Kafić Bife Doris

Momo, izletjela mi na fb stranica, da vidiš čega sve ima, baš da pogledam iz tvog ugla.

Počinje sa opisom:
Stranica posvećena lepoti tradicionalne evropske civilizacije i našem mestu u njoj.
Reafirmišemo autentični evropski identitet srpskog naroda.
I da, naravno da mrzimo komunizam.
Kliknite za proširenje...
Ima spornih tačaka (tradicija), ali opet je jasan naglasak na evropskim vrijednostima. Obećava.
I zaista, prvo što sam i pročitao je nešto što ti potpisuješ odmah, bez greške:
🇷🇸⚔️🇧🇬 14. новембра 1885. године отпочео је Српско-бугарски рат нападом српске војске на Бугарску. Како се рат завршио нашим поразом, српска јавност углавном није заинтересована да га проучава и задовољава се пропагандним интерпретацијама "мегаломаније" и "неспособности" краља Милана Обреновића, или чак сваљивањем кривице на Аустрију која је наводно "хушкала Србе против Бугара", иако је било управо супротно - Беч је позивао Србију на уздржаност.

Краљ Милан ушао је у овај рат вођен правилно процењеним српским националним интересима. Једном када се септембра 1885. године Кнежевина Бугарска ујединила са Источном Румелијом нова бугарска држава постала је превелика и прејака за Србију. Резон краља Милана био је да ће овако увећана Бугарска наставити да се шири, да ће јој следећа мета бити Стара Србија (данас позната као Северна Македонија) и да ће таквим ширењем окружити Србију и учинити је беспомоћном. Стога је одлучено да се бујање бугарске моћи обузда војно, у зачетку.

Међутим, српска војска била је убрзо поражена на Сливници, што је довело до бугарске контраофанзиве, преноса борби на српско тле и привременог губитка Пирота. Од већих проблема Србију је спасао њен тадашњи савезник - Аустро-Угарска, која Бугарској прети ратом уколико се не повуче. Рат је завршен без промена на штету Србије.

Главни узрок српског пораза у овом рату лежао је у томе што краљ Милан није смео да мобилише регруте II позива, пошто је у генерацијама тог позива било пуно присталица радикала, које су само чекале прилику за оружану побуну. У то време је и лидер радикала, Никола Пашић, боравио у Бугарској где је молио за новац и оружје како би у Србији подигао револуцију (АСАНУ, бр. 11721, Пашићеве бележнице и Писма чланци и говори, стр. 199). Штавише, Пашића је тада љутило што бугарске власти не пожуре са подршком преврату, "док Милан није прибрао војску да Косово свети". Преврат ће му коначно успети тек 1903, до када је постао руски агент.
Kliknite za proširenje...
Nismo došli da čitamo, pa je ovo na kraju jedino bitno, dakle uz Austriju Srbija lagano može i da izgubi rat, uz Rusiju gubi i kada pobijedi.
Осим издајничке улоге Николе Пашића, главна ненаучена лекција из 1885. јесте да када имате јаке савезнике нећете губити територије чак ни када губите ратове, а када имате слабе и неискрене савезнике губићете територије макар и побеђивали у ратовима.
Kliknite za proširenje...
Hm, ovo sve više liči na stranicu koja će se zapratiti.
Tu su onda neke sličice koje približavaju veliki germanski narod našem malom i napaćenom...
1000031159.jpg

...ali i razrađuju NWOM teoriju:
1000031161.jpg


I šta drugo, zašto ne pogledati od samog početka.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top