Eeeeeee, da je to tako lako rešiti verovatno nigde u svetu nebi, bilo, ni zlostavljača,
ni žrtava, nažalost mnogo je komplikovanije, mnogo, mnogo. Nije zlostavljanje samo
fizičko i to znaju svi malo razumniji ljudi. Postoji i ono psihičko koje je čak i teže,
bolnije nego ovo drugo, jer trenutni bol prođe, rane se mozda zaleče, al duševne
boli i traume ostaju za ceo život. Onome ko je direktno zlostavljan, onom koji to
posmatra, a da ne pričamo o onima koje to pogađa na indirektan način, a to su
uglavnom deca. Kako pomoći, nekom ko ne vidi svoju grešku? Kako reći nekom
da treba stručnu pomoć, a da pritom ne poželi da te zadavi, jer zaboga nije on
lud, i šta bi ti, da ga smestiš u ludnicu, kad si ti sama spremna za nju? Sve to
je užasno teško i komplikovano, toliko zamršeno da ga neki nikad ni ne uspeju
razmrsiti, nego žive svoj jadni život, trpe ono što ih je snašlo, svesni da tonu sve
dublje u ponor iz koga se najverovatnije neće nikad izvući. Sretne kad onaj kog
su nekad s ljubavlju i srećom birale za život i sreću, ode iz kuće bar na par sati,
i prestravljene kad se vrati.
Ljudi moji ovo je Balkan!:mad:....Znate li koliko ih se spaslo, iz te klopke? Jako
malo!:mad::mad:
Svi oko njih vide, svi sve znaju, a niko nesme ništa da preduzme...a zašto? Pa
recimo zato sto neće da imaju posla sa takvom osobom, jer, ako je taj i takav
spreman da maltretira, svoje najmilije, šta bi tek nekom drugom uradio!?:mad:
Vuče se život dalje, taj jedan jedini koji svi mi imamo, trpe se zlostavljači,
čeka se da onaj odozgo preduzme nešto.....
A onad jednog dana shvatite, da ste pogubili sve prijatelje, da ste izgubili, sve
nekad drage ljude, baš zbog tog zlostavljača, koji je sve rasterao, da bi mogao
u miru i svojoj "destrukciji" da deluje sto bolje. I gde ste onda? Nigde!
Nisam verovatno niša pametno rekla, ali to je istina, i svi to znamo, a kako
pomoći....skoro pa se tu i nemože pomoći, reče neko gore...gde otići, od
čega živeti, gde skloniti decu...i sebe, a da ste sasvim sigurni da vas neće
naći?
Poznajete li nekog, da je spreman da žtrvuje svoj mir, i svoj život ugrozi da bi
vama, pomogao? Možda samo par osoba uspe da se sa sigurnošću osnoni
na nekog, sve ostalo je priča, a kad taj neko dođe u sukob sa tim i takvim
zlostavljačem i tek onda shvati u šta se ustvari upustio..beži glavom bez
obzira. Zar neko misli da je to sve lako, i da žrtva već nebi otišla sama, da
je lako rešiti se takve osobe?
Razmislite malo o tome....ko je spreman da 24 sata živi na porezu zarad
dobročinstva...e pa nešto neverujem da takvih ima puno. I ako ih ima jako
su retki.......opet još nešto, ako ih zaista i ima svaka im čast, na hrabrosti,
ljudskosti...na svemu! Jer samo jedan život, ako bude spašen od takvih,
onda je to veliki uspeh! Hvala tako nekom ako negde postoji! Ja ga još
nisam upoznala!..........
