Bolna Arkadija

Tema se odnosi na sva naša očekivanja, nadu, nešto u šta smo verovali.
Zadržaću se na emocijama , koje nosimo u sebi , bez obzira kakav utisak želimo da ostavimo na druge.Takođe i na razočarenja koja su neminovna.
Koliko duševna bol može da utiče na naše ponašanje , koliko na misli , osećanja.
Da li uspevate da zadržite ljubav u sebi ili je pustite da se raspe , smatrajući da je ionako sve besmisleno.

Slobodno se izrazite pesmom, citatom ili slobodnim izborom reči.
Hvala na odgovorima.

Temu sam otvorila na romantici, činilo mi se kao najbezbednije i najiskrenije mesto.

Ako nije prikladno , premestite je.
what-if-you-are-lonely_4.jpg
 
Poslednja izmena:
Kliknite za proširenje...
Hold me close to you
My candle in the gloom
Are we light enough?
To save this love
I know I drift away
When darkness comes to play
But don't give up
On our fading love

If you're no longer here
I'm scared I'll disappear
Into the land of darkness
And emptiness
And loneliness

If you're no longer here
I'm scared I'll disappear
Into the land of darkness
And emptiness
And loneliness

Hear my heartbeat
Calling out to
You can hear it
Beating in the
Darkness fills this
House of memory
Remember
I still love you
You might also like

If you're no longer here
I'm scared I'll disappear
Into the land of darkness
And emptiness
And loneliness
E7t-TGWe-Uc-AI2-Aj8.jpg

Ponekad si san , u tebi svet sanja i njegovo ćutanje govori tvojim rečima
 
Poslednja izmena:

Umem da volim. Mnogo bolje nego ranije. Ne, sada umem da volim.
Šta uopšte znači voleti bolje ili gore. Voliš ili ćeš to tek naučiti.
Dakle, volim; duboko, sveobuhvatno, s razumevanjem i sa divljenjem - volim. To divljenje je ona tačka koja me je probudila u ljubavi.
U stanju sam da posmatram ljudsko biće i da se iskreno divim onome što vidim.
Ta istinska zainteresovanost za sve što neki čovek jeste daje čudesan plod - ne možete da ga ne volite.
Ta istinska zainteresovanost, kad je čista, kao oči deteta koje gledaju da bi videle, a ne procenjivale, otvara vrata tajne odaje u kojoj se nalazi odgovor na sva pitanja - ljubav.
I tada voliš nekog ili nešto zbog onoga što jeste, a ne zbog onoga što bi tebi mogao da bude. Kad se dostigne ta tačka onda nam drugo biće nije zakrpa za rupe kroz koje je godinama oticala naša suština, već motiv da se kroz to što osećamo saberemo i sastavimo sa sobom.
Kakva životna magija.
Milo gledaš drugog čoveka, raduješ mu se i osećaš kako ti rane zarastaju.
On je tu da ti pokaže ko si ti.
Brankica Damjanovic
 
Zaboravila sam jezik kojim sam govorila, nestale su mi reči. Izgubila sam ih.
Rasuta gomila ničega. Pokušala sam da dam smisao. Osetila sam se na ivici, i bila živa u tim trenucima. Udisaji su bile uspomene, otkinute od nečega šta sam tek trebala da shvatim. Izdisaji očekivanja kraja. Radovala sam se oboma..
.....Jedina radost koju sam mogla da osetim...

Čekanje je sve šta imam. Napola stvarna, dovoljna za umor koji prlja i izdaje. Napola mrtva, mrcvarena otkucajima srca.
Most između dva straha.
Veza dve tame.
Svedok.

U trenutku kada je zaličilo na ljubav, poželela sam zaborav.
Tihi, konačni prelazak
Na utešne obale.
 
tumblr-nhlpbf2-Td-Z1sbg0tro3-1280.jpg

"True North"

............
Just find your way to me

Due north
You just have to believe

We'll sail to the end of the world
But good sailors always return
So hold on to hope
And pray there will be
Fair wind and following sea

As the tide is turning
And I am far from shore
You're the night-time beacon
Guiding me to port

Due north
My true,
True north
We just have to believe

We'll sail to the end of the world
But a good sailor always returns
So hold on to hope
And just pray there will be
Fair winds and following seas

Windward turns
Are how we learn
How to be free

And through the dark
We will sail by the stars
On fair wind and following sea
True north
 
"Znaš li da sam od sorte koja se oluje i sablje nimalo ne plaši,ali me snaga izrečene misli raniti i ubiti može" Poetica 58
https://youtu.be/lganaCNzsso

Ponekad je primetim tužnu i ako neće da mi kaže svoje tuge
Ne zna da je pratim i bdim nad njom tako tihom i snenom
Nijedna noć ni reč nije mogla da je oslobodi tolike tuge i strahova
Ni jedna zvezda ni san nisu je mogli probuditi iz njenog sna
Ona se sama zatvarala u svoje "jezerce" uspomena i sada se samo čuje odjek njenih uzdaha u samoći .
Kao mala ptica koja je pratila snove i čuvala naše zajedničke želje pod svojim krilima
3ef799860efb5b121c57de54b23e27bb-1.jpg
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top