Quantcast

Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.101
Pocela sam jos pre mesec dana da citam Vasilija Grosmana,
ali sam stigla do neke recimo pedesete stranice i ostavila sam je za
novembar. Ista stvar vazi i za "Plavog Andjela" (Profesor Unrat)
od Hajnriha Mana. Citacu ih svakako, ali nekako nisu letnje knjige.
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.101
@quentin
Ja ipak nisam nastavila Hajnriha jer sam juce dobila ( kupila debelu
knjigu, "polovnu") od autora koji se zove Ian Mc Ewan i sve me
vreme muci naziv knjige jer je na engleskom Atonement, na nemackom
neka cudna rec koja postoji samo u nekom starostavnom crkvenom jeziku (Abbitte), a to bio neki oprost od greha, mozda i pokajanje.

Knjiga je dobila neke silne nagrade, autor je kao najveci savremen
knjizevnik u UK, citala sam je sinoc, malo mi je cudna, radnja su kao
i kod autorke iz prethodnih mojih postova, deca i njihovo odrastanje
i rekla bih da su i on i prethodna autorka jako odvazni ljudi jer deca,
tinejdzeri obicno nisu nikada glavni junaci nekih romana pa ni prica,
drama.
 

quentin

Iskusan
Poruka
5.797
@quentin
Ja ipak nisam nastavila Hajnriha jer sam juce dobila ( kupila debelu
knjigu, "polovnu") od autora koji se zove Ian Mc Ewan i sve me
vreme muci naziv knjige jer je na engleskom Atonement, na nemackom
neka cudna rec koja postoji samo u nekom starostavnom crkvenom jeziku (Abbitte), a to bio neki oprost od greha, mozda i pokajanje.

Knjiga je dobila neke silne nagrade, autor je kao najveci savremen
knjizevnik u UK, citala sam je sinoc, malo mi je cudna, radnja su kao
i kod autorke iz prethodnih mojih postova, deca i njihovo odrastanje
i rekla bih da su i on i prethodna autorka jako odvazni ljudi jer deca,
tinejdzeri obicno nisu nikada glavni junaci nekih romana pa ni prica,
drama.
Kod nas je prevedeno kao Iskupljenje, što Atonement i znači na engleskom. Nisam čitao knjigu, pročitao sam mislim tri njegove, ali ni jedna me nije posebno oduševila (Amsterdam, Subota, Dijete u vremenu). Htio bih još pročitati, Atonement i On Chesil Beach.
Makjuan jest cijenjen pisac, ali mislim da je smiješno govoriti za bilo koga da je najbolji britanski pisac sve dok je Salman Ruždi živ. Zapravo, meni su i Džulijan Barns i Grem Svift bolji od Makjuana. A i neke knjige Hanifa Kureišija su mi bolje od Makjuanovih. Vjerovatno bih se još nekoga sjetio.
Tako da, Makjuan mi nije neki favorit, ali ti nastavi da čitaš, jer me zanima kako će ti se dopasti Atonement.
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.101
Kod nas je prevedeno kao Iskupljenje, što Atonement i znači na engleskom. Nisam čitao knjigu, pročitao sam mislim tri njegove, ali ni jedna me nije posebno oduševila (Amsterdam, Subota, Dijete u vremenu). Htio bih još pročitati, Atonement i On Chesil Beach.
Makjuan jest cijenjen pisac, ali mislim da je smiješno govoriti za bilo koga da je najbolji britanski pisac sve dok je Salman Ruždi živ. Zapravo, meni su i Džulijan Barns i Grem Svift bolji od Makjuana. A i neke knjige Hanifa Kureišija su mi bolje od Makjuanovih. Vjerovatno bih se još nekoga sjetio.
Tako da, Makjuan mi nije neki favorit, ali ti nastavi da čitaš, jer me zanima kako će ti se dopasti Atonement.
Da, to bi bila prava rec Iskupljenje ( greha).
Meni je ( kao sto rekoh) ova knjiga malo cudna, a ne znam da kazem
zasto i kako, mozda me malo podseca na stil Dzejn Ostin, a mozda
je tako i zbog same radnje jer na pocetku knjige ( a ja sam na pocetku)
devojcica pise kao neke drame gde uvek ljubav i istina pobedjuju.
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.101
Kod nas je prevedeno kao Iskupljenje, što Atonement i znači na engleskom. Nisam čitao knjigu, pročitao sam mislim tri njegove, ali ni jedna me nije posebno oduševila (Amsterdam, Subota, Dijete u vremenu). Htio bih još pročitati, Atonement i On Chesil Beach.
Makjuan jest cijenjen pisac, ali mislim da je smiješno govoriti za bilo koga da je najbolji britanski pisac sve dok je Salman Ruždi živ. Zapravo, meni su i Džulijan Barns i Grem Svift bolji od Makjuana. A i neke knjige Hanifa Kureišija su mi bolje od Makjuanovih. Vjerovatno bih se još nekoga sjetio.
Tako da, Makjuan mi nije neki favorit, ali ti nastavi da čitaš, jer me zanima kako će ti se dopasti Atonement.
Atonement je odlicna knjiga, narocito za ljude kao sto sam ja,
a koji ne znau vise sta da citaju.
Odlicna je knjiga, ali ja nemam vise nerava da citam takve knjige.
Knjiga je podeljena u tri dela ( prvi i drugi sam procitala, a to je 70%
knjige) prvi je deo i najlepsi i najvazniji, a i najduzi.
Devojcica od 13 godina koja kao pocinje da pise nekakve drame
upropscavaava zivot coveku od 22 godine ( zive svi na istom imanju)
i to za vjek i vjekovma, a samo zato sto je zla.
Radnja prvog dela vreme je izmedju dva rata, drugi deo je WWI
i uzasi engleske vojske po Francuskoj, treci deo ne znam sta ce biti
jer mi se cini da ce glavni junak umreti i pre nego sto se vrati u UK.
Covek odlicno pise, ali su ( za moj ukus) sve te teme prezvakane.
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.101
Sutra, prekosutra cu zavrsiti ovu knigu, a onda pocinje svetkovina
citanja ( doduse vise guglanja, ali je i to za mene veliko zadovoljstvo)
Zadnjih su nedelja glavna tema izlozbe ( neki, uglavnom jevrejski muzeji,
ali i japanski) eksponata nekih minijatura ( slonovca, ali i drvo),
ali nije to tema mog pisanja ovde, tema je neki praunuk, profesor
keramike u UK cija je (valjda) baba i njena porodica videla kolko je sati kad je Hitler dosao na vlast pa su pobegli u Englesku.
Ta je porodica bila pored Rotshilda najbogatija porodica u i na svetu.
Oni su svi iz Rusije, ali nisu ashkenazi nego sefardi o cemu ( po meni i ime govori).
Ephrussi, pa je jedan Boris, pater familias je Ignjac mene je ocarao
Charles ili Sharl koji je njabogatiji covek u Parizu ( kraj devetnaestog
veka) daje pare slikarima, muzicarima, narocito impresionistima,
biva i ovekovecen u nekim slikama Renoara, ali mu je najveca cast
i cest pripala zahaljujuci Prustu koji njega uzima za svog glavnog junaka
u svojoj legendarnoj knjizi. Charles Swann zapravo je ovaj ( verovatno)
homosekusalan covek koji zivi i umire za lepo i umetnost
kao i sam autor ( Prust)
 

quentin

Iskusan
Poruka
5.797
Pročitao sam Život i sudbinu Vasilija Grosmana.

Nadugo i naširoko moglo bi se pisati o knjizi od hiljadu i kusur strana, koja se pri tom bavi najtežim temama dvadesetog vijeka (nacizam, staljinizam, holokaust, Staljingradska bitka...), pa još o životu i sudbini pisca, i o rukopisu koji je dvadeset godina putovao do izdavača. Sve to literarno je koliko i sama knjiga, ali preteško za pisanje i čitanje po ovoj vrućini.

U nekoj lošoj reklami reklo bi se da je ovo jedina knjiga o staljinizmu koju treba da pročitate, ali tako zaista jeste. Možda plastičnije od muka progonjenih prikazan je nespokoj uplašenih da bi mogli sljedeći da dođu na red. Tu je i implicitno ocrtavanje sličnosti između staljinizma i nacizma, kako na nivou psihologija ideologiziranih pojedinaca, tako i kroz sliku konkretne realizacije na terenu. Uglavnom, jasno je zašto su Grosmanu u KGB-u rekli da takva knjiga neće moći biti objavljena još 250 godina. S druge strane imamo dirljivu i dramatičnu priču o hrabrosti i žrtvi naroda i vojske koji su branili Staljingrad. Parafrazirajući samog pisca reći ću da je tema knjiga sukob naroda-pobjednika i države-pobjednika koji se prelama kroz živote brojnih likova u knjizi.

Život i sudbinu često, i s razlogom, porede sa Ratom i mirom, ali ja sam tokom čitanja stalno pomišljao na jednu drugu knjigu koju sam prije par godina čitao, Centralnu Evropu Vilijama Volmana. Volmanova lektira i literatura, koju je uredno nabrojao, bila je ogromna, ali mislim da Grosmanu duguje više nego što priznaje. Pri tom, ove tematski slične knjige prilično se razlikuju u stilskoj i strukturalnoj realizaciji. Grosmanova je konvencionalno napisana, s formom sasvim podređenom sadržaju. Volman ima dosta jezičkih bravura i poetskih uzleta, ali je neujednačen, za razliku od monolitnog i fokusiranog Grosmana.
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.101
Pročitao sam Život i sudbinu Vasilija Grosmana.

Nadugo i naširoko moglo bi se pisati o knjizi od hiljadu i kusur strana, koja se pri tom bavi najtežim temama dvadesetog vijeka (nacizam, staljinizam, holokaust, Staljingradska bitka...), pa još o životu i sudbini pisca, i o rukopisu koji je dvadeset godina putovao do izdavača. Sve to literarno je koliko i sama knjiga, ali preteško za pisanje i čitanje po ovoj vrućini.

U nekoj lošoj reklami reklo bi se da je ovo jedina knjiga o staljinizmu koju treba da pročitate, ali tako zaista jeste. Možda plastičnije od muka progonjenih prikazan je nespokoj uplašenih da bi mogli sljedeći da dođu na red. Tu je i implicitno ocrtavanje sličnosti između staljinizma i nacizma, kako na nivou psihologija ideologiziranih pojedinaca, tako i kroz sliku konkretne realizacije na terenu. Uglavnom, jasno je zašto su Grosmanu u KGB-u rekli da takva knjiga neće moći biti objavljena još 250 godina. S druge strane imamo dirljivu i dramatičnu priču o hrabrosti i žrtvi naroda i vojske koji su branili Staljingrad. Parafrazirajući samog pisca reći ću da je tema knjiga sukob naroda-pobjednika i države-pobjednika koji se prelama kroz živote brojnih likova u knjizi.

Život i sudbinu često, i s razlogom, porede sa Ratom i mirom, ali ja sam tokom čitanja stalno pomišljao na jednu drugu knjigu koju sam prije par godina čitao, Centralnu Evropu Vilijama Volmana. Volmanova lektira i literatura, koju je uredno nabrojao, bila je ogromna, ali mislim da Grosmanu duguje više nego što priznaje. Pri tom, ove tematski slične knjige prilično se razlikuju u stilskoj i strukturalnoj realizaciji. Grosmanova je konvencionalno napisana, s formom sasvim podređenom sadržaju. Volman ima dosta jezičkih bravura i poetskih uzleta, ali je neujednačen, za razliku od monolitnog i fokusiranog Grosmana.
Ti si genije:worth:

Ja sam procitala mozda 60-70 stranica i stvarno se i meni vrzmao po
glavi Voltman. Sa Tolstojevim delom nema apsolutno nikakve veze.
Svaka ti cast da si je sada po ovoj vrucini citao. Ja cu je sigurno citati,
ali od jeseni nekada.
 

Mrs.Bi

Veoma poznat
Poruka
13.170
Kad Kventin napiše par reči o knjizi, meni se odmah čita...
Sećam se kad je čitao Centralnu Evropu baš se komentarisalo ovde.
I da se nadovežem na Makjuana. Čitala sam Čezil bič i svidela mi se, nekako je realna i iskrena. (To sam ja našla šta sam pisala ovde, ko da se sećam od pre 7 godina. Nekih se sećam, ali retke su te koje budu baš toliko upečatljive). Čitala sam i Istrajnu ljubav, koja mi se manje svidela, ali je bolje pamtim od ove prve...

A da li ću se sledeće knjige sećati ili neću za sedam godina videćemo, ali mi se sada mnogo svidela.

Ljudi bez grobova, Enes Halilović, Laguna, 240 str. https://www.laguna.rs/laguna-bukmar...-bez-grobova-enesa-halilovica-unos-17480.html
Semir Numić je sin "onog" Numana Numića koji se odmetnuo, pa je 47 dana trajala potraga za njim, a on je za to vreme ubijao prvo iz osvete, onda u samoodbrani, ali samo one koji su zaslužili. Roman o ljudima koji stoički podnose svoje sudbine, ispaštaju za svoja dela, niko nije pobegao od pravde, kako god da je ona došla. Obeležen od rođenja, otac stradao ranije, majka umrla na porođaju, imao brata blizanca, othranila ga tetka, jedna pa druga. Pošto je mucao, slabo je pričao, ali je mnogo čitao, hranio nojeve, bio golman, boksovao, bacao koplje. Imao dva prijatelja, dve ljubavi, živeo u dva grada. I kada je ostao sam, krug se neočekivano zatvorio.
Mnogo mi se sviđa kako piše Halilović. Ipak mi je snažnija i upečatljivija Ako dugo gledaš u ponor. Preporuke za obe.
 

AntunTun

Veoma poznat
Poruka
10.461
Orson Scott, mozhda znate za Enders Game to je njegovo. Prochitao, tj preslushao sam Empire genijalan je potpuno. Sasam pocho serijal Tales of Alvin Maker, negde sam na trecoj knjizi i ok je, nije ne znam kakvo delo ali je ok, vrshi poso.
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.101
Kad Kventin napiše par reči o knjizi, meni se odmah čita...
Sećam se kad je čitao Centralnu Evropu baš se komentarisalo ovde.
I da se nadovežem na Makjuana. Čitala sam Čezil bič i svidela mi se, nekako je realna i iskrena. (To sam ja našla šta sam pisala ovde, ko da se sećam od pre 7 godina. Nekih se sećam, ali retke su te koje budu baš toliko upečatljive). Čitala sam i Istrajnu ljubav, koja mi se manje svidela, ali je bolje pamtim od ove prve...

A da li ću se sledeće knjige sećati ili neću za sedam godina videćemo, ali mi se sada mnogo svidela.
Centralna Evropa je mnogo i naporna i komplikovana knjiga, a ova
Grosmanova ne bas tako, ali je potrebno mnogo volje, zelje i ljubavi,
vremena i strpljenja za citanje.
Ja ( vec sam napisala) procitala sam samo pocetak, nekih valjda
70 stranica, mnogo je to tesko i naporno jer recimo na nekoj
dvadesetoj stranici pocinje da pise o Amerikancima ( a rat nije
jos ni poceo ili je upravo poceo) koji salju ljude, materijal, know-how
u SSSR da bi ovi poceli nesto da proizvode. To je za nas bilo nepoznato,
ali da Amera nije bilo SSSR bi nekada dobio taj rat, ali bi pola
stanovnistva bilo mrtvo. To su recimo za mene nepoznati momenti
iako sam u nekoj drugoj knjizi vec citala da su neki Nemci u Berlinu
prezivljavali zahvaljujuci Rusima koji su im davali svoje ameicke
racije hrane, mleka, cokolade. Zanimljivo je da ni Amrikanci to ne
stavljaju u neki prvi plan, ali u knjizi je to savrseno jasno.
 

danasc80

Aktivan član
Poruka
1.158
rayela duso kada pises o nekoj dobroj knjizi kao sto je ta koju si citirala onda se pise ovako.

https://forum.krstarica.com/threads/pricamo-dakle-postojimo.924439/page-147#post-42938483

pre svega sa postovanjem spram autora i sa razumom, a nikako sa nipodastavanjem.
Zašto mora tako?! Šta je sporno u Rayelom postu "spram autora" i šta to nije "sa razumom"?
Nikad nisam imala problema da razumem nijedan Rayelin post koji sadrži njeno mišljenje o knjigama i piscima koje je pročitala, želi da čita ili su drugi čitali a ona daje svoje mišljenje.
 

danasc80

Aktivan član
Poruka
1.158
Centralna Evropa je mnogo i naporna i komplikovana knjiga, a ova
Grosmanova ne bas tako, ali je potrebno mnogo volje, zelje i ljubavi,
vremena i strpljenja za citanje.
Ja ( vec sam napisala) procitala sam samo pocetak, nekih valjda
70 stranica, mnogo je to tesko i naporno jer recimo na nekoj
dvadesetoj stranici pocinje da pise o Amerikancima ( a rat nije
jos ni poceo ili je upravo poceo) koji salju ljude, materijal, know-how
u SSSR da bi ovi poceli nesto da proizvode. To je za nas bilo nepoznato,
ali da Amera nije bilo SSSR bi nekada dobio taj rat, ali bi pola
stanovnistva bilo mrtvo. To su recimo za mene nepoznati momenti
iako sam u nekoj drugoj knjizi vec citala da su neki Nemci u Berlinu
prezivljavali zahvaljujuci Rusima koji su im davali svoje ameicke
racije hrane, mleka, cokolade. Zanimljivo je da ni Amrikanci to ne
stavljaju u neki prvi plan, ali u knjizi je to savrseno jasno.
Mene je u "Centralnoj Evropi" još pri početku knjige odvratilo nešto u vezi sa Šostakovičem, neka pogrešna činjenica ili interpretacija ili prevod, ne mogu da se setim, ali se sećam da sam bila ljuta i nisam htela dalje da čitam :p A kupila sam je, imam svoj primerak, tako da ću je sigurno čitati kad-tad. Kupila sam je tad nekad na osnovu tvojih i @quentin-ovih utisaka :D
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.101
Mene je u "Centralnoj Evropi" još pri početku knjige odvratilo nešto u vezi sa Šostakovičem, neka pogrešna činjenica ili interpretacija ili prevod, ne mogu da se setim, ali se sećam da sam bila ljuta i nisam htela dalje da čitam :p A kupila sam je, imam svoj primerak, tako da ću je sigurno čitati kad-tad. Kupila sam je tad nekad na osnovu tvojih i @quentin-ovih utisaka :D
Ako se ne varam na samom pocetku on pise i o Kete Kolvic
(Käthe Kollwitz), nemackim socijalistima ( komunistima), nisam sigurna
da citaoci uopste i znaju za nju. Ona je inace umetnica, vajarka, motivi
su radnicka klasa. S jedne strane su uzasne borbe i patnja, stradanja
na Istocnom Frontu (Staljingrad) i general Paulus, glavnokomandujuci,
koji uziva u nemackim klasicima, s druge strane general Wlasov koji
u zarobljenistvu organizuje vojsku otpora Staljinu i tako sve vreme
naizmenicno stupaju na scenu Nemac i Sovjet, a celu radnju drzi
Shostakovic kao centralna figura. Ima tu i Ane Ahmatove koju Staljin
prvo proganja, a onda u opsadi Lenjingrada postaje obozavana muza.

Knjiga je ocigledno bila teska za prevodjenje jer je pet prevodilaca
u Nemackoj pocinjalo pa su batalili da bi na kraju jedan strpljiv
i talentovan napravio savrsen prevod.
 

quentin

Iskusan
Poruka
5.797
Ja sam Centralnu Evropu počeo da čitam na srpskom i na prvih valjda 10 strana našao toliko grešaka u prevodu da sam odustao i uzeo eknjigu na engleskom.

Ima tamo mnogo likova, među kojima su i ovi koje Rajela spominje, ali Volman mnogo fikcionalizuje. Ne drži se činjenica.

Zanimljiva je ta priča o dva generala, Paulusu i Vlasovu. Obojica su bili zarobljeni i promijenili stranu. Inače, toj Vlasovljevoj vojsci Hitler nije mnogo vjerovao. Neke jedinice završile su na Balkanu. Naš narod ih je zvao Čerkezima. Nisu bili mnogo bolji od Ustaša.

Šostakovič je priča o umjetniku u staljnizmu. Kod Grosmana ima priča o naučniku u staljinizmu.
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
69.101
Ja sam Centralnu Evropu počeo da čitam na srpskom i na prvih valjda 10 strana našao toliko grešaka u prevodu da sam odustao i uzeo eknjigu na engleskom.

Ima tamo mnogo likova, među kojima su i ovi koje Rajela spominje, ali Volman mnogo fikcionalizuje. Ne drži se činjenica.

Zanimljiva je ta priča o dva generala, Paulusu i Vlasovu. Obojica su bili zarobljeni i promijenili stranu. Inače, toj Vlasovljevoj vojsci Hitler nije mnogo vjerovao. Neke jedinice završile su na Balkanu. Naš narod ih je zvao Čerkezima. Nisu bili mnogo bolji od Ustaša.

Šostakovič je priča o umjetniku u staljnizmu. Kod Grosmana ima priča o naučniku u staljinizmu.
Taj je Paulus bio jedna marva kakva se dva puta ne radja, zato
su nemacki knjizevni kriticari skepticni kada on pise o Paulusu koji
kao cita nemacke klasike ili u nekim drugim dellima ti se nemacki
generali slove za neke ljubitelje klasicne muzike a to sve nema veze
s mozgom.
Paulus je izgubio bitku za Staljingrad, Hitler mu je dao titulu marshala
u nadi da ce ovaj da se samoubije kako to i dolikuje jednom marshalu, al
ovaj jok. Mrtav ladan odlazi u zarobljenistvo, posle se vraca u Nemacku,
nije bio ratni zlocinac, umro je od starosti.
Vlasova su ocigledno Ameri mrtvi ladni predali Staljinu na daljni
tretman.
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
4.174
Тај фелдмаршал Паулус је био Стаљину врло драг заробљеник, није хтео да га мења ни за рођеног сина. Поменули смо то већ.
Зар да мењам фелдмаршала за обичног војника! :hahaha:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.