Ma nije mi problem.
Dvanaestorica Dzastina Kronina je nastavak njegovog bestselera Prolaz.
Ako si citao Prolaz, dogadjaji se nastavljaju, nekolicina ljudi i dalje nastavljaju borbu sa preobrazenima, ljudima koji su zarazeni virusom koji se prenosi ugrizom.
Naravno, zaraza je potekla od coveka, biohemicara koji se zarazio virusom, on je tzv. Nulti.
Drzava pokusava da iskoristi virus u svoje svrhe, ali stvar izmice kontroli i zaraza se siri po celom severno-americkom kontinentu.
Mnogo je romana sa ovakvom ili slicnom tematikom, ali veruj, roman je poseban i sasvim originalan, napisan je zaista veoma vesto, tera te da ga citas, a ja takve romane volim.
Ima svega, ljubavi (ali one prave, jake), odricanja, zrtvovanja u korist drugih i opstanku.
Naravno, to je prica koja opominje da se ne treba igrati sa planetom, i sve to napisano majstorskom rukom mog omiljenog pisca ovakvog zanra u savremenoj knjizevnosti.
Znaci, prvo moras da procitas Prolaz, pa tek onda prelazis na Dvanaestoricu.
Svi njegovi romani su obimni.
Ovaj roman ima preko 700 strana, ali je "page turn over", valjda se tako kaze (?), pa se brzo cita.
Sad mi je na redu Elizabet Straut i prava zenska knjiga, Zovem se Lusi Barton.
Pročitala pola, mnogo sam obaveza imala ovog vikenda. Utisak je da uživam u svakoj rečenici. Prija mi "lakoća" pripovedanja... 
sto nisam dodatno gubila vreme.
) Malo me je podestila na "Pre nego sto zaspim" koja mi se isto dopala, mada mnogima nije bila nista posebno. Mislim ni meni nije nista posebno ali nije mi bilo nezanimljivo. 
A ja zbunjena, ćutim ko popishana, ne osećam krivicu što sam zavela "dete", i onda se probudih... 
