Molim vas pomozite mi! Vec tri godine se vuce ovaj problem, ja sam pokusala sve sto je moglo i na kraj pameti da mi padne ali ni r od resenja.
Zivim sa roditeljima i malo starijom sestrom. Malo pre nego sto sam upisala fakutet moja sestra je pala u depresiju i u kuci je od tad postao pakao. Ne znam sta joj se desilo ali njeni dani su se sve li na ovo: lezanje u krevertu, jelo, leznje u krevetu, jelo... Pokusali smo da razgovaramo na sve nacine s njom, ali samo nam je odmahivala glavom i gledala u jednu tacku i ljuljala se levo desno. Kako imamo zajednicku sobu, ja u njoj vise nisam nalazila mira, a fakusltet je vec uzimao maha i morala sam negde da ucim, tako da sam po cele dane provodila u citaonici.Zapravo, fakultet, menza, citaonica... I tako svaki dan. Probudim se ujutru (nije bitno ni da li je vikend) i izletim iz kuce. Jednostavno bilo je nepodnosljivo. Zivimo u dvosobnom stanu, i u drugoj sobi su mama i tata. Dok se sestra po ceo dan lezala u sobi ne liceci vise na moju sestru nego na stranca, roditelji kao zobiji dolazili s posla, spremali rucak i gledali TV. Primcivali su da snjom nesto nije u redu, a kad su shvatili da ne znaju kako da joj pomognu CELA FAMILIJA se obrusila na mene! Ono je bilo strasno! Ni sama nisam znala gde cu sa sobom, a mene su krivili zasto ne pomazem svojima, zasto ne pricam sa sestrom, zasto dopustam da mami skoci pritisak, ZASTO NIKAD NISAM KOD KUCE, zasto nisam polozila ispite??? Toliko problema bilo je na mojoj grbaci a ja tek zavrsila srednju skolu!!! Gde sam sama mogla da se nosim sa svime time??! Zaista sam htela da uspem na fakultetu i da uspesno ucim, znala sam da to necu kod kuce uspeti.
Posle nekih godinu dana mama je dobila srcani udar, jer (kako sam razumela mamu) sestra nije imala razumevanja da se umorna vratila s posla i da psihicki nema snage da tada prica sa njom. Sestra je nastavila da je pricom maltretira u sobi (ne krivim sestru ali molim vas razumi te). Kad sam usla u sobu i videla mamu na podu a sestra kako sedi pored nje i place izgovarajuci "Ali ja nemam s kim da pricam" A MAMA U NESVESTI!!! Tada mi je pukao film i poslala sam sestru kod psihologa. Isla je jace od godinu i po dana dva puta nedeljno (znaci mnooooogo para). Kao smirila se sto se psihicki (na neki nacin) tice, sada nekad i normalno zargovara, ali uglavnom se dere do kuci i nervoznja. Najbanalniji primer: "Molim te rastvori mi ferveks", lezim u krevetu nemam snage ni sam se pomerim, zna da sam vec drugi dan boledna i na antibioticima. "Aaaa sta me budis, zaspala sam, sta me maltretiras", "molim te rastvori mi ferveks" jedva skupim snage da izgovorim, "ostavi me na miru, gde stoji ferveks, zasto mi to radis taman sam zaspala!". A po ceo dan samo jede i spava. Ja stvarno vise nemam snage ni ideja kako da je vratim u normalu. Bojim se za samu sebe jer sam psihicki pocela da pucam. Zaspim samo sa bensedinom ali se trugim daga izbegavam jer znam da se problem nece resiti njime, zato imam nesanicu. Kad god tati pokusam da objasnim problem, svaki put se rasplacem a on me doceka recenicom "Umorna si, idi spavaj." Sta god pokusam da mu objasnim u njegovoj glavi bice moj umor od fakultela. Nailazim na zid i nemam nikakvu podrsku u kuci, mam se trudi ali i na nju moram da pazim da joj ne skoci pritisak, vec je pod jakim lekovima (angina pektoris). Eto tako, sestra se istresa na mene, tata mi govoti da sam umorna a mami moram da pazim sta pricam.
Pocela sam da se bojim za svoje psihicko zdravlje, pozelim da pocnem da urlam i da vristim i da razbijam sve po kuci ali suzdrzim se zbog komsija. Najradije bih kukala iz sve glasa jer ne znam vise sta da radim ni kome da se obrratim. I kod psihologa sam isla, i ona je pricala sa tatom ali opet nista!
MOLIM VAS POSAVETUJTE ME sta da redim, zaglavljena sam u ovoj kuci dok ne zavrsim fakultet i ne nadjem posao jer smo jako tanki s parama (o iznajmljivanju garsonjere sebi ne smen ni da pomisljam) a strasno se bojim za svoje psihicko zdravlje jer sam pocela da gubim kontrolu nad sobom! Dobijam gusenja, boli me izmedju grudi konstantno, i zaboravila sam kako je zaspati bez lekova. Molim vas pomozite mi!
Zivim sa roditeljima i malo starijom sestrom. Malo pre nego sto sam upisala fakutet moja sestra je pala u depresiju i u kuci je od tad postao pakao. Ne znam sta joj se desilo ali njeni dani su se sve li na ovo: lezanje u krevertu, jelo, leznje u krevetu, jelo... Pokusali smo da razgovaramo na sve nacine s njom, ali samo nam je odmahivala glavom i gledala u jednu tacku i ljuljala se levo desno. Kako imamo zajednicku sobu, ja u njoj vise nisam nalazila mira, a fakusltet je vec uzimao maha i morala sam negde da ucim, tako da sam po cele dane provodila u citaonici.Zapravo, fakultet, menza, citaonica... I tako svaki dan. Probudim se ujutru (nije bitno ni da li je vikend) i izletim iz kuce. Jednostavno bilo je nepodnosljivo. Zivimo u dvosobnom stanu, i u drugoj sobi su mama i tata. Dok se sestra po ceo dan lezala u sobi ne liceci vise na moju sestru nego na stranca, roditelji kao zobiji dolazili s posla, spremali rucak i gledali TV. Primcivali su da snjom nesto nije u redu, a kad su shvatili da ne znaju kako da joj pomognu CELA FAMILIJA se obrusila na mene! Ono je bilo strasno! Ni sama nisam znala gde cu sa sobom, a mene su krivili zasto ne pomazem svojima, zasto ne pricam sa sestrom, zasto dopustam da mami skoci pritisak, ZASTO NIKAD NISAM KOD KUCE, zasto nisam polozila ispite??? Toliko problema bilo je na mojoj grbaci a ja tek zavrsila srednju skolu!!! Gde sam sama mogla da se nosim sa svime time??! Zaista sam htela da uspem na fakultetu i da uspesno ucim, znala sam da to necu kod kuce uspeti.
Posle nekih godinu dana mama je dobila srcani udar, jer (kako sam razumela mamu) sestra nije imala razumevanja da se umorna vratila s posla i da psihicki nema snage da tada prica sa njom. Sestra je nastavila da je pricom maltretira u sobi (ne krivim sestru ali molim vas razumi te). Kad sam usla u sobu i videla mamu na podu a sestra kako sedi pored nje i place izgovarajuci "Ali ja nemam s kim da pricam" A MAMA U NESVESTI!!! Tada mi je pukao film i poslala sam sestru kod psihologa. Isla je jace od godinu i po dana dva puta nedeljno (znaci mnooooogo para). Kao smirila se sto se psihicki (na neki nacin) tice, sada nekad i normalno zargovara, ali uglavnom se dere do kuci i nervoznja. Najbanalniji primer: "Molim te rastvori mi ferveks", lezim u krevetu nemam snage ni sam se pomerim, zna da sam vec drugi dan boledna i na antibioticima. "Aaaa sta me budis, zaspala sam, sta me maltretiras", "molim te rastvori mi ferveks" jedva skupim snage da izgovorim, "ostavi me na miru, gde stoji ferveks, zasto mi to radis taman sam zaspala!". A po ceo dan samo jede i spava. Ja stvarno vise nemam snage ni ideja kako da je vratim u normalu. Bojim se za samu sebe jer sam psihicki pocela da pucam. Zaspim samo sa bensedinom ali se trugim daga izbegavam jer znam da se problem nece resiti njime, zato imam nesanicu. Kad god tati pokusam da objasnim problem, svaki put se rasplacem a on me doceka recenicom "Umorna si, idi spavaj." Sta god pokusam da mu objasnim u njegovoj glavi bice moj umor od fakultela. Nailazim na zid i nemam nikakvu podrsku u kuci, mam se trudi ali i na nju moram da pazim da joj ne skoci pritisak, vec je pod jakim lekovima (angina pektoris). Eto tako, sestra se istresa na mene, tata mi govoti da sam umorna a mami moram da pazim sta pricam.
Pocela sam da se bojim za svoje psihicko zdravlje, pozelim da pocnem da urlam i da vristim i da razbijam sve po kuci ali suzdrzim se zbog komsija. Najradije bih kukala iz sve glasa jer ne znam vise sta da radim ni kome da se obrratim. I kod psihologa sam isla, i ona je pricala sa tatom ali opet nista!
MOLIM VAS POSAVETUJTE ME sta da redim, zaglavljena sam u ovoj kuci dok ne zavrsim fakultet i ne nadjem posao jer smo jako tanki s parama (o iznajmljivanju garsonjere sebi ne smen ni da pomisljam) a strasno se bojim za svoje psihicko zdravlje jer sam pocela da gubim kontrolu nad sobom! Dobijam gusenja, boli me izmedju grudi konstantno, i zaboravila sam kako je zaspati bez lekova. Molim vas pomozite mi!
ili
ili
da se malo rastrese
moram da se slozim
