Бокељско лето

[PetarSamotnjak]

Balada iz predgrađa

I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkastožutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.

I uvijek ista sirotinja uđe
U njezinu svjetlost iz mraka,
I s licem na kojem su obično brige
Pređe je u par koraka.

A jedne večeri nekoga nema,
A moro bi proć;
I lampa gori,
I gori u magli,
I već je noć.

I nema ga sutra, ni prekosutra ne,
I vele da bolestan leži,
I nema ga mjesec,
I nema ga dva,
I zima je već,
I sniježi...

A prolaze kao i dosada ljudi
I maj već miriše---
A njega nema, i nema, i nema ,
I nema ga više

I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkastožutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.

Dobriša Cesarić

 

[Net & Neta]

Onog koji znajuci
za moju ljubav odlazi,
zaustavi, o, drvo tresnjino!
I neka padnu tvoje latice
da zametu njegov put!

Ono Komaci -Molitva.......

 

[PetarSamotnjak]

Breze na ulici

Kraj bijelih breza svakog dana
Ja prođem srca razdragana.
(Oduvijek ima tajnih veza
Između pjesnika i breza.)

Od čega dršćete, vi breze?
Od slatkih slutnja ili jeze?
Zašto vam krošnja podrhtava
I onda kada vjetar spava?

Na ulicu, med svijet što viče,
Ko da ste izašle iz priče.
Nježne, treperave i čiste
Baš kao prva ljubav vi ste!


Dobriša Cesarić

 

[Net & Neta]

Nebo - Djura Jaksic


Nebo moje, sunce moje,
Zagrli me, poljubi me!
Zeljan sam ti pusta raja:
Zagrljaja, uzdisaja;
Zagrli me, raju moj!
Tude bele ruke sklopi,
Tako! Cekaj! Ljubi! Ljubi,
Dok se teret ne izgubi,
A srce ne rastopi -
Ne izgori zivot moj! ...

 

[PetarSamotnjak]

Kad budem trava

Možda će onda bolje da bude
Kada se jednoga dana preselim
U crve i u zemne grude.

Ljuljat ću se u travama veselim,
Mjesečinom i suncem poliven,
Rasitnjen i dobro skriven.

Ništa mi neće ostat od uma,
Nijedna misao mrtvoga duha;
Ja neću imat ni uha ni sluha,
Da slušam tišinu svojega šuma.

Ako me kada stanu i kosit,
Neće mi bola nanijeti kosa -
Jedini teret koji ću nosit
U novom životu biti će rosa.


Dobriša Cesarić

 

[Net & Neta]

SAN O MARIJI - IVO ANDRIC

Ja nisam nikad vidio Tvog lica.

A pregrst sunca,
Jedina sto je pala na moj put,
Bjese iz Tvoje ruke.

Sudbina.Snijeg i vjetar i strah.

Jedna jedina radosna
Vijest,sto je pala u moj kut
Bjese iz Tvojih usta.

Prastaju se putevi tamom i zaboravom.

Jedan cas je stala
Uboga dusa,ne znajuci kuda bi s ocima,
I drhtala.

Tako je prosao zivot.
I nikad nisam vidio Tvog lica.

 

[Net & Neta]

Grlice u šumi - Zvonimir Golob


Ne znam te, reče, ne sjećam se više
na kome pijesku tvoje ime piše.

Ne znam te, reče, u mraku smo dugo
izgubili smo jedno drugo.

Ne znam te, reče, u daljini zvona.
Ti nisi onaj i ja nisam ona.

Ne znam te, reče, pokriva te trava
i pored mene netko drugi spava.

Ne znam te, reče, i ugasi svijeću.
Ni tvoje usne prepoznati neću.

Ne znam te, reče, i otvori vrata
i otkri srebro na kosi od zlata.

Ne znam te, reče, i nekamo ode.
Grlice u šumi. Mjesec iznad vode. ....

 

[PetarSamotnjak]

POTREBNO MI JE

Potrebno mi je, s vremena na vreme,
da verujem kako nekog volim,
na cesti, neku blagu ženu po hodu prepoznajem,
i trpim, kao, zbog nje.

Pa kada legne noć u moju sobu, na sto i postelju -
zamišljam: ona će ujutru stići,
mehko ključ u tužnoj bravi okrenuti,
nad postelju mi se nadnijeti,
kao majka - čist oprez u brižnom kretu,
čednost u živoj ruci, pod kojom oči otvaram,
i dodirujem je, govoreći:
"Potrebno mi je, dušo, s vremena na vrijeme,
da vjerujem kako nekog volim, i ljubim,
u jutrima ovim, punim strave, a pustim."

Abdulah Sidran

 

[Net & Neta]

Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu zivim, u snu disem,
al`` ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napisem.
Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al`` su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem
srcu mome laganome.
Al`` nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.

Laza Kostic - Snove snivam ........

 

[PetarSamotnjak]

S JESENI

S jeseni zeleni tuga u meni,
s jeseni, kad dozru dunje i regruti
i djevojke kad se zanevjeste,
s jeseni, nekud me zovu ceste...
Nekud gdje lišcce nikad ne žuti
i gdje su ljudi vječiti regruti
a djevojke vječite nevjeste.
S jeseni - tako su lažljive ceste.

Vito Nikolić

 

[Net & Neta]

Piši mi o jutrima bez mene
istočno od Zapada
ljubiš li me ponekad u polusnu
i sada.

Piši o mojim očima
punim tebe i tvoje ljubavi
naših želja i naših dana.

Piši mi o našim nadama
o večnoj ljubavi i čekanju
o dolascima i odlascima
o konačnom povratku
piši kako da dočekam sutra
i kako će da sviću zore bez tebe
piši mi...

Ljiljana Stošić-Marković -Pisi mi

 

[PetarSamotnjak]

MI SE ČUDNO RAZUMEMO

Mi se čudno razumemo
k’o dva bola, k’o dva vala
k’o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I svi stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k’o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev’o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.

Stanislav Vinaver

 

[Net & Neta]

Ratko Petrović - Želja (U Kišno jutro)

Voleo bih da me čeka tvoj zagrljaj
u
neko kišno jutro, u neku jesen.
I da ti sebe ostavim toliko, da pred
kraj
komadić sebe, jedva ponesem.

Ne očekuj ništa veliko da
ti kažem
gledaću te glupavo... znam to samo:
Ako budem govorio,
možda i slažem,
da te manje volim, nego što to znamo!

Ono za
čim tragaš, sinoć ti nisam dao
nisam ti bio ni pirat ni princ baš
neki,
još kod prvog pogleda sam nem ostao
sluteći da smo već
pomalo daleki.

Nemir od ovih stotinu mrava pod košuljom
založiću
za još jedan mamurluk rošavi,
kad ne umem da ti kažem kako te volim
nek
koraci moji, budu prethodnica košavi .......

 

[PetarSamotnjak]

MNOGO SMO I MNOGO VOLJELI

Mnoge smo i mnogo voljeli
na ovoj šarenoj cesti, al tek usput, na cesti.
Ravnodušne, po dvoje, u ciničnoj postelji
Stizale su nas mučne radio-vijesti.

Brojeći poene, u sportu, u piću i ljubavi,
Za volju časka spiskali smo snagu.
Ne brini, Vlado, tim se više nitko ne bavi,
Sad, kada sve ide manje više k vragu.

Nama su se objavljivala nebesa
Tek kroz rastrežnjena usta sumnjivih dama.
Na zabavama pučkim, između dva plesa,
Kroz prozor bi nas dotaknula tama.

Za razliku od svjetla tama je bila prava,
Najgore su vijesti bile najtočnije.
Dubok je san. Prokope, a plitka je java.
Mirno spavaj, Slobodane! Sve je noćnije.

I prije nas, doduše, mnogi su se tješili
Da je vrijeme na njih bilo suviše kivno.
Na postavljajuć pitanje, Slavko, divno smo ga riješili,
Živjeli smo kratko, umiruć intenzivno.

Antun Šoljan

 

[Net & Neta]

Goran Tadić- Dosadiće ti nežnost

Uzdržaću se da, nakon poljupca,
ne kažem da ne pamtim kada si me poljubila
(ne bih li izmamio još jedan)
i zarad očuvanja tvoje želje za nežnošću,
ostaću željan svih poljubaca između dva jubilarna,
al’ sanjaću te nežno, najnežnije, kao što te sanjam sada,

da ti bude nežno, al’ da ne znaš, jer bi ti dosadilo,
pa bi na javi rekla da se od nežnosti ne živi
i ja bih te ostao željan, kao što sam sada.

 

[PetarSamotnjak]

ŠINTO

Kad nas satire nevolja
načas nas teše
i najmanji pokreti
pažnje ili pamćenja:
ukus nekog ploda, ukus vode,
lice koje nam navraća u snu,
prvi jasmini u novembru,
beskrajna čežnja kompasa,
knjiga koju smatramo izgubljenom,
ritam nekog heksametra,
kjučić koji otvara neku kuću,
miris kjiga ili sandalovine,
staro ime neke ulice,
boja neke karte,
kakva neočekivana etimologija,
glatkoća dotrajalog nokta,
datum koji smo tražili,
brojanje dvanaest muklih brecanja,
žestok telesni bol.
Šinto ima osam miliona božanstava
što tajno putuju zamljom.
Ova nas skromna božanstva dodiruju,
Dodiruju nas i napuštaju.

H. L. Borhes

 

[Net & Neta]

Ne postoji reč
Koja može opisati vreme
Izmedju tvoja dva pogleda
I nema načina
Da se okonča ova hemija
Niz eksperimenata u kratkim intervalima
Poput ogleda
Niti postoji reč
Koja bi opisala tišinu
Izmedju tvoja dva poziva
Jer ono što se dogadja
Nije samo sudar svetova u kosmosu
Otisak proleća na tvojim pospanim kapcima
Jutro u sobi sa pogledom na reku
Glas koji čujem sa prvim jutarnjim vrapcima
Slučajan susret farova automobila
Prvi sudar u dvadeset i prvom veku
I jedan osmeh na kraju Lerchenfeldstrasse
U kojoj nikad nisi bila...http://4.***************/-VKNDmQWPEqo/T6p0C9Is0cI/AAAAAAAAAv4/gxZGxnuZDLc/s400/evolucionar+o+perecer.jpg

Radoman Kanjevac.- Susret

 

[Net & Neta]

Ti si česta slika moje žalosne ljubavi
Ti si moja samoća u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ogradjena žicom
Ti si moja naročito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u početku odnosio na nešto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema nepojamnom
Ti si moja igra koja počinje kamenčićima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa čak i bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemić koji je nekada živeo na Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noći
Ti si moja žena - ponoćni voz sa jednom putnikom
Železara u kamenom dobu - ti maja ruskaja zemlja
Jedina žena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak pocčnio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junaćka ljubav kako sam već rekao
Ti si moja obećanja koja nikada nisu ništa značila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao što je poznato
Ti si moja ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je voleo jedan čovek
Ti si jedna žena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolažem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepše reži ali nemam razloga
Ionako samo nagadjam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolešću izlečena
Ti si moje dete ti ništa ne razumeš
I ja doslovno moram reci da te volim

Matija Beckovic - Ti si moja ipak

 

[PetarSamotnjak]

BOG MI JE SVEDOK
Koračala si za
mojim stopama u
snegu
tražeći smrznutim rukama
toplotu
u mojim prstima.
Vetar je zaneo
tragove
neistine i laži.
Bog mi je svedok.
Sve je ovo, gospodo,
lažna priča,
rekla si
bez trunka griže
savesti.
Bol odzvanja
očajem.
Bog mi je svedok.
Sumoran trg.
Krupne pahuljice
u tvojim očima.
Poneki usnuli
prolaznik.
Stih umrlog
pesnika
ispisan na spomeniku
poginulog komarca
dok eho moje
istine
razdire ponoć.
Bog mi je svedok.
Grad bez sladoleda,
taksista bez
taksimetra,
vino bez mirisa
kupinovog vina.
Gde si zalutala
ljubavi?
A ja,
ja sam ostao
tu negde, isti.
Bog mi je svedok.
Voleo sam te u
ponoć
dok si spavala
sneguljičinim snom,
gledao i milovao
do jutra.
Bog mi je svedok.
Izmicali su pejzaži
detinjstva,
prve mladosti
opaćene
zatrovanim meduzama.
I jednom,
i ponovo
oni su govori,
treća je sreća
poverovao sam.
Bog mi je svedok.
Htela si da ti budem
ljubavnik,
prokleti nogoljubac
za trenutke
razonode.
Pristao sam i na to.
Bog mi je svedok.
Gurnula si me
nogom,
kao pseto lutalicu
što gladno skapava
ispred tuđeg
praga.
Bog mi je svedok.
A ja,
ja sam te
voleo
detinje, iskreno.
Voleo sam te
najsrećnije, nežno.
Danas,
danas te volim
najnesrećnije, tužno.
Bog mi je svedok.

Romualdo Miralles

 

[Net & Neta]

Ako ne možeš da budeš bor na vrhu brega,
ti budi žbun na dnu doline,
ali budi onda najlepši žbun na dnu doline.
Budi žbun ako ne možeš biti drvo.

Ako ne možeš biti žbun, budi trava,
budi put i usreći nekoga.
Ako ne možeš biti štuka, budi grgeč.
Ali budi najživlji grgeč u jezeru.

Ne možemo svi biti kapetani,
neko mora biti i posada.
Postoji težak i postoji lak posao.
Ali svi moramo izvršavati svoje zadatke.

Ako ne možeš biti autoput, budi puteljak,
Ako ne možeš biti sunce, budi zvezda.
Nije veličina ono zbog čega pobeđujemo ili gubimo.
Već smo veliki ako smo najbolji što možemo biti.

Daglas Malok...................

 

[PetarSamotnjak]

SREO SAM TE MNOGO PUTA

Drhtim...
Drhtim kad ugledam žar u očima tvojih
što k'o iskra sja,
što k'o oganj gori...
Drhtim kada prođeš pokraj mene i mirišeš k'o ruža
i smiješ se k'o sunce,
što nam život pruža...
Drhtim kad sretnem pogled tvoj, što nježno razdire dušu
i nikad nije moj...
Sreo sam te mnogo puta...
Znaš... i nikad ti nisam rek'o...
(mislio sam da si ljuta)
da te volim... da te grlim i ljubim...
Oh, oprosti molim.
Ljubav... tajna koju vječno krijem.
Oprosti što kažem sada kad odlazim zauvjek...
I sa tajnom mrijem...
Kad ideš - idi.
Idi... i svima kaži
da prava ljubav
ne leži u lažima...
Drhtim kad ugledam žar u očima tvojih
što k'o iskra sja,
što k'o oganj gori...
Drhtim...
Drhtim kada prođeš pokraj mene
i mirišeš k'o ruža
i smiješ se k'o sunce, što nam život pruža...
Drhtim kad sretnem pogled tvoj,
što nježno razdire dušu
i nikad nije moj...

Ladislav Prežigalo

 

[Net & Neta]

Tko bi to znao
tako mirno pod zvijezdama bdjeti
tako nježnom rukom dotaći lice
kao što je bilo među nama topline
jednog života
i svega što će poslije biti
kad jednom kasnije
u nekoj kiši dosadnoj i dugoj
shvatimo sve prevare života
i kako bi nam bilo bolje da smo onda
u jednom vremenu života
ostali s tim plavim oblacima na obrazu
tko bi to znao
kao što sam ja ušao u sjenu
u jedno sunce koje me topilo
i jednu rijeku koju sam ti doveo
na korake i tragove
da te slijedim dugo i dugo
da te ljubim dugo
i da me uvijek tako poneseš sa sobom
za jednu noć kad me ne bude
a bit će sve isto kao nekad
za sve ti ostavljam tragove na licu
mojom toplom usnom
i čuvaj me u srcu kao što ja tebe ne dam
ni vjetru ni noći ni nikom ...

Željko Krznarić ....

 

[PetarSamotnjak]

SVA POVJEST

Sva povijest sudjeluje u tomu kad te ljubim,
i spominju se dični kraljevi koji nose
imena, kao biljke u nekom krasnom vrtu,
latinska, beskonačna, i kao duge kose
ljepotica u noći padaju kiše škrtu
nudeći nama glazbu dok tijelo tvoje rubim
s namjerom da te sasvim odredim prema svemu
što želi prisustvovati u tebi s davnim nekim
pravom i možda željom neutaženom, gledam
gradove koji leže zauvijek tvojim mekim
rukama uhvaćeni i gotovo ti ne dam
disati, ne dam piti i prepuštam te nijemu
i savršenu drugim trenucima i drugim
pažljivim postupcima, i moje brojne greške
postaju divne, sušta vrlina kojom tješim
usnulu tvoju zebnju, sjenama tebe dugim
pokrivam kao lišćem iz kojeg vise teške
povijesne zagonetke; ja trebam da ih riješim,
a kako, kad te ljubim? a kako kad te ljubim.

Luko Paljetak

 

[Net & Neta]

Andjelko Zablacanski - -Umorna ceznja

U oku cuvam daljinu hladnu
i nadu golu
tvoj osmeh majskog jutra.

U treptaju pospanog dana
trazim noc davnu
tvoje grudi tople na dlanu sna

Na usni zaboravljenog osmeha
drhti zudnja jasna
zarobljena u mislima tvojim.

Na grudi mi pale boje jeseni
u secanju pepeljast trag
umorna ceznja pesme ludosti.

A u svemu zvoni tisina
samoca moja-tvoj
u strahu od napukle jave.

 

[PetarSamotnjak]

NE PITAJ ME

Srce mi je tesko
od tolikih stvari koje sam spoznao
i to je kao da nosim
vrecu golemog kamenja
ili kao da kisa neprestano pada
po mome secanju.
Ne pitajte me nista o tome.
Ne znam o cemu govorite.
Ni drugi nisu znali,
tako sam isao iz magle u maglu
misleci da se nista ne dogadja,
trazeci voce po ulicama,
misli po pasnjacima,
i ishod je bio ovaj;
svi su imali pravo,
a ja sam u medjuvremenu spavao.
Zato neka nametnu na moje grudi
ne samo kamenje nego i senu,
ne samo senu nego i krv.
Tako stoje stvari, mladicu,
a tako i ne stoje stvari,
jer, uprkos svemu, ja sam ziv
i zdravlje mi je izvrsno,
raste mi dusa i rastu nokti,
hodam po brijacnicama,
odlazim do granica i vracam se,
istem i oznacujem polozaje,
no ako zelite vise saznati,
moje se staze zaplicu,
a cuju se tuga i laz
kako laju oko moje kuce;
vedro vreme je ljubav,
izgubljeno vreme je plac.
I tako, o svemu onom cega se secam
i o onom cega nemam u pamcenju,
o onom sto znam i o onome sto sam znao,
o onome sto izgubih na putu
s tolikim izgubljenim stvarima,
o mrtvima koji me nisu culi,
a mozda su hteli da me vide,
najbolje da me ne pitate nista;
stavite mi ruku ovde, na prsluk,
i videcete kako u meni udara
vreca mracna kamenja.

Pablo Neruda