Biblioteka 3

[Baudrillard]

Nema na čemu, kad ima nije mi problem da postavim.

 

[krasuljak]

Veliko hvala. Ovo je tako dobra stvar, imati ličnog bibliotekara.

Pridružujem se...

 

[Mrs.Bi]

Hvala i od mene. I ja to sve skupljam.

samo sam se sad nesto zbunila epub nije za kindle? nego mobi i azw3? imam ja onaj konverter, ali moram da znam šta u šta treba da konvertujem. Cim neko vreme ne radim zaboravim. A nisam nikad stekla rutinu pa da to ide automatski, bez mnogo razmisljanja

 

[Baudrillard]

Nije ePub za Kindle, konvertuj u MOBI ili AZW3, to možeš preko Calibre-a ili nekog online konvertera.

 

[Mrs.Bi]

Hvala, znači, ipak nešto znam .

 

[del piero 10]

Nista ti to konvertovanje ne znaci... knjiga mora da originalno bude snimljena u tom formatu, da bi radila kako treba. Konverter ce odraditi posao i prevesti u taj format, ali ce vrlo verovatno rezultat biti haotican fajl koji kad otvoris na Kindle izmesa broj strana, poremeti redove teksta, pasuse, novi red, prorede...
Moj ti je savet da probas bolje da skines, na mestima gde ima, knjigu koja je vec postavljena u mobi i azw3 formatu.
Ili, mozes da zahtevas od licnog blbliotekara da ti je dostavi!

 

[Baudrillard]

Del piero ako je knjiga u ePub formatu bez problema se konvertuje u Kindle format, problem je sa PDF-om,
mada se i to može uraditi ako je PDF kvalitetan, možda rezultat neće biti najbolji, ali će biti čitljivo.

 

[Mrs.Bi]

Meni neke knjige bude bolje, neke gore, ali su mi bar strane po redu

 

[quentin]

Može li Kindle da čita PDF ili mora da se radi konverzija? Na tabletu je nekad bolje koristiti PDF čitač, ako je PDF slika, odnosno sirovi sken.

 

[Baudrillard]

Kindle u suštini može da čita nekonvertovani PDF, ali to je vrlo sitno, skoro nečitljivo.
Najbolje je uraditi konverziju, ali ne može ako je u pitanju sirovi sken, gde nije urađen
OCR.
Takve PDF-ove čitam na tabletu.

 

[Наутилус]

Lucijus je pisao na Književnosti, kolko se ja sećam...

Могуће је да није долазио овде, знам само да сам од тебе тражио да престанете с ругањем (користећи његове књижевне и језичке недораслости, пошто није са филологије), јер си ти била у то време модератор (са Квентином), али је цела екипа, да не кажем банда, наставила с безобразлуцима, с тобом на челу, не обазирући се на моје захтеве. И сад, као није ти јасно због чега не желим познанство с тобом.
Хтео сам сад жешће, али сам се опоменуо Псалма 39.

 

[quentin]

Могуће је да није долазио овде, знам само да сам од тебе тражио да престанете с ругањем (користећи његове књижевне и језичке недораслости, пошто није са филологије), јер си ти била у то време модератор (са Квентином), али је цела екипа, да не кажем банда, наставила с безобразлуцима, с тобом на челу, не обазирући се на моје захтеве. И сад, као није ти јасно због чега не желим познанство с тобом.
Хтео сам сад жешће, али сам се опоменуо Псалма 39.

Prvo, ja sam moderator Književnosti postao 11. februara 2013. godine, a posljednja luciusova poruka na Književnosti je od 27. avgusta 2012. Provjeri činjenice prije nego što počneš da optužuješ!

Drugo, zar luciusova poruka koju sam citirao ne pokazuje o kakvoj ličnosti se radi? "Ruganje" je najmanje što je zaslužio.

 

[danasc80]

Quentine, jesi li čitao "Ciganin ali najljepši"? Delovala mi je zanimljivo u knjižari, onako usput, bez ikakve pompe, a onda na internetu nalazim na padanja u nesvest od oduševljenja.
Imam i onu njegovu prethodnu, ali sam nešto u "nečit" periodu pa sam sama sebi teška - kad čitam sve mi je glupo ili neodgovarajuće za mene trenutno, a kad ne čitam onda mi se kao svašta čita. Valjda većini ljudi ponekad dođe takav period, obično skopčan sa brigama u vanliterarnom svetu...

 

[Yersinia]

Quentine, jesi li čitao "Ciganin ali najljepši"? Delovala mi je zanimljivo u knjižari, onako usput, bez ikakve pompe, a onda na internetu nalazim na padanja u nesvest od oduševljenja.
Imam i onu njegovu prethodnu, ali sam nešto u "nečit" periodu pa sam sama sebi teška - kad čitam sve mi je glupo ili neodgovarajuće za mene trenutno, a kad ne čitam onda mi se kao svašta čita. Valjda većini ljudi ponekad dođe takav period, obično skopčan sa brigama u vanliterarnom svetu...

Ја сам исто чуо многобројне похвале за Кристијана Новака, па сам на своју имагинарну листу за читање додао и Циганин, али најлепши и Чрна мати земла... Обе имају на интернету да се нађу.

Иначе, доста тога сам прочитао у претходном периоду како се нисам јављао, али најупечатљивија ми је дефинитивно књига словеначког писца Драге Јанчара - Те ноћи сам је видео. Прича је смештена у године пре/током и после Другог светског рата, а главни лик је Вероника Зарник, помало ексцентрична жена и жена "ван стандарда средине" из високог љубљанског друштва.
Радња није линеарна; књига је подељена у пет целина, свака као исповест другог лика на неки начин повезан са Вероником - прво њен љубавник, коњички поручник краљеве војске, затим остарела мајка, слуга на имању... Од берлинске студенткиње, преко госпође, љубавнице која са љубавником по казни живи у Врању и гаји кокошке, затим поново аристократкиње, до "немачке *****", како ће је неоправдано назвати неки. Увек је осуђена и без разумевања. Иако нигде нема њене исповести, Јанчар је кроз уста и мисли других створио врло упечатљив женски лик.
Нигде нема патетике нити сентименталности, стил је изузетно добар, повремено се понављају као лајт-мотиви поједине реченице или речи, што ми је у пар тренутака зазвучало натегнуто, али то је мала замерка.
Поред "првог нивоа" и приче која је везана за Веронику, њен и живот људи око ње, Јанчар је "у позадини" дао лице и наличје како ратних тако и поратних година у Словенији (али и шире у Југославији) и једну слику друштвених односа.
Кажу да је Јанчар најбољи живи словеначки писац... Архипелаг је до сада издао његове 3 књиге код нас.

 

[Yersinia]

Линкови за Кристиана Новака - Чрна мати земла и Циганин, али најљепши

 

[krasuljak]

Могуће је да није долазио овде, знам само да сам од тебе тражио да престанете с ругањем (користећи његове књижевне и језичке недораслости, пошто није са филологије), јер си ти била у то време модератор (са Квентином), али је цела екипа, да не кажем банда, наставила с безобразлуцима, с тобом на челу, не обазирући се на моје захтеве. И сад, као није ти јасно због чега не желим познанство с тобом.
Хтео сам сад жешће, али сам се опоменуо Псалма 39.

Lupetaš, Nautiluse... Osim toga, iznad moderatora su supermoderatori, mogao si da im se obratiš. Ali, vidim, i s njima si na ratnoj nozi...
Toliko si me sad uvredio, da ni ja više ne želim da se upoznam s tobom. Oprosti što sam uopšte navaljivala.

 

[quentin]

Quentine, jesi li čitao "Ciganin ali najljepši"? Delovala mi je zanimljivo u knjižari, onako usput, bez ikakve pompe, a onda na internetu nalazim na padanja u nesvest od oduševljenja.

Nisam je čitao. Nadam se da će tokom ljeta doći na red.

Imam i onu njegovu prethodnu, ali sam nešto u "nečit" periodu pa sam sama sebi teška - kad čitam sve mi je glupo ili neodgovarajuće za mene trenutno, a kad ne čitam onda mi se kao svašta čita. Valjda većini ljudi ponekad dođe takav period, obično skopčan sa brigama u vanliterarnom svetu...

Tačno znam na šta misliš. I sam se još izvlačim iz takvog perioda.

 

[*moonlight*]

Dugo sam ćutala i evo me večeras.
Razne su me stvari okupirale, mnoge emocije tukle i nagrađivale, mnogo je obaveza bilo preda mnom a premalo vremena za sve što želim.
Potom i lenjost, ta tmuran lenjost koja naiđe onda kada znaš da je toliko stvari koje moraš da obaviš, a ne znaš sa čim da počneš.

Ali, moram da kažem, izašla je čarobna knjiga.
Ja sam Akiko, autor je Stefan Tićmi a knjiga ima 95 stranica.

Knjiga sam nestrpljivo čekala od trenutka kada sam pročitala njen odlomak.
Koja već prvom svojom stranicom najavljuje nešto POSEBNO.

Akiko je devojčica koja se u autoru javila sasvim slučajno: kao i sve druge fantastične ideje koje se niotkuda ugnezde u srdašca onih koji se u njih odmah zaljube.

Živi sa ocem, večito ga nazivajući ocem ali odsustvo tepanja ni po čemu ne umanjuje nežnost u predstavljanju očevog lika.
Najbolji prijatelj joj je jedan peškir, koji se rasplače posle njenih reči i katarzično postane suv, spreman za nove avanture.


Akiko voli slova a ne brojeve.
Ona nema godine, rečima bi trebalo da ume sebi da objasni sebe.
Voli leksikone.
"Omiljeni slikar: onaj kome verujem. Omiljeni pesnik: onaj kome verujem. Omiljeni prijatelj: onaj kome verujem. "

Ona vozi bicikl. On je njeno srce na četiri točka.
Dopušta sebi da bude.
I ima vremena, jer nema godine.

Ovo je knjiga za odrasle koji u sebi čuvaju neku Akiko.
Ovo je knjiga za decu koja će umeti da zagrle Akiko.

Ja sam Akiko i često imam osećaj da propadam kroz nekakvu pamučnu rupu koja nema kraja, u kojoj nema nikakve simetrije; to je spirala od mojih maštarija, od beznađa ljudi koje srećem a izgledaju kao da su bačeni na ovaj svet nehotice, kao da im je samo malo potrebno da bi krenuli da žive i to malo nikad ne dođe, ostaju zauvek zarobljeni u Nigde. To često prepoznajem u skitnicama.

Zato ih razumem i darujem im mandarine dok spavaju, jer jedini osećaj koji mi zaista pripada jeste osećaj da tumaram. Ili je to njihov osećaj? Ili taj osećaj pripada svima?

Ovo je vrlo nežna knjiga. Nadahnuta, prepuna topline, infantilne raspričanosti o svima nama koji smo Akiko samo smo pobegli od sebe, težeći da živimo u skladu sa svetom.

Gde je taj svet u nama, naš svet? Zarobili smo ga u jednom trenutku, Akiko je tu da ga oslobodi.
Ako smeš da je oslušneš.

Eto, to sam pročitala brzinom svetlosti juče. Čim je izašla.
To me je očaralo. Možda ne mene, nego bićence u meni koje oseća se zatočeno kada sam prepuštena životu koji mora da se živi i izdržava umesto da se mašta.

 

[Klonirani Šime]

Могуће је да није долазио овде, знам само да сам од тебе тражио да престанете с ругањем (користећи његове књижевне и језичке недораслости, пошто није са филологије), јер си ти била у то време модератор (са Квентином), али је цела екипа, да не кажем банда, наставила с безобразлуцима, с тобом на челу, не обазирући се на моје захтеве. И сад, као није ти јасно због чега не желим познанство с тобом.
Хтео сам сад жешће, али сам се опоменуо Псалма 39.

Lijelo što čitaš Bibliju...samo se površni kreten može zadovoljiti nekim izmisljenim štivima, poput romana, i basni braće Grim...
Bibliju u šake, a skoro sve od knjizevnosti je danguba i beskorisno...
Vozdra bracala

 

[Mrs.Bi]

Lepo što se među ovim besmislenim prepucavanjima nađe i poneka preporuka, link ka zanimljivim knjigama i impresije o Akiko.
Hvala Yersiniji na linkovima ka knjigama Kristiana Novaka. Pročitala sam malo o njemu, zanimljiv mlad (s moje tačke gledišta) čovek. Baš sam radoznala kakve su mu knjige. A naravno "temu" je pokrenula naša draga Dana. Ne mogu da verujem da si ti u "nečit" fazi, ali svima naiđe.

I na kraju ovog mog večerašnjeg zahvaljivanja (kao da sam dobila Oskara, ) hvala Moonlight što je ovako divno predstavila knjižicu koja mi je danas već iskakala po netu. Mnogo je hvale, kao izuzetna je. Ali ne verujem ja tim iskakanjima, kao što verujem kad ovde neko napiše svoje impresije.

 

[Baudrillard]

Evo nekih linkova: Tomas Bernhard - Korektura i Slobodan Selenić - Timor Mortis.

Šime ne vređaj ljude koji čitaju.

 

[quentin]

Lijelo što čitaš Bibliju...samo se površni kreten može zadovoljiti nekim izmisljenim štivima, poput romana, i basni braće Grim...
Bibliju u šake, a skoro sve od knjizevnosti je danguba i beskorisno...
Vozdra bracala

Tako je! A u Bibliji ništa nije izmišljeno, čisti non-fiction!

 

[Klonirani Šime]

Tako je! A u Bibliji ništa nije izmišljeno, čisti non-fiction!

Pa nije izmisljeno, Bibliju ne treba shvatati bukvalno, ko je shvati tako, naravno da ce da mu djeluje kao bajka...to je jako teška knjiga koja se postepeno shvata, razumije, zavisno od stepena duhovne mudrosti...znaci malo po malo, zavisno od duhovnog preporoda čovjeka...
Čak i neki produhovljeni svetac, intelektualac, nikad neće biti sposoban da je prokljuvi do kraja...a kamo li mali, prosječan čovjek...čovjek ispranog mozga, koji vjeruje u teoriju evolucije...

 

[Hambertova mlada]

Jos samo da se javi neki ravnozemljas i eto nama zabave.

Citam "Hercoga" Sola Beloua i mnogo vise mi se dopada nego "Humboltov dar". U pauzama procitam ponesto sa telefona, stoga hvala B za "Korekturu". Prvu polovinu godine zavrsavam 'plodno', polovinom procitanog od planiranog za celu godinu. :-)
Na jesen planiram "Zarobljeni um" Ceslava Milosa.

Yersinia, neko mi rece za Jancara da ga zaista vredi procitati. :-)
Moon, kao i uvek, lepo i jezgrovito prikaze sta je na nju ostavilo utisak.

 

[Rayela]

Jeste neko ( ne znam vise ko) podyebavao Lucijusa da ne razdvaja reci kad pise, ali mislim da je Lucijus i pre toga odlucio da ode.

O knjizi Izvan vremena – David Grosman, napisacu i ja nesto ( ali sutra, danas i ja imam problem sa netom).
Ja sam inace u prestoLnici

Ja imam problem sa naslovima knjiga ( citam na nemackom, a vi naslove znate na srpskom, a naslovi ne mogu uvek da budu doslovno prevodjeni pa tako
nastaje konfuzija)
Elem, ja sam citala njegovu glavnu knjigu, a ta "glavna" ima 700 strana i zove se Do kraja zemlje On ( Grosman) poceo je da pise taj svoj roman pre nego
sto je sin poginuo, ali je sin i poginuo. U ovoj knjizi me je odusevila majka koja zivi sa dva muskarca ( pretpostavljam da je i to "autobiografski"), ima sinove iz obe veze,
ali jedan sin ( Grosmanov) zeli da ide u borbu iako ne mora. Genijalna je knjiga, genijalan je autor, ali koga zaista Izrael zanima toplo preporucujem po stoti put Amos Oza.

Peti Beogradski festival evropske književnosti obeležilo je gostovanje velikog izraelskog i svetskog pisca Davida Grosmana. On je u svom najintimnijem romanu "Do kraja zemlje" pisao o sinu koji je u toku stvaranja tog dela poginuo u ratu.

- Postavlja se pitanje da li je život moguć posle teških stvari? Naravno da jeste. Ja sam ovaj roman, "Do kraja zemlje", počeo da pišem kada je moj drugi sin otišao da služi vojsku. Hteo sam jednostavno da ga pratim kroz to iskustvo služenja vojske u Izraelu. Pisao sam tri godine i tri meseca. On je služio vojsku, a onda je počeo rat u Libanu i on je u tom ratu poginuo. Posle sedmodnevnog perioda žalosti, koji se zove širahu u judaizmu, ja sam ponovo seo za sto i nastavio da pišem. Ni sam ne znam kako i zašto, ali je bilo očigledno da je pisanje jedina čvrsta, opipljiva stvar koja mi je ostala, a sve ostalo u životu je bilo pod znakom pitanja. Jedino u pisanoj priči on je i dalje bio tu i nekako je postojao - kaže Grosman, dodajući da mu je pisanje pomoglo da pobedi tugu.


- - - - - - - - - -

Као када би неко рекао да су Рада и Врела Цица иста особа, али можда и не, јер ова пише кармином.

Cica pise srcem, a Rada plajvazom