Biblioteka 3

[Наутилус]

Ako smem da primetim ( a ja sada u nekim poznim godinama svog zivota konacno sve smem) ti nju uopste nisi razumeo.
Htela je nesto savrseno deseto da kaze i ja se savsreno slazem s njom, slucajno je uzela primer Darela za tu svoju
"izjavu, objavu"., ali je svako od nas razumeo sta je htela da kaze.

Ja njegovu primedbu nisam baš shvatila. Ali slutim da ima veze sa pisanjem ћирилице ili latinice.

Ма, разумели смо се добро.

 

[quentin]

jednog drugog autora iz vremena ovih spijuna iz Kembridza
( dvadsete godine proslog veka) autor je Evelyn Vaugh, a udarno je delo i engleski odgovor na Velikoj Getsbija., a ja to
sve mnogo volim

Vi kao da ste se dogovorile da čitate sve te likove koji ne vole Srbe.
Ovaj Vo je krajem WW2 kao član britanske vojne misije boravio na Kordunu i Baniji. Došao tamo među onaj poklan narod, ali glavna briga mu je bila što komunistička vlast ne tretira dobro katoličku crkvu.

 

[lamar]

Ja cak mislim da je to zavera

 

[Elefteria]

Ja čitam 2 knjižice, jedna je "Doktor Džekil i g. Hajd", a druga "Pisar Bartlbi" (Melvilova). Gledam da "nadoknadim" neke klasike koji su mi promakli, pa onda red trilera, pa onda "Let iznad kukavičjeg gnezda", a hoću da čitam i novog Džordža Martina čim izađe. Toliko mi se nakupilo knjiga najrazličitijih žanrova, pa gledam da smanjim tu gomilu, pre nego što (ponovo) izgubim kontrolu i bacim se u raspojasanu kupovinu.

 

[Baudrillard]

Pisar Bartlbi je briljantna novela, baš je volim.

 

[Waterfall]

Ova knjiga mi deluje zanimljiva
https://www.delfi.rs/vesti/vest/474...aguninog_knjizevnog_kluba_delfi_knjizare.html

 

[Baudrillard]

Zaista deluje zanimljivo, neke od ovih pisaca sam čitao po antologijama, a od Abdusetar Nasira zbirku priča Najsrećniji čovek na svetu.
Izuzetan pisac, imao je problema zbog pisanja, boravio u zatvoru.

 

[Waterfall]

Meni nijedan od ovih pisaca nije poznat mada volim arapsku knjizevnost, iranska mi se posebno svidja..
Citala sam Ali Al Asvanija ''Zgrada izgubljenih snova'' o savremenom Egiptu, kazu da je uzburkala javnost kad se pojavila mada mislim da nije zabranjena.

 

[Rayela]

Vi kao da ste se dogovorile da čitate sve te likove koji ne vole Srbe.
Ovaj Vo je krajem WW2 kao član britanske vojne misije boravio na Kordunu i Baniji. Došao tamo među onaj poklan narod, ali glavna briga mu je bila što komunistička vlast ne tretira dobro katoličku crkvu.

Citala bih ja bila ovog Vo-la samo me je zbunjivalo to sto mu je ime Evelin pa sam mesala Forsterov Howards End
sa Bridreshead (autor Vaugh) i mislila sam da sam knjigu i citala.
Englezi ko Englezi, uglavnom im je zabava alkohol i päderluk I sviranje uz bubanj okolo, naokolo.

 

[quentin]

Citala bih ja bila ovog Vo-la samo me je zbunjivalo to sto mu je ime Evelin pa sam mesala Forsterov Howards End
sa Bridreshead (autor Vaugh) i mislila sam da sam knjigu i citala.
Englezi ko Englezi, uglavnom im je zabava alkohol i päderluk I sviranje uz bubanj okolo, naokolo.

Nije da su mi nešto naročito mrski Englezi, ali ovaj Vo je stvarno karikatura:

a) Päder
b) Katolički konvertit
c) Špijunčina
d) Ima žensko ime (prva žena mu je imala identično ime )

Uz to, oksfordski đak i briljantan stilista engleskog jezika.

Kad si već kod Engleza, možeš da potražiš jednog druga ovog Vola. Zove se Anthony Powell. Ima jedno djelo prustovskog formata A Dance to the Music of Time, u 12 knjiga. Pročitao sam prvu jednom davno, sad razmišljam da malo obnovim gradivo.

 

[Rayela]

Ма, разумели смо се добро.

Jes da smo se razumeli, ali ja ipak ne razumem ovu tvoju iskljucivost i namcorstvo.
Juce je otvoren ( mozda i prekjuce, to sada nije vazno) sajam knjiga u Lajpcigu i po sesti put ( sam sajam i postoji tek deset godina)
glavna je atrakcija roman jednog jos uvek mladog coveka iz Vishegrada. Doslo se dotle ( u nedostatku nekih genijalnijih) da se on
slovi za najknjizevnika savremene nemacke knjizevnosti, a njegove su teme uglavnom Balkan pa i ovaj zadnji roman nosi naziv Poreklo.
On je superstar na nemackoj knjizevnoj sceni iako stalno ponavlja da je Srbin, a kako znamo u zadnjih dvadesetak godina Srbi su bili, naa neki
nacin i ostali parije. On bas i ne ponavlja da je Srbin, ali je Bosanac, onda ja to ne razume pa pogledam sta je tacno, a roditelji slika i prilika
jugoslovenstva. Majka Bosnjakinja, otac Srbin ali 1978 kada se on rodio u Visegradu to nije bilo nikome zanimljivo.
On je sa 14 godina kao izbeglica dosao, isao je u gimnaziju, studirao slavistiku, germanistiku, roditelji su produzili za USA, on
je svoju karijeru sam pravio. Knjizevni su kriticari njiem odusevljeni jer je duhovit, poigrava se recima, njegove su price carobne.
Za svoj roman PRETPRAZNIČKO VEČE dobija najprestizniju nagradu, ali i kritike vredne 100 miliona dolara

Saša Stanišić, nemački pisac srbskog porekla , dobio je prestižnu knjiženu nagradu Lajpciškog sajma knjiga ( Leipzig Book Fair Prize ) u nominaciji „ beletristika „ za roman „Pretprazničko veče „ (Vor dem Fest ( u kome je opisao noć uoči seoskih svetkovina u okolini Bradenburga severno-istočnim regionima Nemačake, punu fantastičnih pripovedanja , mitskih priviđelja , ali i prožetu živopisnim humorom, objavljeno je na sajtu Nagrade.

Po oceni žirija,Stanišićev roman „predstavlja virtuozno delo u prozi „.

Sada je na tom istom sajmu aktuelan njegov roman Poreklo i citaocima je vise dosadno da slusaju price
o tuznim sudbinama emigranata, ali kritika kaze da Sasha sve sme jer ume i da napise i opise i zivot jednog misha,
ali i saobfacaj na raskrsnici i to sve sa mnogo humora tako da je on retka zver koja sme da pise o cemu god hoce
Pogledajte prilog 539017

 

[lamar]

Priviđenje ’38– Ćel Veste, Agora 270 str. 9/10
https://www.delfi.rs/knjige/90745_prividjenje38_knjiga_delfi_knjizare.html

„Radnja romana počinje 1938. godine kada advokat Klas Tune zapošljava u svojoj helsinškoj kancelariji novu službenicu, strogu i uzdržanu Matildu Vik. „

I tako sve krene.
Počne jedna priča, pa se tu pojavi prošlost, pa ta prošlost počene da guši sadašnjost...

Lepo je napisana a bila mi je posebna jer mi je otkrila deo finske istorije.
Mada zapravo sve što je o Finskoj napisano za mene je otkriće.
Sve u svemu sa zadovoljstvom sam je pročitala.
Tenks Rakel

 

[Waterfall]

@Rayela,
bas interesantna prica, nisam uopste cula za tog momka ni za njegovu pricu..(puna si zanimljivih prica)

Naletoh slucajno na jedan zanimljiv tekst da je u Ukrajini zabranjena knjiga "Majstor i Margarita'' u izdanju jedne ruske izdavacke kuce

 

[Yersinia]

Одавно се нисам јављао, али као и обично све читам помно .

Од занимљивијих ствари које сам читао у последње време издвојио бих новог Уелбека и његов роман Серотонин. Углавном је то очекивано од Уелбека - средовечни мушкарац са сексуалним проблемима/фрустрацијама, незадовољан сопственим животом, разни облици политичке некоректности, сецирање француског друштва и сл, тако да коме се свиђао раније, свиђаће му се и сад. Мени је пријало читање.

Ту је и збирка прича аргентинске књижевнице Саманте Швеблин под називом Птице у устима. Сврстао бих ове приповетке у надреализам. Наизглед је све у њима обично, али се ситуације смештају у необичан контекст. Посреди је често нешто тајанствено, неухватљиво, тако да читалац остане и ускраћен за разрешење ситуације, узроке итд, па осећај тескобе остаје да лебди и после прочитаног. Пишу људи да се угледала на Кафку и Борхеса (што је и очигледно).

На крају морам да искажем и апсолутно одушевљење књигом Година смрти Рикарда Реиша од Сарамага, али он је овде већ довољно познат и хваљен.

 

[wild_child]

Jes da smo se razumeli, ali ja ipak ne razumem ovu tvoju iskljucivost i namcorstvo.
Juce je otvoren ( mozda i prekjuce, to sada nije vazno) sajam knjiga u Lajpcigu i po sesti put ( sam sajam i postoji tek deset godina)
glavna je atrakcija roman jednog jos uvek mladog coveka iz Vishegrada. Doslo se dotle ( u nedostatku nekih genijalnijih) da se on
slovi za najknjizevnika savremene nemacke knjizevnosti, a njegove su teme uglavnom Balkan pa i ovaj zadnji roman nosi naziv Poreklo.
On je superstar na nemackoj knjizevnoj sceni iako stalno ponavlja da je Srbin, a kako znamo u zadnjih dvadesetak godina Srbi su bili, naa neki
nacin i ostali parije. On bas i ne ponavlja da je Srbin, ali je Bosanac, onda ja to ne razume pa pogledam sta je tacno, a roditelji slika i prilika
jugoslovenstva. Majka Bosnjakinja, otac Srbin ali 1978 kada se on rodio u Visegradu to nije bilo nikome zanimljivo.
On je sa 14 godina kao izbeglica dosao, isao je u gimnaziju, studirao slavistiku, germanistiku, roditelji su produzili za USA, on
je svoju karijeru sam pravio. Knjizevni su kriticari njiem odusevljeni jer je duhovit, poigrava se recima, njegove su price carobne.
Za svoj roman PRETPRAZNIČKO VEČE dobija najprestizniju nagradu, ali i kritike vredne 100 miliona dolara

Saša Stanišić, nemački pisac srbskog porekla , dobio je prestižnu knjiženu nagradu Lajpciškog sajma knjiga ( Leipzig Book Fair Prize ) u nominaciji „ beletristika „ za roman „Pretprazničko veče „ (Vor dem Fest ( u kome je opisao noć uoči seoskih svetkovina u okolini Bradenburga severno-istočnim regionima Nemačake, punu fantastičnih pripovedanja , mitskih priviđelja , ali i prožetu živopisnim humorom, objavljeno je na sajtu Nagrade.

Po oceni žirija,Stanišićev roman „predstavlja virtuozno delo u prozi „.

Sada je na tom istom sajmu aktuelan njegov roman Poreklo i citaocima je vise dosadno da slusaju price
o tuznim sudbinama emigranata, ali kritika kaze da Sasha sve sme jer ume i da napise i opise i zivot jednog misha,
ali i saobfacaj na raskrsnici i to sve sa mnogo humora tako da je on retka zver koja sme da pise o cemu god hoce
Pogledajte prilog 539017

Simpaticna mu je Kako vojnik popravlja gramofon ( slaba sam na knjige o 90ima )
Klopkari mu je ok.
Ovo ostalo nisam citala.
Ima zanimljiv stil, meni licno naporan na momente ali ako im on dodje kao najknjizevnik, onda im nije izbor neki.

 

[Baudrillard]

Одавно се нисам јављао, али као и обично све читам помно .

Од занимљивијих ствари које сам читао у последње време издвојио бих новог Уелбека и његов роман Серотонин. Углавном је то очекивано од Уелбека - средовечни мушкарац са сексуалним проблемима/фрустрацијама, незадовољан сопственим животом, разни облици политичке некоректности, сецирање француског друштва и сл, тако да коме се свиђао раније, свиђаће му се и сад. Мени је пријало читање.

Uelbek se znači i dalje bavi svojim opsesivnim temama, ovih dana sam pročitao Mogućnost ostrva. Verovatno ću i Serotonin.

 

[Наутилус]

Meni se dopao Aleksandrijski kvartet, pa sam si kupila i Aleksandrijski kvintet.

Негде сам прочитао да је Квинтет много слабији од Квартета.

 

[del piero 10]

Navikni se na konfuziju, čista utopija.

Izdržao sam do skoro polovine, isiljeno, nadajući se da ce se nešto okrenuti i da ce me Mi uzeti pod svoje... al jok, i dizem ruke. Ne želim da gubim vreme na nešto što mi nikako ne leži, a tolike me knjige gledaju sa police i iz kindle-a
Od mene Zemjatinu jedna dvojčica i prelazim na Srpsku trilogiju ... da se uhvatim u koštac, pa kad je završim, do maja nadam se

 

[Rayela]

Негде сам прочитао да је Квинтет много слабији од Квартета.

Ja nisam ( procitala) jer nisam ni znala da Kvintet i postoji
Tebi bi se Kvaret mnogo dopao, ako ikada stignes uzmi ga u ocni vid.

U beskrajnom nizu ogledala u kojima vidimo glavne junake, Justinu, Darlija, Mauntoliva, Kleu, oborene strastima, vrelom klimom koja toliko zamara da ne ostavlja prostora za puke i isprazne moralne procene, u isparenjima kabalističkog i friojdističkog učenja, Darel je ulovio kardiogram ključanja Aleksandrije, te divne i grozne “muljače ljubavi”. Sam Darel je ovaj roman gradio na traganjima D. H. Lorensa i na postulatima Milera, Monterlana, Borhesa, Markiza de Sada, Kavafija, koji je i jedna od glavnih ličnosti ovog remek-dela. Ako je Darelov cilj bio da u romanu “ispita ljudske vrednosti poštenim predstavljanjem ljudskih strasti”, “Kvartetom” je on u potpunosti ispunjen.





Ja nisam prepoznala Kavafija iako mu je dao jednu od glavnih uloga, kasnije sam zbog Kavafija ponovo sve citala, a uskoro
( mozda ne ove godine) (j)opet.

 

[Наутилус]

Ja nisam ( procitala) jer nisam ni znala da Kvintet i postoji
Tebi bi se Kvaret mnogo dopao, ako ikada stignes uzmi ga u ocni vid.

U beskrajnom nizu ogledala u kojima vidimo glavne junake, Justinu, Darlija, Mauntoliva, Kleu, oborene strastima, vrelom klimom koja toliko zamara da ne ostavlja prostora za puke i isprazne moralne procene, u isparenjima kabalističkog i friojdističkog učenja, Darel je ulovio kardiogram ključanja Aleksandrije, te divne i grozne “muljače ljubavi”. Sam Darel je ovaj roman gradio na traganjima D. H. Lorensa i na postulatima Milera, Monterlana, Borhesa, Markiza de Sada, Kavafija, koji je i jedna od glavnih ličnosti ovog remek-dela. Ako je Darelov cilj bio da u romanu “ispita ljudske vrednosti poštenim predstavljanjem ljudskih strasti”, “Kvartetom” je on u potpunosti ispunjen.


Ja nisam prepoznala Kavafija iako mu je dao jednu od glavnih uloga, kasnije sam zbog Kavafija ponovo sve citala, a uskoro
( mozda ne ove godine) (j)opet.

Давно сам ја то читао, да си жива и здрава. Најупадљивије ми је у роману било оно када га пријатељ води ноћу, у тајности са највећим опрезом, на поверљиво место које посећују хомосексуалци педофили из елитског друштва, ако се добро сећам.
Али, вратимо се Дареловим сакупљеним писмима:

Ово место као да је хиљадама миља далеко од Медитерана. Равно, са свих страна заробљено копном, настањено свињама које је немогуће разликовати од Срба, и обрнуто; нема маслина, свуда само глупаве гуске, прашина у лето и магла у зиму.

Ко се слаже са Британцем и сматра да смо ми уистину такви, нека то ограничи на себе, немој да уопштава. А он је јасно написао (пријатељу) Срби, а не бирократија или шта већ.

 

[Linejna]

Ko zna moj čitalački ukus, volela bih da mi preporuči neke naslove.
Ne mogu da se svrtim da citam, trpim strahovite bolove, nijedna knjiga ne ne drzi, osim Bakmanovih.
Ako da Bog, u prodaji je i treća, pa ću je kupiti.

 

[Giovanna]

Nisam čitala Bakmana, imam Ovea u pdf formi, ali mi je naporno da čitam, a kindle nemam, pa čekam da dodje u biblioteku. Ako voliš drame: Artemizijina Strast, Doba Lala, Vreme izmedju štepova, Kradljivica knjiga, Ptice umiru pevajući, Ostaci dana, Slepi ubica, Trileri: Sneško, Oklopno srce.

 

[Rayela]

Давно сам ја то читао, да си жива и здрава. Најупадљивије ми је у роману било оно када га пријатељ води ноћу, у тајности са највећим опрезом, на поверљиво место које посећују хомосексуалци педофили из елитског друштва, ако се добро сећам.
Али, вратимо се Дареловим сакупљеним писмима:

Ово место као да је хиљадама миља далеко од Медитерана. Равно, са свих страна заробљено копном, настањено свињама које је немогуће разликовати од Срба, и обрнуто; нема маслина, свуда само глупаве гуске, прашина у лето и магла у зиму.

Ко се слаже са Британцем и сматра да смо ми уистину такви, нека то ограничи на себе, немој да уопштава. А он је јасно написао (пријатељу) Срби, а не бирократија или шта већ.

Bogtepita na sta je mislio kada je pisao o guskama, ravnici, magli ( prasine jeste svuda bilo).
Toga u Srbiji nema, ima samo u Vojvodini, Madjarskoj,Slavoniji.
Meni takve stvari nisu vazne. O Nemcima su i Francusi i Englezi pisali kojesta ( u smislu glupi,
tupi, neotesani, nekultivisani)) ali da li je to razlog da neko ne cita knjige i slusa muziku nemackih autora?

 

[Linejna]

I ovako javno, hvala Ti Giovanna!

 

[quentin]

Meni takve stvari nisu vazne. O Nemcima su i Francusi i Englezi pisali kojesta ( u smislu glupi,
tupi, neotesani, nekultivisani)) ali da li je to razlog da neko ne cita knjige i slusa muziku nemackih autora?

Pravo pitanje je da li je problem samo ako čitamo one koji su o Srbima pisali ružne stvari ili ne treba da čitamo nikoga ko je imao slične ispade prema bilo kom narodu.
Nešto se ne sjećam da je neko na temi morao da se opravdava što čita Knuta Hamsuna ili Selina, a poznate se njihove sklonosti nacistima i antisemitizam.
Ako neko odbija da čita Darela zato što je o Srbima govorio stvarno ružne stvari, a uz to ne čita ni Hamsuna i Selina, jer su još gadnije stvari pisali o Jeverjima, i uz to odbija da čita bilo kog drugog pisca ko je imao slične šovinističe ispade, onda mogu reći da se divim njegovoj principjelnosti.
Međutim, ako neko ne čita Darela i ostale koji su ružno pisali o Srbima, a nisu mu problem Selin i Hamsun, jer, mi smo Srbi, nismo Jevreji, onda je naprosto licemjer i uskogrudi šovinista, ne mnogo bolji od bilo kog mrzitelja bilo kog naroda na svijetu.