Тадићу, керу жидовски, окоту усташке хијене и дукљанског стрвинара!
Дабогда те стигла клетва Лазарева и мач Милошев.
Дабогда те прегазила војска Душанова.
Дабогда по сто пута искусио на себи и на својој ближој и даљој родбини све српске страхоте, од Ћеле Куле, сече кнезова, преко Једрена, Прилепског поља, Цера и Колубаре и Мачве, од албанске голготе, преко Крфа, плаве гробнице до Кајмакчалана, од Пунише Рашића до Марсеља, од Јасеновца, Јадовна, Пребиловаца, Глине, до Велебитских јама, Крагујевца, Сремског фронта, Лијевча Поља и Голог отока, од Братунца, Силоса и Тарчина, до Брадине, Западне Славоније, Книна и Крајине и Сарајева.
Дабогда те старац Милутин у кукурузу мотиком утуко.
Дабогда те погодио метак Гаврила Принципа и сасјекла сабља Косанчић Ивана.
Дабогда те прострелила стрела Бошка Југовића и размрскао топуз Топлице Милана.
Дабогда ти судила кубура Стевана Синђелића и погодила муња Светог Илије.
Дабогда допао шакама Павлу Ђуришићу и Момчилу Ђујићу.
Дабогда налетио на митраљеско гнездо Саве Ковачевића и на нож војводе Јевђевића.
Дабогда те после свега докрајчио томахавк Милице Ракић.