Све политичке творевине и нације у Европи и око Медитерана у задњих хиљаду година изузев Француске и Енглеске од краја XI вијека (мада је и Француска била у позном средњем вијеку у доброј мјери окупирана од стране Енглеске али остало је језгро државе) су у неком периоду биле окупиране, освојене или под контроплом стране силе или под влашћу туђинске политичке елите. Ни једна политичка творевина нема миленијумски континуитет осим поменуте двије. Нема ни Србија, борила се против страних завојевача, водила велике битке, била под страним завојевачем и повела борбу за слободу и враћање државности, сама, својим снагама и жртвом је повратила слободу, нису јој државу и слободу поклонили други, као што су поклонили некима.
Ponovit ću šta sam napisa, a na račun čega si mi održa tu bespotrebnu prediku: "..jer Hrvati se imaju čime dičit
obzirom da tokom Osmanske okupacije NIKAD nismo u potpunosti pali pod njihovu vlast za razliku od nekih."
Ako nisi svatia ja u ovom slučaju pričam isključivo o periodu Osmanlijske invazije i o tome da nas Osmanlije nisu nikad do kraja pokorile. Jel možeš demantirat tu moju tvrdnju?
Хрватска од око 1091.године до 1941. не постоји као самостална политичка творевина (мада је упитно и прије 1091-е колико је имала аутономност или је била феуд, власништво Свете Столице, као и након 1941-е колико је имала аутономнност или је била закрпа Трећег Рајха). У читавом том периоду како написах
Славонија, Далмација и Хрватска нису биле никакве самосталне политичке творевине већ провинције у саставу Угарске а након 1527-е у саставу Хабсбуршке монархије и још касније Аустријског царства. Провинцеје потчињене и под влашћу угарске круне, односно круне Светог Иштвана.
Al su postojale ka zemlje. I Hrvatska i Dalmacija i Slavonija pa u kavkvom god to obliku ili zajednici bilo. Ka šta je postojala i Srbija u sklopu Osmanskog carstva iako ne u granicama u kojima je danas pa ne vidim razlog zašto bi mi morali u svakom trenutku kroz povijest bit u svojim današnjim granicama. Jel se slažeš s tim ili ne?
A ako Srbi ili ostali narodi imaju neke "svoje zemlje" na koje polažu neka svoja povijesna prava onda bogami imaju na to i Hrvati pravo. Zašto bi Kosovo tribalo bit Srpska zemlja, a Dalmacija ne bi tribala bit Hrvatska zemlja?
Нити су се Славонија и Хрватска опирале некој сили, нити су водиле ратове. Ратове и битке је водила Угарска а након 1527.године Хабсбуршка монархија, командни кадар, војсковође су били често искључиво припадници угарске и аустријске аристократије, као што је то у бици код Купе (Сиска) 1593.године. Контигенти војске у које би били прикључени припадници хрватског народа, као и других народа, би се прикључивали према потребама Угарске односно касније Хабсбуршке монархије.
Славонија и Хрватска нису биле субјектом него објектом историјских процеса, нису утицале на те процесе већ угарска круна, зависно колико би јачала или слабила неке земље угарске круне илити земље круне Светог Иштвана би биле под влашћу угарских /хабсбурших владара или окупиране од Османлија.
Ako se Hrvatska nije opirala i ako je postoja samo ka objekt čemu ovakav govor našeg bana u Nurnbergu u saboru pred njemačkim knezovima 1522.? Zašto HM nije branila svoj teritorij ako je to već isključivo samo njihova zemlja nego smo bili prepušteni sebi samima?
Oratio pro Croatia Bernardina Frankapana
Govoreći na latinskom, Bernardin Frankapan saboru se obratio tri puta. Do nas njegove riječi stižu putem primjerka "
Oratio pro Croatia" otisnutoga u tiskari Friedricha Peypusa. Koliko je poznato, dan prije nego što će izreći prvi govor (19.studenoga) sudionicima je uručio njegov predložak.
"Ja dođoh pred vas, svijetli knezovi i slavna gospodo, da vam živom riječi kažem kolika pogibelj prijeti od Turčina, najprije Hrvatskoj, a preko nje i vašim zemljama u susjedstvu Hrvatske, i da vas osobito na to sjetim da je Hrvatska štit i vrata kršćanstva. Zato vas molim da u ime sve Hrvatske, dapače u ime svega kršćanstva, već jednom date pomoć toj zemlji koja, čemu nema drugdje primjera, sama odbija turske navale sve od onog dana kada je Constantinopolis pao. Pomislite koliki bi jadi nastali u kršćanskom svijetu da Hrvatska po nesreći padne. Naša je potreba tako prijeka da se oklijevati ne smije. Da se Turčin po nesreći Hrvatske dočepa, teško bi ga odanle istisnule vojske svega kršćanstva; takva je Hrvatska po svojoj prirodi i takvi su joj gradovi. Mi nećemo prosjačiti, onako kao što sam vidio u Rimu da čine mnogi ugledni ljudi iz drugih zemalja. Neka se ganu vaša srca našim suzama; sva Hrvatska pada pred vas i moli pomoć u Kristovo ime. Vršeći svoje poslanstvo ja sa suzom u oku i prignutim koljenom vapim za pomoć. Ako nas ostavite bez pomoći, dogodit će se jedno od ovoga dvoga ili će Hrvati prihvatiti ponude i Turske i tako se podložiti, ili će ostaviti svoju postojbinu te se radije potucati svijetom od nemila do nedraga, nego da dođu u tursko ropstvo."
Svoj je drugi govor održao tri dana nakon prvoga, u subotu 22. studenoga, a treći, posljednji, 10. prosinca:
"Kada je tome tako, onda vas molim da mi date bilo kakav odgovor, pa da se vratim II svoju nesretnu domovinu i donesem joj kobne glase, te da u svojim gradovima kao pravi Kristov vojnik završim svoj život."
Hrvatsko-dalmatinske uloge u organizaciji vjenčanja kralja Vladislava II. i kraljice Ane
objavljeno na stranici:
The Hungarian historical review : new series of Acta Historica Academiae Scientiarum Hungaricae
"Grof je održao poznati govor u Reichstagu u Nürnbergu 1522. godine, moleći za pomoć u borbi protiv Osmanlija.
89 S te točke gledišta, Choqueovo izvješće bilo je korisno i za osobe uključene u njega, jer ih je predstavilo kao žrtve osmanskih pljački, ali i kao hrabre ratnike. Choque je izjavio da su Mađarska i susjedne zemlje nacija koje su se Osmanlije najviše bojale, jer su njezini ljudi bili izdržljivi, iskusni u ratovanju i navikli na teškoće."
90
- 89 VidiFrankapan Modruški, Oratio pro Croatia / Govor za Hrvatsku (1522.) .
- 90 “C'est la nation que les Turcqs craignent le plus, car ilz sont bon combatans et hardiz; et sont accoustumez de coucher troys-quatre moys hors, sans lict…” Györkös, Reneszánsz utazás , 148.
Књиге у шаке, упрегни закржљале мождане вијуге и пажљиво читај.
Kaj si rekel?
)
