Biblioteka

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Mrs.Bi:
Jel ti, Tatjana, imaš samo jednog dečaka?
A tek kad dobiješ jednu nemoguću devojčicu, shvatiš koliko si bila u pravu!

Nego ljudi, mislim žene, već nekoliko dana mislim na Medu. Ko ono čita temu od početka, Kanela?! misli se na medved_bg
I upravo gledam na fejsu, jedna "prijateljica" lajkovala http://medina-biblioteka.com/elektronske-ili-stampane-knjige/ i sad ja pomislila da je to Medin sajt. Sećam se kako je pisala o kupovini kindla, pa nije bio u redu, pa ga reklamirala, pa joj poslali novi. Bila je onako baš posvećena elektronskim knjigama. Jel zna neko nešto o njoj?
Kliknite za proširenje...
Ja sam je cula pre nekih mesec dana...uobicajeno zivi se...prenecu joj da mislite na nju :).
 
Kanela:
.

Ja danas zavrsila Svetu ljubav od Vitezovica (Laguna, 2009, broj strana - mali :lol:)
Bila mi je nekako naporna, ne znam kako bih nazvala taj stil ali svakako mi nije bas najsrecnije legao, na neke recenice sam se vracala i po vise puta.
A i knjiga je, po mom misljenju, kratka i stura. Moglo je to vise da se popuni. Prakticno je akcenat samo na Jovanu Vladimiru i malo na Teodori Kosari, pri tome su oboje potpuno idealizovani (ja ne znam nista vise o njima osim ovoga iz knjige, ali bas mi svi ti hvalospevi deluju malo preterano).
Sta znam, lepo je jer je vezano za nasu istoriju, ali nisam nesto posebno odusevljena knjigom.
Kliknite za proširenje...

Ja do ove knjige nisam ni čula za njih dvoje. Bar sam nešto naučila.:) Da je obimnija, bila bi mi dosadna, ovako, taman.
A kad smo kod Vitezovića, vidim danas na trafici Lajanje na zvezde, 350 din. Moja deca je baš žele.
 
Sto godina samoce – Gabrijel Garsija Markes, SezamBook, 320 str. 7/10

Prva 1/3 knige me umorila… kao da sam trcala maraton. Tolikom brzinom su se radjali sve novi i novi Aurelii i ostali, takvom su se brzinom udavali, zenili…da sam ja posle izvesnog vremena prestala da pratim ko je ko, i ciji je ko.

Druga 1/3 me malo povukla u pricu, pocelo je da se makar nazire vreme i mesto desavanja.

Poslednja 1/3 mi se dopala. Konacno su malo usporili i uvukli me u pricu. Postalo je moguce pratiti sudbine likova. I konacno je postalo jasno vreme i mesto desavanja.

Ali sveukupno… brateeee! Pa kod njih je sve toliko preterano… ljubav, mrznja, kisa, cekanje, brojno potomstvo (napr. 17 sinova :eek: ), duzina zivota (napr. 141 godina)…
Onda incest. Kod njih je to pa skoro normalno :eek: (Izvin’te ja sam malo staromodna i sve te seksualne anomalije, devijacije… jednostavno ja sam zacudjena time.)

Sve u svemu volim sto sam je procitala. Knjiga o kojoj se toliko prica, pisac koji je toliko cenjen… dovoljni su razlozi da se procita.
Ali evo po ko zna koji put konstatujem da meni retko koji latino-pisac onako bas legne. Samo sto ja ne odustajem. Svi su mi (kao sto su mi i ljudi ) jednaki, dok se ne dokaze suprotno. Uostalom treba procitati nesto sto je potpuno razlicito od vec procitanog. A ovo za mene jeste.

PS. I da znas Bi da se osecam kao stogodisnjak. Ali latino-stogodisnjak. A to je po njima tek 2/3 zivota. Tako da sam ja sada po njima "u najbljim godinama" :lol:
 
Poslednja izmena:
eee, Lamar, pročitala! Bravo! :klap:
Šta da ti kažem. Da je specifično - jeste. Da nemo'š nabrojati Aurelijane Buendija - ne moš, da je sve preterano - jeste. E sad to ili voliš, ili ne voliš.
Tebi očigledno mnogo bolje leže Bosanci.
Mada, koliko se sećam Izabela Aljende ti se svidela. Tako da ne možeš baš ni te latino-pisce da svrstaš sve u isti koš.
Markesa onda nemoj više da čitaš. Iako mislim da mu ostala dela nisu baš toliko "preterana".
 
Night sto ti je bilo lepo u Noci muzeja :zaljubljena:

Tatjana, bi li ti meni poslala na PP spisak tako nekih filmova koji su se tebi dopali.
Al' ako su na srpskom. :cmok: (Pozdravlja i Max tebe :lol: )
Msm nije hitno, kad stignes :)

Arvena zastranila u sport :lol:

Meeeeda :heart2: (Ovo Meda treba da zvuci kao ono Braaaana, Rahele Ferari u Flojdu :D )
 
Danceeee
smilie_girl_112.gif

O kako smo cekale da nam se javis :D

Divno je sto ste dobro.
Ljubi 100 X bepca :cmok:
I pricaj nam kad stignes sta sve ima novo :)
 
Mrs.Bi:
eee, Lamar, pročitala! Bravo! :klap:
Šta da ti kažem. Da je specifično - jeste. Da nemo'š nabrojati Aurelijane Buendija - ne moš, da je sve preterano - jeste. E sad to ili voliš, ili ne voliš.
Tebi očigledno mnogo bolje leže Bosanci.
Mada, koliko se sećam Izabela Aljende ti se svidela. Tako da ne možeš baš ni te latino-pisce da svrstaš sve u isti koš.
Markesa onda nemoj više da čitaš. Iako mislim da mu ostala dela nisu baš toliko "preterana".
Kliknite za proširenje...
:zcepanje:
 
phenomenon:
Ja sam je cula pre nekih mesec dana...uobicajeno zivi se...prenecu joj da mislite na nju :).
Kliknite za proširenje...

Baš lepo od tebe, prenesi joj (Medi) da mislimo na nju. Valjda će i da navrati kad bude raspoložena.

Navratila sam sad na Proležni sajam knjiga u galeriji Progres. Ne znam ni zašto, kad nisam mušterija za kupovinu knjiga... Možda onda nemam ni prava da komentarišem, ali meni se čini da ima previše tih sajmova knjiga.
Ima Geopoetika neke knjige sa 50 % popusta. Novosti imaju nešto po 100 dinara...
 
lamar:
Night sto ti je bilo lepo u Noci muzeja :zaljubljena:

Tatjana, bi li ti meni poslala na PP spisak tako nekih filmova koji su se tebi dopali.
Al' ako su na srpskom. :cmok: (Pozdravlja i Max tebe :lol: )
Msm nije hitno, kad stignes :)

Arvena zastranila u sport :lol:

Meeeeda :heart2: (Ovo Meda treba da zvuci kao ono Braaaana, Rahele Ferari u Flojdu :D )
Kliknite za proširenje...

Ma ja sam poznati teniski frik!!!
 
Mrs.Bi:
Baš lepo od tebe, prenesi joj (Medi) da mislimo na nju. Valjda će i da navrati kad bude raspoložena.

Navratila sam sad na Proležni sajam knjiga u galeriji Progres. Ne znam ni zašto, kad nisam mušterija za kupovinu knjiga... Možda onda nemam ni prava da komentarišem, ali meni se čini da ima previše tih sajmova knjiga.
Ima Geopoetika neke knjige sa 50 % popusta. Novosti imaju nešto po 100 dinara...
Kliknite za proširenje...
Cuti, sad ce Rada zapucati iz Nisa :lol:
 
Evo prvog dela obećanog spiska nedavno pročitanih knjiga:

Zivot: uputstvo za upotrebu, Zorz Perek (Plato). Pozajmila sam je od drugarice pre 1000 godina I mislila sam “ako je sad ne procitam, necu nikad”. Mnogo mi je drago sto sam se naterala. To je kao kultna knjiga ali I da to nisam znala svejedno bi mi se dopala. Glavni “lik” je jedna zgrada u Parizu, a svako poglavlje je prica o nekom od stanara, proslih ili sadasnjih. Medjutim, te “price” nisu klasicne, to su zbirke stvari, nabrajanja, pesmica, pojmova, zivotnih prica, sitnih gluposti I raznih sudbina, I sve to nekako super interesantno spakovano. Knjiga je pisana sedamdesetih I zapravo je pravi primer knjizevnog postmodernizma, ali I da se ne zna to, nista se uzitak ne smanjuje. Ideja je da se moze citati I na preskok, ne mora redom, mada ja jesam, kao pravi streber. Ne umem dobro da je opisem ali mi je to jedna od najboljih knjiga ne samo ove godine nego poslednjih nekoliko. Nije mozda za svakoga I trazi strpljenje ali ja sam neizmerno uzivala.
Stolarska olovka, Manuel Rivas (Laguna): Prvo mi je bila neobična, ali kako je knjiga odmicala sve mi se više dopadala. Vidim da je Moon čitala. Zaista sam na kraju bila zadovoljna. Naoko svedena, a opet sve je u njoj – španski građanski rat, neuništiva ljubav koja je pomalo idealizovana ali opet nekako lepa, portreti “negativaca” I “pozitivaca” koji su u stvari svi obični I žrtve u jednom mutnom I groznom vremenu.
Slika, Nina Šajler (Mono I Manjana). Prate se dva paralelna toka radnje – jedan u Japanu, a drugi u Francuskoj za vreme francusko-pruskog rata. Obe priče povezuje jedna slika, mada se likovi nikad ne upoznaju niti saznaju da su povezani. U oba toka radnje glavni likovi su iz različitih razloga nesrećni, razočarani, žale za prošlih ljubavima a teško vide mogućnosti za neke nove ljubavi koje im se ukazuju. Bila sam prijatno iznenadjena ovom knjigom, mislila sam da je ša-la-la, čitam da mi prođe vreme, ali obe priče I likovi koji se prate su me dirnule na neki način neuobičajen za mene. Možda mi u drugo vreme ne bi tako “legla”, ali sad jeste.
Dijamantske kočije, Boris Akunjin (Informatika): Jedanaesta knjiga iz serijala o Erastu Fandorinu. Pošto bih o tim knjigama mogla da tupim do u beskraj, što sam već bila u opasnosti da radim pred nekim forumašicama, neću dalje detaljisati. Ja Akunjina obožavam I tačka.
Nećemo o politici, Branko Dimitrijević (BIGZ). Rečeno mi je da ovo kultna knjiga osamdesetih kod nas. Završila sam je jutro na dan odlaska u porodilište :) Simpatična je na način na koji je to recimo film “Mi nismo anđeli”. Grupa mladića krade bogu dane u kafani “Proleće”, tupi o životu, ženama, vezama, poslu... jednom rečju, džabalebari ali na onaj duhovit, gradski mangupski način koji mi je uvek simpatičan u knjigama, ali ne dao mi bog takvog sina ili dečka :) Naravno, usput se ispovezuje gomila likova, muških I ženskih, različitih briga I preokupacija, pa sve ispadne simaptično. Lepo su me nasmejali...
Dečak iz Amerike, Endru Tejlor (Laguna). Kao krimić smešten u viktorijansko doba u kojem je jedan od likova Edgar Alan Po kao dečak, ali on ni po čemu nije upečatljiv I knjiga bi sasvim lepo mogla da funkcioniše da se taj lik dečaka I ne zove tako, te mogu da zaključim da je to samo marketinški trik, I to prilično bezvezan. Dobro mi je došla u bolnici, ali u suštini knjiga nije ništa posebno I mislim da ću je brzo zaboraviti. Pre je za iz biblioteke.
Kod kuće, Bil Brajson (Laguna). Već sam pisala da mi je seo k'o kec na deset. Kupio Brajson kuću u Engleskoj nekog nesretnog vikara iz 19. veka koji se nikad nije ženio, te rešio da ispita otkud je dnevna soba postala dnevna soba I kad je I zašto počela tako da se zove I slične stvari. Ovo je kao popularna istorija privatnog života, mada naravno, dosta skučena, tiče se više Engleske I Amerike nego recimo istočnog ili vizantijskog ili istočnjačkog načina. Držao se toga odakle je krenuo. Nije otvoreno duhovit kao u putopisima, ali je veoma zanimljiv. Uživala sam u svakom poglavlju.
Vodenica na Flosi, Džordž Eliot (Laguna – trenutno, mada je klasik I ima je u raznim izdanjima). E pa ovo je bila knjiga za vraćanje klasicima. Joj, što volim tu viktorijansku Englesku – likove, način života I ophođenja, izražavanje, dileme I trileme... A volim I Dž. Eliot. Čitala sam I njen “Midlmarč” (ima I odlična mini-serija), a ov ami je bila još lepša. Priča je o sestri I bratu koji se veoma vole ali su sputani načinom ponašanja koje društvo tog doba uslovljava. On se nameće kao “strog a pravičan”, što u stvari znači da ume da bude veoma osuđujući I ograničen prema sestri koja ga apsolutno obožava. Ona je sanjar I pametnica koja u stvari nadvisuje vreme u kojem živi ali to ne uspeva stvarno da učini. Pratimo ih od detinjstva do recimo kasnih dvadesetih godina. Divna priča I divna Engleska. Progutala sam je, mada je prilično obimna, ali mi je smetalo. Starinski obimna, a ne kao ove danas knjige, naročito britanske I američke, od kojih bi većina sasvim fino mogla da se skrati.
Memoari Pere Bogalja, Slobodan Selenić (Laguna – trenutno, a ima I starijih izdanja). Obožavam Selenića a I vi ste me ovde naterali da uzmem sad baš ovu knjigu. Čitala sam “Ubistvo s predumišljajem” koja mi je jedna od najmilijih knjiga uopšte, I “Očevi I oci”, ali nisam “Peru” ovako zamišljala. Prvo mi je mnogo teško pao, I stalno sam razmišljala šta ste bre vi sve videle u toj knjizi, ali onda sam se navikavala na njegov cinizam, pesimizam, nesreću, druge likove I na kraju sam htela da umrem, kao I posle svakog Selenića. Kad sam je završila nisam mogla danima da čitam ništa zahtevnije od “Politikinog Zabavnika”.
Lagum, Svetlana Velmar-Janković (Stubovi kulture). Devedesetih je bila mnogo popularna, a ovog puta me je “Pera Bogalj” nagnao da se vratim u to vreme kasnih četrdesetih. E pa, ovo je bio skok s konja ne na magarca, nego na neku kozu. Ima tu dobrih stvari – svakojaki detalji tog prvog posleratnog perioda, ali... glavna junakinja idealizovana preko svake mere: ona je dooooobra, a drugi ljudi zliiiii, a nema pojma što su tako zli kad ona ništa nikom nažao nije učinila. Pa toliko jadikovanje nad svojom sudbinom a podcenjivanje svakog život. Pa onda, ona čega god se uhvati to je prosto savršeno. Ona nekad jadna neće da bude toliko savršena, zavide ljudi I tako to, ali šta će, kad opet ispadne super. Na kraju mi je došlo da zavrljačim knjigu. Svojevremeno sam čitala njen roman “Nigdina” koji mi se tada dopao, ali bila sam mlada, ko zna kako bih sada reagovala. Ali posle “Laguma” I “Dorćola” mislim da se neću više vraćati Velmar-Janković, nije moj tip književnice.
 
Vidim da ste skoro pričale o Plavom biciklu. Čitala sam prve tri knjige, a mislim da ih ima sedam. Veoma su čitljive ali nekako na kraju i isprazne. Prva jeste doslovna kopija "Prohujalo s vihorom" pa je to bezveze. Posle se, osim glavne junakinje i njengo "Reta Batlera" niko više i ne pojavljuje kao značajan. Druga knjiga mi je bila zanimljiva, a treća mnogo providna i dosadna, s puno ponavljanja, pa sam tu već batalila serijal. U svakoj knjizi se ona i taj njen sastaju i rastaju i tako u beskraj. Mnogo velika strast od sedamnaest godina do smrti. Ono što se meni dopalo je kako opisuje okupaciju Francuske, rad Pokreta otpora i kasnije odnos prema "domaćim izdajnicima", raskantavanje među stanovništom posle rata - ko je sarađivao ili nije, koje su devojke dobile decu s Nemcima, ko se nije na vreme svrstao na pravu stranu i tako to. Prilično poznato. A likovi i sama radnja su za odmor, ne za neko udubljivanje i poseban književni događaj, bar prema mojim kriterijumima (mada sam ja poznata oštrokonđa :rumenko:)
 
lamar:
Ju Dano, kad li si ti to sve stigla :eek:
Mora da malisa ima razumevanja za maminu ljubav prema knjigama :D
Kliknite za proširenje...

Pa pazi, sa ovog spiska malisa je bio u tibi zakljucno sa "Decakom iz Amerike". "Kod kuce" sam procitala na poluintenzivnoj nezi kad sam svejedno morala da lezim, a ostale sam citala kod kuce, dok spava ili za vreme podoja. Drugi deo spiska koji sutra budem pisala je sad u drugom mesecu zivota i tu se bogami drasticno skratilo vreme dnevnog spavanja, a i za vreme podoja je zivahniji pa se i duzina citanja po knjizi produzava. Ali ne mogu ja bez knjiga pa makar ne spavala... Sta cu, zavisnik
 
Vratila se dobra, stara vremena sa Daninim kratkim i jasnim, a ipak nekako detaljnim prikazima knjiga. Odmah znam da li da čitam ili ne, bez obzira na njene utiske. Znam na osnovu toga da li je za mene ili nije. Jel sad glupo da ja komentarišem šta je Dana čitala?!
Svejedno, hoću ;) Sećam se da je neko pisao svojevremeno o Stolarskoj olovci. Sam naslov je zanimljiv. Tako jedna obična stvar. Život: uputstvo za upotrebu zvuči baš zanimljivo. Ja sam relativno skoro čitala Pohodjenje, Dženi Erpenbek, gde je takodje jedna kuća glavni lik. Iako je spisateljica dobila neke nagrade i Vladislav Bajac (ovo napominjem zbog Lamar) je rekao da je ovaj roman remek-delo, mene nije fascinirala. Bila mi je tamna. Nisam nikad definisala taj utisak, a evo sad ću da probam. Neke knjige su mi tamne, kao da su u senci, a druge su svetle. Kao da mi ove tamne ostanu nekako nedokučene. Pročitam ja njih, ali se ne saživim sa njima. Mislim da je to -to. Ja sama sebi nekad delujem površna, to jest da površno čitam. U stvari to uglavnom i radim nekako usput. U autobusu ili u nekim pauzama, dok sednem da popijem kafu (ako ne forumašim u tom momentu)... Neke knjige uspeju da se probiju do mene i u takvim uslovima, a neke ne ni kad im posvetim bolju pažnju.
Nego da se vratim Daninom spisku.
Nećemo o politici me podsetila na film Kad porastem biću kengur, koji moji muškarci obožavaju. Znaju sve dijaloge. To bih rado pročitala.
Memoare Pere Bogalja nisam čitala, a sve što sam od Selenića pročitala mi se dopalo i isto ko šta Dana kaže, nije mi se posle njega ništa drugo čitalo.
I Lagum sam čitala i to kao prvo delo Svetlane Velmar Janković. S obzirom da sam posle čitala i Dorćol i Bezdno, pretpostavljam da mi se svidelo, mada se ništa ne sećam. Bar ne ovako napamet. Kad bih ponovo uzela da čitam, valjda bih se nečega setila.

Trenutno i dalje čitam Mekol Smita :) i knjigu Trinaesta soba na tajanstvenom stranom jeziku. Ovu drugu ću čitati verovatno do kraja godine, kako napredujem, po pola strane na dan i to ne svaki dan. Nema mi druge nego da je nosim sa sobom pa u autobusu. Ali prilično je obimna i ima sitna slova, pa nije baš pogodna.
 
Samo sam Memoare čitala. Meni se to dopalo, kao sve drugo što je Selenić napisao. Imam Život: uputstvo za upotrebu, Lagum i Vodenicu na Flosi. Vodenicu ću verovatno najpre da čitam. Ko još hoće, nek dođe u Klub. :)
 
Meni je Lagum divna knjiga, jedna od nekoliko koje sam odmah ponela sa sobom u emigraciju. Posle sam citala jos neke njene knjige (Oziljak, Dorcol, Bezdno) i Lagum mi je i dalje najdraza njena knjiga.

Bas je zanimljivo kako su utisci o knjigama drugaciji i kako se fokusiramo na razlicite momente. :)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top