Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ја сам купила две књиге прошле недеље, ''Господин Холмс: нерешена мистерија'' (ово није Дојлово дело већ неког Мича Калина; описује Шерлока у пензији из које ће ипак морати да искорачи и покуша да реши још један случај). Друга књига такође није оригинална, зове се ''Чежња и оданост'' (''Longobourn'' је наслов изворника) и она је инспирисана романом Гордост и предрасуде; приказује нам животе послуге у кући Бенетових.
За ципеле ћу морати ускоро да се испрсим, брат ми се жени следећег месеца, а ја, као и свака жена, немам шта да обучем нити обујем. :lol:

Наутилусе, зашто написа ''јеванђеље по Луци'' :rtfm:

Пудлице, уф, не волим их. Не мрзим их, наравно, само ми нису драге као друге расе. Али, тај цитат ионако не треба схватити буквално. Потражићу Чехова чим се поново учланим у библиотеку, нисам читала ништа његово сем оног што је спадало у лектиру.
 
Ja sam to skoro čitala. Ok, ali ništa naročito. U stvari, ne sećam se, zagubilo se u mora sličnih. Meni su taj Džulijan Barns, Ian Mekjuan, Bernhard Šlink, Džon Banvil, možda još poneko kog sad ne mogu da se setim, svi slični. Niti su mi teme neke izuzetne, niti su stilovi originalni. Sve je to o čemu oni pišu su nekako svakodnevne stvari, svima se manje-više dešavaju ili razmišljamo o njima. Muškarci, naši savremenici. Stalno se pitam zbog čega su tako popularni. Valjda zbog toga što nema ništa bolje. Bar nema dovoljno.
Rizikujem da ispadnem hejter, ali već neko vreme ja to vrtim po glavi. Čitala sam od svih njih po nešto, čak i po više dela, po bogznakakvim preporukama i uvek sam ostajala pomalo razočarana s pitanjem: šta je tu posebno?
 
Još jedan roman sam juče završila i ostala sa nekako sličnim pitanjem. Ne idimo noćas psima, Aleksandra Fuler, Laguna, 306 str. Autorka, zvana Bobo sa roditeljima živi u Africi. Promenili su nekoliko zemalja i farmi, i to je posle nekih 200 strana počelo pomalo da smara, jer se ponavlja. Suše, kiše, bube, gušteri, problematične sluge Afrikanci, bolesti, gubici dece... Malo je drugačije prikazano nego u knjigama o Africi koje sam ranije čitala (Biblija otrovne masline, Purpurni hibiskus (ta je meni bez premca), a koje su na mene ostavile jači utisak, valjda zato štu su bile prve na tu temu. Uvek sam mislila da su belci u Africi uživali, bogati, sa slugama i svim komforom. Ovde baš nije bilo tako. I Bobo i njeni roditelji-farmeri su se mučili, bili gladni i žedni, prljavi, sa vaškama i drugim nedaćama...
Sve u svemu, knjiga je dobra, za nijansu predugačka. Nije mi žao što sam je pročitala.

A počela sam roman Luka, Jens Kristijana Grendala. Iz nekog razloga početak me podseća na Nikolasa Sparksa.
 
kamenita:
Čitam Ovo liči na kraj, Džulijan Barns. Zasad apsolutno uživam.
Kliknite za proširenje...

Koja slučajnost. Ja čitam isto Barnsa, Pre no što me je srela... :lol:

- - - - - - - - - -

Mrs.Bi:
Ja sam to skoro čitala. Ok, ali ništa naročito. U stvari, ne sećam se, zagubilo se u mora sličnih. Meni su taj Džulijan Barns, Ian Mekjuan, Bernhard Šlink, Džon Banvil, možda još poneko kog sad ne mogu da se setim, svi slični. Niti su mi teme neke izuzetne, niti su stilovi originalni. Sve je to o čemu oni pišu su nekako svakodnevne stvari, svima se manje-više dešavaju ili razmišljamo o njima. Muškarci, naši savremenici. Stalno se pitam zbog čega su tako popularni. Valjda zbog toga što nema ništa bolje. Bar nema dovoljno.
Rizikujem da ispadnem hejter, ali već neko vreme ja to vrtim po glavi. Čitala sam od svih njih po nešto, čak i po više dela, po bogznakakvim preporukama i uvek sam ostajala pomalo razočarana s pitanjem: šta je tu posebno?
Kliknite za proširenje...
Da znaš da si u pravu. To se i ja često pitam... :aha:
 
Ovo liči na kraj, Džulijan Barns, 160 str.

Posle dve meni potpuno neshvaljive knjige, ova mi je baš legla. Knjiga se sastoji od dva dela, prvi prikazuje mlade dane glavnog lika, njegovo đačko i studentsko doba, druženje sa tri prijatelja i devojkom. Drugi deo daje prikaz njegovog trećeg doba, smrt nekadašnje poznanice i njen testament vraćaju ga u te mlade dane i podstču da razreši neke stvari iz mladosti, koje su ostale nerazjašnjene. Meni se knjiga svidela, jezik i stil su bili jednostavni i meni prijatni. Kraj mi je ostao malčice konfuzan, on mi je bacio malo senke na pozitivan utsak.

U svakom slučaju ima moju preporuku.
 
Poslednja izmena:
Mrs.Bi:
Ja sam to skoro čitala. Ok, ali ništa naročito. U stvari, ne sećam se, zagubilo se u mora sličnih. Meni su taj Džulijan Barns, Ian Mekjuan, Bernhard Šlink, Džon Banvil, možda još poneko kog sad ne mogu da se setim, svi slični. Niti su mi teme neke izuzetne, niti su stilovi originalni. Sve je to o čemu oni pišu su nekako svakodnevne stvari, svima se manje-više dešavaju ili razmišljamo o njima. Muškarci, naši savremenici. Stalno se pitam zbog čega su tako popularni. Valjda zbog toga što nema ništa bolje. Bar nema dovoljno.
Rizikujem da ispadnem hejter, ali već neko vreme ja to vrtim po glavi. Čitala sam od svih njih po nešto, čak i po više dela, po bogznakakvim preporukama i uvek sam ostajala pomalo razočarana s pitanjem: šta je tu posebno?
Kliknite za proširenje...

Verovatno je ovo podvučeno. Ali ima gore. Mada ja nisam neko ko treba da komentariše, jer ih nisam dovoljno čitala. Šlink mi je bio neupečatljiv, Banvila sam nedavno ostavila nakon 50 strana, a ovo mi je prva Barsova knjiga. A Mekjuana nisam čitala.
 
Narucila sam svojih 10.
Ovu akciju nikad ne preskocim.
Nesto uzmem sebi, dobar deo ispoklanjam bez povoda svojim prijateljicama koje se silno obraduju...i svi srecni.
Mislim da sam od ponudjenog napravila solidan izbor.
U odnosu na sinocnji spisak, dodate su neke knjige, a po povratku s posla sam videla da je spisak ponovo dopunjen.Tu je i gomila gluposti koja se povlaci po svakoj njihovoj akciji.
Sad je vecina rasprodata, ali kako akcija traje do kraja meseca, ocekujem da ubacuju jos naslova, ne bi li nas navukli da uz njih kupimo i ove manje interesantne...

Vulkan je vec danas odgovorio svojom akcijom od 120 naslova na popustu od 50 do 80%
 
Čestitke!!!! Ovo treba da se zalije.

images.jpg
 
Баш лепа вест, Би, могу мислити како си поносна :)

Ако је лука заједничка именица (место где упловљавају бродови), онда је луци, а ако је властито име, онда је Луки. Ово је форумска комуникација која дозвољава извесне слободе, и сама правим грешке, ево нпр. сад где стално лупам зарезе уместо да ударим понеку тачку и започнем нову реченицу :D Него ме чудило од Наутилуса то да видим, па сам морала да прокоментаришем, нисам имала никакве лоше намере.

Наишао ми је неки много ''заузет'' период, дан ми је прекратак да стигнем све да пообављам, па читам само увече, а и то накратко. Узела сам ''Шта је песник хтео да каже'' Боре Ђорђевића. Симпатична је, непретенциозна; Бора уме да се нашали на свој рачун (''У групи Рани мраз био сам једва месец и по дана, а од тога сам бар један месец био пијан.'') Објашњава како је настала која његова песма и ''шта је песник хтео да каже.'' Одрасла сам уз његову музику и стога ће ми увек бити симпатичан.
 
krasuljak:
Meni je već stiglo ove nedelje 9 knjiga preko Limunda, tako da preskačem obe akcije. Neću više da kupujem gluposti... Rešila sam.
Kliknite za proširenje...

I nemoj, citaj sada:)
Madame Bi, cestitke i od mene. I treba da budes ponosna:worth:

Za Luku i Luci mora pitam jednog specijalca, mada je i meni malo blesavo da bude Vuka - Vuci i eto dodjosmo bas do Vuka ( prevodioca):zcepanje:
Kazemo po Vuku, a ne po Vuci u protivnom ne bismo razlikovali zensko ime Vuka i musko Vuk.

Nautilus je lepo objasnio da je citat iz Biblije, a prevod je jel bas od Vuka.
 
Mrs.Bi:
Ja sam to skoro čitala. Ok, ali ništa naročito. U stvari, ne sećam se, zagubilo se u mora sličnih. Meni su taj Džulijan Barns, Ian Mekjuan, Bernhard Šlink, Džon Banvil, možda još poneko kog sad ne mogu da se setim, svi slični. Niti su mi teme neke izuzetne, niti su stilovi originalni. Sve je to o čemu oni pišu su nekako svakodnevne stvari, svima se manje-više dešavaju ili razmišljamo o njima. Muškarci, naši savremenici. Stalno se pitam zbog čega su tako popularni. Valjda zbog toga što nema ništa bolje. Bar nema dovoljno.
Rizikujem da ispadnem hejter, ali već neko vreme ja to vrtim po glavi. Čitala sam od svih njih po nešto, čak i po više dela, po bogznakakvim preporukama i uvek sam ostajala pomalo razočarana s pitanjem: šta je tu posebno?
Kliknite za proširenje...

Šlinka nisam čitao, ali ovu trojicu i ja držim u istoj ladici.
Barnsa i Banvila volim više od Mekjuana, ali zapravo nisam ih bog zna koliko čitao - negdje dvije do četiri knjige od svakog. A što se tiče te njihove neposebnosti i popularnosti... Ne znam... to što oni pišu je nekakva artikulacija stvarnosti koja je ljudima očito bliska. Mekjuan mi u svojim knjigama djeluje srdito, pomalo histerično, pa mi je slabije legao. Barns je dosta originalan u Istoriji svijeta, i ta mi se najviše dopala.
U toj ladici imam još par pisaca. Recimo, Grem Svift je malo slabije poznat, ali jedna njegova knjiga koju sam čitao (Waterland) baš mi je ostala u pamćenju. Opet je tu sjećanje na traume iz djetinjstva, ali priča je dosta kompleksnija, stil specifičniji. Neko je rekao, engleski Fokner.
Džozef O Nil je dosta frke podigao sa romanom Netherland (znam da su ga neki Hrvati objavili pod kretenskim naslovom Nigdjezemska). Matori Apdajk ga je bio opisao kao novo čitanje Velikog Getsbija.

Inače, u posljednje vrijeme sam čitao neke priče Judore Velti (ništa posebno), pa sam onda, na pola čitanja, krenuo samo da zavirim u četvrtu Knausgorovu knjigu i sad ne mogu da presatnem da je čitam. Magnetizam Knausgorove Moje borbe postaje akutan. Stigao sam do oboda tamnog interneta tražeći tek objavljenu petu knjigu, a jutros sam poslao mejl Vremenu, jer je Teofil Pančić napravio grešku u prikazu druge knjige.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
300
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač

Back
Top