Ja sam procitala Slepog ubicu i odlicna je

Najbolja njena koju sam do sad procitala, najbolje razradjena prica, mastovita, likovi slojeviti, a o njima otkrivamo deo po deo... zaista sam uzivala citajuci. Zavrsavam Moralni poremecaj, isto je odlicna, podseca na Macje oko, preplicu se vremena. Uopste mi stil pisanja M. Atvud prija, recenice su joj savrsene, ni previse jednostavne ni pretenciozne... Sve u svemu (zacin c) obe preporucujem.
Jao Una, sve vreme cekam nekog ko je citao "Slepog ubicu".

Volim taj roman i ujedno je meni najdrazi od svih Margaretinih.
Secam se, prvi put sam ga procitala u II razredu gimnazije.
Bila sam ocarana.
Drugi put ga procitah letos, na odmoru u Fr, s nesmanjenim odusevljenjem.
Dopada mi se sto je roman pisan u prvom licu,
sto se secanja provlace poput niti bez kraja.
Dopada mi se roman u romanu.
Upravo prica koju On pripoveda daje etericnost romanu.
Posebno volim simboliku i nedorecenost u prvim poglavljima (kasnije se prica rasplice, buja, siri poput opojnog zacina).
Atvudova pise tako da slutim. Nazirem.
Nizem perlice u nisku spoznaje.
Secas li se jednog od prvih poglavlja, Irisinih razmisljanja dok posmatra staru fotografiju?
Dvoje sede na travi, pod bujnom krosnjom, jabuke mozda.
U uglu vidi se ruka, odsecena, sama, pripadala je nekom.
Bljesak pramena oblaka.
"Sve je potopljeno.
Potopljeno, ali sija."
Takva misticnost koja provejava iz romana je veoma efektna i meni posebno draga.
Prva recenica dovoljno sokantna, navodi na dalje citanje.
Lora je lik koji mi je bio najintrigantniji, najdopadljiviji.
Zavrsavam Moralni poremecaj,
Sinoc sam pocela 'Moralni poremecaj".
Dopada mi se.

No, nisam procitala dovoljno za neki konacni sud.
Knjiga koja me podsetila na "Slepog ubicu" je "Kako je nestajala Esmi Lenoks", Megi O'Farel.
Ne kazem da je slicna radnja niti da imaju poveznica.
Samo je emocija koju je roman probudio u meni,
ona ista koju je probudio "Slepi ubica".