e, ovako je dana pisala o
Glasovima u vetru:
Jao Bi, ne bih da te bedacim ali meni su ti Glasovi u vetru bili tesko tesko razocaranje. Ona je realno dobila NIN-a
jer je prosle godine bilo 100 god SKZ-a a ni ona po godinama nije daleko pa da je ne jure posthumno. Inace mi je knjiga bila na momente dosadna, na momente neverovatno banalna, na momente latino-serijski pateticna. I taman kad sam se mislila da li da nastavljam ili da je ostavljam, procitah prikaz koji stavljam u attachment, koga ne mrzi da citaGlasovi u vetru - prikaz iz Koraka.doc. Slatko me je nasmejao, znacajno vise zabavio nego knjiga, a moze se pretpostaviti i kakva je bila moja odluka po pitanju "citati ili ne".
ovo boldovano me još onda jako razveselilo. A kritičara, tj. ovaj prikaz sam još onda oplela. Sad ja analiziram danino mišljenje, umesto da imam svoje. Pa kad se uglavnom slažem. Stvarno je dana u pravu : patetična je, dosadna, banalna, veći viđeno, smuvana, ništa nije jasno dato.. i već sam ranije rekla da me ti glasovi u glavama nerviraju i da nemam razumevanja za to. Na momente je uspevala da mi privuče pažnju i da se ponadam da će sad nešto da se desi, ali onda je upadala ponovo u neke neodređenosti, gluposti, mrtve pretke...
Ali, pročitala sam je, bravo ja
I dođem ja tako danas u biblioteku, pitam za
Lustbadera kog ste mi tako zdušno preporučivale, bibliotekarka se malo začudi (rekla sam već da zna i mene i moj književni ukus), pa kaže on je pisao o Ninidži i tako to... a ja kažem pa ima i nešto drugo, što bi moglo za mene. Kaže, ima
Francuski poljubac i Gospodarica bisera. Ajde tu Gospodaricu.. vidim ja debela knjiga, ali ajde, potpišem se (moja biblioteka je još starinska sa kartončićima, nije elektronska sa bar kodom, i nadam se da neće ni biti uskoro), uzmem knjigu u ruke, pročitam na poleđini o čemu se radi, namrštim se, otvorim je... a ono sitna slova.... namrštim se još više. Pita bibliotekarka, hoćete da zamenite? Pa jel mogu, već sam se potpisala. Pa možete, kaže, nećemo vas sad prisiljavati da čitate.
Te ja tako pregledam knjige na pultu, od kojim sam dobar deo čitala i izaberem
Lemurovu ljubav. Počnem već u busu i sviđa mi se.
Vidim da ovde nije bilo preteranih pohvala... onako mlako, ali pitko, za relaksaciju. To mi treba! Na kraju krajeva ima samo 200 strana, slova pristojne veličine i lagana je za nošenje (za razliku od Lustbaderovih 600 i tvrdih korica i sitnih slova).
Ja se raspisala, ali danima me nije bilo. Inače počela da čitam spisak te Lagunine akcije, stigla do 8. strane i mislim da neću ni nastaviti, ionako nemam nameru ništa da kupim, samo me uvek ponese raspoloženje i oduševljenje na temi kad je nova akcija.
Rale da te nema trebalo bi te izmisliti 
, mada su čitljive pa rekoh nema veze.
i