Да, као и када су у питању којекакве непотребне и лажне информације из свих могућих животних области. У том спиновању, замајавњу, лагању, муљу, хипертрофији, човек лако може да застрани и да му медији наметну разне ствари као нормалне и пожељне. Ја, на пример, пошто осећам мучнину кад видим све то, онда у књижевности видим своју оазу, зид који ће ме оградити од шљама и неукуса. Дакле, управо бег од те и такве стварности. Бег од
монаха који продају Ферари , лажних докората, Мрке и швалерки и осталих увреда за здрав разум. И, када гледам са те моје, уске, позиције, онда ми никако не иде у главу читање популарних и потпуно безвредних ствари.
Е, сад иако, на први поглед ја бежим, у ствари, то је само привид, јер од књижевности и великих писаца очекујем спознајu неких универзалних ствари и појава, које ће ми помоћи да проникнем у суштину данашњег времена. Велики писци и мислиоци имају ту моћ да у неколико реченица приближе
истину, схваћену као један филозофски појам. Та
истина, спознаје се кроз ликове попут Потемкина, Чичикова, Јозефа К. Харија Халера, Грегора Самсе, Раскољникова, Настасје Филиповне итд. Е, то је моје очекивање од књижевности, а то да ли ће монах да погоди ову или ону цену на ауто плацу или ће све то поклонити у добротворне сврхе, то је већ више тема за Маријану Матеус и Сању Маринковић.