Koliko vidim ni sva sila sad već zaboravljenog pumpanja nije uspela da podigne testo u vašoj posudi, pa me zanima da li vidite gde ste pogrešili? Da li ste koristili dobar kvasac, dodali vodu, odgovarajuće brašno? Da li neko ko nema uopšte iskustva sa kuvanjem u sopstvenoj kući može nešto da spremi za nepoznato društvo.
Sad bez zezanja. Celi ovaj cirkus predugo traje i uništava i ono malo prilike za promene koje su se mogle ostvariti u demokratskom procesu. Ne vidim da će bilo kakve nasilne demonstracije učiniti išta više od učvršćivanja vlasti Aleksandra Vučića. Kao što smo toliko puta spominjali i na samom forumu, ovim protestima kao da gospodari nevidljiva ruka Aleksandra Vučića a ne njegovih protivnika. Bez pridobijanja šire podrške javnosti, običnih ljudi kojima treba pružiti nešto više od gole priče o lepom životu kad Vučić padne sa vlasti, zašto se nije pomoglo ljudima koji žive drugčijim standardom života od blokaderskog?
Navijači su 20 puta brojniji od njih.
Разматрање фиктивног сценарија: СНС организује паљење и нападе на страначке просторије ради дискредитације протеста
У фиктивном сценарију где Српска напредна странка (СНС) у Србији организује паљење и нападе на сопствене страначке просторије како би се представила као жртва и време оклеветала и дезавуисала протесте против насиља и корупције,
такав чин би представљао класичан пример операције под лажном заставом (фалсе флаг оператион) .
[1]Циљ би био да се јавно мњење окрене против демонстраната, приказујући их као насилне екстремисте, чиме би се умањила легитимност њихових захтева и скренула пажња са суштинских проблема које протестују истичу – насиље и корупција.
[2]
Према
www.iAsk.Ai - Питајте AI:
Оваква тактика би се ослањала на манипулацију перцепцијом јавности и медијским наративом. СНС би, користећи своје значајне ресурсе у медијима, укључујући провладине таблоиде и телевизију, интензивно извештавала о „нападима“ на своје просторије, наглашавајући „штету“ и „опасност“ коју наводно представљају протести.
[3]Изјаве званичника СНС-а би биле усмерене на осуду "хулиганизма" и "деструктивног понашања", повезујући их директно са организаторима и учесницима протеста, без обзира на недостатак доказа.
[4]Циљ би био да се створи наратив о протестима као о претњој стабилности и реду, уместо као о легитимном изразу грађанског незадовољства.
[5]
Правне и политичке последице оваквог сценарија биле би вишеструке. Са правне стране, организовање оваквих инцидената представљало је кривично дело, укључујући подметање пожара, уништавање имовине и потенцијално ширење лажних вести и панике.
[6]Међутим, у контексту фиктивног сценарија где је владајућа странка укључена, истрага и процесирање би били изузетно отежани, с обзиром на контролу над правосудним институцијама и полицијом.
[7]Политички, овакав потез би додатно продубио поларизацију у друштву, нарушио поверење у институције и медије, и потенцијално довео до ескалације тензије између власти и опозиције.
[8]Међународна заједница би вероватно изразила забринутост због оваквих дешавања, посебно ако би постојали докази о манипулацији и злоупотреби државних ресурса за дискредитацију опозиције.
[9]