Поздрав, друштво, ево и одговора после свих новогодишњих дежурстава. Практично нисам ни имао слободних дана, тако да ме је ова Нова година некако мимоишла

. Свима пуно среће и нових читалачких откровења!
@[PROFIL]Quentin[/PROFIL]
То је Алес ми стоји на полици, свакако би дошао на ред, али, ето, погураћу га сад мало

.
Павла Павличића свакако више нећу читати. Колико сам истражио касније се бавио (и сад се бави) писањем криминалистичких романа...
Много сам похвала чуо за Теџуов „
Отворени град“, зашто ти се није допао?
@[PROFIL]Rayela[/PROFIL]
Зашто те разочарах са Деблином? Позитивно или негативно?

Ххахах, нисам ја још за брак, без бриге
@[PROFIL]Mrs.Bi[/PROFIL]
Форум врло предано и педантно читам, али углавном преко телефона, у бусу, у некој паузи, па ми некако није згодно да се расписујем.
Ова класификација је више део опсесивно-компулсивног дела личности.
Што се тиче
Кроз пустињу и прашуму много би се шта могло замерити из перспективе одраслог читаоца (романтичарски национализам који провејава, практично отворени расизам, нереална дешавања итд.), али сам ту оцену дао као да је књигу читало дете у мени, кад све ове „озбиљне ствари“ нису ни на видику.
Врло си строга што се тиче оцењивања, или је то до квалитета прочитаног...
@[PROFIL]Elefteria[/PROFIL]
Dan skakavaca – Natanijel Vest (promašena kupovina skroz)
А ово хвале као лектиру у америчким школама. И баш ме чуди да је тако лоше, посебно јер је издала Дерета у својој (иначе, одличној) едицији ХХ век.
@[PROFIL]lamar[/PROFIL]
Semper idem – 11/10. Дакле, најзначајнија књига за 2018. Многе похвале сам чуо за њу. И она ће на врх листе.
Izvan vremena – David Grosman, Arhipelag, 130 str. 10/10 – Ја се баш намучих са Гросмановим
До краја земље. О чему је овде реч?
Бегбеде је, кад га већ толико спомињете, толико прецењен писац да је то страшно.
Од Муракамија („првог“) сам ову књигу коју спомињете („
Јужно од границе...“) једину и прочитао. Била ми је сасвим коректна. Не за падање у несвест, али пријала ми је. Додуше, нема ту никаквог јапанског колорита, потпуно је могао да је напише било који западњак.
Што се планова за читање тиче, код мене то углавном није стриктно, већ имам неке идеје нпр. "читати више писаца из (црне тј. супсахарске) Африке" или "упознати се са регионалном књижевношћу" и слично. Свашта нешто скупљам као хрчак, па како кад будем расположен...
Ових дана сам сасвим случајно започео да читам избор поезије
Вилијема Батлера Јејтса (иако поезију генерално не читам још од гимназијских дана) и морам рећи да сам одушевљен. Прија ми тај меланхоличан тон. А и нисам до сада имао утисак да енглески језик може да буде тако поетичан

Од поезије сам прочитао и неколико песама наше младе песникиње Витомирке Требовац (ваљда јој је то право име) и мораћу да узмем њену збирку
Све дрвеће, сва деца и сви бицикли у мени, делује ми веома занимљиво.