Битка на Косову пољу 1389

[Meliot]

каква пешадија у хаотичној турској бежанији са Косова? спасио је главу ко је успео да се домогне дубине турске територије (тј. ко је имао коња).

објаснио сам ти зашто цитирам твоје поруке.

Kada je haotična bežanija pobednička vojska krene za poraženom da je dojkrajči.

 

[Statler and Waldorf]

Kada je haotična bežanija pobednička vojska krene za poraženom da je dojkrajči.

па ми и не знамо колико је Турака уопште преживело битку. Твртко у свом писму Трогиранима од 1. августа те године каже:

"(...) извојевали смо потпуну победу, савладали смо и на тло оборили убијене [непријатеље], а само је, Богу хвала, мало њих остало живих. (...)"

поуздано знамо да се извукао Бајазит са својом пратњом. и то је све што нам преносе извори.

 

[Meliot]

(...) извојевали смо потпуну победу, савладали смо и на тло оборили убијене [непријатеље], а само је, Богу хвала, мало њих остало живих. (...)"

I niko u Srbiji nije zapisao o tom veličanstvenom prodoru 12 zaverenika nego samo kralj Tvrtko. Nije li malo to sumljivo? I da su se Turci prvi povukli sa bojišta povukli su se u redu a ne u haosu i niko ih nije gonio. Da se Bajazit vratio potučen sa malo vojske u Jedrene kao ubica rođenog brata ne bi dugo poživeo ja bih rekao. Kao drugo do juče smo učili da je Bajazit prodorom na svom desnom krilu napravio preokret i spasao svoju vojsku od poraza. Šta se u međuvremenu promenilo?

 

[Pumpaj Dinstanović]

I niko u Srbiji nije zapisao o tom veličanstvenom prodoru 12 zaverenika nego samo kralj Tvrtko. Nije li malo to sumljivo? I da su se Turci prvi povukli sa bojišta povukli su se u redu a ne u haosu i niko ih nije gonio. Da se Bajazit vratio potučen sa malo vojske u Jedrene kao ubica rođenog brata ne bi dugo poživeo ja bih rekao. Kao drugo do juče smo učili da je Bajazit prodorom na svom desnom krilu napravio preokret i spasao svoju vojsku od poraza. Šta se u međuvremenu promenilo?

Ubica rođenog brata?

 

[Meliot]

Ubica rođenog brata?

Koliko ja znam Bajazit je na licu mesta presudio rođenom bratu Jakubu optužujući ga za loš ishod bitke po tursku vojsku ili zbog smrti sultana. I to sada nije tačno? Koliko vidim i turski izvori sa vikipedije o tome isto govore.

"Âşık Paşazâde. Osmanoğullarının Tarihi: Tevârîh-i Âl-i Osmân. yay. haz. Prof. Dr. Kemal Yavuz, Prof Dr. M. A. Yekta Saraç. İstanbul: Gökkubbe, 2010."

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koliko ja znam Bajazit je na licu mesta presudio rođenom bratu Jakubu optužujući ga za loš ishod bitke po tursku vojsku ili zbog smrti sultana. I to sada nije tačno? Koliko vidim i turski izvori sa vikipedije o tome isto govore.

"Âşık Paşazâde. Osmanoğullarının Tarihi: Tevârîh-i Âl-i Osmân. yay. haz. Prof. Dr. Kemal Yavuz, Prof Dr. M. A. Yekta Saraç. İstanbul: Gökkubbe, 2010."

Ma samo pitam da se podsetim na šta misliš; pardon.

To bratubistvo nije za Turke baš bilo tada nešto nečasno, ako si na to aludirao. Bratubistvo bilo postalo je čak i deo zakonika Mehmeda II Osvajača, i zvanično.

 

[Statler and Waldorf]

I niko u Srbiji nije zapisao o tom veličanstvenom prodoru 12 zaverenika nego samo kralj Tvrtko.

па Краљ Твртко је српски извор. или можда мислиш да је шведски?

Nije li malo to sumljivo?

мени је сумњиво то што фанатично ратоборни и увек претерано хвалисави Турци о Косовској бици деценијама упорно ћуте. то може да значи или да су доживели тешку трауму или тешку срамоту. у сваком случају- пораз.

I da su se Turci prvi povukli sa bojišta povukli su se u redu a ne u haosu i niko ih nije gonio.

то је чиста фантазија. поуздано знамо само то да је Бајазит некако преживео битку. са колико војске и у каквом стању је стигао у Једрене, не знамо ништа. проблем је што ти овде неке потпуно неутемељене претпоставке представљаш као општепознате чињенице. и на таквим "чињеницама" градиш митолошку фабулу, као да пишеш сценарио за серију о хрватским "краљевима".

Da se Bajazit vratio potučen sa malo vojske u Jedrene kao ubica rođenog brata ne bi dugo poživeo ja bih rekao.

одакле ти то да је Бајазит убио брата? ни за то нема никакве потврде у савременим изворима. још једна фантазија. ја исто тако могу да тврдим да је Јакуба лично мачем сачекао на комаде Вук Бранковић нпр. нити ја имам неки доказ, нити га имаш ти. једина разлика је што ја своје или туђе фантазије не представљам као научну истину, а ти радиш управо то.

Kao drugo do juče smo učili da je Bajazit prodorom na svom desnom krilu napravio preokret i spasao svoju vojsku od poraza. Šta se u međuvremenu promenilo?

у томе и јесте проблем што су вас погрешно учили. лево, десно крило.. тоталне глупости. схвати да о распореду војске пред битку не знамо ништа.

 

[Meliot]

па Краљ Твртко је српски извор. или можда мислиш да је шведски?

Kralj Tvrtko jeste srpski izvorcali nije izvor sa područja Moravske Srbije već iz Bosne. Nikakav zapis o prodoru 12 vitezova nema po manastirima u Srbiji niti na dvoru kneginje Milice i despota Stefana Lazarevića.

одакле ти то да је Бајазит убио брата? ни за то нема никакве потврде у савременим изворима. још једна фантазија. ја исто тако могу да тврдим да је Јакуба лично мачем сачекао на комаде Вук Бранковић нпр. нити ја имам неки доказ, нити га имаш ти. једина разлика је што ја своје или туђе фантазије не представљам као научну истину, а ти радиш управо то.

Pa valjda iz turskih izvora pretpostavljam, valjda o tome nema potrebe govoriti.

у томе и јесте проблем што су вас погрешно учили. лево, десно крило.. тоталне глупости. схвати да о распореду војске пред битку не знамо ништа.

Znači Bajazit nije komandovao desnim turskim krilom i posle ubistva Murata nije napravio prodor na srpskom levom krilom kojim je komandovao Vlatko Vuković? Ili hoćeš da kažeš da smo sve do sada pogrešno učili?

 

[Statler and Waldorf]

Kralj Tvrtko jeste srpski izvorcali nije izvor sa područja Moravske Srbije već iz Bosne. Nikakav zapis o prodoru 12 vitezova nema po manastirima u Srbiji niti na dvoru kneginje Milice i despota Stefana Lazarevića.

али зашто бисмо ми уопште посматрали догађаје и доносили вредносне судове искључиво из угла Моравске Србије? разумем, Милица је остала без мужа, са малолетним синовима, у земљи која је на Косову искрварила, а са севера притиснута Жигмундовим упадима. наравно да се није осећала као победник. која се уопште мајка, супруга, сестра или ћерка осећа као победница у рату који јој је однео сина, мужа, брата или оца? али, знаш како се каже- штета шкоди кога згоди. имај у виду да то није био само рат Милициног мужа, који је у њему страдао. Твртко је имао све разлоге да се сматра победником, јер из његовог угла, то је била потпуна победа.

Pa valjda iz turskih izvora pretpostavljam, valjda o tome nema potrebe govoriti.

и сви ти турски извори потичу из деценија након Бајазитове смрти. зар ти није чудно да не постоји ниједан једини турски писац, државних, хроничар, дворјанин, верски званичник.. нико ко је за Бајазитовог живота написао једну једину реч о Бајазитовом "муњевитом и невероватном успеху" на Косову, нико. иако су се они након Косова врло брзо опоравили и повратили снагу, Косово је за њих било табуу. Турци који су преживели Косово, савременици догађаја, о бици нису ништа ни писали ни причали. завет ћутања.

Znači Bajazit nije komandovao desnim turskim krilom i posle ubistva Murata nije napravio prodor na srpskom levom krilom kojim je komandovao Vlatko Vuković? Ili hoćeš da kažeš da smo sve do sada pogrešno učili?

наравно. то су све фантастичне претпоставке и невешти покушаји реконструкције догађаја о коме скоро да не постоје поуздани извори. као хрватска повијест за времена "народних владара".

 

[Meliot]

Твртко је имао све разлоге да се сматра победником, јер из његовог угла, то је била потпуна победа.

To što je iz njegovog ugla bila pobeda ne znači da se ta pobeda uopšte dogodila.

и сви ти турски извори потичу из деценија након Бајазитове смрти. зар ти није чудно да не постоји ниједан једини турски писац, државних, хроничар, дворјанин, верски званичник.. нико ко је за Бајазитовог живота написао једну једину реч о Бајазитовом "муњевитом и невероватном успеху" на Косову, нико. иако су се они након Косова врло брзо опоравили и повратили снагу, Косово је за њих било табуу. Турци који су преживели Косово, савременици догађаја, о бици нису ништа ни писали ни причали. завет ћутања.

Ubijen sultan kako god da je ubijen, brat ubio brata, uništeno dosta vojske. Nije baš za svaku pohvalu iskreno. Činjenica je da se Bajazit iz boja čitav vratio i učvrstio vlast.

наравно. то су све фантастичне претпоставке и невешти покушаји реконструкције догађаја о коме скоро да не постоје поуздани извори. као хрватска повијест за времена "народних владара".

Ne postoje izvori o samom toku boja i o rasporedu vojske?

 

[Statler and Waldorf]

To što je iz njegovog ugla bila pobeda ne znači da se ta pobeda uopšte dogodila.

мислим да ни сам ниси у стању да разумеш шта си овде хтео рећи.

Ubijen sultan kako god da je ubijen, brat ubio brata, uništeno dosta vojske. Nije baš za svaku pohvalu iskreno. Činjenica je da se Bajazit iz boja čitav vratio i učvrstio vlast.

напротив! за Турке је врло битно како и кад (у ком тренутку) је султан погинуо. што значи да ти уопште ниси у стању да уочиш наратив турских извора и схватиш разлоге зашто нешто пишу, тј. измишљају. који је најстарији турски извор о Косовској бици и шта нам казује?

иначе, Бајазит је по много чему трагична личност османске историје, на неки начин њихова црна (оцрњена) овца. иако изузетно одлучан и способан владар, који је значајно проширио границе османске моћи, нижући велике победе, почетак и крај његове владавине обележила су два тешка пораза, која су га осрамотила у очима његових савременика и потоњих нараштаја. и оба та пораза послужила су каснијим писцима да Бајазитов лик нагрде. чак је и прво братоубиство у османској владарској повести, приписано њему као творцу тог грозног преседана. а и за то, као и многе друге фантастичне наративе о Косовском боју, нема ниједног доказа.

Ne postoje izvori o samom toku boja i o rasporedu vojske?

не постоје. поуздано знамо само то да се битка одиграла на Ситници, јер нам о томе сведочи запис Божидара преписивача из 1389. године: "Писа Божидар сију књигу в дан благочастиваго кнеза Лазара, кадно дође цар Јамурат на Ситницу и бише бој месеца јуна 15 дан на Косову.”

 

[Meliot]

мислим да ни сам ниси у стању да разумеш шта си овде хтео рећи.

Osećaj euforije kralja Tvrtka zbog smrti sultana Murata i kneza Lazara (Tvrko je sebe proglasio za kralja Srba i Bosne i Lazar mu je u neku ruku bio takmac za to mesto) ne znači da je srpska vojska pobedila na Kosovu. Svi oko njega tuguju a samo kraljTvrtko slavi "veliku pobedu" nad Turcima. Sve je to malo čudno i konfuzno.

не постоје. поуздано знамо само то да се битка одиграла на Ситници, јер нам о томе сведочи запис Божидара преписивача из 1389. године: "Писа Божидар сију књигу в дан благочастиваго кнеза Лазара, кадно дође цар Јамурат на Ситницу и бише бој месеца јуна 15 дан на Косову.”

I sve ono što piše u udžbenicima i knjigama iz istorije o samom toku boja su izmišljotine i "Potemkinova sela"? Ako je tako onda stvarno nemam reči.

 

[Khal Drogo]

To bratubistvo nije za Turke baš bilo tada nešto nečasno, ako si na to aludirao.

Напротив, за разлику од европскиох дворова у схватању туркијско-татарских народа тог времена (значи пишем о XIV вијеку, касније ће се то битно промијенити), братоубиство и уопште убиство најближег сродника владарске династије бјеше нешто непојмљиво. То не значи да није било братоубистава, напротив било је (уопште код историје свих народа имамо необично честу појаву чудних скончања претендената на трон, рецимо током гозбе или током лова, што увијек отвара сумњу у "званичну верзију", и рођени старији Муратов брат, стриц Бајазитов, Сулејман је скончао под чудним околностима током лова 1357.године) али ако би се то јавно спровело, тај кан, владар би изгубио ауторитет који би тешко повратио.

Проблем је што у османском емирату (султанату) није био дефинисан принцип насљеђивања, ту би то могло водити у раскол и метеж у земљи. Неки историчари заступају мишљење да је убиство Јакуб бега било засновано на законској фетви коју су издали учењаци тог времена, у складу са тумачењем у Курану, како би спријечили могући раскол, но за то немамо потврду у неком спису.

Верзија о братоубиству Јакуба прихваћена је доста касније, вјероватно сасвим основама верзија. Истина већ почетком XV вијека у каталонском књижевном дјелу "Història de Jacob Xalabín" имамо такву интерпретацију да је Јакуб убијен од стране Бајазита. Ашик паша-Заде који је писао своје дјело око осам деценија након битке пише да је у јеку битке и након Муратове смрти, Јакуб позван у султанов шатор а када је ушао да су га неки газије напали и задавили. Но не пише ништа више, не доводи и везу Бајазита са тим чином, додуше, није било тада то ни пожељно помињати.

 

[Meliot]

али зашто бисмо ми уопште посматрали догађаје и доносили вредносне судове искључиво из угла Моравске Србије? разумем, Милица је остала без мужа, са малолетним синовима, у земљи која је на Косову искрварила, а са севера притиснута Жигмундовим упадима. наравно да се није осећала као победник. која се уопште мајка, супруга, сестра или ћерка осећа као победница у рату који јој је однео сина, мужа, брата или оца? али, знаш како се каже- штета шкоди кога згоди. имај у виду да то није био само рат Милициног мужа, који је у њему страдао. Твртко је имао све разлоге да се сматра победником, јер из његовог угла, то је била потпуна победа.

и сви ти турски извори потичу из деценија након Бајазитове смрти. зар ти није чудно да не постоји ниједан једини турски писац, државних, хроничар, дворјанин, верски званичник.. нико ко је за Бајазитовог живота написао једну једину реч о Бајазитовом "муњевитом и невероватном успеху" на Косову, нико. иако су се они након Косова врло брзо опоравили и повратили снагу, Косово је за њих било табуу. Турци који су преживели Косово, савременици догађаја, о бици нису ништа ни писали ни причали. завет ћутања.

наравно. то су све фантастичне претпоставке и невешти покушаји реконструкције догађаја о коме скоро да не постоје поуздани извори. као хрватска повијест за времена "народних владара".

Ne mogu da verujem da neki monah ništa nije negde zapisao ništa o prodoru 12 vitezova nego skoro svi izvori iz srpskih manastira navodno lažu o pogibiji sultana. Teško mi je da poverujem da svi izvori iz Moravske Srbije lažu o tme iako nije bilo potreb za tim.

 

[Statler and Waldorf]

Osećaj euforije kralja Tvrtka zbog smrti sultana Murata i kneza Lazara (Tvrko je sebe proglasio za kralja Srba i Bosne i Lazar mu je u neku ruku bio takmac za to mesto) ne znači da je srpska vojska pobedila na Kosovu. Svi oko njega tuguju a samo kraljTvrtko slavi "veliku pobedu" nad Turcima. Sve je to malo čudno i konfuzno.

Твртко је свакако еуфоричан због исхода битке, зато и шаље писма на све стране и хвали се победом. али он има и разлога за победничку еуфорију. са друге стране, Турци ћуте. о томе каква је узнемиреност владала међу њима након Косовског боја, сведочи и упутство млетачке владе од 23. јула исте године њиховом посланству у Цариграду, у коме се налаже да се послаников заменик (vicebailo), запути на османски двор у Једрене и новом султану, уз доста дипломатског опреза, изјави саучешће: „којему ће казати да смо пре одласка ових галија из Млетака дочули, али не јасно, о рату, који је био између велеможнога господина Мурада, оца његова, и кнеза Лазара, о ком су се разне ствари говориле, којима се ипак веровати не може; али смо ипак дочули за смрт реченога господин Мурада ради које веома жалимо”. тим одмереним и увијеним фразама Млечани, у намери да заштите своје трговачке интересе, настоје да ублаже међу Турцима очигледно врло мучан утисак о Косовској бици (и са пуно такта прикрију радост европских хришћана). нема ту никакве честитке на победи, само опрезна изјава саучешћа, уз настојање да се новом султану не повреди част.

логично је да кнегиња Милица тугује за својим мужем, то се од ње, као узорне супруге и очекивало. она се одмах замонашила, узевши име Јевгенија (касније у схими Јефросинија). то значи да је она из жалости, чак двапут "умрла за свет" (како се то у Цркви каже). али не можемо битку да посматрамо искључиво кроз очи уцвељене удовице и уплашене мајке. нити саму битку треба да сагледавамо у светлу догађаја и околности које су настале у каснијим месецима и годинама. ја сам рекао да је за Лазареву Србију то била Пирова победа. али ипак победа. то што Моравска Србија више није имала снаге за велика ратна напрезања, па је морала да прихвати вазални однос према новом султану, то је нешто сасвим друго. ми овде посматрамо само битку као историјски догађај.

и грешиш кад кажеш да је Лазар био некакав "такмац" Твртку у погледу владарског достојанства. напротив, њих двојица су редак пример постојаног савезништва и лојалности (могуће и личног пријатељства) међу нашим средњовековним велможама. Твртко се и крунисао за "Краља Србљем/Србије" уз Лазареву помоћ и подршку. Лазар га је признавао за свог суверена. Твртко је том савезништву остао одан и након Лазареве погибије. ти си склон да се врло лако и непромишљено огрешиш о неке велике и заслужне људе из наше историје.

 

[Statler and Waldorf]

Напротив, за разлику од европскиох дворова у схватању туркијско-татарских народа тог времена (значи пишем о XIV вијеку, касније ће се то битно промијенити), братоубиство и уопште убиство најближег сродника владарске династије бјеше нешто непојмљиво. То не значи да није било братоубистава, напротив било је (уопште код историје свих народа имамо необично честу појаву чудних скончања претендената на трон, рецимо током гозбе или током лова, што увијек отвара сумњу у "званичну верзију", и рођени старији Муратов брат, стриц Бајазитов, Сулејман је скончао под чудним околностима током лова 1357.године) али ако би се то јавно спровело, тај кан, владар би изгубио ауторитет који би тешко повратио.

Проблем је што у османском емирату (султанату) није био дефинисан принцип насљеђивања, ту би то могло водити у раскол и метеж у земљи. Неки историчари заступају мишљење да је убиство Јакуб бега било засновано на законској фетви коју су издали учењаци тог времена, у складу са тумачењем у Курану, како би спријечили могући раскол, но за то немамо потврду у неком спису.

Верзија о братоубиству Јакуба прихваћена је доста касније, вјероватно сасвим основама верзија. Истина већ почетком XV вијека у каталонском књижевном дјелу "Història de Jacob Xalabín" имамо такву интерпретацију да је Јакуб убијен од стране Бајазита. Ашик паша-Заде који је писао своје дјело око осам деценија након битке пише да је у јеку битке и након Муратове смрти, Јакуб позван у султанов шатор а када је ушао да су га неки газије напали и задавили. Но не пише ништа више, не доводи и везу Бајазита са тим чином, додуше, није било тада то ни пожељно помињати.

то је све тачно што си рекао. али зашто да одбацимо могућност да је Јакуб у бици просто погинуо? ако је изгинула толика турска војска (о чему и сами Турци сведоче,) бројне паше (наводно чак и велики везир), зашто је невероватно то да је и султанов син изгубио живот у бици? зато што су каснији турски извори тврдили да га је убио Бајазит? па ти извори су тврдили и да је Тамерлан заробљеног Бајазита држао у кавезу, што је лаж.

 

[Meliot]

и грешиш кад кажеш да је Лазар био некакав "такмац" Твртку у погледу владарског достојанства. напротив, њих двојица су редак пример постојаног савезништва и лојалности (могуће и личног пријатељства) међу нашим средњовековним велможама.

Sa kime je knez Lazar ratovao oko Srebrenice čini mi se? Kralj Tvrtko je proglašenjem za kralja Srba bacio oko i na presto Srbije. Isto kao što je car Dušan proglašenjem za cara Grka bacio oko na Carigrad.

ја сам рекао да је за Лазареву Србију то била Пирова победа.

Po čemu je pobeda? Obojica vladara su poginula, obe vojske desetkovane, Turci nisu gonjeni niti je gonjena srpska vojska.

Твртко је свакако еуфоричан због исхода битке, зато и шаље писма на све стране и хвали се победом. али он има и разлога за победничку еуфорију. са друге стране, Турци ћуте.

Smrt vladara u bici je velika sramota za jedan narod i jednu državu, u očima neprijatelja i saradnika to označava slabost. To se odnosi i na Moravsku Srbiju. Vojsku na Kosovu je predvodio knez Lazar a kralj Tvrko je poslao pomoć. Ili je i to sada isto sporno?

 

[Meliot]

то је све тачно што си рекао. али зашто да одбацимо могућност да је Јакуб у бици просто погинуо? ако је изгинула толика турска војска (о чему и сами Турци сведоче,) бројне паше (наводно чак и велики везир), зашто је невероватно то да је и султанов син изгубио живот у бици? зато што су каснији турски извори тврдили да га је убио Бајазит? па ти извори су тврдили и да је Тамерлан заробљеног Бајазита држао у кавезу, што је лаж.

Nema izvora o tome, prosto zbog toga.

 

[Statler and Waldorf]

Ne mogu da verujem da neki monah ništa nije negde zapisao ništa o prodoru 12 vitezova nego skoro svi izvori iz srpskih manastira navodno lažu o pogibiji sultana. Teško mi je da poverujem da svi izvori iz Moravske Srbije lažu o tme iako nije bilo potreb za tim.

колико год то звучало чудно, постоји врло мали број извора "из српских манастира", насталих у години кад се одиграла битка. и то су обично узгредни записи дијака и духовника, уз ивице рукописа. један, преписивача Божидара, већ сам ти горе навео, и он се налазио на унутрашњим корицама пергаментног Апостола, који се чувао у Народној библиотеци под бројем 914, све до априла 1941. кад је библиотека уништена немачким бомбама. други, који се сматра и најстаријим, је Пахомијев запис из рукописног Отачника (Патерника), који се чува у библиотеци Пећке патријаршије под бројем 96. тамо стоји: "Писа се ова света књига Отачник, која се зове Лапсаитик, у дане благоверног Вука Стефана. Те године када Турци убише кнеза Лазара, а цара Амурата Србљи. Хвала Богу за све." имаш их у књизи Списи о Косову, које су 1993. објавили Просвета и СКЗ.

мени је сценарио о пробоју одреда тешке коњице до Муратовог шатора много вероватнији и ближи истини од фантастичне приче о подвигу неког усамљеног хероја, који бранећи повређену част, наоружан мирно пролази кроз султаново обезбеђење и убија га наочиглед његове бројне пратње и страже. зар ти мислиш да би они усред битке пустили неког хришћанског витеза тако близу султану, још и наоружаног?!

 

[Statler and Waldorf]

Sa kime je knez Lazar ratovao oko Srebrenice čini mi se? Kralj Tvrtko je proglašenjem za kralja Srba bacio oko i na presto Srbije. Isto kao što je car Dušan proglašenjem za cara Grka bacio oko na Carigrad.

уозбиљи се.

 

[Statler and Waldorf]

Po čemu je pobeda? Obojica vladara su poginula, obe vojske desetkovane, Turci nisu gonjeni niti je gonjena srpska vojska.

победа по томе што су Турци побегли са Косова. Срби нису. да ли су Срби гонили преостале Турке које је водио Бајазит? не знамо.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Loši odnosi između Srbije i Bosne nastupaju tek posle Tvrtkovog vremena. Ne može se reći da mi je Lazar bio takmac.

 

[Pumpaj Dinstanović]

победа по томе што су Турци побегли са Косова. Срби нису. да ли су Срби гонили преостале Турке које је водио Бајазит? не знамо.

Takođe, a podatak je koji se dosta zanemarivao (i pogrešno hronološki navodio), Srbija posle nije prihvatila vazalni odnos turskom vladaru zbog pozledice same bitke, već zbog Ugara, našavši se pritešnjena između dva neprijatelja.

 

[Statler and Waldorf]

Takođe, a podatak je koji se dosta zanemarivao (i pogrešno hronološki navodio), Srbija posle nije prihvatila vazalni odnos turskom vladaru zbog pozledice same bitke, već zbog Ugara, našavši se pritešnjena između dva neprijatelja.

тако је. Твртко и Лазар су, у угарском сукобу око престола, држали страну Ладиславу Напуљском, па је Жигмунд Луксембуршки једва дочекао да, после Лазарове погибије, провали у његову земљу и "изравна рачуне".

 

[Pumpaj Dinstanović]

тако је. Твртко и Лазар су, у угарском сукобу око престола, држали страну Ладиславу Напуљском, па је Жигмунд Луксембуршки једва дочекао да, после Лазарове погибије, провали у његову земљу и "изравна рачуне".

Nije to bilo samo, prosto, osvetoljubivost zbog Ladislava. Žigmund je nosio titulu srpskog kralja, nasleđeni od Emerikovog vremena početkom XIII stoleća. Za njega, to je bio pohod protiv pobunjenika i izdajnika Krune, čiji je bio cilj da vaspostavi njen puni legitimitet. Što je nešto što su Ugri kao južnu politiku sve do pada pod Turke držali, a Srbi na neki način i bili prihvatili.

Moje neko shvatanje države srpskih despota jeste da je ne samo bilo došlo do erozije značaja kraljevske titule, već da su srpski despoti prihvatili da su Ugri (srpski) kraljevi posle Tvrtka (nasuprot bosanskim).