‘’Grrrim’’ (Karen Duve; Laguna) – sastoji se od 5 bajki ispričanih na način drugačiji od onog na koji smo navikli. Ja sam mislila da će biti jezivije od pravih Grimovih bajki, ali je autorka, Nemica, sve okrenula na šalu i sprdnju. Smestila je likove u sadašnjicu, pa je tako u bajci o princezi i žabi, ‘’princezin’’ otac kriminalac koga hapsi policija, majka Uspavane lepotice nakon buđenja iz stogodišnjeg sna traži da joj donesu najnovije modne časopise, jedan od patuljaka spopada Snežanu i slično. Poslednja (o Crvenkapi) me je malo smorila jer se otegla. Ko voli bajke, a hoće malo da se razonodi i s vremena na vreme nasmeje, neka uzme ovu knjigu. Sama ideja je dobra, mada mi se čini da bi veliki broj ljudi mogao da na ovaj (ili bolji) način modifikuje bajke sa kojima smo odrastali.
''Indijski začin na francuski način'' (Ričard Č. Morais, Vulkan) – Priča o uspehu Indijca Hasana, koji počinje kao pomoćnik u indijskom restoranu svoga oca, da bi završio kao nagrađivani kuvar i vlasnik prestižnog restorana u Francuskoj. On lagano pripoveda o događajima, bez patetike i hvalisavosti. Moram da priznam da me je u dva-tri navrata obuzela mučnina dok sam čitala o pripremanju začinjene indijske hrane (kao da mi je bila tu ispred nosa), ili prilikom čitanja pasusa o čerupanju i klanju ptica koje završavaju na jelovniku, ali je to verovatno zbog trudnoće, pa bi trebalo da izbegavam ovakve 'gurmanske' knjige dok sam u tom periodu
‘’Bridžet Džouns: luda za njim’’ Helen Filding – čitala sam prva dva dela poodavno i dopali su mi se (prvi malo više), pa sam uzela i ovaj treći koji je kod nas objavljen ove godine. Uglavnom sam čitala pred spavanje, a sam početak mi je bio haotičan jer Bridžet odjednom ima 50 godina, decu i dečka 20 godina mlađeg od sebe, pa mi nije bilo jasno kako se tu obrela jer je u prvom nastavku bila u srednjim tridesetim i u vezi sa Markom Darsijem. Postepeno saznajemo šta se u međuvremenu dešavalo. Sve u svemu, još jedna priča o Bridžetinim mukama da smrša, lupanju glave o muškarcima, s tim što sad mora da vodi računa o dvoje dece i svojoj novoj opsesiji Tviterom. Predvidiv kraj.
Sećam se da sam nakon prve dve Bridžet Džouns knjige, pročitala još jednu iste autorke
‘’Olivija Džuls i previše bujna mašta’’, koja je bila neviđeno glupa, tako da je već tada trebalo da zaključim da Helen Filding više nije zanimljiva, potrošila se.
Sad čitam
''Osećaj gospođice Smile za sneg'' (Peter Heg, Plato), čini mi se da se dopala vama koje ste je pročitale. Ide mi nešto sporije jer me sad stalno hvata pospanost u toku dana (dakle, nije do knjige), tek sam prešla polovinu.
Čitali smo, pominjana je ovde još davno. Pretpostavljam da je najbolje da čitaš tako neku laganicu dok si u frci oko bebe, ne treba ti ništa u šta moraš da se udubljuješ.
nek si se ti nama vratila, knjiga je najmanji problem. Nadam se da su se kol'ko-to'lko sredile stvari u tvom životu, da ti je ćerka dobro....
Mada, to zavisi od toga koliko često svraćam na forum; trenutno mi najviše odgovara vikendom pa se taman nakupe 2-3 knjige u međuvremenu. 
), ali me nervira što u scenama na brodu neki lik svako malo ubacuje nemački u govor, a to je pisac, odnosno prevodilac, ostavio tako pa ja sad pola ne razumem. Učila sam nemački u školi, ali ga nikad nisam volela te sam dopustila da to znanje iščili, tako da sad razumem tek ponešto. Nema tu mnogo teksta, ali eto smeta mi ta lenjost. Mogao je Heg to u fusnotama da napiše na danskom, a onda naš prevodilac to prebaci na srpski, nije valjda toliko teško. 
Ni manje ni više nego 38 komada i to samo ono što mi je odmah palo na pamet. Još ću i da dopisujem tokom godine. 
e, Krasuljak, baš si originalna. Možda ima još ponešto što je meni promaklo