Biblioteka 3

[Kerefeka]

Šum vremena, Džulijan Barns, Geopoetika, 189 str. Biografija ruskog kompozitora Dmitrija Šostakoviča, većim delom "plivanje" u Staljinovim vodama sa povremenim "davljenjem". Ili kako lepo kaže prevodilac Zoran Paunović. Šum vremena je roman u kome je svaka sličnost sa stvarnim likovima namerna, ali i potpuno nevažna: jer, Džulijan Barns ne piše biografiju proslavljenog ruskog kompozitora, već pre svega priču o odnosu umetnosti i vlasti, umetnosti i ideologije, umetnosti i umetnika. Umetnik je u ovom slučaju Dmitrij Šostakovič; njegov put od slave do nemilosti i natrag, do slave koja je u međuvremenu izgubila smisao,

Dobar roman, obuhvatio je ceo Šostakovičev život (pitao je Kventin, ali ja sam tada bila na početku i mislila sam da je samo jedan segment) podeljen u tri dela: Na odmorištu, u kom on noćima stoji ispred lifta čekajući da dođu po njega, U avionu čija je okosnica gostovanje u Americi i sve razlike života i odnosa prema umetnicima u SSSR i SAD i U automobilu, gde je on već rehabilitovan, priznat umetnik učlanjen u partiju kojim se ponose i vodaju ga po zemlji da prima nagrade, što mu možda teže pada od ranijih muka.

Meni je ovo ubedljivo najbolje što sam pročitala od Džulijana Barnsa, koji mi je, inače, bledunjav. Ništa mi nije ostalo u sećanju, a čitala sam Troje, Cepidlaka u kuhinji, Sto od limunovog drveta i Ovo liči na kraj. Verovatno bih se setila kad bih ponovo uzela da čitam, ali inače nemam zbog čega da pamtim.

Još sam se posle ove knjige zainteresovala za muziku Šostakoviča, jer nisam baš poznavalac klasike. I naišla sam na divan Valcer br. 2 iz Džez svite. Uživajte uz motive iz filma Ana Karenjina sa Sofi Marso

Jaaaaaooo Bi, moj omiljeni valcer!
Cesto slusam klasiku.Opusta me.
Volim i Sofi Marso...kad sam bila tinejdžerka, do besvesti sam gledala francuski film Žurka, u kojem je imala glavnu ulogu, i bila zadivljena njenom ljupkoscu.

 

[*moonlight*]

Ehej, muzički razmahane dušice!

Ćutala sam neko vreme ali iza mene su čudesa!
Bila sam na morencetu - smeškala se Crnoj Gori sedam dana, upijala jako prvojunsko sunce.
I uzvatilo mi je svom snagom - detinje moram priznati da sam izgorela - po prstićima ruku i nogu, i po rukama.
Smešno mi je bilo - prvog dana na izletu, tokom perioda kada je jako sunce ostajala sam u dugoj haljini boje kajsije, pokrivena peškirom.
Pesak mi se zagnjurivao u kožu, nanosio ga je jak vetar koji je pokušavao da zavara snagu sunca.
Ipak, iako skrivena, stradala sam po navedenim mestima. Smejurijica!

Sedam dana maksimalnog uživanja podrazumevalo je i čitanje.
Ponovo sam se usudila da pročitam Spletkarenje sa sopstvenom dušom Marije Jovanović.
I ponovo sam bila poražena.
Od mene racionalne, jače su bile suze.
Taj nalet jakih emocija, taj susret s knjigom koja me je je razoružavala pre, sa sobom od pre, sa knjigom sada, i sa samo sobom, onom istom koja je bila i postojala i tada i sada.
Snažna je, i dalje.

Potom, zanimljiva zbirka priča Besani Gorana Stojičića.
Trideset pet, čini mi se, priča o ljubavi. Kraćih, neraspisanih, a koncizno sasvim dobro ukomponovanih, sa mogućnošću da se telefonom skenira i muzička podloga od strane autora namenjena za određenu priču.
Prijalo mi je, i mučilo me je, bila sam dirnuta, ostajala sam netaknuta - sa knjigom teklo je kao i sa ljubavnim životom - i dirnuće, i razjarenost i kolotečina.
Svakako zanimljivo štivo.

I treća knjiga, moj morsko-čitalački promašaj: Sedam godina kasnije Gijoma Musoa.
Nerado se posvećujem ovom autoru, ali ponela samsamo dve knjige, žudela sam za trećom, prijateljica ju je imala, i uputih se.
Razočaranje.
Muso nije mojtip pisca, ni literature.
Zaista jeftina priča.
Zato što te volim, samo taj naslov sam ranije čitala, i knjiga mi se čini neuporedivo boljom od ove.
Nikad više Muso.

Dalje o čitanju, drugi put.

 

[snežna pahuljica]

Dobro veče dragi ljudi

Konačno imam nešto da prijavim da sam pročitala. Dakle, završila sam Murakamijevu Norvešku šumu. Moram priznati da mi se u početku dopala a kasnije je utisak slabio, da mi je sad na kraju utisak osrednji. Neke stvari uopšte nisu bile po mom ukusu, činile su mi se nepotrebnim i to mi se nije dopalo. Ovo je druga knjiga koju sam pročitala (prva je bila Južno od granice, zapadno od sunca) i i dalje nemam neki poseban utisak o ovom piscu. S jedne strane me kopka da čitam još neke njegove knjige (hoću u narednom periodu) da vidim šta još ima da kaže, a s druge strane, i ovo je druga njegova knjiga koja mi je malo nedefinisana. Možda se Murakami i ja ne rezumemo, ili se meni ovaj pisac preterano ne dopada pa je utisak takav, ali vuče me da uzmem još nešto njegovo da pročitam.

Sledeća na redu je Kad je Niče plakao. I ovo ću da otegnem (imam neki ispit 20.07. tako da sad baš moram da učim intenzivno).

Nego, jeste li svi dobro? Retko sam dolazila ovde u poslednje vreme, ali sam redovno čitala šta pišete

 

[krasuljak]

Ja sam dobro, hvala na pitanju.. Navratim povremeno da vidim ima li koga, pa kad vidim da nema, pobegnem. Ionako nikoga ne zanima šta ja pišem. Juče sam prisustvovala tradicionalnoj večeri japanske književnosti, ovog puta bez Sokolice, ali su Natalija i Ana to odradile vrhunski. Pričalo se o japanskim književnicama iz XI veka, ne mogu sad da vam kažem kako se zovu, polomila bih jezik, pisale su uglavnom dnevnike. Pomenut je i Gandži, to imam pa ću u skorije vreme da pročitam, Natalija je pohvalila Tišinu (Ćutanje), tako da sam nastavila da čitam u busu danas dok sam putovala na pregledanje testova, i posle onog prvog utiska da je dosadno pohrišćavanje Japanaca, jutros mi je za promenu baš prijala. Kod kuće završavam Moju borbu, nadam se da ću uskoro da počnem drugi deo koga sam čuvala upravo za raspust. Strah me i na sam pogled na njega...
Juče mi je stigao i Jergovićev Otac, tako da je moguće da i on upadne u neku kombinaciju za voz, toliko ste ga hvalile, A i u fazi sam čitanja o ocu (Karl Uve upravo).

- - - - - - - - - -

Idete li sutra na Noć knjige? Ja obavezno... Treba nešto da kupim koleginičinoj ćerki, ali njoj dve i meni dve... Još se lomim, fale mi neke Saramagove, a ni Vreme čuda nemam od Pekića... Fale mi i pare doduše... Visok datum a u subotu idem na 18. rođendan...

- - - - - - - - - -

A, šta je s Kanelom, zna li ko? Dugo je nema ovde...

 

[quentin]

Dobro veče dragi ljudi

Konačno imam nešto da prijavim da sam pročitala. Dakle, završila sam Murakamijevu Norvešku šumu. Moram priznati da mi se u početku dopala a kasnije je utisak slabio, da mi je sad na kraju utisak osrednji. Neke stvari uopšte nisu bile po mom ukusu, činile su mi se nepotrebnim i to mi se nije dopalo. Ovo je druga knjiga koju sam pročitala (prva je bila Južno od granice, zapadno od sunca) i i dalje nemam neki poseban utisak o ovom piscu. S jedne strane me kopka da čitam još neke njegove knjige (hoću u narednom periodu) da vidim šta još ima da kaže, a s druge strane, i ovo je druga njegova knjiga koja mi je malo nedefinisana. Možda se Murakami i ja ne rezumemo, ili se meni ovaj pisac preterano ne dopada pa je utisak takav, ali vuče me da uzmem još nešto njegovo da pročitam.

Murakamija voli baš mnogo ljudi, ali još niko nije znao jasno da mi kaže šta mu se dopada u njegovom pisanju.
I ja sam pročitao par njegovih knjiga, i utisci su mi sasvim neodređeni (ali vuče na negativan sud).

 

[krasuljak]

Ja sam se pozdravila s Murakamijem posle jedine pročitane knjige, Kad padne noć.

 

[lamar]

Mi smo se takodje pozdravili posle zaboravilasamkoje knjige.
Kanela ima neka preca posla

 

[Baudrillard]

Murakamija voli baš mnogo ljudi, ali još niko nije znao jasno da mi kaže šta mu se dopada u njegovom pisanju.
I ja sam pročitao par njegovih knjiga, i utisci su mi sasvim neodređeni (ali vuče na negativan sud).

Murakami je sasvim prosečan pisac, ne znam šta se ljudima dopada kod njega. Pročitao sam sigurno barem
tri-četiri njegove knjige, ali ni jedna nije ostavila neki utisak. Mnogo je bolji Rju Murakami.

 

[del piero 10]

Moj je utisak o njemu takodje podeljen i vise vuce na negativan nego na pozitivan. Likovi smuseni, nedefinisani, emotivno prazni, atmosfera mracna, sumorna...
Preporucivali su mi Kafka na obali mora, pa cu eventualno procitati i nju pre nego sto se pozdravim sa Murakamijem.

 

[quentin]

Murakami je valjda, onako, cool for being cool.
Bio sam par puta na forumu solidno iznapadan kad sam nešto loše o njemu napisao. Jedna mi jednom kaže da nisam shvatio 1Q84. Kažem joj, OK, hajde, objasni mi da shvatim. Ona kaže, to se ne može verbalizovati.
Pri tom, mislim da je 1Q84 dosta bolja knjiga od Norveške šume i Mog slatkog Sputnika. U ove dvije likovi imaju potpuno nemotivisano ponašanje, besmisleno. 1Q84 je logičnija u tom pogledu. Bar je priču izmjestio potpuno u fantaziju, pa sve čudno može tome da se pripiše. Ali opet, sve je puno nečega što liči na neke velike mudrosti, a zapravo ne znači savršeno ništa.
I meni je neko preporučio Kafku na obali mora, pa ću je jednom pročitati, valjda.

 

[Baudrillard]

Murakami mi deluje kao da je pisac za tinejdžere, pre svega za tinejdžerke. Stalno se priča da je u najužem izboru za
Nobelovu nagradu, ali mislim da ne bi nikako trebao da je dobije. Ali dobro kada su već svakakvi pisci mogli da je dobiju,
ne bi me čudilo da je dobije i on.

 

[quentin]

Murakami mi deluje kao da je pisac za tinejdžere, pre svega za tinejdžerke. Stalno se priča da je u najužem izboru za
Nobelovu nagradu, ali mislim da ne bi nikako trebao da je dobije. Ali dobro kada su već svakakvi pisci mogli da je dobiju,
ne bi me čudilo da je dobije i on.

Kad je dobio Bob Dilan, više me ništa ne bi iznenadilo (sorry Rado).

Inače, odslušao sam prije neki dan Dilanov govor povodom dodjeljivanja nagrade (govor im je poslao na USB stiku, nije se lično pojavio).
Prvo priča o Badiju Holiju kao muzičkom uticaju, onda naširoko prepričava Mobija Dika, Na zapadu ništa novo i Odiseju kao književne uticaje.
Na kraju je zveknuo finu šamarčinu Nobelovom komitetu kad im je rekao da njegove pjesme niko ne treba da čita, već da ih sluša na koncertu ili na ploči, kako je i predviđeno. Drugim riječima, ljudi, hvala vam, ali promašili ste adresu.

 

[del piero 10]

A pare je l' uzeo?

 

[quentin]

A pare je l' uzeo?

Naravno da je uzeo.
Mada, objektivno, nije da njemu trebaju pare...
Em je već zaradio mnogo više nego što mu treba, em je već mator.

 

[krasuljak]

Murakami mi deluje kao da je pisac za tinejdžere, pre svega za tinejdžerke. Stalno se priča da je u najužem izboru za
Nobelovu nagradu, ali mislim da ne bi nikako trebao da je dobije. Ali dobro kada su već svakakvi pisci mogli da je dobiju,
ne bi me čudilo da je dobije i on.

Bravo! I ja sam takav utisak stekla... A kako odavno nisam tinejdžerka, logično je da nije za mene. Nobela će svakako dobiti, jer je odavno sve postalo stvar komercijale, logično. Dobro je što se mladima makar neko dopada. To je znak da čitaju, a to je nekako najvažnije. Svako vreme nosi svoje breme... Ni moja deca ne čitaju isto što i ja.

 

[del piero 10]

Procitao sam Krvavi meridijan - Kormaka Makartija
Ovo mi je bila druga knjiga od njega, nakon Nema zemlje za starce i procitacu jos Put i pozdravicu se sa njim. Citaci Put samo zato sto mi se film veoma svideo i volim tu postapokalipticnu atmosferu, a ne jer me stil autora odusevljava.
A stil mu je takav da cesto skrtost i jednostavnost pisanja budu irtantni. U stanju je da pise pise i onda u zadnjoj recenici nekog pasusa kaze: i onda, sutradan, sreli su 30 ljudi i sve ih pobili.
Bam! Tek tako, onako usputno spomenuta stvar, bez objasnjenja sta, kako, zasto...
I onda prvi sledeci pasus casual pocne sa nastavkom radnje: ustali su i doruckovali i otisli...

Mislim da i jeste sustina da takvim stilom, na neki nacin obesmisli tadasnji zivot i nenormalnu nasilnost, i pokaze koliko je malo vredeo ljudski zivot i kako su ameri "lepim recima" zamolili starosedeoce da odu i predaju im zemlju... ali bas sturost prilikom opisa je pomalo i komicna.

Upravo zato sam imao problema tokom citanja da dozivim knjigu na adekvatan nacin i da "se prenesem" na lice mesta, da zamislim dogadjaje, predeo itd. Ne postoji glavni lik, tj. kao postoji ali se npr. u dobrom delu knjige nije ni spominjao vec je ta uloga prelazila periodicno na nekog drugo aktera.

Moguce da mi u ovom trenutku nije legla, ali jednostavno jedva mogu da dam prelaznu ocenu i svakako sam razocaran jer sam ocekivao mnogo vise, cemu su svakako doprineli hvalospevi koje sam imao prilike da cujem i procitam. Nema zemlje za starce mi je bila mnogo ubedljivija i zanimljivija.

 

[Mrs.Bi]

Ja sam Put pokušavala da čitam ali sam odustala. Mislila sam da mi se ne dopada zato što je nekako više za dečake, nego za devojčice, ali eto ni dečacima se ne dopada. Doduše ne baš ta knjiga, ali mislim, taj fazon.

A Nema zemlje za starce pamtim po filmu braće Koen, dobitniku Oskara. (ne znam ni jesam li ga gledala )


Ali zato večeras: http://www.laguna.rs/v5585_vest_noc_knjige_petak_16_jun_2017_od_17_do_24h_laguna.html

– Lagunini hitovi za Noć knjige –

Poslednja žrtva
Toni Parsons
Roman iz serijala o detektivu Maksu Vulfu.

Olujna sestra
Lusinda Rajli
Drugi roman u serijalu Sedam sestara.

Moj ne tako savršeni život
Sofi Kinsela
Šta uopšte fali ne tako savršenom životu?

Nigde nema te
Jelena Bačić Alimpić
Smemo li suditi nekom ko je žrtvovao sve zbog ljubavi?

Ne znam šta ću pre.

 

[lamar]

Polako biraj do veceras.
Kad vec imas sta

Del Piero, jako mi se dipao tvoj prikaz.
Sve mi je u vezi te knjige jasno.
A narocito da je necu citati.

 

[wild_child]

Steta, knjiga je odlicna. Nije svacija solja caja ali joj valja dati sansu.
Mada opet lupam, i ja sam dala sansu onoj glupavoj Otmenosti jeza, ocekivala sam bog zna sta a knjiga glupa do bola.
Ako osetis da ti se nece svieti, nemoj ni da citas

Ja nikako da pocnem mucenog Del Boja, valjda cu za vikend da se opasuljim.

Murakamija nisam citala ni necu, stavila sam ga u 'Pamuk' kategoriju. Razvikano ali mi se nece svideti.

- - - - - - - - - -

Danas sam opet nadzak baba, nervira me vreme i boli me glava.

Ocu na more.

 

[Zauz]

Ja sam se ko nadzak baba rodila pa cu da precutim odgovor na pitanje o minicima i sorcevima i japankama i ostalim stvarima.

Dobro.Inace bi japanke zabranila za nosenje zauvek jer kod nas one dobre koje traju imaju cenu ludacku.Ove gluposti sto nam uvaljuju kao "japanke" su ekstremno rizicne jer traju obicno kratko.

- - - - - - - - - -

Ne razmisljam o dres kodu za biblioteku, jer sam uvek u nekim tanjim farmerkama i nekoj majicici, kad je leto.
Mladosti sve lepo stoji, ali ne treba bas ici u neki ekstrem, eto toliko.

Bez ekstrema.Da.

Procitah strip.Kad budem mogla stavicu slike.
Vratila sam se ko zna koji put na Straza!Straza! od Terija Praceta.
Ne da mi se da procitam celu knjigu ali svaki put je drugacija.

 

[krasuljak]

Ja sam Put pokušavala da čitam ali sam odustala. Mislila sam da mi se ne dopada zato što je nekako više za dečake, nego za devojčice, ali eto ni dečacima se ne dopada. Doduše ne baš ta knjiga, ali mislim, taj fazon.

A Nema zemlje za starce pamtim po filmu braće Koen, dobitniku Oskara. (ne znam ni jesam li ga gledala )


Ali zato večeras: http://www.laguna.rs/v5585_vest_noc_knjige_petak_16_jun_2017_od_17_do_24h_laguna.html

– Lagunini hitovi za Noć knjige –

Poslednja žrtva
Toni Parsons
Roman iz serijala o detektivu Maksu Vulfu.

Olujna sestra
Lusinda Rajli
Drugi roman u serijalu Sedam sestara.

Moj ne tako savršeni život
Sofi Kinsela
Šta uopšte fali ne tako savršenom životu?

Nigde nema te
Jelena Bačić Alimpić
Smemo li suditi nekom ko je žrtvovao sve zbog ljubavi?

Ne znam šta ću pre.

Al' sam neobaveštena... Nikad čula ni za jednu.
Kupila sam večeras Udvojenog čoveka i Čoveka po imenu Uve. Gle, samo neki čoveci...
Drugarica je uzela Besnilo i Zjedno sami, pa smo ostvarile 40% popusta. Obe smo dobile po Nedeljnik, Šveps i Mini Plazmu.
Posle smo svratie do Vulkana, tamo sam uzela jednu bojanku za odrasle, 20% popusta daju danas i sutra.

- - - - - - - - - -

A vi, kako te?

 

[Yersinia]

Какве дивне библиотеке! Како би се ту лепо истраживало (ја се враћам на оне постове од пре 3-4 дана, тек их сад видим) .

Не пишем много, али готово свакодневно бацим око на тему, да покупим неки предлог за читање.
Иначе, сад узех да читам Постхумне мемоаре Браса Кубаса, бразилског писца Машада де Асиса. Књига говори, како јој и сам наслов каже, о догодовштинама богаташа и ученог човека Браса Кубаса, али испричаним из гроба тј. с оног света. Писана је хумористичним стилом, али је кроз то и те како провучена сва горчина и тешкоћа живота и један суптилни песимизам. Де Асис је, иначе, неки њихов класик. Набасао сам на њега у склопу своје одлуке да наредни период посветим истраживању књижевности "мањих" (то јест нама мање познатих) народа. Тако да, ако имате неки предлог, слободно :-).

А кад неко спомену Памука, могу да препоручим од њега Девојку црвене косе, то сам такође недавно прочитао. Али препоручујем само први део, то је једна дивна дивна прича о копачу бунара и његовом шегрту, без неке посебне "радње" (не делује занимљиво, знам, али је фантастично написано). Међутим, после тог првог дела је све мелодрама, па не вреди читати даље .

 

[Mrs.Bi]

Steta, knjiga je odlicna. Nije svacija solja caja ali joj valja dati sansu.
Mada opet lupam, i ja sam dala sansu onoj glupavoj Otmenosti jeza, ocekivala sam bog zna sta a knjiga glupa do bola.
Danas sam opet nadzak baba, nervira me vreme i boli me glava.
Ocu na more.

Bas nije tvoj dan. Ne znamo te ovakvu. Mnogima se ovde svidela Otmenost ježa i ne mislimo da je glupa. Naprotiv.

- - - - - - - - - -

čak mislim da ima neke sličnosti sa Čovek po imenu Uve, bar po sadržaju koji sam upravo pročitala.

Krasuljak jedina verna Noći knjige. Nekad su i Pahuljica i Elefteria išle. Možda su i sada pa će da prijave kakve je bila kupovina.

Pa čula si za pisce, to je dovoljno. I ne mora da se čita svako njihovo delo, ionako su skoro ista.

Al' sam neobaveštena... Nikad čula ni za jednu.
Kupila sam večeras Udvojenog čoveka i Čoveka po imenu Uve. Gle, samo neki čoveci...
Drugarica je uzela Besnilo i Zjedno sami, pa smo ostvarile 40% popusta. Obe smo dobile po Nedeljnik, Šveps i Mini Plazmu.
Posle smo svratie do Vulkana, tamo sam uzela jednu bojanku za odrasle, 20% popusta daju danas i sutra.

- - - - - - - - - -

A vi, kako te?

Ja izgleda imam slobodan vikend. Kažem izgleda jer se kod mene to začas promeni. Imala sam baš burnu nedelju, a vikend nameravam da provedem na terasi, prvo uz Stajnbeka, a onda možda još nešto.

- - - - - - - - - -

U međuvremenu sam pročitala Riđi poni od pomenutog. Mnogo je lepa i tužna. I počela Kaneri rou

 

[Mrs.Bi]

Какве дивне библиотеке! Како би се ту лепо истраживало (ја се враћам на оне постове од пре 3-4 дана, тек их сад видим) .

Не пишем много, али готово свакодневно бацим око на тему, да покупим неки предлог за читање.
Иначе, сад узех да читам Постхумне мемоаре Браса Кубаса, бразилског писца Машада де Асиса. Књига говори, како јој и сам наслов каже, о догодовштинама богаташа и ученог човека Браса Кубаса, али испричаним из гроба тј. с оног света. Писана је хумористичним стилом, али је кроз то и те како провучена сва горчина и тешкоћа живота и један суптилни песимизам. Де Асис је, иначе, неки њихов класик. Набасао сам на њега у склопу своје одлуке да наредни период посветим истраживању књижевности "мањих" (то јест нама мање познатих) народа. Тако да, ако имате неки предлог, слободно :-).

А кад неко спомену Памука, могу да препоручим од њега Девојку црвене косе, то сам такође недавно прочитао. Али препоручујем само први део, то је једна дивна дивна прича о копачу бунара и његовом шегрту, без неке посебне "радње" (не делује занимљиво, знам, али је фантастично написано). Међутим, после тог првог дела је све мелодрама, па не вреди читати даље .

Zanimljiv ti taj Brazilac. Ne znam jesi li čitao i jeli i mađarska književnost među tim manje poznatim, ali mene je oduševio Mikloš Vamoš, posebno Knjiga očeva. To mi sad prvo palo na pamet. Pošto nas pratiš, sigurno si video da je Lamar pre neki dan pisala o Molim te pazi na mamu južnokorejske književnice.
To ti je baš dobra odluka da se posvetiš manjim književnostima. Svakakvog blaga tu ima, najčešće bez neke veće reklame, prosto ne možeš ni da saznaš za njih.

 

[Kerefeka]

Procitao sam Krvavi meridijan - Kormaka Makartija
Ovo mi je bila druga knjiga od njega, nakon Nema zemlje za starce i procitacu jos Put i pozdravicu se sa njim. Citaci Put samo zato sto mi se film veoma svideo i volim tu postapokalipticnu atmosferu, a ne jer me stil autora odusevljava.
A stil mu je takav da cesto skrtost i jednostavnost pisanja budu irtantni. U stanju je da pise pise i onda u zadnjoj recenici nekog pasusa kaze: i onda, sutradan, sreli su 30 ljudi i sve ih pobili.
Bam! Tek tako, onako usputno spomenuta stvar, bez objasnjenja sta, kako, zasto...
I onda prvi sledeci pasus casual pocne sa nastavkom radnje: ustali su i doruckovali i otisli...

Mislim da i jeste sustina da takvim stilom, na neki nacin obesmisli tadasnji zivot i nenormalnu nasilnost, i pokaze koliko je malo vredeo ljudski zivot i kako su ameri "lepim recima" zamolili starosedeoce da odu i predaju im zemlju... ali bas sturost prilikom opisa je pomalo i komicna.

Upravo zato sam imao problema tokom citanja da dozivim knjigu na adekvatan nacin i da "se prenesem" na lice mesta, da zamislim dogadjaje, predeo itd. Ne postoji glavni lik, tj. kao postoji ali se npr. u dobrom delu knjige nije ni spominjao vec je ta uloga prelazila periodicno na nekog drugo aktera.

Moguce da mi u ovom trenutku nije legla, ali jednostavno jedva mogu da dam prelaznu ocenu i svakako sam razocaran jer sam ocekivao mnogo vise, cemu su svakako doprineli hvalospevi koje sam imao prilike da cujem i procitam. Nema zemlje za starce mi je bila mnogo ubedljivija i zanimljivija.

Gledala sam film Nema zemlje za starce i u početku me je vuklo da gledam,ali sam se do kraja smorila.
Ako je Put film u kojem otac i sin prolaze kroz puste krajeve i glad ka nekom boljem mestu, to je film koji mi se mnogo dopao i rado bih procitala knjigu.

- - - - - - - - - -

Steta, knjiga je odlicna. Nije svacija solja caja ali joj valja dati sansu.
Mada opet lupam, i ja sam dala sansu onoj glupavoj Otmenosti jeza, ocekivala sam bog zna sta a knjiga glupa do bola.
Ako osetis da ti se nece svieti, nemoj ni da citas

Ja nikako da pocnem mucenog Del Boja, valjda cu za vikend da se opasuljim.

Murakamija nisam citala ni necu, stavila sam ga u 'Pamuk' kategoriju. Razvikano ali mi se nece svideti.

- - - - - - - - - -

Danas sam opet nadzak baba, nervira me vreme i boli me glava.

Ocu na more.

Otmenost jeza sam nosila i na letovanje, ali nikako nije dolazila na red.
Stalno sam je nesto cuskala.
Sad moram da vidim kakva je, jer si prva kojoj se nije dopala,a ja bas strepela da nece ni meni.