Procitala sam Svetlost severa, Dzenifer Doneli.
Tragala sam za knjigom nedeljama ne bih li je poklonila mami,
i kad' je konacno kupih, pozelela sam zavriti u svet koji skriva medju koricama.
Ovo je nepretenciozan, blag i pitak roman.
Roman uz koji se odmara, sanjari.
Radnja je smestena u sam pocetak 20 veka, 1906 godinu, u Hamilton okrug (drzava Nju Jork).
Kicenim epitetima zivo je docarana blistava lepota Adirondak planina, Orlovog zaliva i Velikog losovog jezera.
Gotovo sam mogla cuti zubor raspevanih zrikavaca, sum belih, vitih breza,
osetiti reskost leta u Severnim sumama i leskanje srebrne povrsine jezera sagledane s drvenog mola.
Pisan u prvom licu, zivot posmatran ocima Matilde (Meti).
Meti je 16ogodisnja devojka, brizna vidarica slomljenih nada mladjih sestrica, oceva snaga.
Meti ne voli kako zvuci njeno ime.
Belinda je, recimo, nezno poput slaga, dok Met zvuci kao otirac za brisanje nogu.
Meti ima pegice i obicnu smedju kosu. Srce koje zudi za deckom ociju boje cilibara.
Ali, iznad svega, Meti je knjiski moljac.
Knjige su njena pasija. Sanja da jednom i sama postane knjizevnica.
Svakog jutra otvara obiman recnik nasledjen od majke, voljen i brizljivo cuvan,
te trazi rec koja postaje rec dana.
Poglavlja u romanu pocinju upravo Metinim recima dana i daju ton i odredjenje.
Takva struktura mi se veoma svidela.
Na zaigran nacin spoznaju se nova znacenja.
Tako citalac saznaje da je misnomer termin koji oznacava netacnu interpretaciju, seskvipedalian sklonost ka koriscenju dugih reci, a da je augur tumac znamenja.
Dzenifer Doneli pravi svojevrstan omaz pominjuci mnoge velikane pisane reci,
E. A. Po, B. Stoker, Milton, Sekspir, Zola, Vitmen, Blejk, Jejts, Sand, Gete...
Iako je citav Metin svet bio knjiga, smatrala je da mnogi pisci lazu.
Kako i sama kaze: "Postoje knjige u kojima pisu price, a postoje i knjige u kojima pise istina..." (174 str.)
Prve prikazuju zivot kakav ljudi prizeljkuju. S uvek sladunjavim hepi endom.
Druge svedoce o zivotu ogoljenom, nakaznom, istinskom.
Metin solilokvijum (stranice 174 i 175) u kome govori o istini i zasladjivanju iste,
je vatren i recit, potresan.
U roman je smestena jos jedna prica, potresna, zasnovana na istinitom dogadjaju.
Grejs Braun je devojka koja je nadjena mrtva u Velikom losovom jezeru, na Adirondak planinama.
Njen pratilac netragom je nestao.
Pre smrti, Grejs je dala Meti svezanj pisama uvezan svilenom trakom i zaklela je da ih unisti.
Pisma su skrivala tajnu. Kasnije su postala svedoci u jednom od najsenzacionalnijih sudjenja za ubistvo u Nju Jorku.
Citavsi pisma data u romanu, pomislila sam da su isuvise pateticna i teatralna.
Kasnije sam shvatila da su samo takva mogla biti.
Grejs Braun je bila mlada zena cija je sudbina, nazalost, istinita.
Svoju prepisku s voljenim muskarcem poverila je fiktivnom liku, Meti, plodu autorove maste i slobode romansijera.
U stvarnosti Grejsina pisma su nadjena medju Njegovim stvarima. (Beleska autora)
Poruka koju roman nosi jeste kliseizirana ali istinita - samo srcem se jasno vidi, ono je vladar i svevremen vodic bica.
Ne bojim se mi se vise dopala, mada nije knjgia mog zivota.
) ali tu sam, dezuram 
, taman da znam da je ne uzimam, prvo što bi mi oči skapale od silnog naprezanja,h oće da mi suze kada su sitna slovca.
, čim završim sa pletenjem eto me.
Radoooo, gde se to pita ...bolje daj predlog zeni za knjigu :"Kako da ubijete muza i ostali korisni saveti za domacice" poucna jedna knjiga mame mi 
