Svakako je zgodno uveriti ljude da dobro postoji samo u duhovnoj sveri i o njemu govoriti mitsko poetski. Iz takvog vidjenja vrlo lako je skliznuti u nesto sto se zove "dobra nema i sve je opravdano i ovozemaljski" .
Niko nije rekao da dobra nema, a naročito ne da ga nema ni u teoriji.
Tacno je da slabi moraju da traze snagu u duhu, tacno je i da tome religija i poezija pomazu, ali je sigurno tacno da kada se stvori slika da samo stradalnici mogu da budu dobri svako ima pravo da se ponasa kako mu trenutno odgovara, ovozemlljski.
Dalje, opet pogrešno tumačiš moje izlaganje, navodeći kako sam navodno rekao citiram 'samo stradalnici mogu biti dobri'. To je apsolutno netačno, niti sam tako napisao. Toliko je netačno da mi se čini da imas problema sa vidom.
Prvo, na kakve slabe misliš? Telesno slabe, slabe u moći nad drugima? One koji nemaju kandže, ni oštre zube?
Kod ljudi svi imaju sve to, samo u različitim stepenima moći. Misliš da 'slabašan' čovek ne može da načini zlo. Greška, on možda ne može velikom broju ljudi da napakosti, ali sam po sebi, on može biti zao i pakostan. Misliš da 'slabašan' (šta god to kod tebe označavalo) ne nanosi štetu time što radi u npr duvanskoj industriji kao fizički radnik.
Drugo, stradalnik ne bi to ni bio, da nema zla. Jer, naravno u ovom slučaju se podrazumeva da je stradalnik dobar. Da je jednako loš, onda je to borba između dve zveri, a ne Davida I Golijata.
Poenta je da nisu samo stradalnici dobri, niti sam to i rekao igde. Primer, dva po 'dobroti' istovetna čoveka. Obojicu su zatočili nepravedno, i pretili da ukoliko ne rade stvari koje im narede, a bile su loše, odrubiće im glavu. Prvi je, kako bi sačuvao glavu, učinio šta su zeleli, prošao kroz stvari od izigravanja dvorske lude, do nekih drugih 'oštrijih' (zamislite sami koje). Drugi je odbio, tim časno izgubio život. Njegovoj duši nisu mogli ništa, jer nije imao straha.
Koji od ove dvojice je veći? Naravno drugi, stradalnik.
Sa takvim vidjenjem ne mogu da se slozim, jer se na taj nacin pretpostavlja da je jaci uvek los.
Ne možes biti lav, a da ne delaš kao on. Ako ne koristiš kanže, nemaš ih.
Snaga nije u telu, već u duhu. Ono šta vidiš očima, lavlje jeli oštre zube i kanže, je nisko, čista moć ili snaga da drugima telesno napakostiš.
Ako li već tražis simbol telesnog zaštitnika dobra , onda je to niko drugi do ORAO. On imače i stoji na našem grbu, i ne samo kao simbol telesne žaštite, već i duhovne (krilo i glava), dok celokupni sistem dvoglavog orla odvaja telesno od duhovnog, i dobro od zla.
Realisticki gledano dobro i zlo je isprepletano, ali ne moze biti los onaj jaci koji, pored sebe, stiti i slabije.
Taj jači, koji štiti slabije je tebi izgleda država. Država funkcioniše putem kazni, te iz straha od nje ljudi ne čine nedozvoljene stvari. Ali, to ne znači da je ta drzava dobra, niti da su ljudi koji u njoj žive dobri. Oni mogu biti shodno tome telesno dobri, da se ne ubijaju, ili kradu, ali duhovno ne. Estetika života je i dalje vrlo niska.
Ali, kada neko krade, on nije duhovno slab, zato sto je uzeo materiju, već zato što je poželeo nju. Duh je svera misli, nema ruke, vec um. Kada bismo želeli da je vizuelno predstavimo, onda bi to bila krila.
Sem toga, oni zapravo ni telesno nisu dobri, jer truju jedni druge proizvodima u čijoj proizvodnji učestvuju. Naravno vi ćete reci niko nije kriv, jer slobodnom voljom kupuju, ali zašto je onda proizvodnja droge zabranjena.
Nije poenta u jačini i slaboći. Telesno jači može da zaštiti slabijeg, a da taj slabiji bude običan podmukli pacov. Kada jači telesno zaštiti slabijeg dobrog, e onda je to telesno dobro. Stvar je relacije, dobar će štititi boljeg od dvojice u sukobu. Ako stane na pogrešnu stranu, postaje takav.Naravno, kada su obojica u sokobu loša, dobar će se kloniti uplitanja.
Isto u čisto duhovnoj sferi. Jači duhovno, štiti duhovno slabije, u pozitivnoj sferi duha. Ako li je duhovno jak, a pozitivan, zaštiti duhovno negativnog, on onda staje na njegovu stranu. Ne može ratovati jedno carstvo protivu sebe.
Ne mozes se unapred pretpostaviti da je slabiji dobar i da je sve sto uradi dobro, u smislu , ako gubi dobar je , ako strada opet je dobar.
Rekoh, ne poznaješ pravilo stvari, niti razumeš ono o čemu sam pisao. Jači i slabiji, možeš biti duhovno, i telesno, ili drugačije rečeno imaš više moći. A tu moć omogucava carstvo zemaljsko, dakle država, sistemi država, globalizovan svet.
Kada duhovno raste, onda u toj individui volja, potreba, i posedovanje, moći nad drugima na zemlji, opada. Zato bogate duhom ne zanimaju automobili, vile, niti društveni položaj.
Podela koju je napravio coviax1 obuhvata i racionalnu i iracionalnu dobrotu, tako da pretpostavka dobra samo u iracionalnom smislu krajnje demagoska i vrlo lako prevodljiva u oblik "Da bi bili dobri morate da stradate, a ja cu se snaci izmedju toga." Vrlo losa i neopravdana konstatacija biblijsko religijskog dobra kao jedinog, jer dozovljava slabima da budu ovozemlajski losi ocekujuci od jakih da dozvole "penjanje po glavi" da ne bi bili okarakterisani kao losi.
Apstrahovanje pojma "dobro u coveku" je neopravdano uvodjenje sumnje da ne postoji dobar covek.
Kao što rekoh, ovo izrečeno je totalno netačno
, svesni su toga sta drugi misle o njima ali im je vazno da oni budi srecni. Davati drugima je uvek ispunjenje onoga sto se zeli nesvesno od drugih, cak i onda kada se daje i vise nego sto se sebi moze dozvoliti.
