Biblioteka 2

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
ludopileglodjekosku:
Želiš preporuku za Dekijeve knjige ili...?
Osim Konstantinovog raskršća i Znamenja anđela napisao je par zbirki priča.

Meni je Konstantinovo raskršće i dalje the best of. Ne toliko zbog tematike koliko zbog atmosfere. Retke su knjige koje te usisaju u sebe poput vrtloga. Nećeš u Raskršću zastati i dugo se zagledati u rečenicu ljubomorna što nemaš talenat da je sročiš pre njega ali ćeš progutati knjigu u jednom cugu sa sve koricama (:lol:)


Crne noći su me podsetile na Ljiljanu Habjanović i njene religiozne tripove. Nestala je mistika i faktor strašnog koje Raskršće ima.
Kliknite za proširenje...
E, baš to. A meni se takvo štivo ne čita.
Dakle Konstantina da uzmem od njega.

Meni je on simpatičan tip, pa me zato vuče da nešto od njega pročitam :)
 
Joj, joj
smilie_girl_189.gif
 
ludopileglodjekosku:
Želiš preporuku za Dekijeve knjige ili...?
Osim Konstantinovog raskršća i Znamenja anđela napisao je par zbirki priča.

Meni je Konstantinovo raskršće i dalje the best of. Ne toliko zbog tematike koliko zbog atmosfere. Retke su knjige koje te usisaju u sebe poput vrtloga. Nećeš u Raskršću zastati i dugo se zagledati u rečenicu ljubomorna što nemaš talenat da je sročiš pre njega ali ćeš progutati knjigu u jednom cugu sa sve koricama (:lol:)


Crne noći su me podsetile na Ljiljanu Habjanović i njene religiozne tripove. Nestala je mistika i faktor strašnog koje Raskršće ima.
Kliknite za proširenje...

krasuljak:
Ja Dekija volim po difoltu, jer je iz Niša i običan je čovek, ne folira se ni kad je postao poznat preko noći. A slažem se da mu je Raskršće najbolje.
Plašim se da ga komercijala ne pokvari. Mnogo je roman godišnje... :aha:
Kliknite za proširenje...

lamar:
Sutra se nalazim sa drugaricom kojoj vraćam neke pozajmljene knjige, a između ostalih i Crne noći i duge zastave Dekija Stoiljkovića.
Nije mi privlačna ta tema, a htela bih od njega nešto da pročitam.
Šta biste mi drugo predložili.
Kliknite za proširenje...

citam Dekoja pooodavno
iz vremena kad nije niko osim nas lokalaca znao za njega
i slazem se sa Radom da je ok lik
ostao je prizeman u smislu da je ostao onaj od pre Konstantina

ja sam jos na sajmu kupila, ali tek letos citala znamenje andjela
vise mi se svidja od Crnih noci
mozda zato sto mi je zanimljiv nacin kako se istorijske licnosti cine svakodnevnim

licno
preporucila bih Levu stranu druma
meni najdraza Dekijeva knjiga
 
inace svima bih preporucila romane Violete Jovic
ona je godinama jedan od najcitanijih autora u niskim bibliotekama, ali mislim da van ovog regiona ne znaju mnogo za nju
prvo sam procitala TENC -roman sa jednom od najboljih i najinteresantnijih prica
podsetila me je na Ivana Ivanovica i Arizani ...
citala sam posle i druge njene romane (poeyiju manje)
ali me je letos izmestio njen roman Nema knjiga
bila sam danoma u nekom raspolozenju....
toplo svima preporucujem
ono sto moze biti teskoca je svrljisko zaplanjski dijalekt
ali vredi svake muke verujte....

- - - - - - - - - -

Nema knjiga Violete Jović je roman o duboko drhtavom, tajnama okovanom ćutanju usred velike pomahnitalosti i prokletstva, usred bolnog nerazumlja i kobnih strasti, usred teških olujnih vremena.

Nema knjiga iz različitih pripovedačkih perspektiva, kroz lične ispovesti svakog od svojih junaka, ukazuje na zajedničku nesrećnu sudbinu, satkanu od pojedinačnog trpljenja, prigušenih suza i neostvarenih želja za koje niko ni u najbližoj okolini nema sluha.

Negde u tesnom hodniku između tamnica u koje su junaci smestili svoje potrebe i čežnje, svoje pravo na radost i iskazanu muku, odvija se njihov žrtvenički život obeležen tišinom, složena usamljenost osuđena prostim neznanjem i sebičnošću drugih ljudi.

Ćutanje je najveće kod onih koji imaju šta da kažu, beskrajno kod onih koji najviše osećaju. Takvo će se ćutanje u jednom trenutku odvojiti iz tamnog vrtloga porodičnih dešavanja i postati samom sebi fenjer ka izlazu.
Nema knjiga ostaviće svoje čitaoce nemima, da bi ih kroz neminovno iskustvo empatije prema romanesknim junacima, podsetila na bogatstvo unutrašnjih sadržaja onih koji ne govore, a iz toga na poštovanje tuđih, nepodeljenih tišina.

- - - - - - - - - -

i jos jedna preporuka


copy/paste

„Nema knjiga“ Violete Jović, koju vam srdačno preporučujem, iako se nećete osećati nimalo lepo dok je čitate, ispisana je svim onim neizgovorenim vapajima jedne žene i njene tri ćerke, jednako nesrećne kao i ona sama. „Nema knjiga“ je jauk nad sudbinom žene koju kroje tradicija, sredina, kukavičluk, „šta će svet da kaže“, nerazumevanje, bolesna narav svekrve koja možda ne bi bila zla da nije odgojila monstruma koga beskrajno voli, ćutanje, prećutkivanje, sakrivanje, trpljenje…“Nema knjiga“ je ispisana mukom, bolom, patnjom, nesrećom, tugom, i opet mukom i bolom i trpljenjem i podnošenjem usuda u ime života, kakav god da je i čiji god da jeste… sve dok ona koja ne govori „progovori“ jezikom, jedinim koji nečovek razume i jedinim koji će njegovo nečoveštvo zaustaviti. Zauvek.
 
...osecam da treba napisati sta je realno ocekivati od Raskrsca...

...stil i recenica nisu neki. Oseca se nedostatak klasicnog obrazovanja. Pisac koji pokusava da skrati recenicu jer ne ume bas da se nosi sa duzom. Nije to knjiga kroz koju recenica tece, gnjuri, roni, vijuga...nema toga. Radnja je filmska, brza i sve sto se oseca to je da se bas potrudio oko gradje. Sticem utisak da je okapavo citajuci istorijsku fikciju i sve sto ce citalac dobiti - to je istorijska fikcija.
Meni licno on nije za nagradu, taman koliko mi je Den Braun toliko je i Dejan jer sam i Brauna citala u originalu i isti sam utisak imala...osim sto je Raskrsce dosta kratko...nije bezvredna knjiga, ok je procitati je ali daleko od toga da se radi o talentovanom piscu i delu koje kvalitetom baca u senku druge knjige...u Raskrscu se radi o ideji i masti...tu se kvalitet realno zavrsava. Meni Dejan kao pisac iskreno nije nesto...odnosno, mnogo mu fali, nesto u stilu mu mnogo fali...
 
nije svako Andric da barata recenicom od per km koju sam kao djak koji je trebao gramatiku da odgovara na delu Aska i vuk mrzela...
ja kad hocu knjigu gde je svaka recenica misao koju treba pamtiti za vjek i vjekov uzmem Dervisa ili Tvrdjavu
kad hocu da se opustim uzmem Dekija

inace ko o cemu baba o ustipcima
te i ja mala ilustracija Neme knjige i dijalekta

„iz Jeremijinu kuću ni jajca za pod kvačku neće da uzne, a kam li snau da mu rađa unučići od tuj poganu sortu“,

preporucujem i njenu zbirku prica deveti tornik....
 
lamar:
Uh, ja volim tako neki neobičan dijalekt.
Meni daj barem ijekavicu i ja srećna :D
Kliknite za proširenje...

e pa evo onda jedna njena pesma
РАБОТА ЖЕНСКУ ДУШУ ОДМАРА

Моја се мати сабајле диза
још не съвнуло, још спе петлови,
на небо сјаји од звезде низа,
а ја још шњевам најслатки снови.

Кад ме изока дојде ми криво
што ми сьн кида, што ме с ноћ буди,
докле по поље још спи све живо
и док по куће спе други људи.

– Дизај се, ћерко, дрва донеси!
Кућу помети, огањ наклади,
сеј бело брашно, лебац замеси,
из бунар ладну воду извади!

Јоште сањива по матер одим,
а она, како и да не спала:
– Не дреми, ћерко! Време прооди!
Учи се док се неси одала!

Док си код матер буди те слънце
и мати да те oвој научи:
За живот мораш да имаш срце!
Ако га немаш, има се мучиш.

Свекрва неће да те замени
и нећеш да се наспиш код мужа,
под груди ће се туга скамени
и дьн по дьн ће свенеш, ко ружа.

Ако си лења, ће пројдеш лоше.
Милос сас мужа брзо ће мине.
Свекрва има дува по ћошке
и да те једе куде год стигне.

Ако си вредна и рано раниш,
неће да има што да те кара.
С работу ће се од муку браниш.
Работа женску душу одмара.

________________________________
сабајле – рано
диза се – устаје
сьвнуло – свануло
спе – спавају
изока ме – позове ме (овде: позове из сна, пробуди)
дува по ћошке – љути се, зановета
кара те – грди те
работа – рад

ne znam kako da je ubacim u spojler pa mod neka uradi....

- - - - - - - - - -

krasuljak:
Što premesti post?
I onda ja ispadoh debil s komentarom... :malav:
Kliknite za proširenje...

ma jok
cini ti se:zcepanje:
 
Možda Dekiju nedostaje klasično obrazovanje, ali je lik veoma načitan u domenu svojih interesovanja. Mnogi dobri pisci nisu baš preterano bili obrazovani, kao što mnogi obrazovani pisci nisu preterano dobri...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top