Nisam te baš najbolje razumeo!
Napravila si mu caku pa je lepo išao po starom gradu sa tobom a onda kad je krenuo na kosku ti se izmakneš ali ne i sakriješ a on krene da beži od tebe - nije mi jasno?
Malo mi lepše objasni!
Suština je u tome da se pas pri tome naravno malo uplaši - uzbudi i počne da te traži i to obično prvi put pošto je to šok za njega radi uspaničeno, e sad još kako oni preko očiju sa svojom dlakom ni ne vide baš najbolje u panici ne krenu da njuškaju već se više obaziru na vid (klasična greška) a to znači ponekad krenu u potpuno drugom pravcu i to ko sumanuti!
Sad ako si ga vikala, prosto je ne verovatno da nije krenuo ka tebi - jedino ako te nije čuo?
Bitno je da ti NE JURIŠ ZA NJIM jer te je on tada pobedio! On će to shvatiti kao igru i trudiće se ubuduće da te na taj način animira kad god se njemu bude igralo - ZNAČI TO NIKAKO!
sem u slučajevima da je otišao predeleko i sama proceniš da je nešto drugo u pitanju( kažeš strah).
Strah potiče od toga da te je izgubio - ostao sam te bi se svakako morao vratiti na tvoje dozivanje!!!
Bilo bi dobro kad bi primetila da počinje da
njuši kad se sakriješ da te traži.
Sakrivanje je preporučljivo posebno kada se zaigra sa drugim psima - da vidiš koliko je svestan tvoje prisutnosti, i tada bi trebao da se bar povremeno okrene i drži te u vidnom polju pogotovo kad odraste i uđe u polnu zrelost ako na vreme nije prošao tu lekciju ostaviće te u sekundi kad oseti ženku i na 1km i šta ćeš onda - TRČATI ZA NJIM?
PAZI NISAM TI JA NEKI EKSPERT ZA TO ALI TI JA PRENOSIM SAMO MOJE ISKUSTVO ...
moraš proceniti svog psa, iako se vi još uvek upoznajete, pogotovo u novim situacijama meni je teško da samo iz tvojih reči ocenim karakter tvoje Krpice.
IPAK SVAKO JE OD NAS DRUGAČIJI, I SVAKO PRILAGOĐAVA SVOG PSA SVOM KARAKTERU KAO ŠTO SE I SVAKO OD NAS PRILAGOĐAVA KARAKTERU SVOG PSA!
Ja sam to pre svega radio da se ne izgubi obzirom da smo dnevno prelazili ogromne razdaljine i to u gradu gde je saobraćaj ponekad vrlo živ pa mi je bilo NAJBITNIJE njegova bezbednost a to znači da stekne maximalno poverenje u mene i TAKO JE I BILO SVE DO KRAJA kad ...nažalost .... ..... ...... znaš već UFFFFFFFFFF.
.........
...........
Moram da ti kažem da sam bukvalno jedamput i skočio pred auto jer se ovaj moj u jednom trenutku našao u potpuno glupoj situaciji nasred puta jer sam se proderao na njega u stilu BRŽE a on se uplašio od mene i zaostao metar dva a kola pravo na njega.
Mislim, to su potpuno iracionalne situacije kad se čovek ponaša kao majka da zaštiti dete, ja sam bez ikakvog razmišljanja skočio čoveku pred haubu i ovaj je morao da zakoči jer pitanje je da li bi zbog psa zakočio!
Pazi, nije vozač kriv, ja sam mu se izvinio ali moj život tu nije meni ništa značio.
Tako sam jednput šetajući ga bio u situaciji da ga branim od pomahnitalog STAFORD TERIJERA koji je gazdi kad je video Nebojšu preko puta, pokidao čeličnu ogrlicu (da ne poveruješ) i ravno jurnuo na mog Nebojšu - koji ga naravno nije ni video. Ja sam ga šutirao nogama a da sam bio sam preskočio bih ogradu od 6 metara ko iz šale.
U ovom slučaju nije bilo straha i šta se dogodilo?
Moj ti Nebojša skonta (kako je bleskast) da brani mene, pa ga je tako izujedao uz moju pomoć da je ovaj cičeći pobegao!
Ja sam bio
frapiran i
ponosan jer to uopšte nisam očekivao od gotovo šteneta jer je imao 10 meseci! Njihova je velika prednost što imaju tako dugu i gustu dlaku pa im to ponekad spasi i život jer se ovi ludi psi nagutaju njihove dlake dok ih pokušavaju ujesti a onda u nekom trenutku se, da tako kažem, zagrcnu i počnu gušiti od dlaka pa naši Bobtejlići se dotle osveste i počnu njih da grickaju!
Ih, ode ti ja sa teme .......................
Počeću pisati knjigu ha ha haaaaaaa, šta ćeš kad volim da pričam ko neko žensko!
SLIKA - rekla si, ok može!
Kako izgleda Vojvođanski Irvas!
((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((
)
.
) je jednom prilikom "odskitao" i nije ga bilo 15-tak dana. Nkako nisam odustajala od toga da ga tražim i nikako nisam htela da poverujem da se neće vratiti... Nakon 10-tak dana od nestanka, bila sam u Novom Sadu i na SPENS-u naletela na jednog bobtejla. Prvi je prišao i 'ladno seo ispred mene! Čučnula sam da ga zagrlim i bila oduševljena kako se mazio... kao da se uznamo 100 godina! U jednom trenutku su mi samo grunule suze, a on se izvukao iz zagrljaja i počeo da me liže po licu! Događaj je neopisiv, osećaj nezaboravan... 
