Mrs.Bi
Veoma poznat
- Poruka
- 13.373
Ćao drugari, znam da se nisam dugo javljala, ali nisam imala osećaj da je prošlo baš čitave dve nedelje (od Linejninog rođendana, a i tad se možda ne bih javila da nije bio taj povod).
Čitam Amosa Oza, sporo ide, tek sam prešla polovinu, na momente je interesantan, a na momente malo udavi.
Ali takav je meni i Pamuk (s tim što negde udavi malo više). I sad čitam ove Lamaritine utiske pa se mislim, mogla bih opet da ga čitam. Ali prerano je, prošlog leta (do duboke jeseni) sam čitala Dževdet Bega, ipak treba da prođe više vremena između dva Pamuka.
Juče sam se bavila knjigama, ali nisam čitala, nego sam ih unosila s hodnika gde sam ih izbacila kad smo počeli renoviranje stana, pre 3 meseca. Jes da već dva ništa ne radimo, ali nismo se nakanili da postavimo police i poređamo ih. Doduše tih polica nam treba 3 puta više nego što ih imamo, pa je većina knjiga završila na ormanu u kutijama u kojima su i bile. Uvek sam smatrala da im je u kutijama najbolje. Nisu baš dostupne (ali nisu ni u 3. redu na ne znam tačno kojoj polici) ali se ni ne praše.
Idem u ponedeljak na more, pa spremam literaturu. Glavni je, naravno, kindle, u kom već imam koječega, a htela sam da zamolim one koji se bolje snalaze u traženju e-knjiga da vide može li da se nađe od Čehova, Tri sestre, Višnjik, Ujka Vanja.
Pominjali smo ga i ovde nedavno (Kamenita čitala Dramu u lovu), ali ono što me je baš sad navelo da poželim da ga čitam je događaj u nedelju na jednom divnom jezeru na Fruškoj Gori.
Otišlo nas nekoliko da se okupa između gulaša i pečenja na slavi kod kumova u obližnjem selu. I priča čovek kako je čitao skoro neku od tih njegovih pripovetki i kaže, oni su otišli na jezero, okupali se, vratili u letnjikovac i za sve to je prošlo samo 20 minuta. I pričamo kako se nekad sporije živelo, kao da je vreme sporije prolazilo. Naročito ti bogataši koji su samo išli jedni kod drugih u goste i dosađivali se jer nisu nikako hteli ništa da rade, to je bilo nešto najgore što je moglo da im se desi. Pa ako nekom tako nešto padne na pamet ostali počnu da ga odgovaraju: Da radiš? Pa ne bi valjda? Zar je dotle došlo? Nema druge mogućnosti?... i tako je to sve prepričao moj drug interesantnog imena Arkadije.
I još jedan glas za Čehova, gledala sam pozorišnu predstavu napravljenu na osnovu pisama Čehova i njegove žene glumice.
A da, more. Poneću i neke klasične knjige u papiru, ne verujem ja toj tehnici. Šta da se ne daj bože pokvari, šta da radim tamo 10 dana. Morala bih da rešavam sudoku na telefonu kao moj muž.
Čitam Amosa Oza, sporo ide, tek sam prešla polovinu, na momente je interesantan, a na momente malo udavi.
Ali takav je meni i Pamuk (s tim što negde udavi malo više). I sad čitam ove Lamaritine utiske pa se mislim, mogla bih opet da ga čitam. Ali prerano je, prošlog leta (do duboke jeseni) sam čitala Dževdet Bega, ipak treba da prođe više vremena između dva Pamuka.
Juče sam se bavila knjigama, ali nisam čitala, nego sam ih unosila s hodnika gde sam ih izbacila kad smo počeli renoviranje stana, pre 3 meseca. Jes da već dva ništa ne radimo, ali nismo se nakanili da postavimo police i poređamo ih. Doduše tih polica nam treba 3 puta više nego što ih imamo, pa je većina knjiga završila na ormanu u kutijama u kojima su i bile. Uvek sam smatrala da im je u kutijama najbolje. Nisu baš dostupne (ali nisu ni u 3. redu na ne znam tačno kojoj polici) ali se ni ne praše.
Idem u ponedeljak na more, pa spremam literaturu. Glavni je, naravno, kindle, u kom već imam koječega, a htela sam da zamolim one koji se bolje snalaze u traženju e-knjiga da vide može li da se nađe od Čehova, Tri sestre, Višnjik, Ujka Vanja.
Pominjali smo ga i ovde nedavno (Kamenita čitala Dramu u lovu), ali ono što me je baš sad navelo da poželim da ga čitam je događaj u nedelju na jednom divnom jezeru na Fruškoj Gori.
Otišlo nas nekoliko da se okupa između gulaša i pečenja na slavi kod kumova u obližnjem selu. I priča čovek kako je čitao skoro neku od tih njegovih pripovetki i kaže, oni su otišli na jezero, okupali se, vratili u letnjikovac i za sve to je prošlo samo 20 minuta. I pričamo kako se nekad sporije živelo, kao da je vreme sporije prolazilo. Naročito ti bogataši koji su samo išli jedni kod drugih u goste i dosađivali se jer nisu nikako hteli ništa da rade, to je bilo nešto najgore što je moglo da im se desi. Pa ako nekom tako nešto padne na pamet ostali počnu da ga odgovaraju: Da radiš? Pa ne bi valjda? Zar je dotle došlo? Nema druge mogućnosti?... i tako je to sve prepričao moj drug interesantnog imena Arkadije.
I još jedan glas za Čehova, gledala sam pozorišnu predstavu napravljenu na osnovu pisama Čehova i njegove žene glumice.
A da, more. Poneću i neke klasične knjige u papiru, ne verujem ja toj tehnici. Šta da se ne daj bože pokvari, šta da radim tamo 10 dana. Morala bih da rešavam sudoku na telefonu kao moj muž.
