Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
krasuljak:
I ja sam izvukla drugi tom Moje borbe, ali mi uleteše Ostaci dana neplanirano. :) Drugi deo je najobimniji, strah me je kad ga pogledam. Neudoban, strašno... :sad2:
Kliknite za proširenje...

Slobodno ga preskoci pa pocni treci deo koji je stvarno i najbolji. Meni se i cetvrti dopao, drugi je i mene gadno smarao, razmisljala sam da i batalim dalje citanje.
Kod njega i tako nema neke hronologije, u trecem je delu opet dete, tinejdzer, u cetvrtom su studije u Bergenu.
 
Knjigu nece niko da ukrade.Moze da se cita bilo gde,niko me ne obelezava kao pogodnu za kradju jer je imam.Ne znam za slucaj da je nekome ukradena dok se cita bilo gde.Tehnologiju kradu.
Smeta mi osvetljenje ekrana.U redu je forum,po nesto pogledati ali za citanje stalno ne odgovara.
Nemam osecaj da citam knjigu kad drzim tehnoloski uredjaj umesto knjige,nema amosfere citanja.
Drzim tehnoloski uredjaj,sedim/lezim ususkana sa casom soka pored - ne ide to.Pogresno mi zvuci,pogesno deluje,nema atmosfere.Nije mi to - to.
Nisam stavila sliku da bi se delili po taborima ko kako cita.Volim vecinu tih slicica,zanimljive su mi.Stalno bi ih kacila ovde.Stara skola - nova skola.Ja sam sustinski citalacki hipster,volim da osetim knjigu pod prstima,miris papira,onaj osecaj dok se drzi.Ne bih volela da tehnologija postane dominantna.Ali ne mora sve da bude ozbiljna diskusija,niti je.Opustite se ljudi.
 
Poslednja izmena:
Zauz:
Knjigu nece niko da ukrade.Moze da se cita bilo gde,niko me ne obelezava kao pogodnu za kradju jer je imam.Ne znam za slucaj da je nekome ukradena dok se cita bilo gde.Tehnologiju kradu.
Smeta mi osvetljenje ekrana.U redu je forum,po nesto pogledati ali za citanje stalno ne odgovara.
Nemam osecaj da citam knjigu kad drzim tehnoloski uredjaj umesto knjige,nema amosfere citanja.
Drzim tehnoloski uredjaj,sedim/lezim ususkana sa casom soka pored - ne ide to.Pogresno mi zvuci,pogesno deluje,nema atmosfere.Nije mi to - to.
Nisam stavila sliku da bi se delili po taborima ko kako cita.Volim vecinu tih slicica,zanimljive su mi.Stalno bi ih kacila ovde.Stara skola - nova skola.Ja sam sustinski citalacki hipster,volim da osetim knjigu pod prstima,miris papira,onaj osecaj dok se drzi.Ne bih volela da tehnologija postane dominantna.Ali ne mora sve da bude ozbiljna diskusija,niti je.Opustite se ljudi.
Kliknite za proširenje...

Meni je ta rabota bas zbog svetla genijalna. Ja nekada citam nocu, probudim se oko 2 ujutru pa citam sat-dva. Zasto bih palila lampu i da me muz pita
dal mi nije dobro, da mi se pCeto uzrujava:D
, a ja samo zelim izveceri u tajnosti da citam, ne zelim da razgovaram i da objasnjavam da je sve OK.
Cesto citam i na jakom suncu, a ne mogu da stavljam naocari za sunce preko nekih naocari za citanje tako da je ovo podesavanje svetlosti
bas veliki razlog i pogodnost ovih el.citaca. Neke knjige, a ja volim bas takve, imaju i 700-800 stranica, teske su skoro i kilo zive vage, ja to ne mogu da drzim.
Mozes i casu vina da imas u ruci dok citas ovu el. knjigu, ne mora sok. Jos je vece uzivanje:D
 
Srecan rodjendan pahuljo :heart:
Na ovaj tmuran dan makar jedan lep dogadjaj!:)


Kakav dan, ne mogu ni na sta da se nateram...htela sam da odem da fotkam i da trosim pare u Liliju na karmine ali mislim da cu da nastavim da pijem kafu i slusam muziku i posmatram s prozora lepi sivi Novi Beograd pa cu uvece do Vulkana da kupim neku knjigu da imam za sutrasnje jutro uz kafu i kroasan u Kafeteriji.
 
Portret jedne dame na kraju se pokazao romanom koji mi je baš legao u ovo doba navikavanja na ušuškanosti i izbegavanje vanjske hladnoće.
Istina prvih dve stotine stranica zaista beše dosadnjikavo, pogotovo ukoliko imamo u vidu da nismo danas toliko okruženi klasicima takvog odmerenog tipa.
No, kad se odmaknemo od tolike modernosti, i odmaknemo preko 200 strana, knjiga ide lako, ali vremenska organizacija otežava brže čitanje.
Svejedno, valja se uživeti.

Henri Džejms u ovom romanu pokušava da iz ugla sveznajućeg pripovedača, predstavi priču o Amerikanki Izabel Arčer, oko čije se sudbine prepliću svi drugi likovi u romanu.
Muškarci se oko ove ljubptiljive, vrle i inteligentne ledi vrzmaju želeći je sve bliže, odnosno u bračnom životu, dok ženski likovi sa njom istinski ili proračunato prijateljuju, bivajući joj bliski u konstantnom odnosu ili u fazama.
Kroz priče o razlikama između Amerike i Evrope, odnosno ljudstva koje živi onamo i ovamo, kroz likove samostalnih ili kvazi samostalnih žena, i mnoštvo emocionalno podgrejanih mušakaraca pratimo XIX vek u Americi, u Italiji i zamagljenoj Engleskoj.
Muškarci se, mahom, trude da istaknu važnost bračnog života, a ženese napinju da pokažu koliko znače sloboda, samostalnost, i opiranje konvencionalnostima kojima su preplavljene.

IZabel Arčer naivno slavi život. Naivno, ipak grleno, vedro, večito nasmešeno. Želi da bude svoja, da nalikuje damama kojima se divi, da se opire društvenim normama.
Ne nalazi sebe za onu koju brak može da zauzda. Uvek ljubazna, odbija mnoge prosce tako da se oni, u vremenskim razmacima, iznova pojavljuju na pozornici njenog života.

Međutim, Džejmsov zaplet vrlo je jasan i logičan onom koji se dešava i danas.
Ja volim da ga živo predstavim, u redovnom razgovoru, ovako: Kada čovek misli da sve dobro razume, e tu je je najviše pogrešio.
Kraće: druga polovina romana odslikava bračni i društveni život Izabel Osmond (nekada Arčer) sa svim pojedinostima koje njeno životno otrežnjenje nosi.
Postoji područje nekazanog, područje izgovorenog, bojažljivog, tihog. Nema vike, nema srdžbe, već mirnog, konvencionalnog podnošenje života i posledica vlastitih odabira.
Lepo skrojena priča, tiha i postojana.
Klasik koji govori o mladoj duši koju su smrvile društvene konvencije. U ono doba to je bilo NEŠTO.
Danas je teže poistovetiti se sa ovom radnjom.
Pogotovo mladima, koji vole sva pa i književna prepoznavanja. :)

Iako se čita lako, treba odvojiti vreme i sviknuti se na istinsku fokusiranost na XIX vek. :)
 
Poslednja izmena:
Ja sam procitala pola knjige ( ali sam vec rekla da sam je pre desetak godina citala pa se samo secam perioda iz Italije).
Knjiga ima i jednu drugu poruku koja je mnogo vaznija od odnosa muskarac-zena.
Tema su zapravo Amerikanci u Parizu , Londonu krajem 19-og i pocetkom 20-og veka. Jako zamrsena i komplikovana prica.
Pametni su , zlatni, humani, ali su Amerikancini zato ih niko ne shvata ozbiljno, sluze raznoraznim lopinama kao krave muzare,
sluze za ismejavanje i podyebavanje. Sam je autor sve to doziveo kao Amerikanac ( homoseksualac), pretpostavljam da
je i ova knjiga neki hommage na njegov zivot u Evropi.
 
Mislim da je dominantniji Rim, koji je nadaleko opisivaniji od Pariza.
Jesu interesantni i odnosi Evropljana i Amerikanaca, ali izrazi poput pody. ili sličnih aluzija nisam našla u romanu, jer je vrlo sveden, i mislim da je u tome njegova draž.
Takođe, to ismevanje?
I svakako, mislim da je pojedinačna sudbina Izabel Arčer koja je i ponela naslov Džejmsovog romana daleko više u fokusu.
Višeslojnost romana je nesumnjiva, ali po svemu sudeći isti roman čitale smo posve različito. Zanimljivije je utoliko što ga čitaš drugi put. :)
MIslim da jesu bitni likovi žena i muškaraca, ne kroz ljubavnu priču, ona se ostvaruje samo u dva slučaja: Izabel se udaje i Henrijeta takođe, ali je itekako važno posmatrati odnose svih likova prema mestu u kojem su, i prema filozofiji koju zastupaju.
 
*moonlight*:
Mislim da je dominantniji Rim, koji je nadaleko opisivaniji od Pariza.
Jesu interesantni i odnosi Evropljana i Amerikanaca, ali izrazi poput pody. ili sličnih aluzija nisam našla u romanu, jer je vrlo sveden, i mislim da je u tome njegova draž.
Takođe, to ismevanje?
I svakako, mislim da je pojedinačna sudbina Izabel Arčer koja je i ponela naslov Džejmsovog romana daleko više u fokusu.
Višeslojnost romana je nesumnjiva, ali po svemu sudeći isti roman čitale smo posve različito. Zanimljivije je utoliko što ga čitaš drugi put. :)
MIslim da jesu bitni likovi žena i muškaraca, ne kroz ljubavnu priču, ona se ostvaruje samo u dva slučaja: Izabel se udaje i Henrijeta takođe, ali je itekako važno posmatrati odnose svih likova prema mestu u kojem su, i prema filozofiji koju zastupaju.
Kliknite za proširenje...
Da, citamo istu knjigu potpuno drugacije. Na nekoliko mesta u knjizi ima nekih recenica, misli , koje coveka ubijaju ( verovatno su ubijale i samog autora pa ih zato tako surovo
navodi), ljudi koji ne zive u svojoj kuci, selu, gradu, drzavi, sebe pronadju u tim recenicama kao sto je i autor kroz svoje junake iz romana sebe nekako definisao,
poenta je da ako nsii kod kuce, a svejedno dal si bedan, gladan, zedan, ipak si srecniji nego u nekoj sredini u kojoj si uvek stranac cak i kad dubis na glavi da bi ugodio
nekoj deci, budalama, komsiluku, ljubavnici..
 
del piero 10:
:roll:
Kliknite za proširenje...

Ne iscudjavaj se mnogo, citaj ga, mnogo fajn on pise, ali ja recimo iz sedmog puta ( preterujem sada malo, mozda je bilo tri puta)
nisam uspela da procitam njegovu najjjkultniju knjigui Ambasadori ( cenim da je tako prevedena na srpski). A trudila sam se.:D
Washington Square je fina njegova knjiga, cita se onako iz prve, a najbolja je Dejzi Miler jer je i kratka;)
 
*moonlight*:
U redu ali gde su eksplicitna ismevanja?
Kliknite za proširenje...
Eksplicitnih nema, zapravo sami Amerikanci medjusobno raspravljaju o tome kako su izgubljeni
i ne znaju vise gde im je mesto. Izabel i madame Merle razgovaraju o Ralfu ciji je zivot besmislen, smisao njegovog
zivota je samo tuberkuloza jer on mora da neguje pluca, a da nema tu bolest on ne bi imao razloga ni da zivi.
Amerikanci u Engleskoj i sami shvataju da su tikva bez korena, ko je pametmiji to njega vise boli.
A sto i koji bi razlog i inace postojao za ovog kompikovanog coveka ( autora) da u svojim knjigama pise jako hladno
o nekakvim zenskim likovima koji ga na kraju krajeva uopste i ne zanimamju,. Likovi njegovih dela su zene, ali on njih ne voli
 
Na osnovu čega misliš da ih ne voli? Mislim, ženske likove.

Po čemu misliš da su njihove sudbine gore? Eto, Kaspar Gudvud, Amerikanac, meni je u tom svom večitom opraštanju daleko patetičniji lik pd bilo koga drugog.
Ralf je za mene nazanimljiviji lik. I držim ga za itekako živahnog s obzirom na sve okolnosti.

P.S. Gde je u tim raspravama o identitetu ismevanje?
 
Poslednja izmena:
snežna pahuljica:
Ljudi, danas 34:D Tortu nisam pravila jos, tako da nemam sta sad da iznesem pred vas, ali bice:D
Radim danas, tako da ce mi tako proci ovaj dan, ali dobro. I ne citam nista trenutno. :)
Kliknite za proširenje...

Srećan ti rođendan i sve najbolje, draga Pahuljice.
Evo podelićemo mm i ja našu rođendansku tortu sa tobom. A podeljeno na tri, mnogo bolje zvuči nego na dva :zag: :ortakinje:

110.jpg
 
*moonlight*:
Na osnovu čega misliš da ih ne voli? Mislim, ženske likove.

Po čemu misliš da su njihove sudbine gore? Eto, Kaspar Gudvud, Amerikanac, meni je u tom svom večitom opraštanju daleko patetičniji lik pd bilo koga drugog.
Ralf je za mene nazanimljiviji lik. I držim ga za itekako živahnog s obzirom na sve okolnosti.

P.S. Gde je u tim raspravama o identitetu ismevanje?
Kliknite za proširenje...
Da zavrsimo pricu jer ja kao emigrantkinja te stvari , situacije i jako suptilna podyebavanja drugacije od tebe dozivljavam, a cenim da je
tako svakome ko nije kod kuce. Cak se i Sting ne oseca u Njujorku kod kuce.

 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nervirator
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
330
Nervirator
Nervirator

Back
Top