Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Нека ми се опрости што сам изнео неке нетачности: Душан је лик из Рамајане, противник је Рамин са Шри Ланке и вођа је злих духова (а име му је Душан :lol:). Еп сам читао пре петнаест година и препричано је, у ствари. Сад је преведен па могу да га читам.
Махабхарата је једно двадесет пута обимнија од Илијаде а на србски је преведен само један делић од свега 500 страна, и то у прози, о препеву и да не говоримо. Рахела, верујем да на немачком Махабхарата има у целости, хајде преведи барем једну књигу – благосиљао бих те! :)
 
На Св. Јелени сећао се како је, пре двадесет година, за време првог рата у Италији, после једне велике битке – која је то битка била, то је заборавио – обилазећи са неколицином пратиоца једне тихе ноћи, при месечини, бојно поље са којег још не беху покупљени мртви, наједанпут је спазио пса где завија над мртвим телом свога господара; када приђоше ближе, пас дотрча до њих, па опет отрча до мртвог тела и поче да лиже лице свога господара; онда опет дотрча к њима; и тако је чинио више пута, непрестано урличући, ''као да позива у помоћ или тражи освету''. – ''Никад, ни на једном бојном пољу, на мене није ништа овако утицало...'' – ''Овај човек'', помислио сам, ''остављен је од свију, сем од свога пса. Какву поуку даје природа људима у појави ове животиње! (...)''
(Наполеон, Мерешковски)
 
Почео да читам приповетке Купринове (Александар Иванович). Иако ми је познат, већ сам нешто његово читао (Јама, Соломонова звезда, Чудесни лекар), пријатно ме је изненадио. То су изабране приповетке и новеле, књига од 600 страна, има двадесетак наслова и нисам од тога ништа читао. Већ на самом почетку ме је одушевио.

''Жена која је много патила мора да зна много и да воли – мислио сам преврћући се с бока на бок – биће најнежнија жена и мајка. И, наравно, ако постане моја жена, нико више неће смети да јој пребаци због срамоте ранијег живота.''
(Ка слави, Куприн)
 
Sve starije od Milana Kundere, sve od Iva Andrića, sve od Borislava Pekića, Sto godina samoće, Sve od Svetog Nikolaja Velimirovića, sve od Marija Puza, Đorđe Lebović - Semper Idem, Alber Kami - Stranac, sve od Dostojevskog, Donato Karizi - Šaptač, Miloš Crnjanski - Seobe i Roman o Londonu.

Toliko za ovaj put.
 
ambidekster65:
Sve starije od Milana Kundere, sve od Iva Andrića, sve od Borislava Pekića, Sto godina samoće, Sve od Svetog Nikolaja Velimirovića, sve od Marija Puza, Đorđe Lebović - Semper Idem, Alber Kami - Stranac, sve od Dostojevskog, Donato Karizi - Šaptač, Miloš Crnjanski - Seobe i Roman o Londonu.

Toliko za ovaj put.
Kliknite za proširenje...
Pa sto se ne javis neki put ovde i ne napises svoje utiske
o ovim knjigama ( da nije ovaj Puzo i Velimirovic).
Zapravo bi nas zanimalo tvoje misljenje o Kamiju jer smo Dostojevskog,
ali i Crnjanskog nekako "prezvakali". Ne verujem ti da si procitao
bas sve od Pekica ;)
 
Rayela:
Ja sam malo posustala sa javljanjem ovde, a citam, a sta citam
saznacete uskoro u nasem malom bijoskopu.;)
Kliknite za proširenje...
Док се Рахела не реши да пријави шта чита, постављам још један цитат:

Каква је, на пример, сласт сањарити о женама! – узвикну он дошавши до најдаљег угла [собе] и обраћајући се овоме углу широким, уверљивим гестом. – Не, никаквих прљавих мисли. Зашто? Никад не треба сматрати човека, па чак ни у мислима, за учесника у злу, још мање за учесника у прљавим стварима. Често размишљам о нежним, чистим, финим женама, о њиховим светлим сузама и дивним осмејцима, размишљам о младим, чедним материма, о љубавницама које умиру због љубави, о лепим невиним и поноситим девојкама чисте душе, које знају све и ничега се не боје. Таквих жена нема. Најпосле, немам право. Свакако, Ромашове, има и таквих жена, али их ми никад нећемо видети. Ви ћете их, може бити , и видети, али ја – не.
(Двобој, Куприн)
:)
 
Наутилус:
Док се Рахела не реши да пријави шта чита, постављам још један цитат:
Kliknite za proširenje...
Pisala bih ja odmah po zavrsetku knjiga ( dve su u pitanju) da su
mi se dopale, a ne znam ni sama ni zasto sam ih citala, nikome ne
bih preporucila, ali sam ih citala cak i sa uzivanjem.
Prvu sam knjigu nasla u mojoj telefonskoj govornici ( ulicnoj biblioteci)
dopao mi se naslov Mali ratovi, a jos vise radnja romana koja je smestena na Kipar ( pedesete godine, Britanci kolonijalisti), mlad
porucnik odlazi tamo na sluzbu, zena i mala deca dolaze za njim, tamo
pa hara neki kiparski front za slobodu Kipra ( bombe, atentati i slicno),
brak se raspada, porucnika ne zanimaju deca, bori se protiv "terorizma",
saradnici su kiparski Turci i tako. Na kraju i porucnik rezignira i to
j i poenta cele knjige jer uvidja da jedna sila a neka je i Engleska
jednostavno ne moze da se izbori nekim normalnim, legalnim metodana
za svoju vladavinu. Nije knjiga politicka( mene licno samo to zanima)
nego kako je pod takvim okolnostima raspad braka neminovan.
Pogledala sam ko je ova auutorka, videla da je njenna najbolja knjiga
njen prvenac ( The outcast= eventualno autsajder, neprilagodjen,
buntovnik) i procitah i tu knjigu. Tu je glavni lik sin jedne nesrecne porodicei roman prati njegov zivot od njegove trece do dvadsete godine
zivota. Otac se vraca iz rata 1945, sin ima tri godine. Ima mnogo klisea
i predvidljivih dogodovstina, ali ima i prelepih opisa reke u kojoj
se deca kupaju, uce da plivaju,neke prve simpatije medju njima,
simpaticno stivo, verovatno nije ni prevodjeno na srpski, kasnije vidim
da je sniman i TV film sa istim nazivom.

Sadie Jones je autorka. Izgleda da je malo glupavo da neko kod
danas ima recimo pedeset godina ovako u detalje pise o vremenu
pre svog rodjenja.
 
Rayela:
Pisala bih ja odmah po zavrsetku knjiga ( dve su u pitanju) da su
mi se dopale, a ne znam ni sama ni zasto sam ih citala, nikome ne
bih preporucila, ali sam ih citala cak i sa uzivanjem.
Prvu sam knjigu nasla u mojoj telefonskoj govornici ( ulicnoj biblioteci)
dopao mi se naslov Mali ratovi, a jos vise radnja romana koja je smestena na Kipar ( pedesete godine, Britanci kolonijalisti), mlad
porucnik odlazi tamo na sluzbu, zena i mala deca dolaze za njim, tamo
pa hara neki kiparski front za slobodu Kipra ( bombe, atentati i slicno),
brak se raspada, porucnika ne zanimaju deca, bori se protiv "terorizma",
saradnici su kiparski Turci i tako. Na kraju i porucnik rezignira i to
j i poenta cele knjige jer uvidja da jedna sila a neka je i Engleska
jednostavno ne moze da se izbori nekim normalnim, legalnim metodana
za svoju vladavinu. Nije knjiga politicka( mene licno samo to zanima)
nego kako je pod takvim okolnostima raspad braka neminovan.
Pogledala sam ko je ova auutorka, videla da je njenna najbolja knjiga
njen prvenac ( The outcast= eventualno autsajder, neprilagodjen,
buntovnik) i procitah i tu knjigu. Tu je glavni lik sin jedne nesrecne porodicei roman prati njegov zivot od njegove trece do dvadsete godine
zivota. Otac se vraca iz rata 1945, sin ima tri godine. Ima mnogo klisea
i predvidljivih dogodovstina, ali ima i prelepih opisa reke u kojoj
se deca kupaju, uce da plivaju,neke prve simpatije medju njima,
simpaticno stivo, verovatno nije ni prevodjeno na srpski, kasnije vidim
da je sniman i TV film sa istim nazivom.

Sadie Jones je autorka. Izgleda da je malo glupavo da neko kod
danas ima recimo pedeset godina ovako u detalje pise o vremenu
pre svog rodjenja.
Kliknite za proširenje...
Ovo mi nije jasno.
Ispada da svi autori romana sa istorijskom pozadinom koja se odigrala pre njihovog rođenja, deluju "malo glupavo".
 
Antigon@:
Ovo mi nije jasno.
Ispada da svi autori romana sa istorijskom pozadinom koja se odigrala pre njihovog rođenja, deluju "malo glupavo".
Kliknite za proširenje...
Ja nisam govorila o nekim "svim" nego o ovoj zeni i kakav je utisak
to ostavilo na mene. Mogla je da uzme i Avganistan kao pattern,
zasto neke situacije sa Kipra o kojima je mogla samo da slusa ili
cita.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
300
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač

Back
Top