Biblioteka 3

[Gost377586]

I ja, ali se to ocigledno ne stampa, ako sam dobro razumela samo je jednom stampana ( i to ako se ne varam 1928) i nikada vise iako je za tu
svoju knjigu dobio Pulicerovu nagradu ( najbolja biografija/autobiografija).
Zanimljivo je da je na engleskom objavljena i njegova knjiga Pravoslavna crkva ( on je ocigledno bio religiozan covek), alli nasa crkva
to njegovo delo nigde ne pominje.

Pupin je inace veliki naucnik, i dan danas se na ETF sirom planete izucava.
O Pupinu se vise sazna na sajtovima na engleskom i nemackom nego na srpskom.

pa mozda ima u NB lepo uzmes skeniras i podelish)

 

[del piero 10]

Meni ona ekstremna paragrafska fragmentiranost djeluje narcisoidno. Pisac kao da kaže: "Gledajte, svaka moja rečenica je toliko pametna da zaslužuje vlastiti odlomak!"
Inače, nije loša knjiga.

da li je vredna kupovine i posedovanja u svojoj biblioteci? O kom zanru je rec?
Isto pitanje vazi za velebita i krasuljka ne mogu da se jurim sa multi citiranjem na telefonu

 

[Elefteria]

Meni ona ekstremna paragrafska fragmentiranost djeluje narcisoidno. Pisac kao da kaže: "Gledajte, svaka moja rečenica je toliko pametna da zaslužuje vlastiti odlomak!"

Haha, i ja imam taj utisak. Ne mislim konkretno na ovu knjigu (nisam je ni čitala), već uopšteno.


Pročitala sam Miris kiše na Balkanu Gordane Kuić i povlačim ono što sam rekla da podseća na Mir-Jam tj. podsetila me je prva polovina knjige jer ponajviše govori o životu sestara Salom, ova se zaljubi u ovog, ona u onog itd, pa me to ljubavisanje podsetilo na Mir Jam i njoj slične. Dolaskom Drugog svetskog rata sama atmosfera romana se menja, nastaje haos i bežanija, borba za opstanak. Naravno, nije toliko surovo koliko bi moglo biti, ali ja takvo šta i ne želim da čitam.

Bilo mi je smešno što sam ja ovde napisala da me podseća na Mir Jam, ali nije toliko sladunjava, jer sam baš u ovoj knjizi kasnije naišla na deo u kome Riki Salom, krijući se u nekom stanu od nacista, nema šta da čita sem nekoliko časopisa i ''jedan sladunjavi roman Mir Jam''. I malo me zbunilo to što je pomenuto kako je pročitala sve što joj je palo pod ruku, čak i sabrana dela Laze Lazarevića, kao da je njegovo stvaralaštvo bilo tako obimno (??).

Pročitala sam (slučajno) još jednu knjigu, zove se Supruga 22. Glavna junakinja, Alis, nastavnica je drame (ili dramske sekcije) u školi, u braku je već dvadesetak godina i nije baš toliko srećna jer su se ona i muž emotivno udaljili jedno od drugog. Stoga i prihvata ponudu jedne istraživačke agencije da putem mejla odgovara na pitanja u anketi koja je namenjena ljudima koji su duže vreme u braku i imaju decu školskog uzrasta. Vremenom to njeno dopisivanje sa anketarom uzima maha i prerasta u flert, pa još počinju da planiraju da se upoznaju uživo. Dobar deo romana pisan je u formi e-mail poruka, ali nije ceo; ima tu još nekih problema s kojima Alis pokušava da izađe na kraj, godišnjica majčine smrti, sumnja da joj je sin homoseksualac a kćerka bulimičarka, pokušava da trčanjem povrati kondiciju i slično. Ja sam bila odustala posle 100 i neke strane jer mi nije bilo toliko zanimljivo, ali sam kasnije izgleda bila dovoljno zaludna da je dovršim. Sve u svemu, možda će biti zanimljiva ljudima srednjih godina koji su duže vremena u braku, ja ne spadam u tu kategoriju. A, da, autor je Melani Gideon.

 

[quentin]

da li je vredna kupovine i posedovanja u svojoj biblioteci? O kom zanru je rec?
Isto pitanje vazi za velebita i krasuljka ne mogu da se jurim sa multi citiranjem na telefonu

Ovo su bili moji utsci kad sam je pročitao:

Spojler

Vladimir Kecmanović: Top je bio vreo

Nekima se ne dopadaju boje kojima je Kecmanović obojio jednu moguću priču iz rata u Sarajevu, ali politička korektnost nije nešto što se treba tražiti u beletristici. Bez obzira na kom balkanskom brdu sjedio, pošten čitalac neće naći ništa suštinski neetično u ovom mračnom i pesimističnom romanu.

S druge strane, Kecmanovićeva proza dijeli dosta dobrog i lošeg sa pisanjem drugih mlađih pisaca na koje sam nailazio: dobar osjećaj za dijalog i upotrebu lokalnih idioma, ali inače skroman arsenal stilskih oruđa. Iako ne funkcioniše loše, nisam ubijeđen da je svedenost jezika posljedica svjesne namjere da se ogoli priča o opstanku, prije nego objektivne ograničenosti proznog izraza. Druga upadljiva osobina ovog teksta je ekstremna paragrafska razuđenost koja, međutim, ne doprinosti dramatici, niti podražava specifičan tok misli pripovjedača (traumatiziranog dječaka). Umjesto toga, kod čitaoca se stvara utisak o narcisoidnom piscu koji smatra da je bezmalo svaka njegova rečenica toliko dobra da zaslužuje vlastiti odlomak.

Ipak, Top je bio vreo je pošten prozni pokušaj, a to što ga mnogi ljudi vole ili ne vole iz sasvim pogrešnih razloga, nije problem kojim se pisac treba baviti.

Tako da, ono, mislim da nije bačen novac, iako ja imam neku inherentnu gadljivost prema svim knjigama i filmovima koji se direktno bave sa ovih posljednjih četvrt vijeka na našim prostorima.

 

[Велебит]

da li je vredna kupovine i posedovanja u svojoj biblioteci? O kom zanru je rec?
Isto pitanje vazi za velebita i krasuljka ne mogu da se jurim sa multi citiranjem na telefonu

Pa, mislim da ta biblioteka može preživeti i bez ovog Topa. Knjiga jeste solidna, ali nećemo ga baš na istu policu sa Selimovićem, Puškinom i Dostojevskim

Najveća vrednost joj je odredjeno osveženje, pa, ako ćemo iskreno i hrabrost.

 

[Mrs.Bi]

Pročitala sam Miris kiše na Balkanu Gordane Kuić

Pročitala sam (slučajno) još jednu knjigu, zove se Supruga 22. .

Meni se Gordana Kuić dopada. Pročitala sam valjda sve što je objavljeno. I kad mi se čini da me neka tematika i razdoblje ne zanima, uvek me uvuče u priču.

Ta Supruga 22 je, čini mi se, bila na nekoj od akcija, pa sam je ja merkala, delovala mi zanimljivo, ali retko sam uspevala da napabirčim dovoljan broj knjiga. A taj flert preko mailove me podsetio na Danijela Glatauera i Kad duva severac i Svih sedam talasa. Sećam se da ti se to nije svidelo. (Pa sam ja izvukla korist ).

 

[krasuljak]

da li je vredna kupovine i posedovanja u svojoj biblioteci? O kom zanru je rec?
Isto pitanje vazi za velebita i krasuljka ne mogu da se jurim sa multi citiranjem na telefonu

Ja sam je jeftino platila, 200 dinara na Limundu, nekorišćenu, lično preuzimanje, tako da mi se isplatila. Ono što mi se ne dopada je prored (za retarde), svaka rečenica je jedan pasus od jednog reda, eventualno dva, tako da je mogla komotno da bude duplo tanja. (Palamudim iz razloga nedostatka prostora).

Spojler

Komotno može da se pročita iz biblioteke.

 

[Mrs.Bi]

Inače, kad će Begbedeov Francuski roman postati zanimljiv i originalan? Stigla sam do pola, tupi o detinjstvu (kog se ne seća?!) u senci starijeg brata zavodnika, dedama, babama, roditeljima, kako su se upoznali, razveli, kako je uhapšen zbog konzumiranja narkotika na ulici... ništa zbog čega bi knjiga bila izuzetna. Daj bože da i ja kad pročitam do kraja povučem reč kao Elefteria za Kuićku.

 

[krasuljak]

Pa, mislim da ta biblioteka može preživeti i bez ovog Topa. Knjiga jeste solidna, ali nećemo ga baš na istu policu sa Selimovićem, Puškinom i Dostojevskim

Najveća vrednost joj je odredjeno osveženje, pa, ako ćemo iskreno i hrabrost.

Ja sam shvatila da pita za Sibir... Top mi je nepoznat, još nisam naletela..

 

[Велебит]

Ja sam shvatila da pita za Sibir... Top mi je nepoznat, još nisam naletela..

Ja cu stvarno morati malo da se presaltam na ove modernije pisce, makar neko vreme, jer ovo sto ja citam godinama unazad, iako su u pitanju klasici, ipak je to feudalno doba, haha..
Pregazice me vreme covece...

 

[del piero 10]

Hvala na odgovorima, niste bas ubedljivi sa pohvalama tako da je necu kupovati
Krasuljak, rekao sam par puta da knjige kupujem, ne uzimam iz biblioteke. Jedina biblioteka koju posecujem je ova ovde

Jel realno da ozbiljnoj kuci padne na pamet da stampa knjigu gde je svaki drugi red prazan?!

 

[kamenita]

Pročitala sam Miris kiše na Balkanu Gordane Kuić i povlačim ono što sam rekla da podseća na Mir-Jam tj. podsetila me je prva polovina knjige jer ponajviše govori o životu sestara Salom, ova se zaljubi u ovog, ona u onog itd, pa me to ljubavisanje podsetilo na Mir Jam i njoj slične. Dolaskom Drugog svetskog rata sama atmosfera romana se menja, nastaje haos i bežanija, borba za opstanak. Naravno, nije toliko surovo koliko bi moglo biti, ali ja takvo šta i ne želim da čitam.

Bilo mi je smešno što sam ja ovde napisala da me podseća na Mir Jam, ali nije toliko sladunjava, jer sam baš u ovoj knjizi kasnije naišla na deo u kome Riki Salom, krijući se u nekom stanu od nacista, nema šta da čita sem nekoliko časopisa i ''jedan sladunjavi roman Mir Jam''. I malo me zbunilo to što je pomenuto kako je pročitala sve što joj je palo pod ruku, čak i sabrana dela Laze Lazarevića, kao da je njegovo stvaralaštvo bilo tako obimno (??).

Ja se baš začudih kada si rekla da ti Miris kiše liči na MIr Jam. Ja jako volim tu knjigu, odnosno tu i Cvat lipe. Početak i idealizovani prikaz života tih sestara je dat valjda da se naglasi suprotnost životu koji ih je sačekao sa početkom, ali nakon završetka rata.

 

[kamenita]

I ja, ali se to ocigledno ne stampa, ako sam dobro razumela samo je jednom stampana ( i to ako se ne varam 1928) i nikada vise iako je za tu
svoju knjigu dobio Pulicerovu nagradu ( najbolja biografija/autobiografija).
Zanimljivo je da je na engleskom objavljena i njegova knjiga Pravoslavna crkva ( on je ocigledno bio religiozan covek), alli nasa crkva
to njegovo delo nigde ne pominje.

Pupin je inace veliki naucnik, i dan danas se na ETF sirom planete izucava.
O Pupinu se vise sazna na sajtovima na engleskom i nemackom nego na srpskom.

Koliko ja znam, Pupinova knjiga je štampana dosta puta. Moja je iz 1988.

- - - - - - - - - -

Ne čitam ništa.

 

[wild_child]

Inače, kad će Begbedeov Francuski roman postati zanimljiv i originalan? Stigla sam do pola, tupi o detinjstvu (kog se ne seća?!) u senci starijeg brata zavodnika, dedama, babama, roditeljima, kako su se upoznali, razveli, kako je uhapšen zbog konzumiranja narkotika na ulici... ništa zbog čega bi knjiga bila izuzetna. Daj bože da i ja kad pročitam do kraja povučem reč kao Elefteria za Kuićku.

Verovatno nikad

Salu na stranu, lupetam. Procitala sam od Begbedea samo 99 francs tj 399 dinara kako su nasi preveli i to je cenim jedna od glupljih knjiga koje sam u zivotu procitala. Prazno, prezvakano, bez sarma. Stvarno zali boze vremena.
Rekoh da cu mu dati sansu jos jednom i to bas Francuskom romanu posto su njega najvise hvalili ali nesto nikako da se otpremim na taj korak...

 

[Mrs.Bi]

Verovatno nikad

Salu na stranu, lupetam. Procitala sam od Begbedea samo 99 francs tj 399 dinara kako su nasi preveli i to je cenim jedna od glupljih knjiga koje sam u zivotu procitala. Prazno, prezvakano, bez sarma. Stvarno zali boze vremena.
Rekoh da cu mu dati sansu jos jednom i to bas Francuskom romanu posto su njega najvise hvalili ali nesto nikako da se otpremim na taj korak...

I ja sam mislila da je tih 399 dinara jos bolji. Pa ne znam zašto je on tako popularan. Do njega me je doveo Uelbek (pominjao ga u svom romanu), koji je za mene zaista prijatno otkriće. Nešto novo aktuelno, moderno. Ne volim da sudim o knjigama pre nego što ih pročitam do kraja, ali s druge strane, ne volim ni te kad treba da prodje 100 strana da postane zanimljiva. (A najčešće i ne postane, ako nije odmah na početku). Tako da sam i ja zaključila kao što si ti gore napisala.

 

[krasuljak]

Jel realno da ozbiljnoj kuci padne na pamet da stampa knjigu gde je svaki drugi red prazan?!

Moju je izdala Mono&Manjana. Sad vidim, i Laguna. Mislim da je sam pisac izabrao takvu strukturu...

 

[Rayela]

I ja sam mislila da je tih 399 dinara jos bolji. Pa ne znam zašto je on tako popularan. Do njega me je doveo Uelbek (pominjao ga u svom romanu), koji je za mene zaista prijatno otkriće. Nešto novo aktuelno, moderno. Ne volim da sudim o knjigama pre nego što ih pročitam do kraja, ali s druge strane, ne volim ni te kad treba da prodje 100 strana da postane zanimljiva. (A najčešće i ne postane, ako nije odmah na početku). Tako da sam i ja zaključila kao što si ti gore napisala.

I mene je Uelbek naveo da pazarim tu knjigu, ali nisam je jos citala pa nemam komentar.
Ni ja ne mogu da citam knjigu ako barem posle posle 30-40 stranica ne " primetim" da je to moj ukus i kupus. Obicno onda batalim citanje.

 

[quentin]

I mene je Uelbek naveo da pazarim tu knjigu, ali nisam je jos citala pa nemam komentar.
Ni ja ne mogu da citam knjigu ako barem posle posle 30-40 stranica ne " primetim" da je to moj ukus i kupus. Obicno onda batalim citanje.

Nekad sam i ja kupio neke knjige od Begbedea, ali nikad ga nisam čitao. Neko sa foruma bio me nagovorio, mislim jedna članica koja se više ne pojavljuje. Inače, ta epizoda iz knjige sa hapšenjem zbog konzumiranja narkotika je sasvima biografska. Begbede je svojevremeno bio uhapšen jer je na ulici u Parizu povlačio linije kokaina. Što kaže Bregović, kokain je kao pasulj - neko od njega piše pjesme, a neko samo prdi.

 

[Only Beer]

Ma super je kokain...

 

[Mrs.Bi]

Nekad sam i ja kupio neke knjige od Begbedea, ali nikad ga nisam čitao. Neko sa foruma bio me nagovorio, mislim jedna članica koja se više ne pojavljuje. Inače, ta epizoda iz knjige sa hapšenjem zbog konzumiranja narkotika je sasvima biografska. Begbede je svojevremeno bio uhapšen jer je na ulici u Parizu povlačio linije kokaina. Što kaže Bregović, kokain je kao pasulj - neko od njega piše pjesme, a neko samo prdi.

hehehe.... Frederik Begbede, Francuski roman, Booka, 139 str. Što se mene tiče, sve u ovoj knjizi je biografsko, ne mogu da proverim. I taj kokain, i malo iživljavanje policije jer je poznata ličnost, i priče iz detinjstva, uporedjivanje razvoda svojih roditelja i kako je on to kao dete prihvatio i svojih razvoda i odnosa sa ćerkom, popularne pesme i filmovi iz 70-ih godina kada je odrastao. Ali ništa tu meni nije originalno ni naročito zanimljivo. Ja nisam čitala njegova dela i ne znam koje mu je ovo po redu. Ali liči mi na ono kad neki pisac koje već doživeo veliku slavu i popularnost može da napiše bilo šta, to će biti hvaljeno i prodavano, jer zaboga, kako sad da neko kaže da Pavić/Kundera/Basara/Begbde/Izabela Aljende ne valja. Ili je imao ugovor za novi roman koji je morao da napiše do odredjenog roka, pa je nabacao šta mu je palo na pamet, malo detinjstva, malo iz svojih ranijih romana... . (To je, kako mi je neko rekao, bio slučaj sa Ishodom naših dana, Izabele Aljende, a pošto sam pročitala sve što je prevedeno, shvatila sam da je sve to već bilo u drugim romanima).
Ovde verovatno nije taj slučaj, ali mi je nekako nategnuto i ne naročito nadahnuto. Tako da je Begbede za mene prilično veliko razočarenje.

 

[kamenita]

Uzela sa čitam Gatalicu "Sonata za lošeg čoveka". Prvi utisci su mi potpuno bezvezni.

 

[kamenita]

Sonata za lošeg čoveka, Alksandar Gatalica, 276 str., Vulkan

"Godina je 2015. U njoj zatičemo gospodina Petrovića i povest jednog smutnog i opskurnog vremena. On je elitista, levičar, malapartista, desničar i revanšista u istom trenutku. Sam je, ali mizantropiju poznih godina boji novim i novim izgovorima, dobrim razlozima i neizbežnim odlukama od kojih nije mogao pobeći: on je samome sebi opravdanje i izgovor, u tome je njegova mera. Budi se jednog jutra – na prvim stranicama romana – i ne vidi ništa čudno u tome što će, kao Sizif, i tog dana gurati svoj kamen uz uzbrdicu koju su mu, misli, odredili drugi.

Gospodin Petrović ne voli ljude, veruje da je okružen kukavicama, slabićima, netalentovanim piskaralima i pajacima istorije, dok je samo on u njihovom društvu izvrstan i otuda odabran da bude usamljen. Sin naše proslavljene mecosopranistkinje, samo u muzici pronalazi istinsko zadovoljstvo i mir. Sve dok, uprkos svemu, na njegova vrata ne zakuca ljubav.

Sonata za lošeg coveka je roman u kojem je kreiran gotovo neverovatan junak – u njemu je sažeta čitava epoha. Aleksandar Gatalica još jednom pomera granice savremene srpske književnosti i iskusnom rukom vodi čitaoca u samo srce najmračnijih godina novije istorije Srbije."

Ne znam šta je Gatalica hteo da kaže ovom knjigom, ja ću naravno pisati kako sam je ja doživela. A doživela sam je pre svega kao ljubavnu priču, koja je meni ostavila potpuno pomešane utiske.

Pozitivni utisci: Prvi pozitivni utisak je da priča ne davi, nije razvučena na beskarajan broj strana, imam utisak da joj je data baš prava mera. Drugo, generalno je zanimljiva, pokazuje da je ljubav nešto čime ne upravljamo, sama bira kada i "protiv" koga će se dogoditi. To važi i za glavnog junaka, vremešnog i milion puta podvučeno gojaznog (kao da ga to definiše više nego neka druga osobina, da je bio ćelav ili ljubomoran nisam sigurna da bi to bilo pomenuto toliki broj puta) gospodina Petrovića, kao i za njegovu ljubav, devojku znatno mlađu, ali kako će se pokaziti nenadano sličnu njemu. Plus dajem i završetku, sa kojim se masa pisaca skroz upetlja i pokvari sve što je ranije napisano . Ovde je stvar bila suprotna, kraj romana je popravio sliku.

Negativni: Najjači nepovoljan utisak ostavio mi je stil pisanja, ne dopada mi se. Dalje, dotični Petrović, mi je jako neubedljiv. Jasno mi je da je pisac hteo nesvakidašnjeg junaka, ali taj junak, partijaš koji je uz pomoć te partije kao bivši direktor neke firme iz 90-ih godina napravio proneveru, zbog koje mora i na sud, kao neko ko je iznosio novac na Kipar i neko sa neobjašnjenom ulogom u nečemu što se dogodilo na Kosovu 1999. je pravi elitista. On živi za muziku, nema TV, već sluša isključivo radio i to Treći program Radio Beograda, muziku i rasprave o nekim ljudima za koje ja nisam nikada čula. Te dve krajnosti mi se prilično razmimoilaze i čine lik glavnog junaka prilično nedoslednim i besmislenim. Takođe, stekla sam utisak o beskrajnoj sujeti pisca, a to ne podnosim. Na jednoj od stranica stoji rečenica: "Radan se zaustavio i napravio lice kao da je gatalica" itd, što sam videla samo kao način da sebe na dodatni način utka u tekst knjige.

U svakom slučaju, kada saberem i oduzmem utiske čini mi se da je konačna odluka između plus i minus utisaka remi. Dodajem i to što sam je pročitala u nepunih 24 sata, čemu su doduše doprinele i okolnosti, imala sam vremena, koje mi obično i te kako fali.

Još jedna stvar, knjiga ima 276 strane i 99 glava. Kada odbijem onih par praznih strana, ispada da glava otprilike zauzima jedva malo više od dve strane. To, uz veliki prored, doprinosi brzini čitanja.

Au, moj prikaz je veličine gotovo kao sama knjiga.

 

[Mrs.Bi]

Hahaha, super Kamenita, dostižeš Gatalicu. Moj prvi utisak tvog utiska je da si knjigu brzo pročitala. I meni je odmah dobar znak. Lepo si to nama prikazala, taman da zaključimo da možemo da uzmemo da čitamo, ali da ništa nećemo propustiti ni ako ne pročitamo.

Ja sam počela Balade o belom luku, Mo Jena, i prvi utisak (posle samo 10-ak strana) je da je to neka varijanta romana Velika nedra i široka bedra, za koji sam imala samo reči hvali, ali ne bih da ga čitam ponovo.

 

[Rayela]

za Kamenitu

 

[Rayela]

Hahaha, super Kamenita, dostižeš Gatalicu. Moj prvi utisak tvog utiska je da si knjigu brzo pročitala. I meni je odmah dobar znak. Lepo si to nama prikazala, taman da zaključimo da možemo da uzmemo da čitamo, ali da ništa nećemo propustiti ni ako ne pročitamo.

Ja sam počela Balade o belom luku, Mo Jena, i prvi utisak (posle samo 10-ak strana) je da je to neka varijanta romana Velika nedra i široka bedra, za koji sam imala samo reči hvali, ali ne bih da ga čitam ponovo.

I meni se Mo Jen mLogo dopao sa prvom knjigom, sa drugom malo manje, trecu nisam ni mogla da citam.
Druga je bila ova koja se i tebi dopala, treca je bila Umoran od zivta i smrti, nisam je do kraja procitala.

Prva i za moj ukus najbolja je Prica o crvenom sirku, ja bh svakome ko uopste i hoce i zeli da ga cita, preprucila da procita samo ovu knjigu.
Sirak je neka crvena heljda ( ako se dobro razumem u zitarice) od koje se cak pece i rakija. Taj je roman pretezno rakijaski