog sveta takođe promovišu „drugost“ među Crnogorcima – gde se podnacionalnim identitetima manipuliše kako bi se stvorile podele među grupama koje su nekada postojale. U Crnoj Gori, ova taktika je pojačala etničke razlike, opterećujući društveno tkivo zemlje. Crna Gora je mozaik identiteta, uključujući Crnogorce, Srbe, Albance i Bošnjake. Ipak, mnogi Crnogorci vode svojim etničkim identitetom, a ne nacionalnim, govoreći „ja sam Srbin“ ili „ja sam Albanac“. Ovo je u suprotnosti sa građanskim modelom koji se vidi u zemljama poput Sjedinjenih Država, gde je etničko nasleđe često sekundarno.

Otudjenje je pojačalo ovu polarizaciju, posebno između crnogorskih Srba i etničkih Crnogoraca. Propagatori Srpskog sveta podstiču ovaj proces sa dve pomalo kontradiktorne tvrdnje: jednom, da nema prave razlike između Srba i Crnogoraca; i drugo, da su crnogorski Srbi žrtve sistemske diskriminacije. Obe ideje na kraju imaju istu svrhu: da opravdaju stvaranje Srpskog sveta.

Lideri crnogorske opozicije strahuju da će Vučić učiniti sve što je u njegovoj moći da spreči ulazak Crne Gore u EU, posebno ako se to desi pre nego što Srbija obezbedi sopstveno članstvo. Moguće je da Vučić zvanično pretenduje na članstvo u EU, ali samo ako se to može postići bez političkih uslova koji bi obuzdali njegovu moć. Štaviše, pristupanje Crne Gore bi potkopalo uticaj Srbije u regionu i srušilo Vučićeve ambicije Srpskog sveta. Prednosti članstva u EU značajno bi smanjile uticaj Srbije na crnogorske institucije, posebno u oblasti politike i organizovanog kriminala.

Crna Gora unutar EU bi takođe osporila prikaz zemlje u srpskim medijima kao „neuspele“ ili „kriminalne“ države. Ukoliko bi Crna Gora postala članica EU, ovaj narativ bi postao teže održiv, a građani Srbije, koji su postali razočarani ulaskom u EU, mogli bi biti podstaknuti da ponovo pokrenu sopstvene zahteve za integracijom. Za Vučića bi to moglo da predstavlja pretnju njegovom autokratskom držanju vlasti. Trenutno, samo četiri od deset Srba za ulazak u EU, ali bi uspeh Crne Gore mogao da povrati nadu i izvrši pritisak na Vučića da promeni kurs.


🇲🇪 🇪🇺 🦅
Kliknite za proširenje...
:hahaha1:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Casual Observer
Шеф тајне службе Црне Горе имао држављанство Хрватске
2
Odgovora
35
Pregleda
544
TONOLAN
TONOLAN
Alter_Ego_
Обојена револуција у Црној Гори?
Odgovora
14
Pregleda
358
Miloš38
M
vojo3
Da li je jos Crna Gora srpska Sparta?
Odgovora
12
Pregleda
314
Brđanin
B

Back
Top