Biblioteka 3

[lamar]

Auuu, Rayela!
Ulepsala si mi dan. Bakica sa kaktusima je

 

[Mrs.Bi]

Stvarno divna priča, Rayela. Ima nešto zaista nezamenljivo u komšiluku kad naletiš na dobar.
Moja drugarica živi u Pragu, a roditelji su joj na Konjarniku u onim kapijama Beograda i pri tome su jako stari, 90 godina. (samo što nisam napisala ime i prezime ) I pitam da li je razmišljala da ih dovede kod sebe, a ona kaže da joj je jako žao svih tih naših starih ljudi koji su tamo i koji su, iako su kod svoje dece, u suštini jako usamljeni, izgubljeni, i u tuđem. A o njenim roditeljima brine ceo komšiluk. Voze ih kod lekara kad treba, kupuju lekove, donose namirnice, sređuju stan....
Ja sam uvek mislila, to je u manjim zgradama, prisniji je komšiluk,ali ne, ljudi su ljudi i u jednoj od najvećih zgrada u Beogradu, a oni koji nisu, nisu to ni za svoje najbliže.

- - - - - - - - - -

Pravo kažeš. Mislila sam da je ova Lana Hrvatica, ali sam prelistala roman i vidim da je srpska ijekavica u pitanju. Nisam mogla da čitam, ne sviđa mi se stil.
A sa spiska nisam čitala nijednu. Retko čitam savremene domaće autore, više volim one pokojne.
Ovaj "Čovek u visokom dvorcu" me namučio, mogu vam reći. Zamisao mi se dopala (kako izgleda svet u kome su Nemačka i Japan dobili 2.svetski rat), mislila sam da će biti nešto u stilu Orvela/Zamjatina, ali jok.
Sad mi nešto palo na pamet kako je Mark Tven za E. Alana Poa izjavio: "Meni je on nečitljiv - poput Džejn Ostin."

Super! Kakvo poređenje!
Taj Čovek u viskom dvorcu je zaista interesantna ideja, ali džaba kad je nije iskoristio kako treba.

 

[Waterfall]

Spojler

Posto nista ne citam ( moje knjige nikako da stignu, a putuju nekih 300 km vec danima, a to je znak da nece
nikada ni stici), aj da vam ispricam jednu dogodovstinu iz mog zivota devedesetih godina na putu od Budimpeste
do Beograda. Zima, sankcije, nema aviona, leti se samo do Budimpeste, a onda neki minibusevi izveceri u tajnosti
cekaju putnike, ali udaljeno od aerodroma, lokacija se prenosi shapatom i tako stignem je do nekog takvog minibusa,
a vec je recimo mrak ( pet sati predvece)i bude nas petoro u tom busu plus vozac. Jedan mlad covek koji je tri dana
putovao sa Novog Zelanda ( zbog jeftine karte) a sve spavajuci po aerodromima u San Francisku, Londonu, Frankfurtu,
jedan mnogo izgledan dzentlmen srednjih godina ( onako taman za mene) koji iz Malezije biva na silu vracen u Srbiju
jer Srbi u Bosni yebavaju Bosnjake, a covek je arhitekta i radi za Energoprojekt, jedna prilicno stara zena sa ladnom
ondulacijom i ja ( bez ondulacije) Bila je i neka peta osoba, al ta je bila valjda nevazna.
Na granici se ceka satima, nekada i stignemo na granicu i onda jedan Brka ( generacija Titovih brkatih milicajaca)
uzme pasos ovog sa Novog Zelanda ( a koji ide u Beograd jer mu otac umire pa da ga jos zivog jos i vidi) i pocne
da mu prica kako je Klinton stoka i da poruci Kilintonu da se nosi u tri lepe i da smo mi Srbi hrabar narod , necemo
pokleknuti, a ovaj mu sve vreme govori da je on sa Novog Zelanda , da Klintona ne poznaje., ali ovaj ne prekida
mantru. Elem, stara, seda gospodja koja u krilu drzi neke kaktuse pita mene da li ja govorim nemacki, ja naravno potvrdim
i onda ona meni od Horgosa do Beograda isprica svoju pricu koja je roman kakvog dva puta nema.
To je bilo i pre dvadeset godina, ali je na mene ta njena zivotna prica ostavila veci utisak cak i od ovih knjiga koje
mnogo volim.
WWII, ona ima 17 godina, cerka imucnog seljaka iz okoline Lajpciga i tu dolazi kao prisilni ( prinudni?) radnik zarobljenik
iz Bosne koji je vec bio student, znaci nekoliko godina stariji od nje. Ona nema pojma ni ko protiv koga i zasto ratuje,
ali se do usiju zaljubljuje u njega ( i viceversa) i onda 1945 ona mrtva ladna sa njim bezi od kuce u nekom furgonu
nemajuci pojma ni gde je ta Bosna i tako putuju barem sedam dana u tom vozu, stizu u Bosnu , njegovi roditelji
bi nju najradiji ubili jer su u "partizanima " izgubili i sina i cerku, ona rec srpskog ne zna, ali vidi da je svi mrze,
a vidi to i njen dragi I onda 1947-1948 njen covek i ona dolaze u Beograd, on nalazi posao kao profesor srpskog,
ona polako uci srpski, radja sina i cerku, zive na Novom Beogradu, ona je najsrecnija zena na svetu

Deca su pametna, oboje su lekari, sin je neurolog, odlazi ( vreme Milosevica) u Njujork, cerka internista odlazi u Citih,
muz je umro od "srcane kapi" jos pre Milosevica i tako ova bakica zivi sama u Beogradu. Ja sam je pitala zasto se ne varzi u Nemacku
ili ne ide kod svoje dece, ipak je u Srbiji totalno sama, a ona meni kaze da je Srbija njeno sve i svja, da kaktuse nosi svojim komsikama,
da bi joj zivot bez tog njenog komsiluka bio besmislen

Rayela,
ova prica naterala mi je suze na oci...

 

[Rayela]

Imam ja na repertoaru jednu jos bolju ( pricu), ali je ta povezana i sa mojom nemackom "familijom",
konkretno sa mojim svekrom koga nikada nisam ni upoznala jer je umro i on "od srcani kapi" kao i Vasa Ladacki,
a ta je prica stvarno skoro pa biblijska, ali cu je ispricati kad vi Jaganjci utihnete pa da nam topik ne ode na trecu stranu
Ja volim da slusham, jesam i ja brbljiva, al kad ukapiram da je prica neobicna, onda cutim, slusam i uzivam, ali i pamtim.

 

[Mrs.Bi]

Pravi si Vuk Karadžić

 

[Waterfall]

Bas nesto razmisljam..Kad neko od vas, kao danas Rayela, napise ovako lepu zivotnu pricu, ja se osecam tako kao da sam procitala lepu knjigu..
a mislim da Rayela ume i lepo da pise ili pripoveda sto je takodje umetnost.

 

[Elefteria]

Mislim da bi Rayela o mestima koje je posetila i ljudima koje je sretala mogla da napiše knjigu i da bi to bilo zanimljivo štivo.

Mrs.Bi, i ja mislim da bi se stari ljudi teško odlučili da se odsele u stranu zemlju. I baš lepo što ih susedi paze. Ja stanujem u manjoj zgradi, s po 2 stana na svakom spratu i većini stanara ne znam ni ime, pozdravimo se na hodniku kad se mimoilazimo i to je to, nema nikakve interakcije. Doduše, malo ko danas ima vremena da ćaska, savremeni način života otuđuje ljude. Kad juriš između deteta, posla i kućnih obaveza, druženje s ljudima s kojima igrom slučaja deliš životni prostor tj.adresu, deluje kao luksuz ili nepotrebna stvar.

 

[del piero 10]

Pa bas zato treba da odu na zapad, uklopili bi se, i tamo ti se ni prvi komšija ne javlja, a s roditeljima i rodbinom se cujes i vidis 2x godišnje

Čitam, posle drugo vremena, 2 knjige istovremeno. Dvori od oraha me je nakon odlicnog početka malo udavila, jer mislim da tako deluje na čitaoce rodjene nakon '80. godine prošlog veka.

Druga je, ovde dosta hvaljena, Idemo da krademo konje... baš mi se dopada, iako sam prošao nekih 20ak %. Pitkim stilom je napisana, svaka rečenica me vraća u detinjstvo.

 

[Waterfall]

Mislim da bi Rayela o mestima koje je posetila i ljudima koje je sretala mogla da napiše knjigu i da bi to bilo zanimljivo štivo.

I ja sam to pomislila, identicno.

 

[krasuljak]

Rayela, zaista, zašto ne napišeš nešto? Filolog si po struci, pročitala si brdo knjiga, elokventna si osoba, putovala si dosta... Pa, kad je ova Vida Crnčević Basara mogla da napiše roman, i to ne loš, samo zato što je život provodila kraj pisaca, možeš i ti...
Inače, preporučujem njenu Prekomernu upotrebu sile, koju sam juče završila. Danas sam se sankala ceo dan... Sutra u autobusu počinjem Nit, konačno, a Moju borbu krckam polako, polako kod kuće...
Što se tiče komšiluka, ni komšiluk nije više što je bio... Najmanje srećem ove što su mi u najbližem okruženju. Sve se nešto kriju ko miševi, znam kriju neke mračne tajne...

 

[Elefteria]

Ja sam neko vreme morala da živim u manjem mestu tj.gradiću jer je moj muž tamo radio i bilo mi je vrlo čudno što se svi znaju, ko se čime bavi, kakva mu je rodbina... Imala sam komšije koje zagledaju šta sam kupila u prodavnici, prate kad su mi u goste došli majka ili otac, zapitkuju što nemamo dece (tada još nismo imali Ogija). Hvala Bogu što sam se rešila toga i više mi odgovara nezainteresovanost nego preterana ljubopitljivost. To ne znači da ne bih pomogla ako je neko u nevolji, samo nisam za nenajavljeno upadanje u kuću i familijarno ponašanje. Javljam se kad ih sretnem, pridržim vrata komšinici sa štapom i to je to. Volim da gledam svoja posla.

Čitam "Ledeni dvorac" Tarjeja Vesosa, ima svega 150str. pa računam da ću ga završiti večeras. Lepi opisi, ali manjka radnje. Ipak, ne čini mi se loša.

 

[quentin]

Vladimir Tabašević dobio NIN-ovu nagradu za roman Zabluda Svetog Sebastijana.

Ko ga je čitao, neka priča. Ja sam našao ovaj intervju i malo ga preletio na brzinu. Koliko vidim, uglavnom priča o izbjegličkom i identitetskom iskustvu, filozofiji, religiji, vrlo malo o književnosti. Baš i ne gorim od želje da ga čitam, ali možda.

Usput, del piero, ovaj je grobarčina neka, kolega tvoj.

 

[del piero 10]

Neka je i dupli, nešto mi ne deluje zanimljivo to sto si opisao o knjizi
Guglam sad i... čovek ima 32 godine... cuj molim te filozof s tako malo godina, jeste al za malo!
Vidim da je vec sa 24-25 izdao par knjiga... a saradjuje s Lagunom, u koju se ne upada bez debelih ledja ili dovoljno masti da se podmaze gde treba, prece biti da je neki tatin sin

 

[Наутилус]

Ja sam neko vreme morala da živim u manjem mestu tj.gradiću jer je moj muž tamo radio i bilo mi je vrlo čudno što se svi znaju, ko se čime bavi, kakva mu je rodbina... Imala sam komšije koje zagledaju šta sam kupila u prodavnici, prate kad su mi u goste došli majka ili otac, zapitkuju što nemamo dece (tada još nismo imali Ogija). Hvala Bogu što sam se rešila toga i više mi odgovara nezainteresovanost nego preterana ljubopitljivost. To ne znači da ne bih pomogla ako je neko u nevolji, samo nisam za nenajavljeno upadanje u kuću i familijarno ponašanje. Javljam se kad ih sretnem, pridržim vrata komšinici sa štapom i to je to. Volim da gledam svoja posla.

Јел' ти ово на Радин рачун?
Шалим се, не делим твоје мишљење.

 

[Mrs.Bi]

Al ste strogi prema Vladimiru. Sad sam i ja bacila pogled na intervju, interesantan je (bio dok nije postao dosadan). I sladak je. Ne liči na filozofa nego na navijača-intelektualca. Lepo je objasnio to o navijačkim grupama. Imala sam ja jednog takvog zagriženog navijača, pa se posle pretvorio u kulturnjaka.

 

[wild_child]

Setivsi se mog faxa, bolje bi se likom uklopio u desnicarsku struju katedre istorije

 

[loš đak Boža]

Setivsi se mog faxa, bolje bi se likom uklopio u desnicarsku struju katedre istorije

istorija je samo grana filozofije

Inače, meni su zanimljive izbegličke priče, s tim što sam ja došao na kraju puberteta, odsluženog vojnog roka i ratnog staža u Krajini, u septebru 1992, pa imam i drugačije iskustvo rata i identiteta.

 

[quentin]

Al ste strogi prema Vladimiru. Sad sam i ja bacila pogled na intervju, interesantan je (bio dok nije postao dosadan). I sladak je. Ne liči na filozofa nego na navijača-intelektualca. Lepo je objasnio to o navijačkim grupama. Imala sam ja jednog takvog zagriženog navijača, pa se posle pretvorio u kulturnjaka.

Iskreno, meni je antipatičan čitav taj njegov razvojni put od navijača/huligana/desničara do socijalno osjetljivog ljevičara. Ja sam stara škola, više volim kad su ljevičari u mladosti, a desničari postanu kad ostare. S tim što ja nisam ni jedno ni drugo.

Opet. ovo ne mora da znači da ne zna da piše. Ako mu je knjigu izabrao žiri u kome sjede Kukić, Paunović i Milenković, to valjda nešto znači.

 

[del piero 10]

Gledam sad po netu komentare o pobedniku i vecinom su loši.
Izadjem na lagunin sajt, pisao čovek knjigu Pa kao... nisam do sada video da na njihovom sajtu neka knjiga moze imati dodeljenu ocenu 1 ili 2, jer to cenzurisu. Medjutim, za tu knjigu ima čak 21 komentar i otprilike polovina su sa bas tim najnizim ocenama.
Intervju i kvazi huliganstvo me ne zanimaju, ali me sad baš kopka da vidim na sta mu liči ovaj Sebastijan

 

[Zauz]

Nil Gejmen Okean na kraju puteljka

Ovo je olicenje kosmara i ekstremno bolesnog uma.Najgore psihicko nasilje - to je atmosfera knjige.Na kraju manipulacija secanjem osobe,zdravim razumom nekog ko je obican covek.

Treba da ima oznaku 18+,nije za osetljive osobe.

Ovo je po mom misljenju nesto najgore sto sam procitala.

 

[86bogomoljka]

Rayela,
ova prica naterala mi je suze na oci...

Јесте... Нешто лепо овако рано па ће и дан бити добар

 

[Mrs.Bi]

Nije to ništa strašno, Džulijan Barns, Geopoetika, 193 str.
Na jedvite jade završih ovu knjigu uz preskakanja delova i odustajanja i vraćanja (pošto biblioteka nije radila u petak uveče kad sam je ponela da je vratim, ipak sam je pročitala do kraja) . I tih 193 strane, doduše nekog većeg formata, čitam evo cele ove godine.
Barns definitivno nije moj pisac. Koliko god se ja trudila i želela da ga zavolim, pa sam u tom cilju pročitala Troje, Cepidlaka u kuhinji, Sto od limunovog drveta, Ovo liči na kraj…. Šum vremena je ostala jedina koja mi se zaista dopala i u kojoj znam o čemu se radi, o čemu i o kome piše. U svim ostalim, kao i u ovoj poslednjoj, ima dobrih i zanimljivih delova, ali još više onih koji ne mogu da zadrže moju koncetraciju. Suviše je to meni nekako rasuto. I bar sam došla do zaključka da ja volim romane u kojima postoji čvrsta radnja, glavni i sporedni likovi, a i njih ne previše 10-ak i da nemaju norveška imena….
Tako da Barnsu od mene jedna trojčica, znam na opšte zgražanje ljubitelja istog i, naravno, bez preporuke.

 

[Андроник Комнин]

Šta to beše Tamni anđeo? Ima i film?

Колико знам, нема филм, односно по том роману. Можда неки филм истог назива.

Мика Валтари - Тамни Анђео (Дневник пада Константинопоља 1453.)

 

[Mrs.Bi]

Konacno sam uzela Selina , 'Putovanje nakraj noci' iz biblioteke.
Hocu vec dugo a nikako da skupim zivaca za nesto malo ozbiljnije.

Tako sam i ja dugo odlagala Selina misleci da je kao neko tesko, ozbiljno stivo, za dva dana sam ga procitala,
usput umirala od smeha, mnogo je genijalna knjiga.

I ja sam juče uzela Selina. Nisam nikad razmišljala šta je to i kakvo je, mada se provlači ovde po Biblioteci od kada sam ja član. Sad me ova Rayela opaska podstakla.

I pretraživala sam malo po novom elektronskom katalogu Biblioteke grada Beograda. https://app.bisis.rs/#/bisis-search/bgb Malo je reći da sam oduševljena. Sve opštinske biblioteke, svi ogranci, sve je povezano, vidi se gde ima neka knjiga, da li je slobodna ili zauzeta. Verovatno ima još mnogo mogućnosti koje nisam ispitala. I sad mogu da odem, kao što sam juče i otišla, u svoju biblioteku i kažem, vidim da imate Selina i da je slobodan.
I da u mojoj biblioteci nemaju Semper diem, ali da imaju u nekim obližnjim.

 

[del piero 10]

Donela trudnica poklon i jos ove planine gratis