Biblioteka 3

[Baudrillard]

Hajde da otvorim sezonu spiskova, ove godine sam pročitao 68 knjiga, da ne visim na internetu
sigurno bi bilo znatno više, ali i ovo je dovoljno.

Spojler

1. Mario Vargas Ljosa - Raj na drugom ćošku (4)
2. Fridrih Niče - S one strane dobra i zla/Genealogija morala (5)
3. Dženi Erpenbek - Noć bez svitanja (4)
4. Ivo Andrić - Priče o osobenjacima i malim ljudima (4+)
5. Bohumil Hrabal - Naklapala (4)
6. Džozef Konrad - Izgnanik sa ostrva (5)
7. Miroslav Krleža - Davni dani (zapisi 1914 - 1921) (4)
8. Stiven King - Gole kosti (3)
9. Radovan Popović - Priča o Sretenu Mariću (4)
10. Milan Pražić - Otkriće i smisao (eseji) (3)
11. Antonen Arto - Pisma iz ludnice (4)
12. Tomas Bernhard - Gete na sssamrti (priče) (5)
13. Viktor Igo - Poslednji dan na smrt osuđenoga (5)
14. Emil Sioran - Zli demijurg (5)
15. Ivan A. Gončarov - Običan događaj (4)
16. G. G. Markes - Riba je crvena (kolumne) (4)
17. Antologija ruske priče XX veka, tom II/2 (5)
18. Umberto Eko - Pape satàn aleppe (Hronike fluidnog društva) (4)
19. Tomas Ligoti - Pisar tame (Životi i dela) (5-)
20. Mišel Uelbek - Proširenje područja borbe (3)
21. Emil Sioran - Razgovori (5)
22. Emil Sioran - Silogizmi gorčine (5)
23. Igor Jarkevič - Ženske i neženske priče (3)
24. Salman Ruždi - Dve godine, osam meseci i dvadeset osam noći (3)
25. Ljubiša Jeremić - Glas iz vremena (Ogledi i kritike) (3+)
26. Jurij Poljakov - Jare u mleku (4+)
27. Jelena J. Dimitrijević - Sedam mora i tri okeana (Putem oko sveta) (4)
28. Nebojša Lazić - Antiutopijska trilogija Borislava Pekića (5)
29. Tomas Bernhard - Midland na Stilfsu (5)
30. Julius Evola - Metafizika seksa (4)
31. Aleskandra Dejvid-Nil - Mistici i čarobnjaci Tibeta (4)
32. Mihail Bulgakov - Majstor i Margarita (5)
33. Goran Petrović - Bližnji (Priče) (3)
34. Sava Damjanov - Glosolalija (Izabrane i nove priče) (3)
35. Tomas Bernhard - Hodanje (5)
36. Kristof Ransmajer - Cox ili protok vremena (5)
37. Hitomi Kanehara - Autofikcija (4)
38. Žoris-Karl Uismans - Pakao (5)
39. Tomas Merton - Mudrost pustinje (5)
40. Sergej Dovlatov - Naši (4)
41. Arto Pasilina - Godina zeca (3)
42. Radmila Gikić - Namaste, Indijo (5)
43. Milo Lompar - Apolonovi putokazi (Eseji o Crnjanskom) (5)
44. Mordehaj Rošvald - Sedmi horizont (3)
45. Emil Sioran - Pad u vreme
46. Italo Kalvino - Ako jedne zimske noći neki putnik (4)
47. Emil Ažar - Pseudo (3+)
48. Fernando Pesoa - Knjiga nespokoja (5)
49. Srđan Srdić - Srebrna magla pada (2)
50. Džon Čiver - Odabrane priče (4)
51. Ridiger Zafranski - Vreme (Šta ono čini nama i šta mi činimo od njega) (5)
52. Ilija Marić - Beleške o Kišu i filosofiji (5)
53. Stanislav Ignaci Vitkjevič - Nezasitost (4)
54. Vladeta Jerotić - O strahu (4)
55. Josif Brodski - Tuga i razum (5)
56. Vilijam S. Barouz - Queer (4)
57. Emil Sioran - Priznanja i anateme (5)
58. Damir Karakaš - Sjajno mjesto za nesreću (4)
59. Damir Karakaš - Pukovnik Beethoven (5)
60. Hjubert Selbi - Poslednje skretanje za Bruklin (5)
61. Kormak Makarti - Dete božije (4)
62. Predrag Krstić - Primati, pojedinci i pohlepnici (4-)
63. Sergej Dovlatov - Zona (5)
64. Ričard Flanegan - Gladna srca (4)
65. Slobodan Vladušić - Književnost i komentari (5)
66. Volt Vitman - Život i pustolovine Džeka Engla (3)
67. Aleksandar Genis - Povratna adresa (Autoportret) (5)
68. Plutarh - O negovanju duševnog mira i zadovoljstva (4)

 

[del piero 10]

Sioran ti se bas dopao!

 

[Baudrillard]

Naravno, on mi je jedan od omiljenih mislilaca. Isto je i Bernhard dobio sve petice.

 

[quentin]

Hajde da otvorim sezonu spiskova, ove godine sam pročitao 68 knjiga, da ne visim na internetu
sigurno bi bilo znatno više, ali i ovo je dovoljno.

6. Džozef Konrad - Izgnanik sa ostrva (5)

7. Miroslav Krleža - Davni dani (zapisi 1914 - 1921) (4)

49. Srđan Srdić - Srebrna magla pada (2)

61. Kormak Makarti - Dete božije (4)

Svaka čast, naravno.
Ako može koja riječ više o ove četiri.

 

[Rayela]

Ja bih volela da napise koju rec o Brodskom i njegovom delu Tuga i razum zbog koje ste me svi ismejavali ( na bas svi, ali vas nekolicina).

- - - - - - - - - -

Sioran ti se bas dopao!

Ja nazalost nemam filing za Siorana
Nisam se nesto ni trudila.

 

[Baudrillard]

O Makartiju ima ovde a o Brodskom ovde.
I trenutno čitam Brodskog - Soba i po (Izabrani eseji).

Što se tiče Konrada, volim njegova dela, ovo me pomalo podseća na Srce tame.
Ovo je njegov drugi roman, dosta se vrti oko moralnih dilema i izdaja.

Davni dani od Krleže su dnevnik, mada nema tu previše ličnih stvari, uglavnom su
tu njegovi pogledi na aktuelna politička dešavanja, što može biti dosadno današnjem
čitaocu.

A što se tiče Srdića prosto ne znam šta da kažem, očigledno je pisac koji zna da piše
i koji dobro piše, ali iz nekog razloga su mu knjige gotovo nečitljive, previše hermetične.
Ne verujem da ću više pokušavati da čitam njegovu prozu.

 

[del piero 10]

I mene je Konrad zanimao, nego sam prosli post pisao na kraju radnog vremena pa sam se zbrzao i zaboravio da pitam... s obzirom da si čitao i Srce tame, koja je bolja od te dve, za prvo citanje Konrada?

 

[Mrs.Bi]

Gde nađe sve ove, Bodrijare, jedva da za nekog znam, a redovno čitam ovaj forum. glavni izvor informisanja.

Ali , čula sam, tj. pročitala za Fernanda Pesou (48). Vidim ja nešto mi poznato ime, al od skora poznato. Pogledam ko je pisao ovu knjigu koju sad čitam - nije taj. Ali jeste u njoj. Glavni lik, starac u staračkom domu upoznaje Žoaou Ešteveža, koga je Pesoa pomenuo u jednoj svojoj pesmi. Žoaoa je dolazi u istu trafiku u koju i Pesoa i tako ga je video i učinio mu se zanimljiv da ga pomene u pesmi. Tako starci u domu objašnjavaju.
Eto, ko bi rekao da ću na tako nešto zanimljivo da naiđem u ovoj prilično dosadnoj knjizi. Ali ne bi bilo tako zanimljivo da Bodrijar nije čitao dotičnog pisca.

A sada će da mi napiše šta mu se toliko svideo kod Pesoe da mu je dao čistu peticu. Što baš i nije nešto posebno, jer od 68 knjiga 25 je dobilu najvišu ocenu, što je više od trećine.
Ili ti biraš tako dobre knjige ili ti kriterijum nije dovoljno strog.

 

[Baudrillard]

I mene je Konrad zanimao, nego sam prosli post pisao na kraju radnog vremena pa sam se zbrzao i zaboravio da pitam... s obzirom da si čitao i Srce tame, koja je bolja od te dve, za prvo citanje Konrada?

Mislim da je za prvo čitanje bolje Srce tame, i meni je ta bila prva koju sam pročitao od Konrada.

Gde nađe sve ove, Bodrijare, jedva da za nekog znam, a redovno čitam ovaj forum. glavni izvor informisanja.

Ali , čula sam, tj. pročitala za Fernanda Pesou (48). Vidim ja nešto mi poznato ime, al od skora poznato. Pogledam ko je pisao ovu knjigu koju sad čitam - nije taj. Ali jeste u njoj. Glavni lik, starac u staračkom domu upoznaje Žoaou Ešteveža, koga je Pesoa pomenuo u jednoj svojoj pesmi. Žoaoa je dolazi u istu trafiku u koju i Pesoa i tako ga je video i učinio mu se zanimljiv da ga pomene u pesmi. Tako starci u domu objašnjavaju.
Eto, ko bi rekao da ću na tako nešto zanimljivo da naiđem u ovoj prilično dosadnoj knjizi. Ali ne bi bilo tako zanimljivo da Bodrijar nije čitao dotičnog pisca.

A sada će da mi napiše šta mu se toliko svideo kod Pesoe da mu je dao čistu peticu. Što baš i nije nešto posebno, jer od 68 knjiga 25 je dobilu najvišu ocenu, što je više od trećine.
Ili ti biraš tako dobre knjige ili ti kriterijum nije dovoljno strog.

Ima dosta pisaca na ovom spisku koje sam već čitao, koji mi se dopadaju i verovatno zato ima toliko visokih
ocena, inače sam vrlo strog.
Mislim da se Pesoa većini ovde ne bi dopao, previše je pesimističan i mračan, ovo je knjiga njegovih misli,
razmišljanja, neka vrsta dnevnika. Ja volim te mračne pisce, Pesou, Siorana, Bernharda...
Ako neko ipak želi može skinuti knjigu ovde.
Mada ja sam čitao štampano izdanje.

 

[krasuljak]

Sinko, svaka ti čast. Moj sin nabio 30 godina u guzicu, ženi se za tri meseca, a eno ga, gleda serije i igra igrice po ceo dan i noć na kompu...

 

[loš đak Boža]

Auu ljudi što ste se raspisali, čovek ne stigne ni sve da pročita

43. Milo Lompar - Apolonovi putokazi (Eseji o Crnjanskom) (5)

Pošto vidim da Bodrijar voli Lomparove poglede na Crnjanskog (a i Rayela voli Crnjanskog, ako me sećanje dobro služi), snimak Ćirilice sa Happy televizije (taze, pušteno ovog ponedeljka) gde je gost bio Milo Lompar a tema je bio Crnjanski, njegov "prkos i inat". Dobra emisija, traje preko dva sata ali zaista zanimljiva i poučna.

- - - - - - - - - -

Sinko, svaka ti čast. Moj sin nabio 30 godina u guzicu, ženi se za tri meseca, a eno ga, gleda serije i igra igrice po ceo dan i noć na kompu...

Neka Krasuljak, pusti ga dok može nek uživa, ženi se uskoro

 

[Mrs.Bi]

E stvarno, odmah sam pomislila, dva i po sata Milorada Marića i još nekog - nema šanse. A onda ipak pustim na preskok i učini mi se zanimljivo i sad ću da sednem i odslušam sve (i naštrikam usput 20-30 redova šala). Crnjanski je bio zanimljiv čovek, a ja ne znam puno o njemu, i nisam ga dovoljno ni čitala. Pre dve godine pročitala malo putopisa i to mi se mnogo svidelo i rešila da ih sve nađem i pročitam, ali još nisam stigla.

 

[del piero 10]

Čak 2 i po sata u cugu, na hepiju, a da ppv premijer predsednik patrijarh vucic ne iskoči?? Nemoguće!

 

[Mrs.Bi]

ovde možemo da ga preskočimo i ako iskoči

 

[Rayela]

E stvarno, odmah sam pomislila, dva i po sata Milorada Marića i još nekog - nema šanse. A onda ipak pustim na preskok i učini mi se zanimljivo i sad ću da sednem i odslušam sve (i naštrikam usput 20-30 redova šala). Crnjanski je bio zanimljiv čovek, a ja ne znam puno o njemu, i nisam ga dovoljno ni čitala. Pre dve godine pročitala malo putopisa i to mi se mnogo svidelo i rešila da ih sve nađem i pročitam, ali još nisam stigla.

Citaj Roman o Londonu, jedan od mnogo lepih i dobrih romana, a na neki je nacin i njegova biografija.
Ja pa ovog Lompara ne volim ( ali ne zbog Crnjanskog).

Od Konrada mi se mnogo dopala Ochima Zapada, pravi starinski roman

 

[Baudrillard]

Hvala Božo, pogledaću. (Ne mogu da verujem da ću gledati Hepi.)

Rayela da li si čitala Kod Hiperborejaca? Meni je to omiljeno delo od Crnjanskog pa
posle Roman o Londonu i pripovetke.

 

[quentin]

Citaj Roman o Londonu, jedan od mnogo lepih i dobrih romana, a na neki je nacin i njegova biografija.
Ja pa ovog Lompara ne volim ( ali ne zbog Crnjanskog).

Volim Roman o Londonu, ali volim i mladog Crnjanskog, Dnevnik o Čarnojeviću, Liriku Itake. Sad sam čitao Itaku i komentare, gdje se vratio tim pjesmama nekih četrdeset godina kasnije, pa se prisjetio mladosti, školovanja, ratovanja... Sjajno.
Usput, ni meni se ne sluša Lompar, bar trenutno, a još manje mi se gleda ona Marićeva faca.

[/QUOTE]Od Konrada mi se mnogo dopala Ochima Zapada, pravi starinski roman[/QUOTE]

Nikako da pročitam tu knjigu. A pročitao sam nekoliko Konradovih (Lord Džim, Srce Tame, Crnac sa Narcisa, Tajni agent). Uvijek su tu neke moralne dileme, čast, hrabrost... Zanimljivo da Nabokov nikako nije volio Konrada. Ja ipak volim da ga čitam.

 

[Baudrillard]

Da, u Konradovim romanima su to glavne teme. Znaš ko je voleo da ga čita? Vilijam S. Barouz.

- - - - - - - - - -

Što se tiče Nabokova ne znam da li je on ikoga voleo.

 

[Андроник Комнин]

Ne zamara tebe latinica, zamara te hrvatski, latinica nam je ista, ne postoji srpska ili hrvatska latinica.
Zamara i mene hrvatski, ranije nije bilo tako, ali ranije nisam imala izbor.
Nego me Nautilus naveo na neka silna razmiljanja sta je brze i bolje i dosla sam do zakljucka da nikako nije u pravu.
Covek ne cita tako sto srice slovo po slovo nego nekako vizuelno, vidi rec , registruje je, a nije vazno koliko slovnih znakova ima ta rec.

Како не постоји хрватска латиница? Јеси ли ти јела бунике?

- - - - - - - - - -

Citaj Roman o Londonu, jedan od mnogo lepih i dobrih romana, a na neki je nacin i njegova biografija.
Ja pa ovog Lompara ne volim ( ali ne zbog Crnjanskog).

Od Konrada mi se mnogo dopala Ochima Zapada, pravi starinski roman

Није уопште његова биографија...Главни јунак романа садржи неке исте карактерне црте као и Црњански, али то није биографија.

 

[Mrs.Bi]

Junački sam odslušala Marića i Lompara. Sat i po je bilo o Crnjanskom, ostatak srbovanje.

Bilo je i o tome da li je Romanu o Londonu njegova biografija, (negde na 1:28 minuta na snimku) i sam Crnjanski je rekao "ima mojih iskustava, ali knez Rjepin nisam ja".
Interesantno je da roman je počeo da piše na engleskom i u prvom licu, a kad je 20 i nešto godina kasnije izašao, bio je na srpskom i u trećem licu.

Tako da, verovatno ga je počeo kao autobiografski pa se predomislio.

 

[lamar]

Pas od tokina

Mislim da ću se pozabaviti ovim piscem i ovom knjigom

- - - - - - - - - -

Marića ne mogu da slušam pa makar mu i Jergović bio gost

 

[loš đak Boža]

Junački sam odslušala Marića i Lompara. Sat i po je bilo o Crnjanskom, ostatak srbovanje.

Bilo je i o tome da li je Romanu o Londonu njegova biografija, (negde na 1:28 minuta na snimku) i sam Crnjanski je rekao "ima mojih iskustava, ali knez Rjepin nisam ja".
Interesantno je da roman je počeo da piše na engleskom i u prvom licu, a kad je 20 i nešto godina kasnije izašao, bio je na srpskom i u trećem licu.

Tako da, verovatno ga je počeo kao autobiografski pa se predomislio.

Pa dobro, kod muškaraca postoji taj tribalni instinkt, želja za povezivanjem sa sebi sličnima. Odavno imam ideju da bi dečaci i devojčice trebali imati sasvim različite knjige za lektiru u toku školovanja. Rodna pripadnost rađa različite senzibilitete.

 

[Mrs.Bi]

Nisam nikad to posmatrala kao muški instinkt, oni samo više vole da se bave tim uzvišenim temama, dok žene moraju da se bave prizemnim. Ima jedan vic, a možda i nije vic. Zvuči sasvim realno. Kaže muž kako se on i žena lepo slažu jer su podelili "poslove". Ona brine o ovim običnim, prostim stvarima, kući, deci, novcu, šta će da se jede, da se kupi, a on o onim važnim: ekonomskoj i političkoj situaciji u zemlji i svetu.

 

[Rayela]

Junački sam odslušala Marića i Lompara. Sat i po je bilo o Crnjanskom, ostatak srbovanje.

Bilo je i o tome da li je Romanu o Londonu njegova biografija, (negde na 1:28 minuta na snimku) i sam Crnjanski je rekao "ima mojih iskustava, ali knez Rjepin nisam ja".
Interesantno je da roman je počeo da piše na engleskom i u prvom licu, a kad je 20 i nešto godina kasnije izašao, bio je na srpskom i u trećem licu.

Tako da, verovatno ga je počeo kao autobiografski pa se predomislio.

Taj srbuje od jutra do sutra, srbovanje je glavna profesija.
Roman o Londonu je kako vec i sam naslov kaze u prvoj liniji o Londonu, London je glavna licnost romana, a onda i raznorazna emigracija, uglavnom
ruska. Medjutim zena Repjina zove se Nadja( zena autora Vida), Repjin radi iste stvari i poslove kao i sam Crnjanski, raznosi neke knjige, kasnije
je knjigovodja u obucarskoj radnji, Nadja sije lutke i neke haljine ( kao sto je i Vida Crnjanski u Londonu radila), tako da je roman prilicno auitobiografski.
Repjin je kao i Crnjanski nezgodne naravi, tvrdoglav, jedino je preskocio da pise o svojim svalericajama

Miloš Crnjanski: „U Romanu o Londonu ima autobiografskog ali izvrnuto. Tu je neki ruski emigrant umesto mene. To nema veze, ali taj je postojao. Taj je postojao, neću da kažem ime, jer još živi, nije se ubio, mada smo svi mislili da se ubio. To su stvari koje romanopisac radi kao u snu. On ne treba da opisuje verno, ali mora realno da govori o onome što se događalo i kako je bilo. Vi imate u mojim knjigama toga. U Romanu o Londonu težinu daje moj glavni saradnik — očajanje. U romanu je prisutna snaga očajanja. Vi znate da je u rimsko doba izgnanstvo bilo teža kazna nego smrtna presuda. Zašto? Zato što je na taj način prestajalo sve. Ako su osuđenika proterali nekud na Crno more ili u neku tuđu varoš, u Aleksandriju ili negde drugde, on više nije postojao onako kako je do tada postojao. Kod mene je to bilo još mnogo strašnije pošto sam ja bio pisac, naš pisac, uvek u centru borbe, neću da kažem svađe, ali u centru literarnih borbi, i odjedanput kada iz toga ispadnete, onda vi ne možete živeti. Žvot je mene terao da pišem, budila mi se želja za životom i nada u povratak na svoje mesto u srpskoj književnosti. To nisu patološki izumi, to je jedan strašan nagon koji nas tera i koji nas stalno dovodi do ludila i čuđenja — kako to da ne možete više da živite život kojim ste pošli? Ne može čovek, pisac, da se promeni, da se pretvori u kapetana, ne može da se pretvori ni u cirkusdžiju, ne može da se pretvori ni u automobilistu. On ima za sobom noć, dan, sedi za svojim stolom a pred njim je mašina za pisanje, i on odjedanput vidi da ga ne žele, da ga niko ne čita. Onog trenutka kada su ljudi iz moje zemlje počeli da mi daju mogućnost da mogu da radim, ja sam opet počeo da živim, ja sam sa najvećim oduševljenjem radio, pisao. Iznenađen sam uspehom koji je Nolit postigao mojim romanom. Naročto me iznenađuje tiraž — pet hiljada, pa onda osam hiljada primeraka. Meni pamet staje — šta je sad ovo sa mnom? Očekujem kad će neki balavac da dođe i da kaže da to ne vredi ništa. Ja ću reći a, šta mogu, napiši bolje! The Shoemakerse sam pisao u Finčliju, u predgrađu Londona 1946, 47. Kada sam sa svojom ženom bio vrlo blizu samoubistva. Veoma volim Londonske obućare — Roman o Londonu, jer je tu knjigu pisao moj sopstveni život.“

 

[Mrs.Bi]

Sećam se fantastične drame po tom romanu sa Verom Čukić i Miodragom Krivokapićem.

- - - - - - - - - -

Vidim da su počeli da prikazuju ponovo neke od tih starih drama, navodno "osvežene", šta god to značilo, i to u solidnim terminina, nedeljom posle Korena (koji su takođe dobri, samo su se čudno završili, ali i ja se ne sećam tačno gde se tačno završava radnja Korena, a počinje Vreme smrti jer sam u cugu čitala. Dok se u drugom delu Vremena srmti nisam zaglavila zajedno s vojskom u neko blato, pa sam odustala)