VanZandt
Domaćin
- Poruka
- 3.263
Nasmejaste me lamar i del piero 
Ja jedva zavrsih neku knjigu, izgleda da sam je "citala" tri nedelje a mozda i vise. Ali nije do knjige mislim, nego ja nisam nesto mogla da se skrasim na citanje.
Elem u pitanju je "Triburbia", pisac Karl Taro Greenfeld. Sve se desava u Tribeki , juznom delu Menhetna. U pitanju je kolekcija prica, koje su naravno povezane. Nekoliko oceva se sastaje svakog skolskog jutra na dorucku, mada nisu bas neki prijatelji ali ih je relativno slicna zivotna situacija a i deca u istoj skoli na neki nacin zblizila. Tu je jedan inzenjer, fotograf, kuvar, skulptor, pisac itd. Interessantno mi je bilo mada sam na kraju pogubila konce ko je ko kome sta ali nije ni cudo kad sam razvuka ovoliko. Ali bas da citam ispocetka necu ma kako volela price o Njujorku.
Nego zanimljiv mi je bio ovaj Karl Taro. Oboje roditelja su mu pisci, majcine knjige (dve) sam citala, a oceve nisam. Svo troje pisu o detetu sa posebnim potrebama, usled porodicne situacije gde je mladji sin takvo dete. Majka, Fumiko Kometani, je dobitnica Akutagavine nagrade za knjigu Passover. Knjiga je izazvala sasvim supritne reakcije u Americi gde su je optuzili da je antisemita
mada ja citajuci tu knjigu nisam stekla takav utisak, pogotovo sto je zena udata za Jevreja. Problem je izazvala netrpeljivost pa cak i mrznja prema muzevljevoj sestri, ali to je rekla bih cest slucaj nevezano za religiju i uopste poreklo supruznika i sestre. U svakom slucaju prica je o nekoliko dana provedenih u NJujorku, posle mnogih godina gde ni dan odmora nije bilo usled celodnevnih obaveza i briga oko tog mladjeg deteta. I onda kad najzad odlazi na odmor, muz se dogovori sa sestrom da provedu Passover zajedno, ne konsultujuci zenu (koja je htela da sami budu tih nekoliko dana da dodju sebi). Pa onda cela prica o tome zasto i kako ne podnosi doticnu i sl. Cudni su ti Japanci ma kako da su mi interesantni, njihove reakcije i osecanja su cesto sasvim drugaciji od nasih. Bilo mi je zao i sestre koja nije po meni nacinila nekakav strasan prestup (bila je dosadna i neobazriva i zamisli tragedije, buckasta i visoka i glasna).
Ali ovaj Taro cini mi se ima jos zanimljivih knjiga, uzecu da citam kasnije.
Ja jedva zavrsih neku knjigu, izgleda da sam je "citala" tri nedelje a mozda i vise. Ali nije do knjige mislim, nego ja nisam nesto mogla da se skrasim na citanje.
Elem u pitanju je "Triburbia", pisac Karl Taro Greenfeld. Sve se desava u Tribeki , juznom delu Menhetna. U pitanju je kolekcija prica, koje su naravno povezane. Nekoliko oceva se sastaje svakog skolskog jutra na dorucku, mada nisu bas neki prijatelji ali ih je relativno slicna zivotna situacija a i deca u istoj skoli na neki nacin zblizila. Tu je jedan inzenjer, fotograf, kuvar, skulptor, pisac itd. Interessantno mi je bilo mada sam na kraju pogubila konce ko je ko kome sta ali nije ni cudo kad sam razvuka ovoliko. Ali bas da citam ispocetka necu ma kako volela price o Njujorku.
Nego zanimljiv mi je bio ovaj Karl Taro. Oboje roditelja su mu pisci, majcine knjige (dve) sam citala, a oceve nisam. Svo troje pisu o detetu sa posebnim potrebama, usled porodicne situacije gde je mladji sin takvo dete. Majka, Fumiko Kometani, je dobitnica Akutagavine nagrade za knjigu Passover. Knjiga je izazvala sasvim supritne reakcije u Americi gde su je optuzili da je antisemita
mada ja citajuci tu knjigu nisam stekla takav utisak, pogotovo sto je zena udata za Jevreja. Problem je izazvala netrpeljivost pa cak i mrznja prema muzevljevoj sestri, ali to je rekla bih cest slucaj nevezano za religiju i uopste poreklo supruznika i sestre. U svakom slucaju prica je o nekoliko dana provedenih u NJujorku, posle mnogih godina gde ni dan odmora nije bilo usled celodnevnih obaveza i briga oko tog mladjeg deteta. I onda kad najzad odlazi na odmor, muz se dogovori sa sestrom da provedu Passover zajedno, ne konsultujuci zenu (koja je htela da sami budu tih nekoliko dana da dodju sebi). Pa onda cela prica o tome zasto i kako ne podnosi doticnu i sl. Cudni su ti Japanci ma kako da su mi interesantni, njihove reakcije i osecanja su cesto sasvim drugaciji od nasih. Bilo mi je zao i sestre koja nije po meni nacinila nekakav strasan prestup (bila je dosadna i neobazriva i zamisli tragedije, buckasta i visoka i glasna).Ali ovaj Taro cini mi se ima jos zanimljivih knjiga, uzecu da citam kasnije.
Ja imam silne poznanike ( ne mogu da kazem prijatelje) Japance, moj je muz cesto u Japanu ( ja licno nisam imala zelju da idem), a Japanci su mi
