Biblioteka 2

[krasuljak]

Neka si ti nama veseo, mi imamo godina taman kol'ko treba...

 

[wild_child]

Ja nemam nist protiv svojih 27

 

[krasuljak]

I ti bolje u naš klub. Klub 27 ne valja... Taman da nam podigneš prosek.

 

[lamar]

eee, kakvo razočarenje. A tako si nahvalila knjigu, kako odavno nisi neku koju nije napisao Miljenko Jergović.
Juče u biblioteci je Izgubiti Juliju bilo jedino što mi je palo na pamet da tražim.
Potpuno se slažem sa tim mišljenjem o američkom romanu. Mora da bude kliše, onako kako "mali Perica" zamišlja da će se svideti čitaocima.

Ponela ja jednog vlastitog Miljenka na odmor ali ga nisam pročitala, opet mi bilo žao.
Kako reče Roda čini mi se, kao pas kosku. Čuvam i zakopavam, izvadim, malo joj se divim pa opet zakopam

Хвала свима који су ми пожелели добродошлицу

Књигу Бог малих ствари имам већ неколико година, и сад се питам,како сам могла нешто тако добро да пропустим.Иначе,добила је Букерову награду 1997.год.Мени је та награда добра препорука,свидело ми се све што сам до сада читала,укључујући и оно што је било у ужем или ширем избору.Недавно сам читала Тhe Long Song од Андрее Леви (није преведена код нас,али може да се купи на енглеском,код нас је преведена њена Мало острво,такође одлична,али одлична књига) која је била у ужем избору 2010. и одушевила се.

Мени се Милосрђе много свидела.Толико да сам купила и Дом.Тематски ме тако нешто никад не би привукло,али сад кад знам како пише,могла бих да прочитам било шта од ње.Ове које сам споменула су мало другачије,некако озбињније,реченице нису тако поетичне,чему сам се надала,али имају друге квалитете.Све је то ствар сензибилитета,укуса и расположења.Не мора свима све да се свиди.У томе и јесте лепота размене мишљења.

Од Оза сам купила и Мој Михаел,али још није дошла на ред (“so many books,so little time”).

Сличност Тони Морисон са Маркесом ја примећујем само по томе да користе то мешање реалног са магичним (не у свим књигама,наравно).Коме се свидела Сто година самоће,можда се свиди и Вољена.

Не мора Вољена прва да се чита,али је једна од њених репрезентативнијих књига.Дом,рецимо,није бисер књижевности,али ми се свидео.Ја једноставно волим како она пише.

И Сунце у њеној коси има моју препоруку.Много ми се свидела.И много волим кад случајно пронађем неког доброг писца.Ја нисам раније знала да се њене књиге високо котирају.
Наслов књиге у оригиналу је The Lowland.Може да се скине у PDF-у.

Malo ostrvo spada u mojih top neznamtinijasadkoliko

 

[krasuljak]

Malo ostrvo spada u mojih top neznamtinijasadkoliko

Pridružujem se.

 

[Наутилус]

Елена:
Од Оза сам купила и Мој Михаел,али још није дошла на ред

И код мене је Мој Михаел на списку.

 

[Linejna]

Ja imala 17.
Meni rekli: solidno, solidno...
Ali neka pitanja su bila potpuno suluda.
Ko bi to mogao da zna.
Imala bih vise da sam znala sta je busido, onaj iz matematike i geografije sam sigurno pala, a sigurno nisam dobro odgovorila o onom pitanju vezano za Sporazum UE sa Srbijom. A i ono pitanje vezano za akcentiranje... i tu sam pogresila.
Da sam i ta 5 znala imala bih 22.

 

[Linejna]

Juce dok sam cekala da stane ona kisurdaca, usla sam u Vulkan i videla nov roman Stivena Kinga kod nas, ali na engleskom.
Tvrd povez. Debela, izgledala mi je bas mocno, ali ceeeena nije bila za mene. Bar da je prevedena.
A jos cekam da prikupim novac za Dalas 63. Tuga.
Ali sam zato kupila Psihijatre, psihologe i ostale bolesnike. Imala sam za toliko.
Epsku jos ne diram.
Uzela sam da citam Singerovog Madjionicara iz Lublina, a posle cu Ljubav u doba kolere.

 

[Rayela]

Елена:
Од Оза сам купила и Мој Михаел,али још није дошла на ред

И код мене је Мој Михаел на списку.

Ja sam ga procitala, meni je bleda verzija "glavne" knjige, ali mu je ta ( ako se ne varam) bila i prva knjiga.
Njega ocigledno mnogo muci sudbina majke, nikako ne moze da joj oprosti sto se ubila, a njega kao klinca tako ostavila.

 

[Elefteria]

Ja sam imala 20 tačnih. Prvo sam se neprijatno iznenadila tako slabim rezultatom, ali kad se prisetih nekih nebuloznih pitanja, pomislih da sam dobro i prošla. Ono s formulom 1 i muslimanskom braćom i nekim EU poglavljima (ne znam ni šta je to, ne pratim politiku), pojma nisam imala. A i matematika mi je slaba tačka, mislim da mi nismo ni radili sinuse (išla sam u Filološku gimnaziju, tamo se samo 2 godine uči matematika, i to nešto površno).

Danas mi je 4. godišnjica braka

Konačno sam pročitala Balzakovog Luja Lambera. Počinjala sam ga jednom-dvaput, ali bih ga batalila jer je jezivo dosadan. Ne volim knjige u kojima dominiraju filozofska raspredanja. Taj Luj je predstavljen kao osobena ličnost, genijalac suviše krhak za ovaj svet, sanjar sav satkan od divnih misli i uzvišenih osećanja. Ja ga vidim kao besposličara koji se ne posvećuje nijednoj konkretnoj nauci i ničim ne doprinosi društvu. A tek kad se zaljubi pa krene sa srceparajućim pismima svojoj voljenoj Možda mi je promakla neka poenta?? Kako god, ovo je jedno otegnuto, dosadno štivo za mene kojoj je filozofija bila najmanje omiljen predmet.

 

[Mrs.Bi]

Elefteria, srećna ti godišnjica baš si lepe smajlije naredjala, simbolične i srce, kolač, cveće, Ema

Rodo, ne znam da li će se tebi svideti LJubav u doba kolere. To je baš-baš ljubavna knjiga. Mislim, meni je divna, ali ti si rekla da ne voliš baš ljubavni

 

[Rayela]

Elefteria, srećna ti godišnjica baš si lepe smajlije naredjala, simbolične i srce, kolač, cveće, Ema

Rodo, ne znam da li će se tebi svideti LJubav u doba kolere. To je baš-baš ljubavna knjiga. Mislim, meni je divna, ali ti si rekla da ne voliš baš ljubavni

Kome se ta knjiga ne svidi, ima ga ubijem
Najlepshi ljubavni roman ikada napisan.
Po meni i njegova najvrednija knjiga.

 

[Rayela]

Ja sam imala 20 tačnih. Prvo sam se neprijatno iznenadila tako slabim rezultatom, ali kad se prisetih nekih nebuloznih pitanja, pomislih da sam dobro i prošla. Ono s formulom 1 i muslimanskom braćom i nekim EU poglavljima (ne znam ni šta je to, ne pratim politiku), pojma nisam imala. A i matematika mi je slaba tačka, mislim da mi nismo ni radili sinuse (išla sam u Filološku gimnaziju, tamo se samo 2 godine uči matematika, i to nešto površno).

Danas mi je 4. godišnjica braka

Konačno sam pročitala Balzakovog Luja Lambera. Počinjala sam ga jednom-dvaput, ali bih ga batalila jer je jezivo dosadan. Ne volim knjige u kojima dominiraju filozofska raspredanja. Taj Luj je predstavljen kao osobena ličnost, genijalac suviše krhak za ovaj svet, sanjar sav satkan od divnih misli i uzvišenih osećanja. Ja ga vidim kao besposličara koji se ne posvećuje nijednoj konkretnoj nauci i ničim ne doprinosi društvu. A tek kad se zaljubi pa krene sa srceparajućim pismima svojoj voljenoj Možda mi je promakla neka poenta?? Kako god, ovo je jedno otegnuto, dosadno štivo za mene kojoj je filozofija bila najmanje omiljen predmet.

Balzak zna opasno da pise stranice i stranice prilicno dosadnog stiva, ali ako znamo da je pisao za pare, placen je bio po stranici, onda
i razumemo da je isao u razne shirine
Ja ga volim, preskacem malo te besmislene opise kojecega.
Ali to radim i kod Zole.

 

[Rayela]

Tek sam danas procitala neki knjizevni tekst ( kritiku, wotever) iz dnevnikia Danas, a koji sam ponela sa sobom, a tema je veciti Bernhard.
Ovo je tekst:


Angažovani pesimista

Autor: Dragan Jovanović

Najsažetiji opis austrijskog književnika i dramskog pisca Tomasa Bernharda (1931-1989) glasio bi da je on uz nobelovku Elfride Jelinek, jedan od najvećih evropskih pisaca na nemačkom jeziku druge polovine 20. veka, a da njegovo književno delo sa temom ljudskog propadanja obeležavaju ironija, skepsa, životni apsurdi i besmisao. Rođen u Holandiji, živeo je u Austriji i Nemačkoj a obrazovao se kao pozorišni reditelj i dramaturg pokušavajući da u mladosti napravi karijeru operskog pevača.

Na početku svoje književne karijere, nakon smrti svog dede, relativno uglednog austrijskog književnika, pojavio se kao pesnik da bi potom počeo da objavljuje kratke priče i okrenuo se drami i prozi. Imao je izuzetno plodnu karijeru i javni imidž „melanholičnog pobunjenika obolelog od malograđanske paranoje“, radikalnog društvenog kritičara koji je dosledno blatio i precizirao austrijski provincijalizam zadirući u same temelje i tkivo posleratnog austrijskog društva i građanskog sveta na radikalan i uznemirujući način kao što su to činile, na početku 20. veka, i bečka, psihoanalitička otkrića neuroza, narcizma, paranoje, sadomazohizma i melanholije. Kroz polemike i incidente izazivanja „javne moralne panike“ ukazivao je na opresivne aparate političke moći (pre svega naciju, porodicu i vlasništvo) i malograđanske mehanizme isključivanja, odbacivanja i uništavanja ljudi u posleratnoj Austriji i tako navukao na sebe mržnju političara i klera. Napisao je osamnaest drama, dvadesetak jednočinki, pet knjiga autobiografije, nekoliko zbirki pripovedaka i šesnaest dužih priča i novela/romana.

Koliko su Bernhardova proza i drame prožete postmodernim senzibilitetom i avangardnim, eksperimentalnim prosedeima i tehnikama, dok opisuje ljude izložene duševnom i telesnom propadanju, može se videti iz zbirke kratkih tekstova Imitator glasova gde se nalazi osamnaest samoubistava, šest smrti pod užasnim bolovima, jedna amnezija, četiri nestanka, pet nasilničkih smrti, dvadeset i šest ubistava, trinaest slučajeva ludila, četiri zataškavanja zločina i dva slučaja klevete.

Mnoge od deskripcije njegovog dela u književno-kritičkoj ali i ideološkoj i političkoj recepciji pokušao je da osvetli, biografskim pristupom, savremeni španski književnik i kritičar Migel Saens (inače prevodilac T. Bernharda na španski) u svojoj Biografiji Tomasa Bernharda. Faktografski obimna, struktuirana u sedamnaest poglavlja Biografija pokušava da odgovori na pitanje: kakav je zaista bio Tomas Bernhard? Moralista, neurastenik, depresivac, ranjiv, nepoverljiv, sentimentalan, besan, romantičan, kontroverzan ili sve to zajedno i zašto je na kraju krajeva nazivan radikalnim, skandaloznim umetnikom preterivanja i majstorom ništavila. Preko analize vlastitih iskustava i životnih nedaća Biografija upućuje na mnoštvo motiva i emotivnu i intelektualnu genezu Bernhardovog angažovanog pesimizma. Prolazeći kroz internat za nezbrinute maloletnike, pod upravom nacista tokom Drugog svetskog rata, a potom pod nadzorom katoličke crkve, sanatorijume, tešku bolest i provincijske bolnice, nemaštinu, socijalna isključivanja i emotivne krize, Bernhard će formirati trajnu odbojnosti i prezir prema realnim i simboličkim strukturama moći: nacizmu, crkvi, državi i ostalim „građanskim aparatima koji nisu ništa drugo do aparati za uništavanje ljudi“, a koje će on demistifikovati svojim beskompromisnim deskripcijama prepunim besa, ironije i satire. Ovaj, kako je stigmatizovan za života, „neprijatelj austrijske države i nacije“, koji je po sopstvenim rečima „voleo Austriju i austrijski narod“, nazivaće austrijsku državu „bordelom Evrope“. U tekstu u Cajtu iz 1977, povodom nacionalnog praznika, sa nadnaslovom Ono što Austrija ne može da čita (koji će tabloidi nazvati Novom orgijom besramne mržnje T. Bernharda i agresivnim pamfletom pisca protiv vlastite domovine) napisaće zastrašujuće delove protiv svoje države: „Vlade koje smo imali poslednjih decenija bile su spremne na svaki zločin protiv ove Austrije, i počinile su protiv Austrije sve zamislive zločine“. Ali neće se zaustaviti samo na državi: „A kad se podigne zavesa Države, možemo da prisustvujemo, svakog austrijskog dana (pa tako i na Dan nacionalnog praznika), komičnoj lutkarskoj predstavi za marionete. Marionete čini ovaj imbecilni i nepopravljivi narod“. Ovakvi stavovi izazvaće ogorčenje ne samo javnosti nego i najviših austrijskih političara, Bruna Krajskog i kancelara Franca Vranickog koji će Bernhardove stavove nazvati „nacionalnom sramotom“ a njega samog vlastitim neprijateljem da bi ipak, 1989. godine, kada je Bernhard umro, Vranicki izjavio: „To što on ne može više da podigne svoj glas znači veliki gubitak za intelektualni život u Austriji“.

Preveden u Hrvatskoj skoro u celini, u Srbiji se nakon prvog romana Mraz, prevedenog već 1968, Bernhardovi prevodi pojavljuju fragmentarno tek od 2005, najpre roman Beton (Alexsandria) a potom i Autobiografski spisi (Futura publikacije), a u kontinuitetu tek zadnje dve godine u izdanju LOM (Gubitnik, Brisanje, Gete na samrti, Seča šume i sada Biografija u prevodu Igora Marojevića). Na Bernhardove poetike i stil referirali su neki od književnih autora u Srbiji - David Albahari, Igor Marojević i Srđan V. Tešin, dok su u pozorištu izvedeni dramski tekstovi Trg heroja (Atelje 212) i Pred penzijom (JDP).

- See more at: http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/...a.54.html?news_id=284847#sthash.155spZ4n.dpuf

Meni je neprihvatljivo da se prevode na srpski imena cuvenih ulica, trgova. Kako bi se na srpski preveo onaj cuveni ruski " prospekt"?
Nikada se ne prevodi.

Zasto je prevodilac nasao za potrebno da prevodi ovaj Heldenplatz na srpski?
Em se ta drama zove Heldenplatz, a i taj je trg ( pri cemu Platz i nije uvek trg pa zato za to i nema adekvatnog prevoda na srpski),
em se to cuveno mesto u Becu zove bas tako, pa cemu ovaj besmislen prevod?

 

[krasuljak]

Evo ga... Kako bih ja volela to da procitam. Je l' prevedeno kod nas?

 

[krasuljak]

Danas mi je 4. godišnjica braka

Sve najbolje, pa da slavimo skupa platinastu svadbu...

 

[Rayela]

Evo ga... Kako bih ja volela to da procitam. Je l' prevedeno kod nas?

To mu je ( za moj ukus) i najbolje delo.
Genijalno, neprocenjivo, na stotinak stranica toliko ironije, satire...
Da covek ne poveruje.
Quentin je pricao da je prevedeno, bilo mu je skupo ( a i cena koju je naveo tada zaista nema veze s mozgom),
a sad , a ko se igra u Beogradu u pozoristu, mora da je neko ipak preveo.

 

[krasuljak]

Uzela sam da citam Singerovog Madjionicara iz Lublina.

Ja Singera...

 

[quentin]

Meni je neprihvatljivo da se prevode na srpski imena cuvenih ulica, trgova. Kako bi se na srpski preveo onaj cuveni ruski " prospekt"?
Nikada se ne prevodi.

Zasto je prevodilac nasao za potrebno da prevodi ovaj Heldenplatz na srpski?
Em se ta drama zove Heldenplatz, a i taj je trg ( pri cemu Platz i nije uvek trg pa zato za to i nema adekvatnog prevoda na srpski),
em se to cuveno mesto u Becu zove bas tako, pa cemu ovaj besmislen prevod?

Pretpostavljam da je prevodilac smatrao da je važnije prenijeti simboliku izraza Trg heroja, nego sačuvati izvorni naziv toponima, što bi inače bilo poželjno. Nisam čitao/gledao dramu, pa ne mogu da tvrdim, ali pretpostavljam da je tako.
Kao ona priča sa prevođenjem naslova To Kill a Mockingbird. Mockingbird se kod nas kaže drozd, ali prevod Kao da ubiješ drozda (postoji i takav) ubija i svaku simboličku vrijednost originalnog naslova. Tako da je prevod Ubiti pticu rugalicu bolji, iako je ornitološki netačan.

 

[krasuljak]

To mu je ( za moj ukus) i najbolje delo.
Genijalno, neprocenjivo, na stotinak stranica toliko ironije, satire...
Da covek ne poveruje.
Quentin je pricao da je prevedeno, bilo mu je skupo ( a i cena koju je naveo tada zaista nema veze s mozgom),
a sad , a ko se igra u Beogradu u pozoristu, mora da je neko ipak preveo.

Ja sam shvatila da je Quentin pominjao da je nasao na engleskom...

 

[Waterfall]

Danas mi je 4. godišnjica braka

Srecna godisnjica Elefteria Jos mnogo godina ljubavi i srece i svega sto pozelite

 

[quentin]

To mu je ( za moj ukus) i najbolje delo.
Genijalno, neprocenjivo, na stotinak stranica toliko ironije, satire...
Da covek ne poveruje.
Quentin je pricao da je prevedeno, bilo mu je skupo ( a i cena koju je naveo tada zaista nema veze s mozgom),
a sad , a ko se igra u Beogradu u pozoristu, mora da je neko ipak preveo.

Pošto je knjiga koju sam vidio bila dosta obimnija od 100 strana, pretpostavljam da su uključene još neke drame, ali ipak mi je mnogo bilo oko 25 evra. Hrvatsko izdanje je u pitanju.

U međuvremenu sam našao još neke Bernhardove knjige u elektronskim formatima. Kad dođem kući pogledaću šta imam.

 

[krasuljak]

A pazi da su i Hrvati preveli kao Trg heroja, oni koji uvek pisu u originalu...
http://hr.wikipedia.org/wiki/Thomas_Bernhard

 

[Rayela]

A pazi da su i Hrvati preveli kao Trg heroja, oni koji uvek pisu u originalu...
http://hr.wikipedia.org/wiki/Thomas_Bernhard

Ajde, nadam se da ce Quentin da se javne jer sam ja zaista tek od njeg<a uopste i cula za naslov te knjige,a napisao je da se knjiga
zove Heldenplatz ( tako uoposte i saznah za ime knjige, u protivnom bih lutala trazeci nekakavo Junacko mesto ( isto bi moglo i tako da se prevede).

Izgleda da je jednostavno uzet hrvatski prevod za ovu predstavu ( verovatno samo malo posrbljen) i kako si ti lepo primetila,
ocigledno je da knjizica na srpskom uopste i ne postoji.

 

[quentin]

Javio sam se ja. Je l se očekuje još nešto da kažem?