Biblioteka 3

[Rayela]

Nemam pojma, nisam čitao, a nemam ni namjeru.
Nele svojevremeno nije bio ni primarni tekstopisac u Zabranjenom pušenju (predratnom), pa ako se sad izdigao do romanopisca, svaka čast.
Inače, nije Nele doktor, ali nije ni balkanski working class hero, iako je taj imidž dugo furao. Tata mu je bio profesor na Orijentalistici, a i on je taj fakultet završio.

Da, zavrsio je jedan semestar ( mozda i dva).

Nakon srednje škole, počeo je studirati orijentalizam na Univerzitetu, ali studiranje nikad nije završio zbog skorašnje muzičke i TV karijere.

 

[quentin]

Da, zavrsio je jedan semestar ( mozda i dva).

Nakon srednje škole, počeo je studirati orijentalizam na Univerzitetu, ali studiranje nikad nije završio zbog skorašnje muzičke i TV karijere.

Nele je diplomirao, znam od ljudi koji su bili na faksu s njim, ali iz nekog razloga to krije.

 

[Rayela]

Nele je diplomirao, znam od ljudi koji su bili na faksu s njim, ali iz nekog razloga to krije.

Mozda iz razloga imidza krije i da je doktorirao
Ma nema veze, meni je samo cudno da neko pocne da pise knjige u poznijoj dobi zivota
pa jos bestseleri, a tema ( pretpostavljam, naslov upucuje na to) Sarajevo, grade moj.

 

[quentin]

Mozda iz razloga imidza krije i da je doktorirao
Ma nema veze, meni je samo cudno da neko pocne da pise knjige u poznijoj dobi zivota
pa jos bestseleri, a tema ( pretpostavljam, naslov upucuje na to) Sarajevo, grade moj.

Da sad Lepa Brena napiše roman isto bi bio bestseler, ali to nema veze sa knjigom, nego sa vanknjiževnom popularnošću pisca.

 

[Rayela]

Da sad Lepa Brena napiše roman isto bi bio bestseler, ali to nema veze sa knjigom, nego sa vanknjiževnom popularnošću pisca.

Hehhehe, pade mi na pamet Seselj, taj je napisao brat bratu 70 knjiga, doktor je iz Sarajeva
Ali ne znam nikoga ko ih kupuje i cita.

 

[lamar]

Ne mora cekas Quentina, ja cu te sredim
Ja sam stvarno mislila da je taj kao neki doktor ( mislim, moguce je da je covek skolovan,
ima doktorat, usput svira, peva), nego je taj Fajront u Sarajevu krasio izloge svih mogucih knjizara
kao neka knjiga godine, decenije i odmah sam znala da je to neka avijaticarska klasa tih pobegulja
iz Sarajeva koji onda u Srbiji pevaju zalopojke o svom lepom, al eto i tuznom zivotu i mladosti u Sarajevu.
Onda se o toj knjizi i pricalo ( hvala Bogu ovde ne), ali recimo medju ljubiteljima Mome Kapora kako
je mnogo dobra knjiga i tako.
A inace sam odmah proverila za dokorat, jos sam pomislila da su osim mene svi doktori, nego nisu
Citacu ponovo neke knjige koje su mi ostale u lepom secanju ( recimo Kisha), a u pauzama neke
trilercice i kad mi ti preporucis neki novi Semper idem
A ove doktore citaj ti.

Još nisu ali uskoro će, barem u Srbiji, biti. Šta ćeš, moda k'o moda
Preporučujem ti Avijatičar - Jevgenij Vodolazkin. Dobra.

A dr-a hoću da pročitam. Kažu da je taj Fajront ok i da bi se meni dopao.
A ko sam onda ja da tvrdim suprotno

 

[lamar]

Hehhehe, pade mi na pamet Seselj, taj je napisao brat bratu 70 knjiga, doktor je iz Sarajeva
Ali ne znam nikoga ko ih kupuje i cita.

Jao, ja poznajem jednog ko je to u svoje vreme pokupovao

 

[Rayela]

Jao, ja poznajem jednog ko je to u svoje vreme pokupovao

Nadam se da niste bili u nekoj bliskoj vezi
Evo nesto da se smejete, nema veze sa Sarajevom nego sa ovima koji kupuju prvo Titove knjige
pa onda redom:

 

[del piero 10]

Jako je ruzno reći za nekog, ko je zbog rata napustio svoj rodni kraj, da je pobegulja!
Koje ime nose oni koji se udaju i pobegnu u Nemačku?

 

[lamar]

Najluđi momenat mu se desio 1999. god.

PS Lepo sam rekla "poznajem"

 

[Rayela]

Najluđi momenat mu se desio 1999. god.

PS Lepo sam rekla "poznajem"

Citam ja Lamar Avijaticara, savrsena knjiga i hvala na preporuci.
Citam istovremeno dve knjige pa zato ne napredujem kako to inace radim.

 

[arch_stanton]

Skoro sam negde čitala pohvale romanu Sveštenikova kći. Kakvi su tvoji utisci? Očekujemo i utiske o tom "komarcu".

Ja uspešno vodim "Moju borbu 4", Karla Uvea Knausgora. Blizu sam polovine, ali mi za sada nije previše zanimljivo. Isto kao treći deo - odrastanje dečaka, samo što je sad u gimnaziji.

Odlična knjiga, možda zato što ja volim Orvela...kritika engleskog društva..
A Mulat albino komarac je valjda prvi roman Steve Grabovca, to sam negde našao na netu pa mi se učinilo zanimljivo...o ratnoj generaciji. Inače knjiga je bila u pet kandidata za NIN-ovu nagradu, što ne mora ništa da znači.

 

[suave]

Dr Nele Karajlić je ime nastalo u emisiji Top lista nadrealista dok je još išla na nekoj lokalnoj sarajevskoj radio stanici. Nele je, između ostalog, bio zadužen za blok u emisiji koji se bavio davanjem saveta na izmišljena pitanja tobožnjih slušalaca. Kasnije mu je to ostalo pa je u javnosti ostao poznatiji pod tim imenom i titulom nego pod stvarnim imenom i prezimenom. Nešto kao Drug Tito sa čijim su se likom i delom često... zezali.

O celom pokretu Novog primitivizma postoji i odrednica na Vikipediji pa ko voli može da se upozna s njim.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Нови_примитивизам

Celi pokret je bio ispunjen ličnostima koje su pounatije pod izmišljenim imenima kao što su Elvis Đ. Kurtović ili Sejo Sekston, pa i ime Neleta Karajlića predstavlja jednu provokaciju koja je nastala u samom pokretu Nju primitivsa i njihovog odnosa prema svetu. Neto kao "sarajevska avlija protiv ostatka svemira" iako je oštrica napada bila okrenuta prema postkomunističkom društvu u tadašnjoj Jugoslaviji i kad je već bila vidljiva podela na intelektualce i krezube. Primitivsi su bili glas krezubih koji se kasnije često paradirao ali se više nije pojavio kao glas neke druge marginalizovane zajednice u današnjem post jugoslovenskom društvu

 

[suave]

A dr-a hoću da pročitam. Kažu da je taj Fajront ok i da bi se meni dopao.

Ne bi. Niti imaš taj senzibilitet niti imaš to iskustvo. Produži prema srednjoeuropskoj književnosti

 

[lamar]

A, pa ne znaš ti za moju ničim izazvanu naklonost prema bosanskim piscima, novinarima... i uopšte bosanskom tematikom

 

[Rayela]

Ne bi. Niti imaš taj senzibilitet niti imaš to iskustvo. Produži prema srednjoeuropskoj književnosti

Ta srednjoevropska knjizevnost danas i ne postoji, svi su akteri pokojnici, a vec smo ih manje vise procitali.
Jos mrda Kundera, al ne pise. Mozda je i umro, al to niko nije registrovao.
Kertez, Kisch, Konrad, svi na slovo K ( ali i Krleza, a i Kadare).
Moja drugarica Lamar vrlo je senzibilna

 

[lamar]

Evo jednog dela Jergovićeve kolumne od pre nekoliko minuta:

"Thomas Bernhard, dakle! Veliki pisac našega doba, mučenik javnog života, mučenik obitelji, općenito mučenik. Duhovit do zakocenjenja i do krajnje gorčine. Danas bi mu, Bernhardu, bilo osamdeset i devet da nije bio slab na plućima i da nije otišao davno. Čitajte Bernharda, ali ne da bi vam bilo lakše. Ne treba biti lakše. Lakše je za budale."

 

[Наутилус]

Jako je ruzno reći za nekog, ko je zbog rata napustio svoj rodni kraj, da je pobegulja!
Koje ime nose oni koji se udaju i pobegnu u Nemačku?

Не мисли Рахела тако, него се гребе.

 

[lamar]

Ta srednjoevropska knjizevnost danas i ne postoji, svi su akteri pokojnici, a vec smo ih manje vise procitali.
Jos mrda Kundera, al ne pise. Mozda je i umro, al to niko nije registrovao.
Kertez, Kisch, Konrad, svi na slovo K ( ali i Krleza, a i Kadare).
Moja drugarica Lamar vrlo je senzibilna

Mnogo više u životu nego u odabiru književnosti koju čitam

Ja nisam pročitala mnogo toga što bih još volela da pročitam.
Imam ja mnogo nepročitanih evropskih pisaca i knjiga.
Ali mlada sam, ima vremena

 

[lamar]

Čaj od šljiva – Lazar Džamić, Laguna 180 str, 9/10
https://www.laguna.rs/n2977_knjiga_caj_od_sljiva_laguna.html

Autor je veoma lucidan te je tako stvorio jedno interesantno, reklo bi se i mini sociološko delo sa duhovitim poređenjima i zapažanjima na razne teme, ovde i tamo.
Teme su razne, a pisac u kratkoj formi od njih pravi prave male bisere. Neke su mi bile izuzetno zanimljive.
Recimo o jeziku, obilju, žurbi, kritici, nadimcima, fonetici....
Knjiga po malo podseća na Pekićeva pisma iz Londona koja sam svojevremeno čitala. I prava je uživancija

PS Još nešto. Retko koja knjiga ima tako dobru recenziju na zadnjoj strani knjige.
Što uopšte nije nevažno.

 

[Regina Mills]

Taj uopste nije doktor, ne znam zasto ga tako titulisete.
A jel su ti se dopale ove knjige ( I i II deo) jer vidim da si ih i zavrsila , ali neces da nam
kazes sta je tu bilo lepo i privlacno.

Znam da nije doktor

Jesu, vrlo lepa i pitka priča, nabijena emocijama. Nije štivo da lupaš glavu, nego baš da uživaš i da ti lepo prodje vreme. Beograd za vreme I i II Svetskog rata vidjeno kroz život i razmišljanja glavnih junaka. Koliko znam u pripremi je i treća knjiga (trilogija je u pitanju).

 

[Rayela]

Ko je citao Skandinavce verovatno mu je upalo u ochi da tamo
i jako imucni ljudi nekako skromno zive ili barem ne pokazuju
ljudima oko sebe da su bogati ili drugaciji od njih. Pre neki dan sam
slucajno naletela na neke oglase za radna mesta u Norveskoj i tu stoji
da su plate , a i sve ostalo iznadprosecno, ali da covek koji namerava da
ode mora da se povinuje ( sad nezavisno od klime i mraka, usamljenosti)
i zakonima Jante, odnosnu nacinu zivota u Skandinaviji. Ja sam znala , bila
sam u Svedskoj i Danskoj, ali uglavnom citala razne autore ( doduse nijednog iz
Danske ako batalimo Andersona) i uvek sam se cudila da tamo nema nekih
bas super bogatilh ljudi, da nema zelje i ceznje za nekim materijalnim dobrima,
luksuznim artiklima, prikazivanja i pokazivanja svog bogatstva. Ja ne znam sta oni
rade sa svojim parama, a imaju ih, ali ih nikada ne prikazuju javno.



Zakon grada Jantea je izmišljeni zakon kojeg je formulisao Aksel Sandemose u knjizi En flykting korsar sitt spår (1933). Aksel Sandemose je pisao na norveškom (riksmol), ali je odrastao u danskom gradiću Nikobing Mors, kojeg je u knjizi zvao Jante. Jante je fiktivan danski gradić koji se prvi put spominje u Sandemoseovom romanu En sjöman går iland, a kasnije se ideja razrađuje u gorepomenutom En flykting korsar sitt spår. Uzor po kojem je nastao Jante je Sandemoseov rodni grad Nikobing na ostrvu Mors u severnom Jilandu. Grad, kao i njegovi stanovnici, u romanu se opisuju prilično negativnim rečima. Izmišljeni gradić je taj po kome je dat naziv zakonu “Jantelagen”. Pojam je kasnije postao rasprostranjen i popularan, a koriste ga i ljudi koji ne poznaju njegov književni kontekst.
Zakon grada Jantea izražava rečima nepisani zakon prema kojem niko ne bi trebalo da se ističe, niti da veruje da je bolji od drugih na bilo koji način. Zakon se povezuje sa postojećom kulturom u mnogim mestima u Skandinaviji. Ipak, isti fenomen postoji u mnogim mestima u ostatku sveta. U engleskom jeziku koristi se izraz Tall poppy syndrome koji podrazumeva da neko ko je dostigao nešto pozitivno nije prihvaćen, jer društvo dotičnog ne smatra vrednim toga.

Kako je moguce da svi mi ( Evropljani) zivimo na relativno malom prostoru , a da smo toliko razliciti?
Ja sam mislila da je kod Skandinavaca taj protestantizam koji im namece skromnost, ali su protestanti i Nemci, Holandjani,
ali njih skromnost bas ne zanima mnogo.


I kod Knausgöra je tako, mada je njegovo detinjstvo i vreme odrastanja palo u vreme kad su Norvezani bili jad i beda,
kasnije je pocelo bogatstvo sa naftom i gasom, vec je valjda bio i u Stokholmu.
I sad, na kraju balade ima da kupim ovu knjigu koju knjizevni kriticari nazivaju epohalnim knjizevnim
delom dvadesetog veka, problem je sto je izdavana ( prevodjena) odmah posle objavljivanja u Danskoj/Norveskoj
i na knjigu i autora se zaboravilo, sada je ponovo i prevedena i izdata ( Nemacka), al mi je momentalno mnogo skupa,
cekam da je neko procita pa da je kupim za 5-6 evra.

 

[Rayela]

Ja sam morala da guglam i oko ovog engleskog izraza , Quentin nas nije prosvet(l)io

Objasnjenje je vec filozofsko pa ne bih da gnjavim

 

[quentin]

Ja sam morala da guglam i oko ovog engleskog izraza , Quentin nas nije prosvet(l)io

Jbg, bio sam na pauzi, a, pošteno govoreći, nikad nisam čuo za taj tall poppy syndrome.

Nego, pročitao sam onu Knausgorovu knjigu o anđelima (na engleskom A Time to Every Purpose Under Heaven ili A Time for Everything).

Sjećam se, kao i svako ko je čitao Moju borbu, vremena dok je pisao tu knjigu. Sjećam se da je kupovao tada gomile teoloških knjiga. U nekom trenutku je otkrio (mislim da je živio u Stokholmu u to doba) rusku pravoslavnu knjižaru, pa se oduševio drugačijom perspektivom u knjigama koje je tamo kupovao. Međutim, ne sjećam se da su Knausgora tada morila neka teška vjerska pitanja. Nije pisao o tome. Ne sjećam se ničega o odnosu čovjeka i Boga, o prisustvu božanskog među ljudima nekad i sad.

Jer, ova knjiga bavi se u osnovi baš time - koliko je Bog nekad bio ljudima blizak, kada i kako se udaljio i kako ga je, po piščevom mišljenju, nestalo. Te ideje razrađuje kroz priču o Antinusu Beloriju Italijanu iz šesnaestog vijeka koji je kao dječak, izgubivši se u šumi, slučajno naišao na dva anđela. Ostatak života Belori provede tražeći anđele i pišući o njima. Knausgor ovdje dosta esejizira, čak spekulira, poseže za nekanonskim jevanđeljima i sl. ali priča ne postaje dosadna. Kao i u Mojoj borbi, razoružavajuća je Knausgorova iskrenost i odsustvo ironije.

Međutim, knjiga nije jednostavan roman. Štaviše, nije sigurno ni da je uopšte roman u pitanju. Dobar dio teksta zauzimaju dvije knjige u knjizi, Knausgorove verzije poznatih starozavjetnih legendi. Izgleda da mu biblijske verzije priča o Avelju i Kainu, te o Noju i velikom potopu nisu bile dovoljne, pa ih je razvio u punokrvna književna djela. I to je zapravo najbolji dio knjige o anđelima. Knausgor je savršeni pripovjedač. Način na koji on može da opiše i razvije likove, da stvori atmosferu, da opiše prostor, prirodu... to je fantastično.

Knausgora kog znamo iz Moje borbe najviše ima na kraju knjige, u završnom, epiloškom dijelu koji je nazvao Koda. Iako je i to fikcija, a ne autobiografija, ima dosta poznatih detalja, uključujući pojavu oca i još nekih prepoznatljivih situacija. Ali ovdje mislim sam na opisane događaje. Knausgorov stil i senzibilitet iz Moje borbe jasno su prisutni kroz cijelu knjigu koja mi je donijela veliko zadovoljstvo.

 

[Rayela]

On, Knausgör pise o andjelima i u svom udarnom delu, ali ja ovu knjigu necu da citam. Cim sam se zaklela da cu
citati vec procitane knjige na licu sam mesta kupila sledeceh Banvilla. Knjiga dokaza stvarno je poezija i muzika,
mada nema ni muzike ni poezije, a svi su izgledi da je i ova (Caliban) takva mada u ovoj nema ubistva i ispovesti ubica
nego je vise kao njegovo More.

Ovaj poppy syndrome koristi se najvise u Australiji i Novom Zelandu ( kazu i u UK).
Za nekoga ko je hvalisav, pun sebe, prepotentan, kaze se da boluje od ovog sindroma.