Када је у питању однос политичког врха у бившој Југи оличеног у ЦК као центром моћи и испруженој руци познатој као УДБА, према усташкој жгадији која је збрисала и нашла уточиште у некој од латиномаречких земаља или Франковој Шпанији, они нису слали своје агенте да обаве што би требало, не зато што су имали обзира према усташким зликовцима него зато што су у том поремећеном систему вриједности гдје се угнијездила негативна селекција, позиције заузели подобни медиокритети којима није пало на памет да и тако може.
А и тако су били заузети "унутрашњим непријатељем", како том "опасном" интелигенцијеом која није прихватала тај наопак систем вриједности, тако у својим колико јучер идеолошким друговима који у дилеми, Коба или Броз, никако нису могли заузети страну овог Броза (шта'ш, прочитали лика), па им је ваљало обезбиједити љетовање на једном егзотичном острву. Поред толиког посла и нису се стигли бавити неким тамо Антишом.
Тек када су видјели како то ради Израел, и да и тако може, почели су слати агенте да одраде оно што је свакако ваљало одрадити (и ти агенти који су то одрадили заслужују наравно +), међутим то је почело тек касних 1960их.
Тамо 1950их то нису радили и остало је на Благоју да одради што се мора, оно "ајд, кад неће нико, ја ћу". И одрадио је. Сад што некима тај и такав Благоје смета, шта да се ради, њихов проблем.