Biti dobar čovek

[coviax1]

Ja bih se ovde poslužio Kantovim rečima da je dobar čovek onaj čija maksima delovanja može postati jedan opšti zakon(parafraziram i prilagođavam ovoj temi, kod Kanta se radi o moralu). Znači, kada bi svi ljudi na svetu tako delali, niko nikome ne bi naudio, šta više, delovanje jednog pojedinca bi npr bilo korisno drugom pojedincu ili grupi. Pored toga je važno i da je dobar čovek nesvestan, ili najčešće barem samo delimično svestan svoje vrline- oni koji na sve strane kokodaču kako su i suviše dobri(pa ih ponekad možda i iskoriste) su podlaci i licemeri, i sa njima treba biti na distanci(barem što se tiče otvaranja)...

Reč je o nužno dobrom čoveku inkorporiranom u društvenu zajednicu...Zapadnjačko društvo...A i hriščanski moral...
Da li je tako u Indiji,Kini,Japanu?
Dobrota potiče od urođenog altruizma (Borka je o tom)koji se na različite načine nadgrađuje ili potiskuje...

 

[Violetna]

Puno puta u svakodnevnom životu čujem kako sebe neko deklariše "Ja sam dobar čovek".
To je sad posebna priča.. što u mojim očima ne izgleda takva osoba toliko savršeno i u ravnoteži sa kosmosom.
Ali svakako, to je izraz koji se često ozbiljno upotrebljava. Biti dobar čovek.

Šta je to što čoveka čini "dobrim"?
Šta je to što pretegne na tasu između tamne i svetle strane čovekovog bića?
Da li je to harmonija sa spoljašnjim svetom?
Da li je to harmonija sa samim sobom?
Da li je to puko pridržavanje društveno - prihvatljivih pravila?
I tako dalje...
Vaše (slobodno i subjektivno) mišljenje?

To je dobro delo, saosećanje sa drugima, razumevanje i nikakva zla namera u razmišljanjima i postupcima.
Umeće procene šta treba da se uradi i da nije sve onako kao što izgleda je već odlika inteligencije.

 

[BWalker]

ne mislim da su dobri ljudi glupi, nego lazni u najvecem broju slucajeva.

ne lepotica, nego zver iz koje ce nastati lepotica.



ne popravljam.

opet nisi razumeo.

Ti nisi razumela, kada dobrog coveka iskoriscavas, makar samo da hranis ego, a i glup jednom shvati da ga iskoriscavas, ispostavi racun za usluge. Dobar covek nije andjeo da oprasta bezgranicno, narocito nekome ko mnogo trazi , a malo ili nista ne daje.
Od ljudi uvek dobijes ono sto od njih ocekujes, dok ocekujes dobro imas dobro, kada TI okrenes list na njemu pise drugo nesto i to dobijes.
Ovo je jako poduprto tvojim shvatanjem da je bolje sigurno makar i lose, nego iscekivanje kada ce dobro da se promeni, pa ga sama prvociras.

 

[gost 273430]

Steta sto danas gotovo da vise nema dobrog coveka u onom nekadasnjem smislu.

 

[capljara]

Steta sto danas gotovo da vise nema dobrog coveka u onom nekadasnjem smislu.

Stooo si ti jedna mala zlocasta forumasica ...ljubi cika

 

[Surovi_Kosač]

Šta je to što čoveka čini "dobrim"?
Šta je to što pretegne na tasu između tamne i svetle strane čovekovog bića?
Da li je to harmonija sa spoljašnjim svetom?
Da li je to harmonija sa samim sobom?
Da li je to puko pridržavanje društveno - prihvatljivih pravila?
I tako dalje...
Vaše (slobodno i subjektivno) mišljenje?

Dobar čovek je čovek koji ne čini zlo drugima. Iz toga se naslućuju odgovori na još neka od navedenih pitanja.
Ako neko ne čini zlo a ne slaže se sa nekom drugom osobom to ne znači da je loša osoba ali ako čini zlo drugima onda tas ima prevagu na tamnoj strani.

Ali to nije harmonija sa samim sobom, ta harmonija sa sobom se zove mudrost i sklad razuma i emocije, naravno i umeće upravljanja istim.

Šta je harmonija sa spoljašnjim svetom?

 

[Surovi_Kosač]

Steta sto danas gotovo da vise nema dobrog coveka u onom nekadasnjem smislu.

I nekada i sada je čovek isti ali je sada vreme takvo da ljudi koji poseduju određene negativne osobine i manjak osećaja za moralne vrednosti imaju priliku da te osobine izraze u punom svetlu što im možda ne bi bilo omogućeno u nekom drugom vremenu.

 

[JA KOJI JESAM]

Šta je harmonija sa spoljašnjim svetom?

Kada se tvoja Namjera i tvoja projekcija Namjere slože u vibraciji (kada vibriraju istom frekvencijom)...nastaje harmonija 'unutrašnjeg' sa 'spoljašnjim'.

Dakle, kada se Namjera Duše manifestuje kako je namjerena...nastupa stanje ekstaze, osjećanje harmonije doživljaja po Sebi.

Zašto osjećanje?

Osjećanje je IZVJEŠTAJ koji je direktno upućen Biću KOJE JESMO ukazujući mu na stvarno stanje njegove projekcije iskustva kroz Raz-Um.

Ukoliko se projekcija iskustva odvija po inicijalnom dizajnu, po iskonskoj Namjeri Duše, Biće će da doživi Sebe kroz nju kao harmoničnu predstavu Subjekta i svih objekata, dakle, kao harmoniju 'unutrašnjeg' i 'spoljašnjeg' svijeta.

Kada osjećanje postane EMOCIJA...takva forma osjećanja, dakle emocija, postaje mu najjednostavniji način (znak) kojim Biće KOJE JESMO prepoznaje (ukoliko je Svjesno Sebe KOJI JESTE u tom iskustvu) da je proces projekcije njegove iskonske Namjere '(Duše) ISKRIVLJEN. Emocija je, stoga, ISKRIVLJENI IZVJEŠTAJ o stanju Projekcije. Emocionalno Biće je Biće koje se centriralo unutar Raz-Um-Tijelo entiteta te odatle ne može da vidi cjelovitu sliku procesa te zato i IZVJEŠTAJ (osjećanje) koji uvijek stremi KA njemu, bilo gdje da je Biće pozicionirano u odnosu na projekciju, te zato i nastaje iskrivljenje tog izvještaja. Iskrivljenje se uistinu stvara Razumijevanjem ili bolje reći NE-Razumijevanjem IZVJEŠTAJA iz tačke Razuma iz koje je nemoguće sagledati Sebe kao Subjekat u odnosu na objekat sa kojim je taj Subjekat u realciji. Samim ovim pozicioniranjem Bića, unutar Razuma Subjekta, stvara se polaritet u Razumu koji instantno kreira UBJEĐENJE. Ubjeđenje je FILTER koji reguliše protok INFORMACIJE, a i osjećanje kao izvještaj postaje informacija koja sada dolazi ka Biću koje je pozicionirano unutar Subjekta, te taj izvještaj, informacija, biva polarizovan-a a Biće se onda ponaša reakcionarno-emocionalno prema onome što mu kao izvještaj dolazi sada 'SPOLJA'. 'Spolja'...kažem, jer se Biće poziciobniralo unutar entiteta Raz-Um-Tijela. Raz-Um-Tijelo je Hram Subjekta. Kada Biće postane emocionalno ono osjeća dis-harmoniju sa 'spoljašnjim' svijetom...njegove Namjere Duše dakle, nisu na istoj talasnoj dužini sa projekjtovanom stvarnošću...Emocije stoga, nisu VRLINE Bića već pokazatelji da je Biće postalo NE-Svjesno Sebe.

Kada Biće doživljava harmoniju Subjekta i objekata, 'unutrašnjeg i spoljašnjeg', u njegovoj realnosti ne postoji reakcija...postoji samo AKCIJA koja je konstantno vitalizovana novim informacijama koje Biće unosi iz apsoluta unutar sistema projekcije, unutar Duša-Razum-Tijelo mehanizma.

 

[­marlon]

ljudi nisu u ravnotezi sa kosmosom jer da jesu ne bi im se desavalo ono sto im se desava

 

[Thought]

Onaj ko ume da bude nesebičan i da se raduje tuđoj sreći

 

[Neistrazena]

Puno puta u svakodnevnom životu čujem kako sebe neko deklariše "Ja sam dobar čovek".
To je sad posebna priča.. što u mojim očima ne izgleda takva osoba toliko savršeno i u ravnoteži sa kosmosom.
Ali svakako, to je izraz koji se često ozbiljno upotrebljava. Biti dobar čovek.

Šta je to što čoveka čini "dobrim"?
Šta je to što pretegne na tasu između tamne i svetle strane čovekovog bića?
Da li je to harmonija sa spoljašnjim svetom?
Da li je to harmonija sa samim sobom?
Da li je to puko pridržavanje društveno - prihvatljivih pravila?
I tako dalje...
Vaše (slobodno i subjektivno) mišljenje?

Dobar covjek (subjektivno) je onaj koji radi drugima ono sto bi volio da i drugi rade njemu i koji je pomalo sebican.
Dobar covjek (objektivno) je glup/nesebican covjek.