da li gospoda imaju neku ideju kako je trebalo ( po njihovom ekstenzivnom vojnom iskustvu) , napasti nesto tamo (jer vojni cilj mora biti jasan, ne moze biti "jasenovac", koji se sastoji od par logora, i nekih sitnuh detalja), ili je komentar u prilogu vecne teorije zavere protiv srba (zavere partije, zavere partizana, ustasa, marsovaca...turaka,,,crnogoraca...)?
ako se ne varam , nedic je bio srpska majka, koja se sastajala sa doglavnikom budakom, odrzavala veze sa italijom, imala konzulat NDH u beogradu. nije li on u ime srpstva, mogao sve srbe iz logora da preseli u srbiju?
nisu li gospoda cetnici u to vreme debelo potpisivali svoje ugovore sa NDH ( naravno , sve u ime srpstva...) ?
nisu li partizani bili vecinom srbi ? (ali oni se ne mogu racunati u ime srpstva, jer se druze sa ostalim religijama...)
ZAŠTO LOGOR NIJE BIO OSLOBOĐEN U TOKU RATA
U podtekstu pitanja zašto snage NOV i POJ nisu tokom trajanja rata napale i oslobodile logor nalazi se pretpostavka da eventualna likvidacija logora verovatno ne bi donela toliki broj žrtava. Pitanje je aktuelizovano i zbog toga što se zna da je Tito 31. marta 1942. godine naredio da se ispita mogućnost napada na jasenovački logor ... ali tako da sigurno uspije".
Delimičan odgovor nalazimo i u dokumentima, u prepisci partizanskih vojnih organa sa obe strane Save, iz kojih proizlazi da s vojnog stanovišta nisu postojali uslovi da se ovaj zadatak uspešno ostvari (snage predviđene za napad su bile neodgovarajuće u odnosu na odbrambene snage, strateški položaj i cilj - sačuvati živote logoraša). Odgovor na ovo pitanje su pokušali da daju vojni stručnjaci i istoričari.
Deo odgovora koji govori o odnosu snaga je svakako respektibilan: „Tada su se (1942. godine, nap. J. M.) u širem rejonu Jasenovca, sa bosanske strane, nalazila tri NOP odreda, uglavnom na Kozari, a na slavonskoj strani jedan NOP odred, sve skupa oko 3.500 slabo naoružanih partizana sa 300 ranjenika. Tek 21. maja 1942. formirana je krajiška brigada, a u Slavoniji 11. oktobra 1942. godine 1. slavonska brigada, da bi tek 11. maja 1943. u širem rejonu zapadne Bosne bio formiran 2. bosanski korpus, a 17. maja 1943. u Slavoniji 1. slavonski korpus, a zajedno su bili slabiji od jedne nemačke divizije. S druge strane, Koncentracioni logor Jasenovac bio je dobro utvrđen i branjen, a po položaju predstavljao je nepremostivu prepreku za tadašnje partizanske snage. Reč je o spletu reka Save, V. i M. Struga, Trebeža, Lonje, Ilove i Une, usred močvarnog Mokrog polja i ravnice okružene sistemom neprijateljskih uporišta: Novska, Banova Jaruga, Okučani, B. Dubica, Goilo i čitavim sistemom žandarmerijskih stanica, s mogućnošću brze intervencije jakih neprijateljskih snaga iz Zagreba, Siska, Sl. Broda, Banja Luke. Svakako ovome treba dodati i to da se logor Jasenovac nalazio pored najbolje čuvane železničke pruge i puta u Evropi, Zagreb - Beograd, na čijoj su relaciji od Broda do Zagreba stalno dežurala dva oklopna voza i dva nemačka bataljona. Dakle, tu su bile stalno angažovane respektibilne snage, jače od dve divizije (delovi nemačke 718, 189. i 173. divizije), a u 1944. i još znatnije snage nemačkog 64. rezervnog armijskog korpusa, te 21. i 5. SS armijskog korpusa i snage domobranskog 2. korpusa (zbora). Sam logor Jasenovac uvek je branilo najmanje 1.500 ustaša Ustaškog obrambenog zdruga, te ustaše 18. ustaške bojne, a duž Save stalno su patrolirali domobranski i mađarski patrolni čamci."
Najkompleksniji odgovor na pitanje zašto Jasenovac nije oslobođen pokušali su da daju Slavko Komarica i Slavko Odić u upravo tako naslovljenoj knjizi. Oni su izložili istoriografsku obradu ovog pitanja, navodeći najvažnije dokumente i istoriografsku literaturu, kao i gledišta o ovome. Pokušali su da utvrde da li su postojali objektiv ni uslovi za ovaj čin (vojni efektivi NDH i NOV severno i južno od Save, geostrateški položaj, organizacija i utvrđenje logora i dr.) i inicijative da se on ostvari. Autori su prikazali sva dostupna, objavljena mišljenja, osporili neka tumačenja i „verodostojna" svedočenja, pa iako nisu decidno odgovorili na postavljeno pitanje, dali su upečatljivu argumentaciju koja vodi odgovoru. Naime, iz iznete argumentacije se može zaključiti da je odluka o tome da se Jasenovac napadne ili ne bila prevashodno u ingerenciji partijskog vrha KP Hrvatske (na čelu s Hebrangom, a i posle njegove smene), a ne vojnih štabova, jer je ovaj problem sagledavan više kao politički nego kao vojni. Zaključak autora je da je krajem 1942. i od proleća 1943. bilo nekoliko povoljnih prilika da Jasenovac bude oslobođen, obzirom na raspoložive vojne efektive u Slavoniji i Bosanskoj Krajini. Međutim, ni rukovodstvo NOV (Vrhovni štab i CK KPJ), ni niži štabovi i partijska rukovodstva nisu ovaj zadatak smatrali prioritetnim. Postojale su određene inicijative, ali odluka nikad nije doneta. Poslednju reč u organizovanju takve akcije imalo je rukovodstvo KP, a prema navodima autora, rukovodstvo KPH je bilo protiv takve odluke.
Ipak, na ovo pitanje se teško može odgovoriti sa stanovišta današnjih saznanja o mogućem angažovanju vojnih efektiva s jedne i druge strane u prostoru i vremenu - potrebno je problem sagledati u kontekstu realnih istorijskih okolnosti u datom vremenu.
Vojni komandant je morao dati procenu gubitaka svojih snaga za napad na jasenovac. U roku od 25 minuta, stigla bi ustasama zracna podrska od strane nemaca (ustase su imale radio vezu.......).Napasti (najmanje)1500 ljudi , koji se nalaze na povisenom polozaju, preko brisanog prostora, u unapred utvrdjenom polozaju, preko minskog polja, na mocvarnom terenu, gde je brzina kretanja drasticno smanjena, bez mehanizacije, bila bi ravna samoubojstvu.
a sta bi radili sa logorasima? nepokretne, ili slabo pokretne, najmanje dvojica moraju nositi. Gdje bi ih odveli na oporavak? Odakle im hrana? Partizani su gerilska formacija, bez linije snabdevanja, i tzv. slobodne teritorije su vrlo promenjivog karaktera
Ako je generalna ideja propagandnog tipa (trebali su pokusati...jer bi ih danasnji srbi vise voleli)...poraz kod jasenovca bi za ono vreme imao katastrofalne posledica. Vetar u jedra "nepobedivih ustasa" , i jos sladjih cetojki. koji bi to iskoristili u propagandne svrhe , kao ugrozavanje srpskih zivota, dok , oni upisani u Hari-krishna organizaciju, pasu travu , i beru cvece , samo da bi sacuvali "biologiju srpstva"
ako se ne varam , nedic je bio srpska majka, koja se sastajala sa doglavnikom budakom, odrzavala veze sa italijom, imala konzulat NDH u beogradu. nije li on u ime srpstva, mogao sve srbe iz logora da preseli u srbiju?
nisu li gospoda cetnici u to vreme debelo potpisivali svoje ugovore sa NDH ( naravno , sve u ime srpstva...) ?
nisu li partizani bili vecinom srbi ? (ali oni se ne mogu racunati u ime srpstva, jer se druze sa ostalim religijama...)
ZAŠTO LOGOR NIJE BIO OSLOBOĐEN U TOKU RATA
U podtekstu pitanja zašto snage NOV i POJ nisu tokom trajanja rata napale i oslobodile logor nalazi se pretpostavka da eventualna likvidacija logora verovatno ne bi donela toliki broj žrtava. Pitanje je aktuelizovano i zbog toga što se zna da je Tito 31. marta 1942. godine naredio da se ispita mogućnost napada na jasenovački logor ... ali tako da sigurno uspije".
Delimičan odgovor nalazimo i u dokumentima, u prepisci partizanskih vojnih organa sa obe strane Save, iz kojih proizlazi da s vojnog stanovišta nisu postojali uslovi da se ovaj zadatak uspešno ostvari (snage predviđene za napad su bile neodgovarajuće u odnosu na odbrambene snage, strateški položaj i cilj - sačuvati živote logoraša). Odgovor na ovo pitanje su pokušali da daju vojni stručnjaci i istoričari.
Deo odgovora koji govori o odnosu snaga je svakako respektibilan: „Tada su se (1942. godine, nap. J. M.) u širem rejonu Jasenovca, sa bosanske strane, nalazila tri NOP odreda, uglavnom na Kozari, a na slavonskoj strani jedan NOP odred, sve skupa oko 3.500 slabo naoružanih partizana sa 300 ranjenika. Tek 21. maja 1942. formirana je krajiška brigada, a u Slavoniji 11. oktobra 1942. godine 1. slavonska brigada, da bi tek 11. maja 1943. u širem rejonu zapadne Bosne bio formiran 2. bosanski korpus, a 17. maja 1943. u Slavoniji 1. slavonski korpus, a zajedno su bili slabiji od jedne nemačke divizije. S druge strane, Koncentracioni logor Jasenovac bio je dobro utvrđen i branjen, a po položaju predstavljao je nepremostivu prepreku za tadašnje partizanske snage. Reč je o spletu reka Save, V. i M. Struga, Trebeža, Lonje, Ilove i Une, usred močvarnog Mokrog polja i ravnice okružene sistemom neprijateljskih uporišta: Novska, Banova Jaruga, Okučani, B. Dubica, Goilo i čitavim sistemom žandarmerijskih stanica, s mogućnošću brze intervencije jakih neprijateljskih snaga iz Zagreba, Siska, Sl. Broda, Banja Luke. Svakako ovome treba dodati i to da se logor Jasenovac nalazio pored najbolje čuvane železničke pruge i puta u Evropi, Zagreb - Beograd, na čijoj su relaciji od Broda do Zagreba stalno dežurala dva oklopna voza i dva nemačka bataljona. Dakle, tu su bile stalno angažovane respektibilne snage, jače od dve divizije (delovi nemačke 718, 189. i 173. divizije), a u 1944. i još znatnije snage nemačkog 64. rezervnog armijskog korpusa, te 21. i 5. SS armijskog korpusa i snage domobranskog 2. korpusa (zbora). Sam logor Jasenovac uvek je branilo najmanje 1.500 ustaša Ustaškog obrambenog zdruga, te ustaše 18. ustaške bojne, a duž Save stalno su patrolirali domobranski i mađarski patrolni čamci."
Najkompleksniji odgovor na pitanje zašto Jasenovac nije oslobođen pokušali su da daju Slavko Komarica i Slavko Odić u upravo tako naslovljenoj knjizi. Oni su izložili istoriografsku obradu ovog pitanja, navodeći najvažnije dokumente i istoriografsku literaturu, kao i gledišta o ovome. Pokušali su da utvrde da li su postojali objektiv ni uslovi za ovaj čin (vojni efektivi NDH i NOV severno i južno od Save, geostrateški položaj, organizacija i utvrđenje logora i dr.) i inicijative da se on ostvari. Autori su prikazali sva dostupna, objavljena mišljenja, osporili neka tumačenja i „verodostojna" svedočenja, pa iako nisu decidno odgovorili na postavljeno pitanje, dali su upečatljivu argumentaciju koja vodi odgovoru. Naime, iz iznete argumentacije se može zaključiti da je odluka o tome da se Jasenovac napadne ili ne bila prevashodno u ingerenciji partijskog vrha KP Hrvatske (na čelu s Hebrangom, a i posle njegove smene), a ne vojnih štabova, jer je ovaj problem sagledavan više kao politički nego kao vojni. Zaključak autora je da je krajem 1942. i od proleća 1943. bilo nekoliko povoljnih prilika da Jasenovac bude oslobođen, obzirom na raspoložive vojne efektive u Slavoniji i Bosanskoj Krajini. Međutim, ni rukovodstvo NOV (Vrhovni štab i CK KPJ), ni niži štabovi i partijska rukovodstva nisu ovaj zadatak smatrali prioritetnim. Postojale su određene inicijative, ali odluka nikad nije doneta. Poslednju reč u organizovanju takve akcije imalo je rukovodstvo KP, a prema navodima autora, rukovodstvo KPH je bilo protiv takve odluke.
Ipak, na ovo pitanje se teško može odgovoriti sa stanovišta današnjih saznanja o mogućem angažovanju vojnih efektiva s jedne i druge strane u prostoru i vremenu - potrebno je problem sagledati u kontekstu realnih istorijskih okolnosti u datom vremenu.
Vojni komandant je morao dati procenu gubitaka svojih snaga za napad na jasenovac. U roku od 25 minuta, stigla bi ustasama zracna podrska od strane nemaca (ustase su imale radio vezu.......).Napasti (najmanje)1500 ljudi , koji se nalaze na povisenom polozaju, preko brisanog prostora, u unapred utvrdjenom polozaju, preko minskog polja, na mocvarnom terenu, gde je brzina kretanja drasticno smanjena, bez mehanizacije, bila bi ravna samoubojstvu.
a sta bi radili sa logorasima? nepokretne, ili slabo pokretne, najmanje dvojica moraju nositi. Gdje bi ih odveli na oporavak? Odakle im hrana? Partizani su gerilska formacija, bez linije snabdevanja, i tzv. slobodne teritorije su vrlo promenjivog karaktera
Ako je generalna ideja propagandnog tipa (trebali su pokusati...jer bi ih danasnji srbi vise voleli)...poraz kod jasenovca bi za ono vreme imao katastrofalne posledica. Vetar u jedra "nepobedivih ustasa" , i jos sladjih cetojki. koji bi to iskoristili u propagandne svrhe , kao ugrozavanje srpskih zivota, dok , oni upisani u Hari-krishna organizaciju, pasu travu , i beru cvece , samo da bi sacuvali "biologiju srpstva"
